Niko ne sme da ih bije
Sve dok se u Srbiji ne bude znalo ko �ime vlada i �ta je �ija odgovornost, uvek �e biti ne�to zaludnika - od polugladnih radnika preko ha�kih kandidata i ra�alovanih heroja do Slobodana Vuksanovi�a - da hodaju od �in�i�a do Ko�tunice, uvereni da je bolje kod onoga kod koga u tom trenutku nisu. Sa Crvenim beretkama problem je vi�e: ono gvo��e koje nose sa sobom
Autor: �eljko Cvijanovi�
Kada je u ponedeljak rano ujutro opasno nesrazmeran odnos gvo��a i koncepta, nakrcan u dvadesetak „hamera“ Crvenih beretki, putuju�i na jug iz svog sedi�ta u okolini Kule, proma�io Novi Sad i autoputem se zaputio ka Beogradu, me�u politi�arima u prestonici zavladala je panika. Dr�avni udar? Ne, samo generalna proba.
Dodu�e, tada jo� nije bilo nikoga ko je mogao da zna gde �e se Beretke zaustaviti: u zgradi Vlade Srbije, na RTS, u parlamentu, u sedi�tu tajne policije na Institutu za bezbednost ili u Gepratovoj, gde su godinu dana ranije tada�nji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Zoran �in�i� u jednom automobilu svoj istorijski dijalog zavr�ili obavezuju�e: Re�? Re�!
Svejedno, sva policija po Beogradu i unutra�njosti podignuta je u ponedeljak u pola �est ujutro (prethodno je na nogama ve� tri dana stajala �esta uprava RDB, zadu�ena za obezbe�enje politi�ara i zgrada). Ali niko od njih nije pokazivao vi�ak volje da se tu�e sa Beretkama: oni koji su bili spremni da oru�jem podr�e Vladu Srbije nisu imali dovoljno snage; oni koji su imali dovoljno snage nisu bili spremni da se tuku.
To je, naravno, pokazalo zabrinjavaju�i debalans srpske vlasti: koncept i �elik potpuno su se razi�li i, dok jedni nisu bili u stanju da misle, drugi nisu bili u stanju da se brane. To je, u rezultatu, moglo da zna�i samo jedno: da se vlast u Srbiji �itavu godinu dana posle Milo�evi�a valja ulicama i da bi stotinak opasnih tipova koji su se valjali drumom od Kule prema Beogradu mogli da je zgrabe, samo da su hteli. Ili smeli.
Nije najva�nije da je pri�a o Beretkama po�ela davno u Milo�evi�evo vreme, kada se toliko zakomplikovala da bi bezmalo svaki gra�anin Srbije, kao u ponedeljak, pred njih rado izneo vo�e i sendvi�e, ali bi im malo koji dao �erku za �enu; nije najva�nije ni to da je ta opasna pri�a nastavljena pro�log oktobra u Gepratovoj; da bi bila betonirana polovinom decembra, kada �in�i� u intervjuu za NIN ka�e ovo: „...Prili�no (sam) siguran da je ve�ina njih (policajaca iz Milo�evi�evog doba, prim. aut.) na listi za Hag, tj. za neke od njih i znam, jer sam proveravao u me�uvremenu. Me�utim, sada je moj �vrst stav da bih se radije povukao u privatan �ivot i ne bih se bavio politikom, nego �to bih njih isporu�io u Hag. To je moj, apsolutno, �vrst stav.“ Tako je srpski premijer, spremaju�i se da preuzme mandat, odgovorio na pitanje �ta �e se desiti ako Hag na listu potra�ivanja uvrsti njegove nove prijatelje iz policije.
Naravno, bio je to betoniran dil izme�u njega i Legije, koji je potom �teman bar nekoliko puta. Prvi put, u junu, kada je Legija smenjen sa mesta komandanta JSO i kada �in�i�, pod pritiskom javnosti, nije uspeo da ga odbrani. Drugi put, kada se, posle Legijinog odlaska, politi�ki uvek dobro u�u�kana JSO po�ela povla�iti po crnim hronikama. Tre�i put pakt je gricnut kada je Karla Del Ponte saop�tila pro�log meseca da vodi istragu protiv Jovice Stani�i�a i Franka Simatovi�a, dve preostale ikone JSO, i kada se svaki pripadnik Crvenih beretki, onako za sebe, upitao kako li �e on pro�i kad tako povla�e Jovicu i Frenkija. Pa jo� kada je iz Amerike javljeno da �e Srbija dobiti pare pod uslovom da u roku od �est meseci izmiri sva ha�ka potra�ivanja (za koja niko ne zna kolika su), �in�i� nije samo sebi na vrat natovario Crvene beretke, ve� i dobar deo policije (sve nezadovoljnije Mihajlovi�em), dok poverenje u Vojsci nikada nije ni imao.
�in�i�eve akcije u policiji, koju je, bar je izgledalo, �vrsto kontrolisao, tog trenutka drasti�no padaju, ne zato �to ih je izdao (Re�? Re�!), ne zato �to izbora nije ni imao, ve� prosto �to njegova �elja za kontrolom vlasti, u �emu, ruku na srce, za razliku od Ko�tunice, nije be�ao ni od odgovornosti, prosto nije mogla da izdr�i da zadovolji i Bo�u �eli�a i radnike, i profitere i antiprofitere, i Del Ponteovu i Beretke, i �eljka Mitrovi�a i Verana Mati�a.
Beretke, naglo razne�ene sudbinom bra�e Banovi�, koje su, ne znaju�i (�itaju li ti ljudi novine?), odvojili od njihove pija�ne tezge u Obrenovcu i spakovali za Hag, preuzimaju Ko�tuni�inu argumentaciju. Dakle, ne samo da nisu bili obave�teni nego tvrde da je za sve krivo odsustvo legalizma i odgovaraju�eg zakona o Hagu. Odu�evljenje u Ko�tuni�inim redovima (Zoran �ami) nala�e da se sve to o legalizmu i ha�kom zakonu valja ponoviti, a da se ne ka�e �ta su to oni u�inili za tu stvar. Umesto toga, mesecima su ponavljali kao pokvarene plo�e da je dr�ava va�nija od Haga a da nisu problematizovali da je prvo nemogu�e bez drugog, dok Hag za dr�avu ba� boli uvo. Moglo im se: �in�i� se toliko u�iveo u vlast da mu vi�e nije ni bilo va�no na kome je krivica ako stvari ba� i ne idu kako valja.
Ali, bez obzira na Ko�tuni�ino mr�tenje pred Del Ponteovom, su�tinska razlika izme�u njega i �in�i�a u pogledu zahteva stranaca sastoji se u tome �to �in�i� radi i peva, a Ko�tunica radi i stenje. To �to Ko�tunica u zadnje vreme samo stenje, zna�i da je poletni �in�i� preuzeo sav posao ra�unaju�i da �to mu se manje me�aju, manje �e i da vide. To, opet, zna�i da Beretke ne�e u Ko�tunici prona�i svog novog za�titnika i da ta stvar izgleda funkcionalno kao Uro� Nejaki na �elu Du�anovog carstva.
�ta �e se dakle dogoditi? Mogu�e je nekoliko raspleta. �in�i�, iako te�ko pritisnut Beretkama, ne zove Ko�tunicu da se javno izjasni jer bi mu se jo� moglo dogoditi da ovaj pristane i, zajedno sa Pavkovi�em, ugasi vatru pokazuju�i �in�i�u tragi�nu razliku izme�u onoga koliko je zinuo i onoga koliko mo�e da proguta. Druga varijanta bila bi da sam �in�i�, u strahu od Ko�tunice i Pavkovi�a, koji je uvek tu negde, napravi neki dil i obnovi svoja obe�anja Crvenim beretkama, ali tada bi cela stvar mogla da se svede na zaklju�ak da je dr�avni udar napravljen, ali nikoga nema da to i ka�e. Cela stvar bi postala vidljiva kad bi �in�i� javio u Hag i Va�ington da se ceo aran�man obustavlja, a da �e im se on javiti kad re�i probleme iznutra, dakle za nekoliko godina.
Tre�a varijanta bila bi klasi�an vojni udar, posle koga bi Vlada Srbije imala jedno �est ministarstava policije i jedno za podelu ta�kica gra�anima. Naravno, �in�i� mo�e i da zauzme o�tar kurs, da Beretkama podeli otkaze, proglasi ih nelegalno naoru�anim gra�anima, i, s obzirom na preokret njegovih akcija u policiji, sebi stavi �erifsku zna�ku, �edu Jovanovi�a i Gorana Vesi�a proglasi zamenicima i puca kroz prozor Vlade Srbije na bandite.
Jedina smislena varijanta, osim hitnih izbora koji bi to podrazumevali, jeste podela odgovornosti u Srbiji, koja, za�udo, u ovom trenutku ne odgovara ni �in�i�u ni Ko�tunici. Prvi ne �eli da podeli vlast, drugi ne �eli da podeli odgovornost, pun poverenja da �e �in�i�, pre nego padne, uraditi sve one stvari koje on ose�a kao gutanje dlake nata�te. Sve dok se u Srbiji ne bude znalo ko �ime vlada i �ta je �ija odgovornost, uvek �e ne�to zaludnika - od beznade�no polugladnih radnika preko ha�kih kandidata i ra�alovanih heroja do Slobodana Vuksanovi�a - hodati od jednog do drugog, �vrsto uvereni da je bolje kod onoga kod koga u tom trenutku nisu. Za razliku od njih, sa Crvenim beretkama problem je samo jedan: ono gvo��e koje nose sa sobom i navika da tu stvar, kad misle da treba, upotrebe. Dakle, ovo vi�e nije zabavno.
|
Hameri
i umetnici |
�etvrtak, 8. novembar:
- Na pijaci u Obrenovcu, oko 8 sati ujutru, pripadnici JSO u civilu uhapsili dr�avljane BiH Predraga i Nenada Banovi�a, osumnji�ene od Ha�kog tribunala za zlo�ine u logoru Keraterm kod Prijedora.
Petak, 9. novembar:
- Rano ujutro nekoliko pripadnika JSO napu�ta stra�arska mesta u U�i�koj 12, gde �ivi na�elnik RDB Goran Petrovi�, i na portirnici Instituta za bezbednost na Banjici.
- Kasno po podne desetak �lanova JSO sa dva transportera blokiraju put izme�u mesta Kula i lokacije �tolc, gde se nalaze centralna baza i kamp za obuku JSO.
- Ministar policije Du�an Mihajlovi�, nakon prve vesti o vanrednim okolnostima u Kuli, daje telefonsku izjavu: „Pripadnici policije treba da se dr�e dalje od politike“.
- Oko 7 �asova u kampu �tolc po�inje konferencija za �tampu pobunjenih pripadnika JSO. Oficir ove grupe koji nosi identifikacionu traku na uniformi sa natpisom „M. Bati�“ podelio je okupljenim novinarima saop�tenje grupe u kome stoji: „Tra�imo obustavu hap�enja svih lica sa ha�kih poternica do dono�enja zakona o saradnji sa Ha�kim tribunalom i smenu ministra unutra�njih poslova Du�ana Mihajlovi�a“.
- U prvim javnim reakcijama na doga�aje u �tolcu, na�elnik RDB Goran Petrovi� „odbijanje poslu�nosti JSO“ ocenjuje kao „emotivan i, u izvesnoj meri, politi�ki �in“.
Subota 10. novembar:
- Na ulasku u �tolc i dalje stoje dva oklopna vozila i nekoliko maskiranih pripadnika JSO. Mihajlovi�: „Svojom akcijom navodni major Bati� je diskreditovao sebe kao oficira i �lana Dr�avne bezbednosti“.
- Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Bati�: „Hap�enje Banovi�a i njihovo izru�enje Hagu autonomna je odluka MUP u kojoj Ministarstvo pravde nije u�estvovalo, niti je bilo obave�teno“.
- U 14 �asova petnaestak transportnih vozila „hamer“, koja su za�titni znak formacije, i nekoliko desetina naoru�anih Crvenih beretki blokira autoput Beograd-Subotica kod skretanja za Kulu. Blokada traje jedan sat. Jedan od �lanova JSO ka�e: „Ovo je odgovor na pona�anje ministra Mihajlovi�a“.
- Goran Petrovi� kao lidere pobune ozna�ava komandanta JSO Du�ana Mari�i�a i Vladimira Poti�a, koji je zbog la�ne identifikacione trake prozvan „major Bati�“. Iznosi podatke o primanjima Mari�i�a (40.000 dinara), dok Poti�a otkriva kao „biv�eg starijeg vodnika VJ“ koji je 1998. godine pre�ao iz VJ u JSO. Uz jo� trojicu �lanova JSO koji su u tu jedinicu do�li iz VJ ozna�ava ih kao „organizatore mini pobune“.
- U toku no�i, oko 22 sata, po�elo je razme�tanje dela pripadnika JSO helikopterima iz njihove najve�e baze u Lipovici kraj Beograda, ka Kuli.
Nedelja, 11. novembar:
- Premijer Srbije Zoran �in�i� vra�a se u zemlju nakon �estodnevne posete SAD. Na konferenciji za �tampu na aerodromu Beograd o protestu JSO ka�e slede�e: „Postoji drugi na�in da se nezadovoljstvo izrazi pre izlaska na ulice“. „Ako nisu zadovoljni politikom koju vlada vodi, neka daju otkaz i izaberu neki drugi posao“, rekao je.
- Predsednici op�tina Kula, Srbobran i Vrbas organizuju konferenciju za �tampu na kojoj se nije pojavio niko iz SO Kula. „Zgranuti smo postupkom JSO“, ka�u predsednici op�tina Srbobran i Vrbas.
- Funkcioner Demokratske stranke Goran Vesi� optu�uje Vojislava Ko�tunicu da je „najodgovorniji za neusvajanje zakona o saradnji sa Ha�kim tribunalom“.
- Uve�e Vlada Srbije nala�e MUP-u da preuzme sve mere u skladu sa zakonom i svojim ovla��enjima.
- Kasno uve�e �in�i� odlazi u �tolc na pregovore sa JSO. U bazu ulazi sam i ostaje tri sata.
Ponedeljak, 12. novembar:
- Oko �est �asova 18 vozila „hamer“ i oko 180 pripadnika JSO blokira dve saobra�ajne trake autoputa kod Centra „Sava“. Blokada je tako postavljena da saobra�aj mo�e da se odvija ali ote�ano. Manje grupe gra�ana prilaze Crvenim beretkama koji stoje postrojeni na bankinama, bez maski, i nude ih sokovima i cigaretama.
- Oko 15 �asova pojavljuju se pripadnici tzv. „nezavisnog sindikata MUP“, kao i �lanovi Udru�enja otetih i kidnapovanih sa Kosova, koji su dva dana pre toga tako�e blokirali saobra�aj u Beogradu pred sedi�tem MUP. Ubrzo toga jedan od ljudi JSO ka�e da oni „ne �ele da se bilo ko me�a u njihov protest“, skupljaju se oko vozila, ukrcavaju u njih i odlaze u koloni trakom ka Novom Sadu.
- Nekada�nji komandant JSO Srbije Milorad Lukovi� Legija podr�ao je protest te jedinice, ali je odbacio svoju ume�anost u protest. „Vi�e nisam u Dr�avnoj bezbednosti, ve� sam sada umetni�ka du�a“, rekao je Legija.
