|
| |
|
Beograd, 1. oktobra 2001. g. SAOP�TENjE Odluka beogradskog marionetskog re�ima da zatvori ambasade Jugoslavije u prijateljskim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike - Venecueli, Vijetnamu, Gani, Gvineji, Zambiji, Zimbabveu, Keniji, DNR Koreji, Libanu, Mijanmaru, Tanzaniji, Uzbekistanu i �ileu, na�e prisustvo u ovim delovima sveta od sada �ini manje nego simboli�nim. Ova odluka je jo� jedan dokaz jednostrane vezanosti re�ima za NATO i podani�kog povla�ivanja interesima NATO. Radi se bez izuzetka o zemljama koje su za sve vreme jugoslovenske krize davale najsna�niju podr�ku na�oj zemlji, koje su u Savetu bezbednosti i Generalnoj skup�tini UN uvek glasale protiv sankcija, isklju�ivanja Jugoslavije iz radnih tela UN i drugih me�unarodnih organizacija, a koje po zamisli NATO sada treba zbog toga da budu ka�njene. Posebno je re�it primer Zimbabvea, �iji je predsednik Mugabe, kao jedan od najuglednijih lidera zemalja u razvoju, od po�etka ispravno tuma�io ciljeve i posledice razbijanja ranije Jugoslavije - zato �to je imala veliki ugled i uticaj u �itavom svetu. Danas kada vlade NATO zemalja vr�e pritisak na Zimbabve, beogradski re�im ne samo da ne iskazuje podr�ku prijateljskoj zemlji, ve� se zatvaranjem ambasade uklju�uje u pritisak Zapada. Zatvaranje ambasade u Najrobiju u kome se nalaze sedi�ta organizacija UN za �ovekovu sredinu (UNEP) i ljudska naselja (HABITAT), regionalno sedi�te UNESKO i niza drugih regionalnih organizacija, zna�i slabljenje, ako ne i kidanje veza sa delom sistema UN. Dono�enje ove odluke pravda se u�tedom. Me�utim, radi se o neuporedivo ve�oj ekonomskoj �teti. Personal svih ovih ambasada je ina�e bio minimalan (ukupno u svih 13 ambasada kao u jednoj velikoj - Va�ingtonu ili Parizu), a ve�ina objekata koje su ambasade koristile su na�e vlasni�tvo. Razvijeni politi�ki odnosi sa ovim zemljama donosili su nam tokom vi�e decenija ekonomske koristi - a i danas nam donose. Velike kompanije, na prvom mestu Energoprojekt, ali i Partizanski put, Planum, Rudnap, Invest-import, Jugoimport-SDPR, IMS i druge, imale su i danas imaju u ovim zemljama poslove vredne stotinama miliona dolara (najnoviji primeri - hidrocentrala i kongresni centar u Gvineji, prenos energije i izvoz vagona u Mijanmaru itd). Odluka je izraz krajnje nebrige za interese jugoslovenske privrede, koja �e na ovaj na�in izgubiti tradicionalna tr�i�ta, na koja ina�e ubrzano dolaze velike zapadne kompanije. Da li je neko uop�te konsultovao Privrednu komoru i zainteresovana preduze�a o ovakvim potezima vlade? Gde je vlada na�la alternativna tr�i�ta za na�e firme? Svaki gra�anin na svom standardu bolno ose�a pogubne posledice promena u spoljnoj politici Jugoslavije. Politika podani�kog jednostranog vezivanja za Zapad i pro�nje skupih kredita, donosi samo rasprodaju privrede i siroma�tvo. Uravnote�ena spoljna politika koju je vodila Sosijalisti�ka partija Srbije donosila je �ak i u najte�im uslovima sankcija bolji standard i perspektive razvoja. INFORMATIVNA SLU�BA GO SPS
| |
|
| |
|
| |
Title: Message
http://www.sps.org.yu/index-ie.htm
aktuelno-m.gif
print.gif
