V e c e r n j e N o v o s t i
Aktuelno [10/18/2001]
POSLE KONFERENCIJE O REFORMI NASEG ZDRAVSTVA
NEMASTINA NA SVE STRANE
Sa 60 dolara po glavi stanovnika, koliko se kod nas godisnje
izdvaja za zdravstvo, zaostajemo cak i za Albanijom
BEOGRAD - Od 160 miliona dolara, koji bi "preko" Svetske banke i
Evropske unije, posle Nove godine trebalo da "udju" u Srbiju, deo ce
dobiti zdravstvo. Ali, uslov je da se poveca disciplina naplate
doprinosa, da se racionalizuje zdravstvena zastita, kao i da se definise
nacionalna politika u zdravstvu.
Oko ispunjavanja ovog poslednjeg, ujedno i glavnog uslova, na
dvodnevnoj, juce zavrsenoj Konferenciji o reformi zdravstva,
usaglasavalo se vise od 300 strucnjaka iz ove oblasti, a usvojeni
dokument, kojim se postavljaju okviri zdravstvene politike zemlje,
dobice sustinski znacaj kada ga usvoji Vlada Srbije.
Clanovi Komisije za reformu zdravstva istakli su juce na
konferenciji za novinare da Svetska banka namerava da investira u
oporavak naseg zdravstva, ali da kao uslov ne postavlja nista sto nasi
strucnjaci u zdravstvu vec nisu prepoznali kao problem.
- Sa 60 dolara po glavi stanovnika, koliko se kod nas izdvaja za
zdravstvo godisnje, zaostajemo cak i za Albanijom - rekla je prof. dr
Viktorija Cucic. - Situacija u ovom sektoru je takva da od nemastine ne
moze da se dise, ali uporedo sa resavanjem ovakvih problema moramo da
radimo i na reformi zdravstva. Ova dva dana, u toku Konferencije o
reformi, "jurili" smo donatore da okrece bolnice, poprave mokre cvorove,
kupe posteljinu, ali paralelno se moralo raditi i na definisanju
nacionalne politike u zdravstvu.
A, ona, kako se culo, ide ka smanjivanju bolnickih postelja na pet
kreveta na 1000 stanovnika, a i u stomatologiji su nuzna brza resenja,
kojima se predvidja da preventiva i urgentna stomatologija ostanu na
teret osiguranja, a sve ostalo da se placa. Participacijom ce morati da
se pokrije 10-15 odsto ukupnih troskova u zdravstvu, sto znaci, culo se,
da ce pojedine intervencije u zdravstvu pacijenti participirati i sa 90
odsto.
B. R.
------------------------------------------------------------------------
--------
NA PRISTINSKOM UNIVERZITETU U KOSOVSKOJ MITROVICI I ZVECANU
NASTAVA OD PONEDELJKA
Svim studentima obezbedjeni smestaj i ishrana. Dodatni, besplatan
upis, za jos 120 brucosa
KOSOVSKA MITROVICA - Na sednici Nastavno-naucnog veca sa rektorom
Pristinskog Univerziteta, juce u Rektoratu u Kosovskoj Mitrovici,
jednoglasno je podrzana odluka Vlade Srbije o preseljenju dela
Pristinskog Univerziteta iz Vranja i Varvarina u Kosovsku Mitrovicu i
Zvecan.
U ponedeljak, 22. oktobra pocece nova skolska godina, a svecanost
ce biti odrzana na Fakultetu tehnickih nauka u Kosovskoj Mitrovici -
rekao je rektor Pristinskog Univerziteta Gojko Savic i izrazio
zadovoljstvo uslovima smestaja, ishrane i odvijanja nastave za sve
studente.
Zbog moguceg osipanja studenata sa Pristinskog Univerziteta
odluceno je da se sprovede dopunski konkurs za upis na prvu godinu i to
na Pravnom - 50 studenata, na Filozofskom - 50, a na Fakultetu umetnosti
- 20 studenata, koji su posle prethodnog prijemnog ispita bili ispod
crte. I oni ce biti upisani. Savic je jos podvukao da ce za sve naknadno
upisane studente sa Kosova skolovanje biti besplatno.
D. R.
------------------------------------------------------------------------
--------
UNMIK PRIPREMIO UREDBU O ISTICANJU ZASTAVA NA KOSMETU
NIJEDNA OSIM ZASTAVE UN!
PRISTINA - Na sluzbenim i javnim zgradama na Kosovu bice istaknuta
samo zastava UN, a na opstinskim zgradama moze da bude postavljena i
zastava doticne opstine.
To resenje se predvidja u nacrtu uredbe UNMIK-a o isticanju
zastava, o kome je pre dva dana raspravljano na sednici Privremenog
administrativnog veca Kosova u Pristini. U nacrtu pomenute uredbe navodi
se da "samo zastave, simboli i amblemi Ujedinjenih nacija i oni koje je
UNMIK odobrio, mogu da budu izlozeni ili korisceni na javnim objektima,
ukljucujuci i objekte privremene institucije samouprave i opstine, kao i
sluzbena dokumenta i korespodencija". Precizira se da na "vrhu javnih
objekata moze biti istaknuta samo zastava UN, odobrena zastava opstine
kao i odobrena zastava zajednica zastupljenih u doticnoj opstini". Ako
je koriscenje zastave zajednica sporno, onda ce biti istaknuta samo
zastava UN, dok specijalni predstavnik UN ili opstinski administrator ne
donese odluku.
Predvidja se mogucnost da i opstine na Kosovu imaju sopstvenu
zastavu, kao sto je uradio na primer, Vucitrn, pod uslovom da ne sadrze
elemente koje odredjena zajednica moze da smatra uvredljivim ili
provokativnim". Nacrt ne predvidja nikakva ogranicenja u koriscenju
zastava zajednica za kulturne, sportske, privatne ili ostale nepoliticke
aktivnosti, pod uslovom da ta zastava nije neugodna, uvredljiva ili
provokativna za ostale zajednice ili grupe".
M. V.
>A JUGOSLOVENSKA?<
OSNOVNA zamerka srpskih predstavnika ovom predlogu je sto ne
predvidja isticanje jugoslovenske zastave na sluzbenim zgradama pored
zastave UN, kako bi se i na taj nacin postovalo slovo Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti, kojom se Kosovo tretira kao sastavni deo
Jugoslavije.
------------------------------------------------------------------------
--------
I DALJE STIZU CESTITKE POVODOM 48. RODJENDANA "NOVOSTI"
NA PRVOM MESTU ISTINA
BEOGRAD. - U stotinama telegrama, pisama i telefonskih poziva, koje
je nasa redakcija dobila u protekla dva dana, citaoci "Novosti",
cestitajuci nam 48. rodjendan, upucuju poruke da zauvek ostanemo na
njihovoj strani.
Rukovodioci Agencije "Pablik rilejsn" dr Predrag Vujovic i Zoran
Cadez: "U prvoj godini medijske slobode uspeli ste da povratite ugled i
poverenje kod citalaca, i zato smo uvereni da cete do predstojecih
jubileja, do 50. rodjendana, ostvariti sve sto ste planirali".
Milan Obucina, generalni sekretar JSD "Partizan" zeli da nastavimo
pobednicku koncepciju na zadovoljstvo citalaca, a Nino Brajovic,
predsednik Udruzenja novinara Srbije kaze: "Titulu sampiona s pravom
nosite. Raduje nas sto su iz generacija "Novosti" regrutovani ugledni
clanovi naseg Udruzenja.
Dr Vojislav Mitic, predsednik EI Korporacije kaze: "Novosti" su
pomogle da se oslobodi Nis i uveren sam da ce nas najtirazniji dnevnik
kvalitetom i dalje zadrzati primat".
Direktor "Jabuke" Milorad Miskovic, uporedjuje "Novosti" sa ovom
vockom: "Jedna jabuka dnevno i bice dug zivot".
Borislav Novakovic, predsednik Skupstine grada Novog Sada, zeli da
"Novosti" 50. rodjendan proslave sa pola miliona prodatih primeraka.
Kolege iz "Oslobodjenja" i Srpskog Sarajeva zele "Novostima" da i dalje
budu najuticajniji dnevni list na prostorima srpskih zemalja.
Lovci nam zele nam da uvek pogodimo metu, vaterpolisti da najbolje
plivamo, a JAT da najbolje letimo. Novinari nedeljnika "Svedok" isticu
da smo pouzdani svedoci i ucesnici u dogadjajima, a Dusan Dakovic,
glavni i odgovorni urednik Tanjuga, porucuje da ostanemo svoji.
zZeleci nam puno srece, Blagoje Stanojevic, kaze: "Kao svakog
dana, tako i danas, prelazim iz federacije BiH u RS po "Novosti".
Generalni direktor "Toze Markovica" Dmitar Segrt zeli nam jos puno
uspeha u sluzenju istini i objektivnosti. Dragoljub Micunovic,
predsednik Veca gradjana Savezne Skupstine zeli da i dalje uspesno i
kvalitetno obavestavamo javnost, a Demokratska stranka Srbije da
uispesno nastavimo profesionalni rad i da, kao i do sada, "Novosti" budu
najbolje.
Radnici beogradske "Gorice" porucuju da nas i njihov list uvek
ostane po meri citalaca i da na prvo mesto stavlja istinu.
------------------------------------------------------------------------
--------
ZA OKO 190.000 PENZIONERA S NAJNIZIM PRIMANJIMA
STIZE PO 2.200 DINARA
BEOGRAD. - ZA oko 190.000 penzionera Fonda zaposlenih i
penzionisanih privatnika u Srbiji cije su junske prinadleznosti bile
manje od 2.488 dinara, pocela je isplata jednokratne novcane pomoci od
po 2.200 dinara.
Pare ce u narednih nekoliko dana, na kucne adrese, doneti postari,
a obezbedjene su prodajom sojine sacme koja je stigla kao donacija
americke vlade - podseca Ministarstvo za socijalna pitanja. A. J.
------------------------------------------------------------------------
--------
FOND KRALJEVSKOG DOMA KARADJORDJEVICA
DIREKTOR - ACOVIC
NA PRVOJ sednici Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma
Karadjordjevica, odrzanoj 16. oktobra, za direktora Fonda imenovan je
arhitekta Dragomir Acovic. Fond je, inace, osnovan za stipendiranje
najtalentovanijih studenata zavrsnih godina domacih fakulteta. A. R. P.
------------------------------------------------------------------------
--------
KARLA DEL PONTE PROTIV MILOSEVICA
NOVA DOPUNA OPTUZBE
Tribunal ce 29. oktobra raspravljati o dopuni kosovske optuznice
HAG (Beta) - GLAVNI tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte
podnela je sudiji na potvrdu prosirenje optuznice protiv bivseg
predsednika SRJ Slobodana Milosevica za zlocine na Kosovu, saopsteno je
juce novinarima u Tribunalu.
To ce biti poslednja dopuna optuznice, osim ukoliko iskrsnu nove
cinjenice, rekla je portparol Tuzilastva Florans Artman.
Ukoliko sudija potvrdi drugu po redu dopunu optuznice protiv
Milosevica i jos cetvorice bivsih jugoslovenskih i srpskih funkcionera
za zlocine na Kosovu, konacna verzija optuznice bice odmah stavljena na
uvid javnosti.
Milosevic je sada optuzen za ubistvo vise od 900 Albanaca i
proterivanje oko 740.000 Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.
godine.
On treba 29. oktobra da se pojavi na pretresu radi izjasnjavanja o
novoj optuznici od 8. oktobra za zlocine protiv covecnosti i druge
zlocine u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine. Moguce je da ce se na istom
pretresu "izjasnjavati" i o dopuni kosovske optuznice, ukoliko bude
potvrdjena.
Uz Milosevica za zlocine na Kosovu optuzeni su i Milan
Milutinovic, Nikola Sainovic, general Dragoljub Ojdanic i Vlajko
Stojiljkovic.
Prvobitna optuznica protiv svih njih za zlocine protiv covecnosti
nad kosovskim Albancima podignuta je 24. maja 1999. godine. Optuznica je
dopunjena 29. juna ove godine, kada je Milosevic prebacen u pritvoru u
UN u Hagu.
>PONOVO U BEOGRADU<
Tuzilac Haskog tribunala za bivsu Jugoslaviju Karla del Ponte
posetice u ponedeljak Beograd, a Podgoricu u utorak, radi razmatranja
saradnje Tribunala sa Srbijom i Crnom Gorom, saopstila je juce Florans
Artman.
------------------------------------------------------------------------
--------
ODBOR ZA PRAVOSUDJE
NESTAJE SMRTA KAZNA
ODBOR za pravosudje Skupstine Srbije podrzao je juce, u nacelu,
Vladin Predlog izmena i dopuna Krivicnog zakona Srbije kojim se
povecavaju sankcije za krivicna dela i predlaze - ukidanje smrtne kazne.
D. D.
------------------------------------------------------------------------
--------
DRUGI DAN GENERALNOG STRAJKA SAVEZA SINDIKATA SRBIJE
SIRE LISTU ZAHTEVA
Uz povlacenje predlozenog Zakona o radu, SSS, za bilo kakve buduce
pregovore sa Vladom, kao uslov postavio - smenu ministra rada, Dragana
Milovanovica
BEOGRAD - Vise hiljada radnika beogradskih preduzeca protestovalo
je juce na Trgu Nikole Pasica, u organizaciji Saveza samostalnih
sindikata Beograda porucujuci Vladi Srbije da ce nastaviti sindikalnu
borbu sve dok novi zakon o radu ne bude povucen iz skupstinske
procedure.
Predsednik Veca Saveza sindikata Srbije Milenko Smiljanic urucio
je juce republickoj vladi "zuti" karton, a ministru za rad i
zaposljavanje Draganu Milovanovicu i njegovim kako je rekao neskolovanim
pomocnicima, "crveni". Predstavnici strajkaca tvrde da ce smenjivanje
Milovanovica biti od sada uslov za sve dalje pregovore s Vladom Srbije.
Zivorad Mrkic, predsednik Novog sindikata zdravstva okupljenim
radnicima je saopstio da su, pored Poliklinike Klinickog centra, od juce
zatvorene i Prva hirurska i Opsta bolnica.
- Sve dok Vlada ne povuce ovaj anticivilizacijski zakon
zatvaracemo kliniku po kliniku dok celo zdravstvo ne stane, - zapretio
je Mrkic i dodao: - Zahvaljujuci ovoj Vladi postali smo protektorat
Svetske banke i marioneta MMF, kako bi se navukao spekulativni i
crnoberzijanski kapital a domaca mafija kroz Zakon o privatizaciji
ozakonila svoj sumnjivo steceni kapital. Strani investitori hoce da
ulazu ali u zemlju koja je demokratska, u kojoj postoji socijalni
dijalog. - A sto se tice novog zakona o radu, njegov pravi naziv trebalo
bi da glasi - zakon o otpustanju.
Na poziv Vlade Andrica, predsednika Samostalnog sindikata
Beograda, strajkaci su krenuli u protestnu setnju do zgrade Republicke
Vlade i Skupstine kako bi urucili svoje zahteve. U Ulici Dragoslava
Jovanovica "svratili su" i do Skupstine Beograda da bi urucili zahtev za
nastavak izgradnje stanova solidarnosti. Inace, radnici su nosili i
transparente kojima su porucivali: "Da nas ne bi vise diro, ministra na
biro", "Samo sloga radnika spasava", "Dosta ste prodali, radnici nisu na
prodaju".
A. SERER
>"ZID" OKO POSLANIKA<
SAVEZ samostalnih sindikata Beograda najavio je da ce, ako Vlada
do veceras u 20 sati ne povuce zakon, blokirati sve najvaznije
saobracajnice u glavnom gradu - auto-put, Pancevacki most, Gazelu,
Ibarsku magistralu i Bulevar revolucije kod Vukovog spomenika.
Predsednik Veca Saveza sindikata Srbije Milenko Smiljanic rekao je da
vlada ima rok do ponedeljka, kada zakon treba da se nadje pred
poslanicima, i najavio okupljanje sindikalaca iz cele Srbije ispred
Skupstine Srbije, da bi "sprecili poslanike da usvoje zakon koji ce
radnike pretvoriti u najamnike".
>SA 500 NA 150<
MILENKO Smiljanic, predsednik Strajkackog odbora je na
konferenciji za stampu popodne saopstio da je juce u strajku bilo vise
od 150.000 zaposlenih od cega 50.000 u Vojvodini, dok je vise od 250
firmi radilo sa minimumom procesa proizvodnje. Prethodni, prvi dan
generalnog strajka SSS, po oceni tog Sindikata, bio je okupio 500.000
radnika.
Smiljanic je rekao da je tokom jucerasnjeg protesta sindikalaca u
Pirotu zabelezen napad na novinara Pirotskih novina koji su izazvale,
kako je naveo, reakcionarne SPS-JUL - snage.
>OSUJECENI SPS I JUL<
PIROT - Juce je na Trgu pirotskih oslobodilaca protestvovalo
izmedju 150 i 200 radnika, koji su zatim organizovali jednocasovnu
blokadu puta Nis - Dimitrovgrad. Prema recima Zorana Rancica,
predsednika "Tigrovog" sindikata i Zorana Markovica, predsednika OVSS,
ovaj sindikalni protest, pokusali su da zloupotrebe pojedini clanovi SPS
i JUL, za svoje stranacke interese, ali su u tome osujeceni.
V. C.
>BLOKIRAN PUT<
PIROT, (Tanjug) - Oko 200 radnika pirotskih preduzeca juce je, u
12.30 casova, na jedan cas, blokiralo magistralni put Pirot -
jugoslovensko-bugarska granica u znak protesta sto iz skupstinske
procedure nije povucen Predlog zakona o radu.
>PORUKE IZ SALE<
SMEDEREVSKA PALANKA - Oko 500 zaposlenih u Holding korporaciji
"Gosa", trikotazi "Olga", "Vocaru", "Opeci", Domu zdravlja i drugih
kolektiva juce se okupilo ispred zgrade Skupstine opstine. Nakratko su
blokirali saobracaj u ulici Vuka Karadzica, a zatim su u velikoj sali
odrzali protestni skup.
Z. G.
>SLAB ODZIV<
VRSAC - U centru grada juce se, uprkos "gromoglasnim" najavama,
protestu u organizaciji Opstinskog veca Saveza sindikata odazvalo,
jedva, oko 200 radnika, od ukupno blizu 12.000 clanova koliko ih broji
ova radnicka asocijacija. (B. M.)
------------------------------------------------------------------------
--------
OD 1.500 SKOLA U SRBIJI
SAMO OSAM U STRAJKU
BEOGRAD, (Tanjug) - Pozivu Saveza sindikata Srbije na strajk
odazvalo se osam osnovnih i srednjih skola u Srbiji, potvrdjeno je juce
u Ministarstvu prosvete i sporta.
U tim skolama je na snazi delimicna obustava rada, tako da casovi
traju po 30 minuta. Pancevacki i niski prosvetni radnici su pokazali
najvece interesovanje za protest - u Pancevu strajkuju tri, u Nisu dve
skole.
Prema recima predstavnika Ministarstva prosvete, tri pancevacke
skole su u strajku od ranije.
U Srbiji ima ukupno oko 1.500 skola.
------------------------------------------------------------------------
--------
ASNS TVRDI DA JE STRAJK - PROPAO
KORMILARE - BIVSI
Baratanje ciframa i zloupotreba procena i podataka stari je manir
Saveza sindikata Srbije. Tako je i ovoga puta netacno da se u strajk
ukljucilo 500.000 radnika ili da ga podrzava. To potvrdjuje i podatak da
se juce na Trgu Nikole Pasica okupilo tek nesto iznad 2.000 radnika, sto
je u toku samog protesta i provereno. Godisnji prosek zaposlenosti u
Beogradu za proteklu godinu iznosi 484.108 lica, pa otuda prosta
racunica kazuje da je u glavnom gradu na protest izaslo tek 0,41 od svih
zaposlenih u njemu. Prema proverenim podacima u Beogradu se delimicno
strajkuje tek u devet preduzeca. Ni u njima svi radnici nisu prihvatili
poziv SSS i ukljucili se u protest. Zanimljivo je da svih devet ovih
preduzeca mesecima vec ne rade, listom su u predstecajnom postupku, a,
da im je na kormilu direktorski SPS - JUL kadar. Neke od strajkaca na
Trgu Nikole Pasica cak su predvodili direktori firmi iz kojih jedan broj
radnika - clanova SSS strajkuje. Ovo je juce saopstila Asocijacija
slobodnih i nezavisnih sindikata.
------------------------------------------------------------------------
--------
UGS "NEZAVISNOST" O STUPANJU U STRAJK
SVE ZAVISI OD VLADE
BEOGRAD (Tanjug) - Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"
doneli su odluku o stupanju u generalni strajk, koji ce biti aktiviran u
zavisnosti od rezultata pregovora s Vladom Srbije oko izmena Predloga
zakona o radu, izjavio je juce Tanjugu potpredsednik tog sindikata Milan
Nikolic.
Razgovori s Vladom bi, kako je obecao srpski premijer Zoran
DJindjic, trebalo da pocnu u toku dana i od njihovog ishoda ce zavisiti
nase prikljucenje strajku koji organizuje Savez sindikata Srbije,
naglasio je Nikolic.
On je istakao da rukovodstvo i clanstvo "Nezavisnosti" podrzavaju
strajk SSS i njegove zahteve da se Predlog zakona o radu, uz socijalni
dijalog, doradi i poboljsa u interesu svih radnika Srbije.
>UPOZORENJA NA MAGISTRALI<
UZICE - U 12 casova juce nekoliko desetina radnika Valjaonice
bakra i Valjaonice aluminijuma iz Sevojna sa radnicima "Buducnosti"
blokirali su, na jedan sat, saobracaj na magistrali u Sevojnu, a u isto
vreme radnici "Namenske", "Metaloprerade" i "Prvog partizana" zaustavili
su saobracaj na raskrsnici magistralnog puta u Uzicu. Prema procenama
organizatora, u blokadi je ucestvovalo oko tri hiljade radnika.
R. A.
------------------------------------------------------------------------
--------
PAR HILJADA UCESNIKA NA PROTESTU U KRAGUJEVCU
"PREPISAN 19. VEK"
KRAGUJEVAC - Pred Skupstinom Kragujevca, protestu Samostalnog
sindikata Srbije - sa zahtevom da se povuce Predlog zakona o radu - juce
se odazvalo par hiljada ucesnika. Medju njima bio je i Dragan Ranic,
ispred UGS "Nezavisnost" Sumadije.
Za danas u podne najavljena je blokada puteva prema Batocini,
Kraljevu i Topoli.
Pred ucesnicima protesta, koji su nosili transparente "Filipa
Kljajica", "Azme", "Elvoda" i "Oruzari", Radojica Arsenijevic predsednik
VSS Kragujevca je porucio - da radnici ne zele da postanu "robovi novih
poslodavaca". Ocenjeno je, da je predlog zakona "prepisan" iz Nemacke,
ali ne savremene, vec iz 19. veka, i da daje odresene ruke poslodavcima,
cak i u "drustvenoj svojini".
M. M. DJ.
------------------------------------------------------------------------
--------
SPS POVODOM PREDLOGA ZAKONA O RADU
ZASTICENI SAMO VLASNICI
BEOGRAD, (Tanjug) - Socijalisticka partija Srbije ocenila je juce
da Predlog zakona o radu drasticno kaznjava zaposlene i da, umesto
zastite koju garantuju zakonodavci radnicima u svim demokratskim
zemljama, vlada Srbije njima nudi milostinju i stiti poslodavce i
vlasnike firmi koje se ubrzano privatizuju.
U saopstenju SPS tvrdi da bi usvajanje zakona dovelo do masovnog
otpustanja sa posla bez ikakvog obrazlozenja.
------------------------------------------------------------------------
--------
BOGOLJUB KARIC SE I JUCE OGLASIO
VRATIO SAM SE
Bio sam kod svojih roditelja - rekao Karic odbivsi u telefonskom
razgovoru da kaze u koju zemlju se prethodnih dana sklonio
BEOGRAD - Vlasnik kompanije "Braca Karic" Bogoljub Karic potvrdio
je juce da se vratio u zemlju, ali nije zeleo da saopsti nikakve detalje
o razlogu odlaska, niti gde je bio.
"Vratio sam se u zemlju svoju", rekao je Karic agenciji Beta u
kratkom telefonskom razgovoru.
Na pitanje gde je bio, Karic je najpre odbio da odgovori i upitao:
"Zasto je to vazno".
Onda je rekao da je "bio kod svojih roditelja".
On je odbio da precizira bilo sta o svom odlasku iz zemlje. Karic
je prekjuce najavio povratak u zemlju, navodeci u izjavi koju je preneo
Centar za odnose sa javnoscu Astra grupe, da je u razgovoru s
"predstavnicima najvisih drzavnih organa Republike Srbije", dobio
uveravanja za sopstvenu i bezbednost njegove porodice.
U Karicevoj prekjucerasnjoj izjavi naveeno je da motiv za njihov
odlazak iz zemlje nije bio porez na ekstraprofit, koji je kompaniji BK i
clanovima porodice Karic obracunat na osnovu Zakona o ekstraprofitu.
Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu saopstilo je da je zatrazilo
od Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije MUP-a
Srbije obavestenja o poslovanju Komapanije "Braca Karic", "Astra banke"
i "Mobtel Srbija BK - PTT".
>NE GONE MILIJARDERE<
Jedan od vlasnika Komnapije "Braca Karic", Bogoljub Karic, izjavio
je da u Srbiji "niko ne goni milijardere, vec se jure posteni gradjani".
U izjavi koju danas prenosi podgoricki list "Dan", on je kazao da
se u Srbiji ne govori otvoreno o ekstraprofiterima i milijarderima koji
su 10 godina pljackali drzavu svercom nafte, duvana i cigareta.
"Na udaru su ljudi koji su poslednjih 10 godina radili pod
najtezim okolnostima. Jure se posteni gradjani i njima se oko kuce salju
naoruzani ljudi", rekao je Karic.
On je dodao da je napustio Jugoslaviju jer mu je "zivot bio
neposredno ugrozen", a "zbog bezbednosti" njegove porodice nije zeleo da
govori o "ljudima koji su mu pretili" i zbog kojih je napustio zemlju.
On je prekjuce najavio da ce se vratiti u zemlju, posto su mu
predstavnici najvisih drzavnih organa Srbije garantovali bezbednost.
------------------------------------------------------------------------
--------
ASTRA BANKA PREGOVARA SA PORESKIM VLASTIMA
POREZ NA RATE
Kariceva banka jos nije ulozila zalbu, ali se najavljuje da ce
zatraziti da porez plati u vise rata, u roku od 6 meseci
BEOGRAD - "Astra banka" iako je najavila, jos uvek nije podnela
zalbu na razrezani porez na ekstra profit od 67,8 miliona maraka.
Rok za podnosenje zalbe, a sto podrazumeva dostavljanje
dokumentacije da su pare od sive emisije namenski trosene, istice za dva
dana (u petak, 19. oktobra).
Pravni zastupnici "Astra banke" su, medjutim, kako je "Novostima"
predoceno u upravi prihoda tokom jucerasnjeg dana podneli zahtev za
placanje ovog poreza na rate. Zakon, naime, predvidja da obveznik ovog
poreza ima pravo da u roku od osam dana od dobijanja poreskog resenja, a
ono je "Astra banci" upuceno 11. oktobra, podnese i zalbu i eventualni
zahtev za placanje poreza na rate. Podnosenje zahteva za placanje na
rate, pritom, ne iskljucuje upucivanje zalbe, odnosno osporavanje je i
korigovanje prvobitnog poreskog resenja.
Najveci broj rata na koji se moze odobriti placanje ovog poreza
je, po slovu zakona (clan 19), tri transe i to tako da uplata poslednje
bude najkasnija po isteku sest meseci od datuma dospelosti ovog poreza.
To u slucaju "Astra banke" znaci da ako dobije mogucnost placanja
na rate ovih 67,8 miliona maraka morala bi da izmiri najkasnije do 26.
aprila iduce godine.
U resornom ministarstvu Vlade Srbije, odnosno poreskoj
administraciji, potvrdjeno nam je da se sa predstavnicima
"Karic-kompanije" razgovaralo o nacinu placanja, ali su nas nadlezni
istovremeno podsetili na odredbu Zakona koja podrazumeva da se za
placanje na rate od obveznika moze traziti da prethodno polozi jemstvo:
da svoju imovinu u visini duga, stavi pod hipoteku.
Odluka da li ce "Astra banka" dobiti mogucnost da porez na ekstra
profit plati na rate, morala bi da bude doneta u narednih nedelju dana,
odnosno pre 26. oktobra kada joj ovaj porez dospeva na naplatu. U
Republickoj upravi prihoda isticu da ce sva dokumentacija oko "Astra
banke", ali i "Mobtela", koji takodje ima dug, ali po osnovu drugog
poreza (na dobit preduzeca), biti predocena nadleznom odboru Skupstine
Srbije, kao i parlamentarnoj komisiji zaduzenoj za pracenje sprovodjenja
zakona o ekstra-profitu.
S. V.
>STEDISE SIGURNE<
Upravni odbro Astra banke, sa sednice odrzane juce, a kojoj su
prisustvovali najveci osnivaci i komitenti, izdao je saopstenje u kome
obavestavaju svoje stedise i poverioce da je kapital Banke dovoljna
garancija da ce moci da izmire sve obaveze prema njima.
Rukovodstvo "Astra banke" navodi da ce se nastaviti zapoceti
razgovori sa najvecim komitentima o nacinu i rokovima izmirenja dospelih
obaveza, cime ce se vratiti likvidnost banke. Prioritet u isplatama
imaju stedise, pri cemu, kako se istice u ovom saopstenju "Astra banke",
pomoc u tome pruza NBJ - obezbedjenjem devizne efektive za isplatu
devizne stednje.
>RACUN ASTRA BANKE BLOKIRAN<
BEOGRAD - Racun Astra banke je blokiran, saznaje Beta u Zavodu za
obracun i placanja.
"Racun je blokiran jer su akceptni nalozi koje su izdali deponenti
te banke u tolikoj meri aktivirani da opsta sluzba ZOP-a ne stize da ih
evidentira", rekao je Betin izvor.
------------------------------------------------------------------------
--------
DINKIC OPTUZIO KARICA ZBOG POSLOVANJA ASTRA BANKE
PARE U LICNE SVRHE
Uz ostale i Karic banka, danasnja Astra, pogurala hiperinflaciju Ko
stoji iza Karica Kako su pare okretane i cijim novcem je napravljena
vila na Dedinju
NOVI SAD, (Beta) - Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ)
Mladjan Dinkic optuzio je juce vlasnika Astra banke Bogoljuba Karica da
je novac depozitara koristio u licne svrhe i za gradnju kuca na Dedinju
i dodao da zbog toga moze biti podnesena krivicna prijava.
On je naveo da je javni tuzilac trazio od NBJ dokumentaciju i
dodao da na osnovu dokumentacije moze da usledi krivicna prijava. Dinkic
je dodao da je na bazi revizije u Astra banku uvedena administracija i
zatrazeno da se plasmani Astra banke na Kipru, u of-sor firme, vrate i
poloze na racune banke.
"Administracija je uvedena jer se pokazalo da je veliki deo
plasmana te banke visokorizican, jer se radi o nekih 70 miliona
americkih dolara koji su plasirani preko njihove of-sor bankarske
jedinice na Kipru", kazao je Dinkic.
On je naveo da je novac iz Astra banke plasiran Karicevim firmama,
"dakle povezanim licima", i precizirao da je rec o cetiri firme sa
sedistem na Kipru: Dak internesnel, cije je formalno sediste u Irskoj,
ali je bazirana na Kipru, zatim njen naslednik firma Hovburi, firma
Polivos i firma Jusiko.
"Na primer, vlasnik firme Jusiko je Bogoljub Karic i u njoj je
plasirano 29 miliona dolara, a firmi Hovburi 36,8 miliona dolara, a
Polivos 6,3 miliona dolara. Ovi plasmani koji su poceli 1996. godine ne
vracaju se Astra banci, vec se svake godine "zanavljaju", naveo je
Dinkic.
Kako je naveo, "jedan deo plasmana vise od 20 miliona maraka, koji
je dat Dak internesnelu, odnosno Hovburiju, vracen je na licne racune
porodice Karic i prema evidenciji iskoriscen je za izgradnju vila
porodice Karic na Dedinju".
"Kada ukljucimo rizicne plasmane u bilans banke, dobijamo neto
negativan kapital od 36 miliona dolara. Oni moraju da stave taj iznos u
likvidno stanje kako bi dosli na nulu i jos plus pet miliona dolara za
propisani kapitalni cenzus banke", kazao je Dinkic. "Ocekivali smo da ce
banka pristupiti rigoroznim merama za naplatu potrazivanja, pa cak i
rasprodaji imovine, ukoliko potrazivanja nisu likvidna. Dinkic je naveo
da Astra banka nije prodala nijedan dolar NBJ da bi poboljsala svoju
likvidnost, vec je juce sa njihove of-sor jedinice na Kipru stigao
zahtev za placanje dodatnih pola miliona dolara, sto je NBJ sprecila.
"Umesto da pokusa da vrati likvidnost banci Bogoljub Karic je
otisao iz zemlje. Poslali smo pismo Evropskoj uniji i guverneru
Centralne banke Kipra sa zahtevom da stavi administraciju i nad
Karicevom of-sor jedinicom na Kipru i da se izvrsi detaljna kontrola i
nad ostalim of-sor kompanijama", kazao je Dinkic. On je najavio da ce
NBJ Centralnu banku Rusije zamoliti da pomogne u identifikaciji
eventualnih plasmana Astra banke u Rusiji. "Mi znamo da on ima neke
plasmane u Aka banci u Moskvi, radi se o oko dva miliona maraka
slobodnih sredstava", naveo je Dinkic.
On je objasnio da se radi o pokusaju da se utvrdi gde je novac
plasiran, kako bi ga administratori u Astra banci pokusali naplatiti i
staviti u funkciju same banke.
- "Odlazak Karica izazvao je sumnju kod njegovih deponenata da on
zeli da ih finansijski osteti, zbog cega je doslo do stampeda deponenata
na racune Astra banke koja je vec nekoliko dana fakticki blokirana jer
nema dovoljno novca da izmiri naloge za placanje svojih deponenata",
rekao je Dinkic.
On je odbacio kritike Bogoljuba Karica da se u Srbiji vrsi
selektivna naplata poreza na ekstraprofit i optuzio ga da se sluzi
neistinama. "Astra banka, ciji je Karic vlasnik, ubedljivo je na prvom
mestu po realno primljenoj i koriscenoj sivoj emisiji novca, emisiji
koja se po prvi put u istoriji sveta desila u Srbiji i koja je bila
namenjena iskljucivo privilegovanim komitentima", naveo je guverner NBJ.
On je rekao da je siva emisija novca, "maltene po naredbi tadasnje Vlade
i Milosevica, oformljena kao posebno jezgro u Narodnoj banci Srbije,
koja nije imala zakonsko ovlascenje da emituje novac, a emitovala ga je
iskljucivo po politickoj liniji.
>PLJACKA<
- "SIVA emisija novca koriscena je iskljucivo za kupovinu deviza
od gradjana i Astra banka, odnosno bivsa Karic banka na taj nacin od
gradjana otkupila je 114 miliona maraka na ulici", naveo je Dinkic. On
je dodao da je na drugom mestu u toj grupi Resavska banka iz Despotovca
sa 50 miliona maraka, sledi Dafiment banka, a na cetvrtom mestu
Rusko-amerikansko-srpska banka koju je kasnije kupila Karic banka.
- "Sa tih 114 miliona maraka Karic je kasnije razvio poslovanje
banke. Siva emisija novca u najvecoj meri je doprinela rasplamsavanju
inflacije u nasoj zemlji, a hiperinflacija je zbrisala imovinu citavih
slojeva naseg stanovnistva, osiromasila gradjane", kazao je Dinkic.
>SUMNJE<
NA PITANJE da li je kontaktirao sa Bogoljubom Karicem otkako je
otisao iz zemlje, Dinkic je odgovorio odrecno. "Nisam kontaktirao sa
Karicem. Da li on uopste ima novca, da li je on uopste vlasnik svoje
kompanije, ili iza njega stoji, jos neko, to ce tek buducnost da utvrdi,
ali ima mesta razlicitim sumnjama", ocenio je Dinkic.
------------------------------------------------------------------------
--------
U DRUMOVE SIROM SRBIJE OVE GODINE BICE ULOZENO GOTOVO PET MILIJARDI
DINARA
SVI PUTARI NA KONKURSU
Sve rekonstrukcije i izgradnja novih puteva bice na medjunarodnim
tenderima Zasto je Ministarstvo za saobracaj nezadovoljno radovima na
auto-putu Beograd - Novi Sad i hoce da raskine ugovor sa sadasnjim
koncesionarima
BEOGRAD - MINISTARSTVO za saobracaj i telekomunikacije na narednoj
sednici predlozice Vladi Srbije da sa Konzorcijumom RAST raskine ugovor
o koncesionoj izgradnji leve i rekonstrukciji postojece trake autoputa
Novi Sad - Beograd. Ukoliko predlog prodje bice raspisana nova
licitacija.
Kako je istakla Marija Raseta Vukosavljevic, ministar za saobracaj
i telekomunikacije na jucerasnjoj konferenciji za stampu, ugovor
potpisan sa Konzorcijumom RAST je stetan za Republiku Srbiju, a
koncesionari do sada nisu ispostovali ni elementarne stvari. Formirace
se i komisija koja ce utvrditi pravo stanje u trenutku raskida ugovora.
Iz licitacije ce kako najavljuje biti izuzeta desna postojeca traka, jer
je za rekonstrukciju obezbedjen kredit Evropske investicione banke.
- Obezbedili smo kredite Evropske investicione banke od 50 miliona
evra za male projekte rekonstrukcije postojece infrastrukture, zatim sto
miliona evra za vece rekonstrukcije i izgradnju novih deonica, a marta
sledece godine ocekujemo jos 70 miliona - kaze Marija Raseta
Vukosavljevic. - Ti krediti su izuzetno povoljni jer je u pitanju mala
kamata, a daju se na dugi niz godina. Kompletnu dokumentaciju radila je
Direkcija za puteve i bord Evropske investicione banke prihvatio je
projekte bez i jedne primedbe.
Predvidjena ulaganja u putnu mrezu Srbije za ovu godinu iznose
cetiri milijarde 794 miliona dinara. Ta sredstva obezbedjena su iz
budzeta i od naplate putarine. Na odrzavanje utrosice se dve milijarde
270 miliona, a na izgradnju i rekonstrukciju dve milijarde 523 miliona
dinara.
- Najznacajnija investicija svakako su rekonstrukcija Ibarske
magistrale, sanacija klizista "Bracin" na autoputu Beograd - Nis... -
istice Marija Raseta Vukosavljevic. - U toku sledece nedelje trebalo bi
da bude zavrsena studija eksperata za izbor modela finansiranja novih
saobracajnica.
Ministarstvo je na sebe ove godine preuzelo i obnovu preduzeca
koje se bave prevozom. Kako istice ministar za saobracaj "Lasta" danas
bolje posluje. Tim eksperata uradio je plan obnove i saradnji sa novim
rukovodstvom i radnicima "Laste" ne samo da su isplacene plate koje su
mesecima kasnile, vec se obnavlja i vozni park. Stranci su, primera
radi, veoma zainteresovani za saradnju sa "Ikarbusom".
T. SPALEVIC
>BENZIN<
U POREDJENJU sa svetom kod nas se i te kako malo izdvaja za puteve
iz cene benzina. Primera radi u Francuskoj taj procenat je 55 odsto, a u
nasoj zemlji svega 6,1 odsto. U evropskim zemljama ovo je osnovni izvor
finansiranja rekonstrukcije puteva.
>PRIVLACENJE STRANACA<
- VELIMIR Ilic nam zvanicno nije predocio ni jedan projekat niti
podneo inicijativu za izgradnju deonice autoputa Beograd - Juzni Jadran
od glavnog grada do Cacka - istakla je Marija Raseta Vukosavljevic. - Mi
za sada, u skladu sa novcem kojim raspolazemo, mozemo da razmisljamo
samo o rekonstrukciji Ibarske magistrale, koju smo doveli u red. Niko
nece da se prihvati koncesije ako dnevno opterecenje na putnom pravcu ne
prelazi 12 hiljada vozila. Nas osnovni zadatak je da privucemo strane
prevoznike kroz nasu zemlju.
>KAO I CRNOGORCI<
NOVIM izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobracaju
republicki inspektori moci ce da kontrolisu i prevoznike iz Crne Gore.
Dakle, osnovna izmena je u tome da se regulise deo saobracaja koji Crna
Gora obavlja na teritoriji Srbije. Kako istice Marija Raseta
Vukosavljevic, Crnogorci su takav zakon doneli jos 1995. godine.
U toku je izrada i novog zakona koji ce se odnositi na bezbednost
saobracaja, novi Zakon o koncesijama...
------------------------------------------------------------------------
--------
MLADJAN DINKIC IZJAVIO DA RASTE DEVIZNA STEDNJA I DA JE SADA TESKA 700
MILIONA MARAKA
REZERVE IZNAD MILIJARDE DOLARA
NOVI SAD (Tanjug) - GUVERNER Narodne banke Jugoslavije Mladjan
Dinkic izjavio je u Novom Sadu da vrednost deviznih rezervi nase zemlje
u ovom trenutku premasuje milijardu i 80 miliona dolara, dovoljno za
tromesecni prosecni uvoz domace privrede.
Otvarajuci prvi medjunarodni sajam finansija FINMAR koji ce na
"Novosadskom sajmu" trajati do 19. oktobra, on je dodao da je, ako se
drzavnim dodaju devizne rezerve poslovnih banaka, pokriven petomesecni
prosecan uvoz.
Guverner NBJ je rekao da je znacajan i rast stednje gradjana,
preciziravsi da je u protekla tri meseca njena vrednost dostigla 700
miliona maraka i da stalno raste.
On je najavio da ce na Beogradskoj berzi do kraja ovog meseca
poceti probna trgovina obveznicama stare devizne stednje, a da ce prava
trgovina tim obveznicama startovati izmedju 5. i 15. novembra.
Dosad su stare devizne stedise preuzele obveznice vredne 2,2
miliona maraka, rekao je Dinkic.
------------------------------------------------------------------------
--------
U TRGOVINAMA SAROLIKE CENE JESTIVOG ULJA
TRGOVCI "PREPRZILI" ZEJTIN
Litar domaceg zejtina ne bi trebalo da bude skuplji od 65 dinara. U
komsiluku zejtin svuda jeftiniji. Ministarstvo "preti" trgovcima - ili
da smanje marze ili jeftiniji zejtin stize iz uvoza
BEOGRAD - NA OSNOVU otkupne cene suncokreta od 12 dinara, litar
zejtina u maloprodaji ne bi trebalo da predje 65 dinara - dogovoreno je
nedavno na sastanku predstavnika uljara i Republicke vlade. U
prodavnicama je, cena zejtina dostigla gotovo 72 dinara, odnosno 2,4
marke za litar i medju skupljim je u regionu.
Novu, visu cenu zejtina uslovila je visa proizvodjacka cena od
49,65 dinara, ali i zaracunata gornja granica trgovacke marze. Na
domacem trzistu, za ulje sada treba izdvojiti od 61 do 72 dinara,
zavisno od trgovinske kuce. Iako su zarade trgovaca najcesce u rasponu
od 10 do 15 odsto, za cenu domaceg ulja od 72 dinara, marza je okruglo
20 odsto.
Zbog nepostovanja dogovora uljara da cena ne predje 65 dinara, u
Ministarstvu trgovine razmisljaju da intervenisu uvozom i obore ove
cene. Poredjenja radi, na okolnim trzistima, litar zejtina staje izmedju
1,8 i 2,2 marke, tako da ce morati ozbiljno da se preispita postojeca
cena ulja.
Uz domace, pojedine trgovinske kuce nude i uvozno ulje, sa oznakom
Evropske unije, koje je upola jeftinije. U prodavnicama "Cemarketa"
litar staje 36,50 dinara i kako saznajemo, veliko je interesovanje
potrosaca. U vece supermerkete dnevno se plasira i po stotinu kartona
ovog zejtina sto je oko hiljadu i po litara. Ove kolicine planu zacas,
pa su trgovci uveli ogranicenje pri kupovini, na pet litara. Posle duzeg
vremena, inace, u prepodnevnim satima ponovo se prave guzve i redovi
ispred samoposluga.
D. MARINKOVIC
>CENA<
NOVA proizvodjacka cena ulja odredjena je vecim isplatama
ovogodisnjeg roda suncokreta, ali i ostalim naraslim troskovima u
preradi, pre svega energetike. Visoku cenu uslovio je i porez na promet
od 20 odsto, koji je prvi put ove godine uveden na zajetin.
------------------------------------------------------------------------
--------
POMOC EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU ELEKTROPRIVREDI SRBIJE
ZIMA BEZ MRAKA
BEOGRAD - EVROPSKA agencija za rekonstrukciju ce maksimalno pomoci
da se ove zime izbegnu restrikcije u Srbiji i zato ce, uz vec odobrenih
80 miliona evra, izdvojiti dodatnih 27,3 miliona evra do kraja godine
kao donaciju Elektroprivredi Srbije, od kojih je 15 namenjeno uvozu
struje - kaze Bernard Bakli, koordinator Programa evropske pomoci za
Srbiju. On je istakao da ce Evropska agencija (EAR) biti prisutna
donacijama u Srbiji sigurno do 2004. godine.
Po recima Momcila Cebalovica, direktora Centra EPS za odnose s
javnoscu, Elektroprivreda Srbije ne planira redukcije i cini sve da
obezbedi uvoz struje koja ce nedostajati ove zime. Ukoliko bude vecih
kvarova u proizvodnji, moguca su samo kraca havarijska iskljucenja.
Juce je saopsteno da je dobar deo pomoci Evropske agencije za
rekonstrukciju energetici Srbije pripao i sektoru proizvodnje uglja.
Tako su, po recima Jelenka Micica, direktora Direkcije EPS za
proizvodnju uglja, rudnici prosle godine dobili donacije od EAR u
vrednosti od 7,1 miliona evra. U ovoj godini vec je izdvojeno 18,1
milion evra, a ocekuje se da ce u drugoj ovogodisnjoj transi ugljenikopi
dobiti pomoc u opremi vrednoj dodatnih 4,7 miliona evra.
M. V.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
