Savo �trbac, direktor Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, o istrazi o zlo�inima u splitskom logoru Lora
Istraga �e obuhvatiti i Mesi�a
BEOGRAD - To, �to Hrvatska vodi istrage o zlo�inima, koje su u poslednjem ratu na teritoriji Hrvatske po�inili sami Hrvati i �to Hrvati hapse Hrvate, ima dva cilja. Jedan je da se pred me�unarodnom zajednicom poka�u dobrim, a drugi da hap�enjem „sitne boranije“ poku�aju da otklone odgovornost pred Ha�kim sudom za ljude na visokim polo�ajima u vojsci, policiji i civilnoj vlasti, ka�e u razgovoru za „Blic“ Savo �trbac, direktor Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“ a povodom istrage koju o doga�ajima u zatvoru Lora u Splita vodi hrvatski �upanijski sud u Splitu.
�trbac, me�utim, smatra da se najvi�i dr�avni vrh u Hrvatskoj tako ne�e spasiti od odgovornosti za ono �to se u Lori doga�alo i o �emu su najvi�e hrvatske institucije bile obave�tavane i u vreme �injenja najve�ih zlodela u ovom zatvoru.
- Namera je Ha�kog suda da se izvedu krupne ribe po komandnoj odgovornosti, a da sitne prepu�taju nacionalnim sudovima. Po toj logici mo�e se o�ekivati da �e Hag u svojim optu�nicama i�i prema samom hrvatskom vrhu. �to se ti�e vojnog vrha, u njihovoj �tampi sada se najvi�e proziva neki general po imenu Mate Lau�i�. Problemati�na je, me�utim, civilna struktura, jer su dva klju�na �oveka iz vrha, Franjo Tu�man i Gojko �u�ak, mrtvi. Ali, ako se po�e od komparacije sa srpskim slu�ajem, a sada i sa muslimanskim u Bosni i Hercegovini, sti�e se do samog vrha, odnosno predsednika Mesi�a. On danas glumi demokratu, ali se ne smeju zaboraviti funkcije koje je obavljao pre 1994. godine. Bio je prvi predsednik hadezeovske vlade i predsednik hrvatskog Sabora do 1994. godine. Dakle, bio je visoko pozicioniran u vreme postojanja Lore i morao je znati �ta se doga�a, a i �injenica je da se sa Tu�manom nije razi�ao zbog razli�itog stava prema Srbima, ve� zbog drugih stvari. Ovom treba dodati i �injenicu da u ha�koj optu�nici protiv Ante Gotovine stoji da su hrvatske vlasti davno planirale da se problem sa Srbima u Hrvatskoj re�i vojnim, a ne politi�kim putem - obja�njava �trbac.
Istraga o Lori, navodi na� sagovornik, po�ela je jo� ranije zbog dvojice Srba koji su tragi�no zavr�ili u ovom logoru. Re� je o Nenadu Kne�evi�u i Gojku Bulovi�u, koji su uhap�eni 1992. godine sa jo� jednom grupom Srba, koji su kao lojalni gra�ani �iveli u Splitu. Tela ove dvojice preminulih predata su njihovim porodicama, istraga o tome vo�ena je tromo, civilni sud prebacivao je slu�aj u nadle�nost vojnog i obrnuto, ali se nije daleko odmaklo, kao �to se ni tokom ove godine nije saznalo ni�ta novo u odnosu na ono �to su srpski zatvorenici o doga�ajima u Lori govorili ranije.
�trbac ka�e da je, koliko je njemu poznato, samo dvoje pre�ivelo zloglasno odeljenje C ovog zatvora i da zapravo niko ta�no ne zna �ta se sve u Lori doga�alo. Povodom najava iz Dalmatinskog komiteta za ljudska prava, da �e do kraja novembra u Beogradu organizovati sastanak sa nekada�njim zatvorenicima vojnog zatvora Lora, �trbac ka�e da neki zatvorenici �ive za to da ka�u ono �to su videli i pre�iveli i da bi to najradije rekli pred Ha�kim sudom, ali da su spremni svedo�iti i pred hrvatskim pravosudnim organima, samo da im se garantuje �ivotna bezbednost. Drugi, pak, ka�e �trbac, ne �ele da govore o tome, jer jednostavno ne �ele da se se�aju onoga �to je bilo.
R. Markovi�
Mu�ili�te nad mu�ili�tima
- Iako je prema hrvatskim slu�benim vojnim dokumentima kroz Loru pro�lo 1.005 zatvorenika, uglavnom Srba, smatram da ta cifra nije kona�na, jer mi znamo da svi, a naro�ito oni, namenjeni za likvidaciju, nisu evidentirani. Osim �to je ovaj logor bio u pozadini fronta, karakteristi�no za njega je i �to je najdu�e radio od svih logora u prethodnoj Jugoslaviji, od po�etka 1992. do 1997. godine, a bio je i mu�ili�te nad mu�ili�tima. Tu posebno mislim na zloglasni blok C u kome su bili ljudi namenjeni za likvidaciju, ali ne trenutnu, ve� putem dugotrajne torture. Jedna od strahota ovog bloka jeste stavljanje na zloglasni „poljski telefon“, odnosno priklju�ivanje na indukcionu struju, koja ne ubija, ve� stvara neopisiv bol. Nikada niko nije uspeo opisati kako se �ovek u takvim trenucima ose�a i �ta tada misli. Ljude su terali na bludne radnje, mu�karce sa mu�karcima, a zatvorenici su travu u dvori�tu uklanjali tako �to je nisu kidali prstima, ve� zubima. Zatvorenike su terali da satima stoje nepomi�no na jakom suncu, po hladnom vremenu su ih polivali hladnom vodom, a bilo je slu�ajeva da upravnik uve�e zatvoreniku stavi �ivu �abu u usta, koja je ujutro morala biti jo� u ustima i �iva. Neki zatvorenici morali su, recimo, jednog dana da rade isto ono �to i pas nekoga od upravnika ili �uvara zatvora, lokati kada pas lo�e, lajati kada laje i sve drugo �to pas radi, pri�a o mu�enjima u Lori Savo �trbac.
