"GLAS JAVNOSTI"
Sreda, 14. novembar 2001.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T01111302.shtml
LIČNI STAV
Ničija nije gorela do zore!
PIŠE: KOSTA ČAVOŠKI
Nedavno je republički ministar pravde
Vladan Batić najavio opsežnu čistku u pravosuđu i objavio
spisak od 187 sudija (118 sudija redovnih
sudova i 69 sudija za prekršaje) koji su, po njemu,
zaslužili da budu lišeni sudijskog zvanja.
Posebnu pažnju zaslužuje huda sudbina 69
prekršajnih sudija kojima se isključivo stavlja na
teret suđenje po tada važećem Zakonu o
javnom informisanju, a da se pri tom zapravo
pretpostavlja da su te sudije bile dužne
da odbiju primenu tog važećeg zakona. Možda je ovo
sporno pitanje najbolje zaoštrio starešina
gradskih sudija za prekršaje Dobrivoje Glavonić kada
je rekao: "Zakletva nas obavezuje da
sprovodimo zakon, a odbijanje suđenja po zakonu krivično
se kažnjava."
Tako smo se iznova suočili s odsudnim
pitanjem s kojim su svojevremeno suočile sudije pod
Hitlerovom strahovladom: kada sudija mora
da primeni važeći zakon koji ima ozbiljne mane, a
kad opet sudija ima ne samo moralnu nego i
profesionalnu obavezu da odbije primenu zakona
koji je nepravedan i izopačen?
Za početak valja navesti slučaj jedna žene
koja je potkazala svoga muža da je ružio Hitlera, za
šta je bio osuđen na smrt. Posle rata, i
ta žena i sudija koji je izrekao smrtnu kaznu izvedeni su
pred saveznički sud. Oboje su se branili
da su samo primenjivali važeći zakon i da bi, štaviše,
sami bili osuđeni da to nisu učinili.
Saveznički sud je oboje osudio na kaznu zatvora, a Gustav
Radbruh je dao uverljivo opravdanje
ovakvih i sličnih presuda. Prema formuli koju je utvrdio, u
redovnim prilikama, koje podrazumevaju
uobičajenu nesavršenost zakona i manje nepravde u
njima, pravnoj sigurnosti se daje prednost
u odnosu na pravdu, pa su sudije obavezne da
primenjuju i takve zone. Ali u izuzetnim
okolnostima, kad su pozitivni zakoni nepodnošljivo
nepravedni i takoreći zločinački, pravda
mora da bude iznad pravne sigurnosti, pa su sudije
dužne da takvim zakonima uskrate
poslušnost.
Odmah se postavlja pitanje kako treba
kvalifikovati pomenuti Zakon o javnom informisanju koji
je primenjivalo 69 proskribovanih sudija
za prekršaje. Njega je među prvima napao pisac ovih
redova i on je zaista bio loš,
nedemokratski, a po zaprećenim kaznama i surov. Ali, nije bio
nepodnošljivo nepravedan. Niko od osuđenih
novinara, urednika i vlasnika listova nije lišen
slobode ili života, a enormne novčane
kazne su posle dve godine nadoknađene.
Iako, dakle, ovaj Zakon o javnom
informisanju, uz sve svoje velike mane i očigledne
protivustavnosti, nije ispunjavao uslove
iz Radbruhove formule, nove vlasti traže uklanjanje svih
sudija koje su ga primenjivale. Ako u tome
istraju, moraju znati d time stvaraju presedan za
neku neku novu vlast posle njih, koja će
isto tako smenjivati, pa i kažnjavati, činovnike i sudije
koje danas primenjuju važeće, ali umnogome
nesavršene, pa i loše zakone.
Očigledan primer takvog zakona jeste Zakon
o oporezivanju ekstraprofita. Iako smo poslednji
koji ćemo uzeti u zaštitu novopečene
parajlije iz redova "uglednih" biznismena, ipak moramo
reći da pomenuti Zakon, kao propis za
jednokratnu upotrebu, ne odgovara samom pojmu
zakona koji je, po Vilijamu Blekstonu,
"trajno, jednoobrazno i univerzalno pravilo". No, da li
zbog toga neka buduća vlast može uklanjati
s položaja poreznike i sudije koji ga u ovom času
primenjuju?
Što je još gore, sadašnje vlasti ne samo
što donose loše zakone i zahtevaju d se oni primenjuju,
nego i postupaju protivno Ustavu i važećim
zakonima. One su bukvalno kidnapovale dr Milomira
Stakića i braću Predraga i Nenada Banovića
i bez pružanja odgovarajuće sudske zaštite, koju
zajemčuje i Ustav i Zakon o krivičnom
postupku, izručile ih Hagu. One su bacile pod noge
jurisdikciju beogradskog Okružnog suda i
otele iz zatvora Slobodana Miloševića, da bi ga,
protivno Ustavu i Zakonu o krivičnom
postupku, "isporučile" Hagu.
A da nešto ipak nije u redu vidi se i po
tome što nijedan ministar ili premijer, pa ni ministri
unutrašnjih poslova i pravde, nemaju
petlju da sami potpišu i objave rešenja kojima hapse,
otimaju i izručuju te ljude, nego ili
izdaju usmene naredbe ili potpisivanje prevaljuju na svoje
pomoćnike. Da li i oni treba da strahuju
od nekih budućih vlasti koje preko toga neće preći, ili
zaista veruju da ono što oni nameravaju da
učine pomenutim sudijama za prekršaje neće biti
presedan za njih same?
Mi ih samo, u duhu narodne mudrosti,
možemo podsetiti: Ničija nije gorela do zore!
Copyright Š 1999-2001 "Glas javnosti" d.d.
Vlajkovićeva br. 8, 11000 Beograd, Jugoslavija
FastCounter by LinkExchange
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
