Senzacionalna
tvrdnja Dejana Dimova eksperta za energetiku
Srbija le�i na milijardi tona nafte
Najve�e rezerve
nafte u Srbiji su ju�no od Save i Dunava pre svega u Stigu i Toplici ali i u
Banatu
Na temu upotrebe i kori��enja energije i nezavisnosti Srbije od uvoza energenata razgovarali smo sa Dejanom Dimovim, ekspertom za oblast energetike koji je ve�i deo svog radnog veka priveo rade�i na ovoj problematici. Kako nam je sagovornik objasnio, dr�ava koja pored ustavnog, demokratskog, pravnog ustrojstva i njihovog po�tovanja, mora da ima osnovne pretpostavke za �ivot svojih gra�ana. Po njegovom mi�ljenju to je danas energetska nezavisnost, da li direktno posedovanjem resursa ili s sposobno��u dr�ave da ih kupi.
� Mi ovu drugu pretpostavku nemamo, ka�e Dimov, zato �to je Srbija dr�ava koja proizvodi gubitke, i to ogromne. Preti joj ste�aj i rasprodaja. Prva pretpostavka postoji, to jest, Srbija ima dovoljno nafte, gasa, uglja, vode, sunca i vetra, ali ih nije osvojila u potpunosti tako da se 80 odsto potrebnih energenata uvozi. Celokupna srpska privreda radi sa 80 odsto uvoznih komponenata. Kada se na ovo doda njeno neracionalno kori��enje tro�kovi se uve�avaju za 6 do 18 puta. Posmatrano sa usko egzistencijalnog aspekta, za normalno funkcionisanje svake dr�ave ptrebno da je postoje tri osnovna strate�ka sistema a kojima ona po�iva: 1) energetika (EPS i NIS u Srbiji); 2) telekomunikacije i saobra�aj i 3) zakonodavstvo. Nefunkcionisanje ovih sistema nema ni industrije, ni poljoprivrede, ni svega onoga �to �ini privredu i kulturni �ivot zemlje.
Mapa kao dokaz
� Da li Srbija ima dovoljno rezevi nafte i gasa i da u dogledno vreme radikalno pobolj�a naftni debalans do granice podmirenja ukupnih potreba iz doma�e proizvodnje za du�i period?
� Moj odgovor je pozitivan i temelji se na rezultatima petnaestogodi�njeg istra�ivanja nafte i gasa u Srbiji, prete�no ju�no od Save i Dunava. Smatram, na osnovu tih rezultata, da su tu i najve�e rezerve u Srbiji. Sporna je tvrdnja nekih nafta�a �da je u Srbiji sve istra�eno, sve poznato i da vi�e nema �ta da se o�ekuje�. Prema zvani�nim podacima, oko 65 odsto prostora Srbije nije istra�eno: 40 odsto u Vojvodini i 80 odsto teritorije ju�no od Save i Dunava. Tehnolo�ke rezerve procenjene su na 2.474 miliona tona ekvivalentne nafte, a utvr�ene iznose 202,4 miliona tona. Zaklju�no sa 1998. godinom proizvedeno je 64 miliona tona ili 31,7 odsto od utvr�enih, odnosno 2,6 odsto procenjenih geolo�kih rezervi.
� Ka�ite nam onda sa koliko rezervi nafte raspola�e Srbija i da li se ona mo�e eksploatisati sa sada�njom politikom srpskog premijera?
� Sa le�i�ta u Stigu, �umadijsko-podunavskog basena, u Toplici, u Banatu, sa ukupno 425 kilometara geolo�ke rezerve nafte iznose 1,1 milijardu tona. Za�u�uju�e je da u Srbiji jo� nisu otkrivena najve�a nalazi�ta nafte. Dokaz mapa nalazi�ta kod Stiga gde se glavna le�i�ta nalaze severoisto�no od ve� izbu�enih koji daju jedva 10.000 tona godi�nje.
Interesi mafije
� Nije li jedan od glavnih razloga zbog kojih se do sada nije vi�e i�lo na supstituciju sa doma�om naftom, to �to smo zemlja uvoza, sa ogroman finansijski interesom uvoznog lobija?
� Na uvoznoj nafti se zara�uju ogromne pare a sve u sivoj zoni. Idealan novac za finansiranje raznih aktivnosti partije na vlasti i van nje. Da ne navodim primere. Kod nas je do sada bio nesaglediv finansijski interes naftne mafije i njen uticaj na destabilizaciju Srbije. Novim monopolskim merama izvr�ena je samo novo pregrupisavanje snaga u sivoj zoni. Kada bih, na primer, samo pomenuo kako se sada uvoze nafta i gas, odmah bi me tu�ila bar dva ministra i premijer. Srbija �e morati da izdvaja 1,5 milijardi maraka godi�nje za uvoz nafte i gasa. Mo�e se zaklju�iti da �e orijentacija na uvoz ovih energenata dodatno opteretiti ionako propalu zemlju.
� Da li bi trebalo da donese zakon o za�titi stranih investicija i zakon o koncesijama kao �to su kao prvo uradile okolne zemlje.
� Ovo je hitno s toga �to je
Kosovo prakti�no izgubljeno i sa njim 44 milijarde tona lignita, 1.280 M�
instalisane snage termoelektrana, infrastruktura, plodna zemlja, �to se sve
zajedno ceni kao gubitak od preko 1.000 milijardi dolara. Gledano dugoro�no, to
je katastrofalno za Srbiju, jer su na Kosovu i Albaniji definisane velike
koli�ine nafte i gasa. Po informacijama do kojih smo do�li, za �etiri godine
ovim teritorijama �e pro�i kaspijski naftovod i gasovod za Evropu, na koji �e se
priklju�iti nalazi�te gasa u Crnoj Gori koja su za sada strogo �uvana
tajna.
Danijela Novakovi�
