Lo�e i bez embarga
Analiti�ari procenjuju da �e za pobolj�anje arsenala Vojske Jugoslavije, uprkos ukidanju embarga na uvoz i izvoz oru�ja, izuzev besparice, od klju�nog zna�aja biti i budu�a strate�ka pozicija Beograda
Autor: Branimir Gaji�
Nedavna prodaja manjeg kontingenta jugoslovenskog naoru�anja
Makedoniji protuma�ena je kao potez koji je ozna�io i zvani�ni povratak SR
Jugoslavije na svetsko tr�i�te oru�ja. Nakon skora�njeg podizanja embarga UN na
uvoz i izvoz oru�ja u SRJ, postalo je jasno da �e re�enje za problem o kome se
ve� dugo govori - zastarelo i istro�eno naoru�anje u doma�oj upotrebi - morati
ubrzo da se na�e.
- Jugoslavija �e morati da se u svojim strate�kim opredeljenjima orijenti�e na Evropsku uniju i tamo�nje proizvo�a�e - ka�e za „Blic News“ Pol Biver, vojni analiti�ar i urednik „D�ejns difens viklija“, najuglednijeg svetskog magazina za vojna pitanja, nagla�avaju�i da je za sada te�ko govoriti o novim nabavkama bilo kojih sistema naoru�anja, „jer Jugoslavija nema finansijska sredstva za to, dok �e sav novac koji se sada dobija kao strana pomo� i�i u obnovu infrastrukture u zemlji i sli�ne projekte i ne�e biti dopu�teno da se iz tih izvora finansira kupovina oru�ja“.
O nedostatku novca nedavno je govorio i nekada�nji na�elnik General�taba VJ, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije Mom�ilo Peri�i�.
- Inicijativa ameri�ke administracije, a na predlog francuske vlade, za ukidanje embarga na uvoz naoru�anja i vojne opreme gest je dobre volje, odnosno pozitivna politi�ka poruka i priznanje me�unarodne zajednice uspostavljanju demokratskog dru�tva u na�oj zemlji, ali od nje Jugoslavija i VJ ne�e imati mnogo koristi, jer VJ dobavlja�ima ve� duguje pet milijardi dinara. Imaju�i tu �injenicu u vidu, jasno je koliko �e u toj situaciji VJ mo�i da odvoji na nabavku novog naoru�anja.
Nekada�nji poznati liferant oru�ja i opreme, SFRJ je po�etak raspada do�ekala kao dr�ava s poprili�no razvijenom „namenskom“ industrijom koja je proizvodila i izvozila �irok spektar sredstava: �kolske i lake borbene avione, elektronske sisteme, raketne fregate i patrolne �amce, tenkove, vi�ecevne raketne baca�e, itd. Velika ve�ina ovih proizvoda bila je putem razvijene mre�e prodavana po Aziji i Africi preko dr�avnog preduze�a „Jugoimport SDPR“. Ta kompanija se sada vodi kao proizvo�a� zdrave hrane i na osnovu prehrambenih proizvoda pravi aran�mane u inostranstvu. Nekad misteriozni „SDPR“ Pol Biver danas smatra „kompanijom uni�tenom godinama embarga koja zbog novih uslova nije vi�e sposobna da povrati ranije pozicije“.
O nekada�njim poslovima „SDPR“ preko kojih je poja�avana pozicija SFRJ u zemljama tzv. Tre�eg sveta, vojni analiti�ar Bojan Dimitrijevi� ka�e:
„Isporuka naoru�anja tim zemljama, kasnije poznatih kao nesvrstani, bilo je ve� od sredine 50-ih godina. Neke dr�ave bile su godinama oslonjene na Jugoslaviju u izvozu ili poklonima u naoru�anju kao �to su Burma, Indonezija, Sudan, Libija... Izvo�eno je sve, od najsitnije opreme do brodova, tenkova i aviona. Kako jugoslovensko tako i ono �to je bilo u naoru�anju JNA, a strane proizvodnje. �esto je pomo� u oru�ju (ili trgovina) i�la problemati�nim dr�avama, raznim nacionalnim pokretima ili je obavljana uz neke problemati�ne aran�mane... Tako je dolazilo do problema u odnosima sa SAD, Francuskom, �panijom i drugim zemljama koje su imale direktno suprotstavljene pozicije SFRJ. U toku osamdesetih jugoslovenska vojna industrija je mogla da se pohvali nekim ozbiljnijim poslovima, u koji sigurno spada i najpoznatija prodaja tenkova M-84 Kuvajtu“.
Danas je malo �ta ostalo od stare slave i pitanje budu�e zvani�ne balkanske rute oru�ja vi�e sigurno ne�e imati tako autonoman predznak kao �to je nekada insistirao vrh komunisti�kog re�ima. Pou�eni te�ko izvojevanim bitkama koje su dobili poklonjenim engleskim i ameri�kim oru�jem, Josip Broz Tito i ostali jugoslovenski rukovodioci su podsticali samostalnu proizvodnju naoru�anja koje �esto nije bilo na nivou onoga �to je moglo da se nabavi na svetskom tr�i�tu, ali je zadovoljavalo potrebe velike i glomazne armije. Od „namenske“ industrije koja je finalni udarac do�ivela u NATO bombardovanju kada su sa velikim intenzitetom ga�ani ba� ti pogoni, danas ozbiljno rade najpre dve fabrike delova, sklopova i drugog sekundarnog materijala u Crnoj Gori, fabrika municije „Prvi partizan“ u U�icu, dok je najve�i vojni proizvo�a� trenutno fabrika „Mile Dragi�“ u Zrenjaninu, koja radi punom parom za potrebe VJ i MUP. Takva slika se videla prilikom liferacije Makedoniji gde je, pored polovnih aviona i opreme, jedina novoproizvedena stavka bila artiljerijska i pe�adijska municija.
- Kada se bude obnavljala proizvodnja u Jugoslaviji, ona mora da bude prilago�ena NATO standardima. Obnavljanje nekoliko fabrika, prvenstveno municije i nekih elektronskih sistema, mora da se sprovede u dogovoru sa EU - smatra Pol Biver.
Nedavna pojava automatske pu�ke na bazi „M-70“ u kalibru 5,56 NATO koju je proizvela „Crvena zastava“ ukazuje da se i u odre�enim doma�im krugovima ra�una na mogu�nosti koje bi otvorio ovakav zaokret. Na pitanje koliko su mogu�e nabavke velikih sistema poput protivavionskih raketa, radara i sistema veze koje je savezni ministar za odbranu Slobodan Krapovi� ozna�io kao primarne za nabavku, urednik „D�ejns difensa“ odgovara: „Jo� uvek nije sigurno da li �e SRJ mo�i da nabavi takve sisteme, jer niko u njenom okru�enju nema velike avio-snage, pa je prema tome veliko pitanje u koju svrhu bi ih SRJ nabavljala. Smatram da je neophodno da jugoslovenska vlada donese plan o svojoj strate�koj poziciji i vezivanju za Evropsku uniju kojoj Jugoslavija geografski pripada. U tom slu�aju, ne�e biti potrebe za pomenute nabavke, ve� mnogo vi�e za opremanje i osavremenjivanje snaga MUP pre svega, �to bi moglo da bude finansijski potpomognuto od EU. Jasno je da je situacija na Kosovu, pa �ak i u Bosni, daleko od stabilne, ali jugoslovenskoj vojsci vi�e nisu potrebni takvi sistemi“, ka�e Pol Biver.
Pristupanje SRJ programu „Partnerstvo za mir“ jo� uvek je neizvesno, kako zbog otpora nekih struktura u zemlji tako i mnogo vi�e zbog nejasne situacije u odnosima Srbije i Crne Gore, odnosno zbog neizvesne dalje sudbine jugoslovenske federacije. Potencijalne nabavke koje bi mogle da, na neki na�in, u novom rasporedu snaga sada najpre stignu sa Zapada ne bi bile prve u istoriji Jugoslavije od 1945. godine. SFRJ je bila uklju�ena u program NATO vojne pomo�i u periodu izme�u 1951. i 1958. godine, i u okviru njega je dobila izuzetno velike koli�ine razli�itog savremenog naoru�anja. Bojan Dimitrijevi� o pomenutim nabavkama ka�e: „U tom programu JNA je po prvi put dobila, recimo, i tenkove 2. generacije, mlazne i nadzvu�ne avione, radare i drugo. To je bio veliki modernizacijski skok za JNA u odnosu na period eskalacije sukoba sa Staljinom. �tavi�e, Jugoslavija je u periodu 1951-1954 tretirana skoro kao dr�ava �lanica NATO, kako u medijima tako i u najvi�em vojnom planiranju ovog saveza. U periodu od 1962. godine nastaje talas opremanja sovjetskim naoru�anjem, po�to je do�lo do izmirenja sa SSSR-om. Tada je tokom 60-ih do�ao slede�i talas tehnike i naoru�anja, koji je bio nov modernizacijski skok, ali i zaokret od zapada. U toku 70-ih i 80-ih, JNA se trudila da uspostavi balans izme�u sopstvene vojne industrije, uvoza iz SSSR-a i uvoza sa zapada. Kada je re� o Milo�evi�u, �ini se da on nije ni imao nameru da nabavlja ni�ta za VJ u proteklih 10 godina. Bilo je glasina oko nekih aran�mana sa zemljama iz biv�eg SSSR, ali je pitanje ko bi se usudio tada da prekr�i embargo o isporukama SRJ“.
Poklanjanje oru�ja NATO ili njegovo iznajmljivanje pod povoljnim kreditnim uslovima mogao bi tako da hipoteti�ki bude najverovatniji na�in opremanja VJ ne�im savremenijim, prevashodno Ratnog vazduhoplovstva. Me�utim, jedno od re�enja koje se sve vi�e pominje za svojevrsni „prelazni“ period u kome se nalazi VJ jeste i proces modernizacije starijih sistema koji se opremaju novom elektronikom i sli�nim sredstvima savremene tehnologije koja donekle pobolj�avaju performanse oru�ja starog i po trideset godina. Ovaj obrazac je popularan u dr�avama koje su nekada dobijale naoru�anje, najpre od SSSR, dok sada nemaju novca za kupovinu novog. Rumunija, Etiopija, Bugarska, izme�u ostalog, primeri su nekih od zemalja koje su pribegle ovakvom na�inu. Iako su ruski proizvo�a�i tako�e krenuli sa razvojem svojih projekata modernizacije oru�ja koje su nekada sami proizvodili, zanimljivo je da glavnu re� u ovom poslu danas vodi Izrael. Posete visokih dr�avnih zvani�nika SRJ Izraelu u poslednje vreme izazvale su glasine da �e upravo ta zemlja dobiti ugovor o modernizaciji starijeg sovjetskog naoru�anja u SRJ, �ime �e se, prema zagovornicima te opcije, re�iti ne�to od problema.
- Poznato je da se Jugoslavija nalazi visoko na izraelskoj listi �elja. Modernizacija nekoliko „migova 29“ ili „migova 21“, kao i jo� nekoliko sistema iz oblasti Ratnog vazduhoplovstva, mogla bi da bude po�etni korak u tom poslu. Izrael se trudi da bude politi�ki neutralan na Balkanu, ali i da bude povezan sa svim balkanskim zemljama gde postoje potencijali za takve poslove. Me�utim, smatram da bi Jugoslavija pre trebalo da se na polju opremanja povezuje sa, opet ponavljam, EU nego sa Izraelom - ka�e Pol Biver.
I Bojan Dimitrijevi� smatra da bi modernizacija kao opcija trebalo da se zaboravi, jer je „nabavka jednog savremenog sistema (avion, radar, artiljerijsko oru�e ili ne�to drugo) samo deo tro�ka“.
- Osim toga, tu dolaze i tro�kovi obuke ljudstva, odr�avanja, rezervnih delova, municije, i �itav posao uvek je vi�estruko skuplji od same banalne cene jednog sistema. Na�a dr�ava mora na�i partnera u ovom projektu na du�e vreme, u kome �e obostrani interes biti zadovoljen. Ovih dana u kuloarima se pominju neke dr�ave i neki projekti, ali je veliko pitanje ishoda ovih glasina. Iskustvo nekih okolnih zemalja, a me�u njima i nekih novih NATO �lanica, govori da je ovo vrlo traumati�no za politiku te dr�ave: doneti pravu odluku. Moj generalni savet bi bio: odlu�iti se za neku od dr�ava Zapadne Evrope ili SAD; prihvatiti sve besplatne donacije, ako ih bude, naoru�anja, opreme ili programa obuke; ne i�i u projekte modernizacije stare tehnike, pogotovu u vazduhoplovstvu, jer su se one pokazale kao problemati�ne; izbegavati preprodavce, razne posrednike i druge sumnjive varijante zaklju�enja poslova - tvrdi Dimitrijevi�.
