Dr Aleksa Đilas, politički analitičar, o mogućim posledicama američko-islamskog sukoba u Avganistanu
Atomski rat - poslednja karta
Ukoliko bi se dogodilo da se teroristički napadi ponove ili američke trupe pretrpe velike gubitke, ni upotreba nuklearnog oružja nije isključena
Čitava operacija udara na Njujork i Vašington zasnovana je na jednoj velikoj prednosti napadača. Reč je o njihovoj spremnosti da umru. Tom činjenicom praktično je obavljeno osamdeset odsto posla. Ako tražimo dublje uzroke ovih događaja, onda moramo zaključiti da je Amerika činila velike greške. Najpre, Amerika se previše oslanja na tehnologiju, do te mere da postoji tehnološki utopizam ili verovanje da tehnologija može da reši sve probleme.
|
Buš tek sad predsednik |
||||
Prema nekim procenama, samo u prikupljanje podataka Amerika godišnje ulaže oko 30 milijardi dolara, ali je očigledno da je kod terorizma ili u borbi protiv njega ljudski faktor i dalje odlučujući. S druge strane, lako je videti da se Amerikanci nisu oslanjali na klasične postulate špijunaže, dakle ljudske slabosti ili vrline. Gledano politički, Amerikanci u posthladnoratovskom dobu žive u jednoj vrsti iluzije i sebe nazivaju neophodnom nacijom. To nije sasvim netačno, ali ako je Amerika potrebna svetu, onda je svet još više potreban Americi - kaže dr Aleksa Đilas, politički analitičar, o uzrocima koji su doveli od terorističkog napada na Ameriku.
Amerika je glavnog krivca pronašla u Osami bin Ladenu i fiksirala
Avganistan kao zemlju koja mu pruža utočište. Da li imamo dovoljno dokaza da
ustvrdimo da se zaista radi o Bin Ladenu?
- Na osnovu onoga što gledam i
čitam, rekao bih da se zaista radi o Bin Ladenu. Međutim, ta organizacija je
napravljena kao mreža i neko je vrlo inteligentno uporedio sa Internetom. Dakle,
ona nema jedan centar, to su različite organizacije koje sarađuju i stalno
menjaju imena. Pogledajte, čovek koji je pilotirao avionom koji je udario u prvi
toranj je Egipćanin, a otac mu je advokat. Čovek iz drugog aviona je Saudijac,
mnogi su iz Alžira... To su, dakle, neke marginalizovane i radikalizovane grupe
koje dolaze iz islamskog sveta. Istovremeno, Bin Laden nije neki vođa i
komandant, ali jeste glavni arhitekta ovih akcija.
Često je ovih dana u javnosti puštana u opticaj i teorija o ratu
civilizacija. Da li zaista prisustvujemo početku sukoba hrišćanstva i islama?
- Mislim da to nije tačno. Najveći ratovi odigrali su se unutar jedne
civilizacije. Pogledajte Evropu samo u prvoj polovinu 20. veka. To je istorija
nenadmašna po pokoljima i to između veoma sličnih naroda. S druge strane, jedno
zrnce istine u toj konstataciji postoji. Kod muslimana je nasleđeno osećanje da
ih je Zapad porazio i ponizio, budući da su nekada bili ujedinjeni u velika
carstva i da su bili velika sila. Pretpostavljam da je Bin Ladenov cilj da
izazove ekstremnu reakciju Amerike, koja bi kasnije implicirala okretanje
arapskog sveta protiv Zapada i svih režima koji su povezani sa Amerikom, bilo da
su sekularni kao u Turskoj ili su fundamentalistički kao Emirati ili Saudijska
Arabija, ali su vezani za Ameriku, odnese sa scene i dovede do ujedinjenja u
veliko islamsko carstvo. Međutim, čak i da se to desi, Zapad bi ih pobedio, jer
je u ogromnoj tehnološkoj prednosti.
Sasvim sigurno, Amerika će u ovom ratu morati da napusti doktrinu "nulte
žrtve". Kako bi mogao da izgleda taj sukob?
- Amerika se neće uplesti u
nešto nalik Vijetnamu niti će biti angažovan toliki broj vojnika, ali sukob će
biti dugotrajan. Kada to kažem, mislim na godine. Sa stanovišta geografije,
Avganistan je zemlja od 25 miliona stanovnika, površinom većom od Francuske, a
veći deo te teritorije je na oko 1.500 metra nadmorske većine. Znači, idealno
tlo za gerilski rat. Mislim da će Amerikanci voditi rat na više nivoa. Najpre,
upotrebiće krstareće rakete i avijaciju gde god mogu. Ali, oni će morati da vode
računa da ne bude previše civilnih žrtava, jer to može da okrene i američko
javno mnenje i neke saveznike, a zatim Amerika ne želi da izazove gnev u
islamskom svetu. Veliki masakri mogli bi da ugroze proameričke vlade i dovedu
protalibanske režime na vlast. Takođe, Amerika će se oslanjati na klasičnu
špijunažu. Tehnologija nije dovoljna. Potom, tu su i ekonomske mere. Sigurno će
Amerika pokušati da blokira račune koje Bin Laden i teroristi koriste. Sve to
nije dobro, jer će se u Americi pojaviti elementi policijske države. U određenoj
fazi rata, Amerika će nesumnjivo upotrebiti i kopnene trupe.
Špekulisalo se i sa atomskim udarima. Nosač aviona "Ruzvelt" ih ima u svom
naoružanju?
- Ne mislim da se to neće desiti. Još uvek postoji strahovita
psihološka blokada kada je u pitanju upotreba nuklearnog oružja. Hipotetički,
ukoliko bi se ponovili nekakvi teroristički napadi na samu Ameriku ili gubitak
trupa koji bi bio zastrašujući, onda ni nuklearni udari nisu nezamislivi.
Americi to svakako pada na pamet, tim pre što efekti ovog terorističkog akta
više podsećaju na neki mini nuklearni udar nego na atak konvencionalnim oružjem.
U američkoj istoriji nikada u jednom danu nije poginulo toliko civila.
Da li će se i u kom smeru nešto menjati u spoljnoj politici
Amerike?
- Apsolutno. U prvom trenutku stvari se neće videti. Gledano
dugoročnije, naći će se snage koje će shvatiti da Amerika mora da vodi jednu
objektivniju politiku prema islamskom svetu, naročito kada je u pitanju sukob
Izraela i Palestine. Ovo je strašna lekcija američkoj aroganciji. Sasvim sigurno
ćemo u narednih godinu dve videti mnogo radikalnih američkih akcija, ali će
paralelno sa tim teći i otvaranje prema svetu.
Kako bi čitava situacija mogla da se reflektuje na Balkan? Da li će
Amerika redefinisati odnos prema Albancima?
- Sve ovo moglo bi da ima
nekakvog uticaja. Drastično se situacija na Kosovu neće menjati, ali će
idealizacija Albanaca i bosanskih muslimana, koja je na Zapadu bila deo
antisrpske politike - prestati.
Mnogi analitičari ukazali su da bi Amerika mogla i da se povuče sa
Balkana?
- Ne verujem u potpuno povlačenje, ali je moguće da se smanji
broj vojnika ili inicijativa prepusti Evropi.
Nedavno je potpredsednik srpske vlade Nebojša Čović upozorio na opasnost
od terorističkih napada na Beograd. Postoji li, prema vašem mišljenju, takva
mogućnost?
- Nekakvih terorističkih akcija bi moglo da bude, ali ne
velikih razmera. Ranije sam ukazivao na takvu opasnost, ali na sreću to se nije
dogodilo. Jednostavno, može to da nam se ne dopada, ali Albanci su u
srpsko-albanskom ratu pobedili. Inače, ako bi sada Bin Laden mogao da pritisne
nekakvo dugme i ubije 10.000 ljudi u Beogradu, on bi to sigurno učinio.
|
Rasna selekcija Da li se može dogoditi da se teroristički udari na Ameriku ponove? | ||||
spacer.gif
black.gif
