|
MO�E LI SAMO JEDNA SILA DA
UPRAVLJA PLANETOM
Ratni ciljevi
Injasio Ramone * *
Danas, u �asu dok Sjedinjene Dr�ave vode na
teritoriji Avganistana prvi rat u 21. veku, nezaobilazno se postavlja
pitanje njegove svrsishodnosti. Glavni cilj u ovom sukobu javno je
predo�en svega dan nakon gnusnih atentata od 11. septembra: razoriti mre�u
Al-Kaida i uhvatiti, �ivot ili mrtvog, g. Osamu bin Ladena, odgovornog za
zlo�ine i 6.000 �rtava koje se ni�im ne mogu opravdati. Tu nameru je lako
formulisati, ali nije jednostavno ostvariti - iako se, na prvi pogled,
nesrazmera u odnosu snaga izme�u sukobljenih strana �ini beskrajnom,
nepremostivom. �tavi�e, re� je o do sada nevi�enoj vojnoj situaciji: prvi
put se doga�a da jedna ogromna sila ratuje, ne sa drugom dr�avom nego sa
jednim �ovekom...
Po�to je za ovu borbu anga�ovao sva svoja sredstva, uklju�uju�i i ona
najrazornija, Va�ington bi morao pobediti. Pa ipak, mnogo je primera koji
dokazuju kako su velike sile nemo�ne da iza�u nakraj sa slabijim
neprijateljem. U asimetri�nim sukobima, kako nas podu�ava vojna istorija,
ne zna�i da �e onaj ko mo�e vi�e, nu�no mo�i i manje. Armija kao �to je
IRA pokazala se sposobnom da dr�i u �ahu britanske snage bezmalo trideset
godina, podse�a nas istori�ar Erik Hobsbon; naravno, IRA nije pobedila,
ali nije bila ni pora�ena.
Poput ve�ine ostalih, i ameri�ke oru�ane snage formatirane su za
ratovanje protiv drugih zemalja, a ne za borbu sa "nevidljivim
neprijateljem". U stole�u koje je upravo zapo�elo me�udr�avni ratovi
polako postaju deo pro�losti. Nadmo�na pobeda u Persijskom zalivu, 1991.
godine, pokazala se varljivom. Na�a ofanziva u Zalivu bila je uspe�na zato
�to smo imali sre�e da natrapamo, priznaje general ratne mornarice Entoni
Zini, na jedinog lo�eg momka na svetu dovoljno glupog da prihvati
simetri�an sukob sa Sjedinjenim Dr�avama. Isto bi se moglo re�i i za g.
Milo�evi�a, u vreme rata na Kosovu 1999. godine.
Ratne okr�aje novog tipa lak�e je zapo�eti nego okon�ati. �ak ni
naj�ira upotreba vojnih sredstava ne zna�i da �e zacrtani ciljevi biti
postignuti. Dovoljno je podsetiti se neuspeha u Somaliji, 1994. godine.
Prema tome, ameri�ka vlada dobro zna da je napad na Avganistan, sa
prihvatljivim obrazlo�enjem da ta zemlja pru�a za�titu g. Osami bin
Ladenu, najlak�i deo posla. Dobro zna i da �e, uz neveliki utro�ak, uspeti
da pobedi tokom narednih nedelja. Ipak, trijumf nad jednim od najmrskijih
re�ima na planeti ne�e zna�iti i da je ostvaren glavni ratni cilj:
hvatanje g. Osame bin Ladena.
Drugi pak cilj u ovom sukobu �ini se previ�e ambiciozno zami�ljenim:
iskorenjivanje "me�unarodnog terorizma". Pre svega, i sam termin
"terorizam" nedovoljno je precizan. U poslednja dva veka kori��en je da
bez razlike ozna�i sve one koji, osnovano ili ne, pribegavaju nasilju u
�elji da promene politi�ki poredak. Iskustvo pokazuje da je, u nekim
slu�ajevima, to nasilje zbilja bilo nu�no. U borbi protiv tirana, sva su
sredstva zakonita, rekao je jo� 1792. godine Grahus Babef. Mnogi biv�i
"teroristi" postali su ugledni dr�avnici. Ne navode�i primere politi�ara
poteklih iz francuskog pokreta otpora, pomenimo samo g. Menahema Begina,
nekada�njeg �efa Irguna a potom premijera Izraela, ili g. Abdelaziza
Butefliku, koji je kao biv�i felaga postao predsednik Al�ira; ili pak g.
Nelsona Mendelu, ranijeg vo�u ANC, a kasnije predsednika Ju�ne Afrike i
dobitnika Nobelove nagrade za mir.<$z14>
@Normal Politika Ekselior:<$z12f"CEd�celsior">Sada�nji rat i
propaganda stvaraju utisak da postoji samo islamski terorizam. To je,
razume se, pogre�no. Upravo u ovom trenutku, dok se odvija sukob u
Avganistanu, na delu su mnogi drugi "terorizmi" �irom nemuslimanskog
sveta. Recimo, onaj koji sprovode IRA i Pokret za ujedinjenje Severne
Irske; ili terorizam svojstven baskijskoj organizaciji ETA u �paniji;
nadalje, onaj kakav primenjuju paramilitarne jedinice FARC u Kolumbiji,
ili Tamilski tigrovi na �ri Lanki...
Na teroristi�ke metode kao mogu�i na�in dejstva pozivale su se, zavisno
od vremena i okolnosti, gotovo sve politi�ke struje. Prvi politi�ki
teoreti�ar koji je jo� 1848. godine predlo�io teroristi�ku doktrinu, bio
je Karl Hajncen u svom ogledu Der Mord (Ubistvo). U njemu je izlo�io tezu
da su sva sredstva dobra ne bi li se pospe�io i ubrzao dolazak...
demokratije! Kao radikalni demokrata, Hajncen pi�e: Ako morate pola
kontinenta da raznesete u vazduh i da prospete reku krvi kako biste
uni�tili jednu varvarsku partiju, nemojte da vas mu�e pitanja savesti i
ikakvi obziri. Onaj ko nije spreman da radosno �rtvuje svoj �ivot, radi
zadovoljstva da je poslao u smrt milion varvara, nije pravi republikanac.
Ovaj primer, upravo svojim apsurdom, pokazuje da �ak ni najbolji
ciljevi ne mogu opravdati sredstva. Gra�ani imaju sve razloge da strahuju
od republike - lai�ke ili verske - izgra�ene na reci krvi. Me�utim, kako
ne strahovati i od toga da �e sveobuhvatni i nemilosrdni lov na
"teroriste", koji je Va�ington najavio kao krajnji cilj ovoga rata,
dovesti do u�asnih zastranjivanja, zastra�uju�ih oma�ki i ugro�avanja
osnovnih �ovekovih sloboda?
*Uvodnik iz najnovijeg broja "Mond diplomatik", koji je na
srpskom upravo izdala "Politika" |
