Gra�ani, ali ni sudije ni advokati nisu zadovoljni stanjem u pravosu�u i brzinom promena u ovoj tako va�noj delatnosti
Pravda je u Srbiji i dalje spora
BEOGRAD - Pravosu�e je tokom poslednjih deset godina do�ivelo potpuni moralni i profesionalni pad. Od novih vlasti o�ekivalo se da ovoj oblasti obezbedi nezavisnost, reformi�e je i u�ini efikasnijom. Promenjeni su �elni ljudi u sudovima, najavljuju se novi zakoni i iskorenjivanje korupcije. Me�utim, i dalje vlada veliko nezadovljstvo i me�u zaposlenima u pravosu�u i me�u gra�anima koji su prinu�eni da u vi�egodi�njim procesima pred sudom izgube nerve i novac �ekaju�i pravdu.
Sa�a Kne�evi�, sudija Op�tinskog suda u Ni�u, smatra da je potreban ve�i broj sudija, jer su sudije u ve�im gradovima preoptere�ene velikim brojem predmeta. Prema njegovim re�ima, i na pobolj�anju bezbednosti nije ni�ta u�injeno. Iako na ulaznim vratima ni�ke Palate pravde, u kojoj su sme�teni Okru�ni i Op�tinski sud i oba tu�ila�tva, postoji detektor metala, postoje jo� dva ulaza na koja se mo�e u�i bez ikakve kontrole. Sudija Katarina Ran�elovi� dodaje da su poslednjih godina plate sudija ne�to ve�e ali jo� nedovoljne za normalan �ivot. Advokat Milijana Sto�kovi�-�ivkovi� smatra da ima malih promena nabolje u radu pravosudnih organa, ali da to jo� uvek nije kako bi trebalo da bude.
- Potreban je br�i i efikasniji rad, posebno u parni�nim postupcima. Stranke su nezadovoljne jer se parnice ne zavr�avaju i po nekoliko godina - obja�njava Milijana Sto�kovi�-�ivkovi�. Advokat Milivoje Arsi� ka�e da je zadovoljan radom sudija, ali ne i sudske administracije, te da organizacija tog dela pravosu�a nije dobro ura�ena. Prema njegovim re�ima, potrebno je najpre osavremeniti dostavu sudskih akata, jer se de�ava da stranke i po godinu dana ne mogu da prime poziv.
Op�tu sliku u�i�kog pravosu�a karakteri�e priznanje zaposlenih da su malo zadovoljniji materijalnim polo�ajem nego pre godinu dana, ali da nije do�lo do pobolj�anja efikasnosti rada.
- Do�lo je do neznatnog pove�anja plata, ali to jo� uvek nije na odgovaraju�em nivou. U pravosu�u je i dalje prisutan problem efikasnosti - ka�e predsednik Okru�nog suda Ljubi�a T. Radulovi�.
Okru�ni sud i Okru�no javno tu�ila�tvo u Subotici jo� nisu dobili novo rukovodstvo. Predsedniku Okru�nog suda Draganu Da�i�u istekao je mandat pre tri meseca, a Biserka Krpi�, okru�ni javni tu�ilac, podnela je ostavku i pre�la u advokaturu.
Olga Vujkov, predsednica Op�tinskog suda u Subotici, ka�e da je neophodno promeniti zakone o parni�nom, vanparni�nom i izvr�nom postupku.
- To su zakoni koji strankama daju mogu�nost da odugovla�e sporove i sudijama vezuju ruke. Ima toliko zloupotreba koje ti postupci omogu�avaju, malo je onih predmeta koji se okon�aju nakon jednog ro�i�ta - ka�e Olga Vujkov. Slobodan Miji�, radnik iz Novog Sada, smatra da se situacija u pravosu�u �ak pogor�ala.
- Nekada se bar prikrivalo �ta se doga�a, a sada svi mogu da igraju otvorenih karata. Ni�ta bolje o pravosu�u ne�u ni misliti sve dok kod nas postoji mafija - ka�e Miji�.
Milivoje Stanojevi�, geometar iz Novog Sada, tako�e misli da je stanje lo�e.
- Stanje je lo�e, procesi se odugovla�e. Najgore je �to pravda jo� ne dopire do ljudi koji su pokreta�i malverzacija razli�itog tipa, za koje se zna gde bi trebalo da budu - ka�e Stanojevi�.
Slavko Simeunovi�, penzioner iz Beograda, smatra da je sada mnogo bolje i da je ve�i stepen odgovornosti.
- Mnogo toga se promenilo nabolje. Ose�a se neka ve�a odgovornost nego pre godinu dana - ka�e Simeunovi� Ekipa �Blica�
Dokumenta za 20 maraka
- Nema promena u pravosu�u. I dalje se mnogo toga re�ava sa 10 do 20 maraka za neku sitnicu, recimo, da biste dobili dokument. To je i opravdano, budu�i da su plate ovde jako male. Po sudu se pri�a da je sud neefikasan, da se predmeti razvla�e godinama - ka�e kurir zaposlen u beogradskoj Palati pravde, koji je �eleo da ostane anoniman.
Spor 15 godina
- Kako da budem zadovoljna radom pravosudnih organa kada ve� 15 godina �ekam da se re�i moj slu�aj? - ka�e Ana Besede� iz Subotice.
Ambasador pre sudije znao za hap�enje Milo�evi�a
Zoran Ivo�evi�, sudija Vrhovnog suda i predsednik Dru�tva sudija Srbije, ka�e za �Blic� da su izvesni pomaci ka obnovi pravosu�a u�injeni, ali da jo� uvek mora dosta toga da se u�ini.
- Prvi koraci su u�injeni. Stavljene su van snage odluke o neustavnom razre�enju ve�eg broja sudija, izabrani su novi predsednici u osamdesetak op�tinskih, privrednih i okru�nih sudova, izabran je novi predsednik Vrhovnog suda. Dnevna politika je prestala da izdaje �radne naloge� sudovima, udru�ivanje sudija nije vi�e zabranjena delatnost, prestale su podele sudija na podobne i nepodobne - isti�e Ivo�evi�. On, me�utim, upozorava da je zalaganje za nezavisno sudstvo ostalo, ipak, samo na nivou retorike.
- Svi se javno zala�u za nezavisnost sudstva. Da bi ta zalaganja postala uverljiva, moraju biti iskrena. Kako druga�ije objasniti da ustavni sudovi ne funkcioni�u, da sudovi i dalje nemaju uticaj na izbor predsednika suda, da su plate u sudstvu i dalje ni�e od plata u zakonodavnoj i izvr�noj vlasti, da je jedan ambasador znao da �e Milo�evi� biti uhap�en dvadeset dana pre sudije koji je tu odluku doneo, da je jedan predsednik vlade znao da Milo�evi� ne�e biti uhap�en sve dok on bude na tom mestu, da je jedan guverner re�io da smeni jednog vr�ioca du�nosti predsednika suda zato �to je ovaj doneo pogre�nu odluku, da se jedan general razbesneo �to je jedan istra�ni sudija ukinuo pritvor nekim ljudima, da je jedan policijski kapetan obe�avao po�iniocima neotkrivenih zlodela da �e biti bla�e osu�eni ako se sami prijave - pita se Ivo�evi�.
