V e c e r n j e N o v o s t i
Aktuelno [10/8/2001]
SAVET BEZBEDNOSTI UPOZORAVA ALBANCE NA KOSMETU
OSUDITE TERORIZAM
Savet bezbednosti UN prvi put prozvao albanske lidere da se aktivno
ukljuce u borbu protiv ekstremizma i teroristickih aktivnosti na Kosovu.
U saopstenju sa sednice SR Jugoslavija direktno oznacena kao buduci
drzavni okvir pokrajine Kosovo
VASINGTON (SENSE) - Odjek teroristickog udara na Ameriku od 11.
septembra, osetio se i u poslednjoj debati Saveta bezbednosti posvecenoj
Kosovu. A, taj odjek debate - uz saglasnost svih 15 clanova izvrsnog
tela svetske organizacije - pretocen je i u zavrsno saopstenje
predsedavajuceg SB za ovaj mesec, irskog ambasadora Ricarda Rajana, koji
je direktno zatrazio od lidera albanske zajednice na Kosovu da se "bore
protiv ekstremizma, ukljucujuci i teroristicke aktivnosti" u pokrajini.
Pored ovog direktnog prozivanja albanskih politickih lidera, Savet
bezbednosti zatrazio je, generalno, od predstavnika svih nacionalnih
grupacija na Kosovu da "javno osude nasilje medjunacionalnu
netoleranciju", kao i da preduzmu punu odgovornost, u zajednickom
nastojanju sa medjunarodnom zajednicom, da predizborna kampanja i
predstojeci novembarski izbori u pokrajini budu sprovedeni na miran i
demokratski nacin. Tim povodom, u saopstenju SB konstatovano je da
Rezolucija 1244, iz 1999. godine, predstavlja "osnovu za izgradnju
buducnosti Kosova" - uz ukazivanje na odgovornost buducih izabranih
predstavnika izvrsne i zakonodavne vlasti za potpunu primenu svih
odredaba tog dokumenta SB.
SB je bio saglasan i u pozivu albanskim liderima da "aktivno
podrze" nastojanja da se osigura bezbednost i stvore trazeni uslovi za
povratak na Kosovo svih izbeglih Srba i pripadnika ostalih nealbanskih
zajednica.
Prema oceni nekih ucesnika ove zatvorene sednice, Savet
bezbednosti ocekuje da ce nailazeci novembarski izbori predstavljati
kljucni korak na putu ka formiranju demokratskih samoupravnih
institucija u pokrajini. "Narod Kosmeta u okviru SRJ uzivace znacajnu
autonomiju, u skladu sa Rezolucijom 1244", navodi se tim povodom u
Rajanovom predsednickom saopstenju, cija citirana recenica ima posebnu
politicku tezinu cinjenicom da je u tom delu ovog dokumenta SB
napravljen znacajan presedan, u odnosu na praksu u proteklih par godina,
da SR Jugoslavija bude direktno apostrofirana kao drzavni okvir naroda
na Kosovu i samouprave koja mu se priprema.
S. PAVLOVIC
>KOSOVSKI IZBORI<
SAVET bezbednosti UN prihvatio je informaciju Hansa Hekerupa o
zadovoljavajucem toku priprema za prve izbore na Kosovu pod
medjunarodnom upravom. "Sve nacionalne zajednice u prilici su da 17.
novembra ravnopravno ucestvuju na izborima za Skupstinu Kosova", ocenio
je sef UNMIK, uz podatak da ce izbore pratiti preko 6000 inostranih i
domacih posmatraca, ukljucujuci predstavnike Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS), Saveta Evrope i mnogih nevladinih
organizacija iz SAD, Zapadne Evrope i Jugoslavije.
Posle medjunarodne verifikacije izbornih rezultata, u Pristini ce
se odrzati inauguraciona sednica nove Skupstine Kosova, koja ce izabrati
svog predsedavajuceg, kao i predsednika Kosova. Predsednik Kosova
imenovace predsednika vlade, a ovaj ce prezentirati parlamentu na
usvajanje listu svog kabineta koji ce sacinjavati 10 ministara.
------------------------------------------------------------------------
--------
SEPTEMBARSKA KLASA MLADIH VOJNIKA PRVE ARMIJE JUCE POLOZILA SVECANU
ZAKLETVU
ODBRANA JE MERA CASTI
NAJMLADJA generacija regruta Prve armije Vojske Jugoslavije juce je
polagala svecanu zakletvu sirom Srbije.
Najsvecanije i najgrandioznije bilo je u Beogradu u kasarni
"Vojvoda Stepa" gde su vojnici Beogradskog garnizona "dali svoju rec
otadzbini".
Septembarsku klasu vojnika u ime nacelnika Generalstaba i drzavnog
vrha pozdravio je komandant Beogradskog korpusa general Dragan
Zivanovic".
- Pravo na odbranu je kroz citavu ljudsku istoriju bilo i ostalo
neprikosnoveno pravo na zivot - rekao je Zivanovic. - Na nasim
prostorima odbrana svog kucnog praga, roba i rodne grude ima jos
naglaseniji smisao i znacaj zbog vekovnih nasrtaja mnogobrojnih
vojevaca. Zbog toga je kroz vekovnu oslobodilacku borbu i ratove nasih
naroda vojnicka zakletva oduvek bila najvisi moralni cin a odbrana
otadzbine bila je i ostala mera casti, hrabrosti i dostojanstva.
Svecanost je odrzana i u Nisu u kasarni "Pantelej", na kojoj je
govorio nacelnik Generalstaba VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic.
D. VUJICIC
------------------------------------------------------------------------
--------
NEBOJSA COVIC NAJAVIO
SEDAM SLUZBI ZA KOSMET
BEOGRAD, (Tanjug) - Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i
Metohiju i potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic izjavio je juce da
je na sednici Koordinacionog centra definisano sedam specijalizovanih
sluzbi i imenovano pet rukovodecih ljudi tih sluzbi.
Sluzbu za povratak kuci vodice Slavisa Krstic, Sluzbu za policiju
i pravosudje Bozidar Prelevic, Civilnu administraciju Momcilo Trajkovic,
Sluzbu za pomoc Srbima na Kosovu i van Kosova Sanda Raskovic-Ivic i
Sluzbu za ekonomski razvoj i rekonstrukciju Oliver Ivanovic.
Koordinacioni centar se kompletira, rekao je Covic i dodao da sada
pocinje maksimalno da radi na terenu na implementaciji Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
------------------------------------------------------------------------
--------
LOKALNA SAMOUPRAVA U SUBOTICI ODBIJA DA FINANSIRA JEDINE NOVINE
CIRILICNOG PISMA
TMURNI DANI "DANA"
Imre Kern, predsednik opstinske vlade: Nezadovoljni smo
uredjivackom politikom. Branko Zujovic, glavni urednik: Zele da nas
stave pod kontrolu
SUBOTICA - Budzetom za ovu godinu u Subotici je predvidjeno da se
sa 500.000 dinara finansiraju novine cirilicnog pisma, a kada su "Dani",
jedini list koji se u gradu stampa na cirilici, uputili zahtev da im se
konacno predvidjena sredstva odobre, iz lokalne samouprave stigao je
neobican odgovor:
"Nismo zadovoljni uredjivackom politikom i nema para za nedeljnik
"Dani", odgovorio je Imre Kern, predsednik Izvrsnog odbora SO Subotica.
I na poslednjoj sednici Skupstine opstine, gde se razgovaralo o
budzetu, Kern je izmedju ostalog rekao da ce odbornici stranke Saveza
vojvodjanskih Madjara reci zasto opstina nece da finansira "Dane".
Usledile su replike "za" i "protiv", ali novac za cirilicne novine nije
podeljen.
- Cudno je da je lokalna samouprava finansirala "Dane" kad su bili
pod patronatom milosevicevskog rezima, a sada, posle demokratskih
promena, nece ni da cuju za nedeljnik - kaze Branko Zujovic, glavni i
odgovorni urednik "Dana". Siguran sam da bi i za nas bilo para iz
budzeta kada bi nas stavili pod kontrolu. Ovako, kazu da ima para, ali
ih mi necemo dobiti zato sto ne pisemo po njihovom ukusu. Na delu su
politicke ambicije nekih lokalnih celnika, da po svaku cenu, vladaju
medijskim prostorom svoje "nahije".
Rukovodstvo "Dana" nedavno se i pismom obratilo za pomoc i
razumevanje Jozefu Kasi, potpredsedniku vlade Srbije u kome se izmedju
ostalog, kaze: "Dani" ce, uprkos preteskom nasledju proslosti i
"zakinutim" budzetskim sredstvima, opstati, ali se plasimo da ce
ignorisanje naseg lista, jedine novine cirilicnog pisma u Subotici i
njegovih citalaca, koji redovno placaju obaveze budzetu, biti dobar
izgovor neodgovornim pojedincima i ekstremnim grupama za izazivanje
konflikata i podela u visenacionalnoj sredini".
M. MITRIC
------------------------------------------------------------------------
--------
POSLE ORUZANOG NAPADA NA KATUN BESKOVICA U BLIZINI GRANICE SA ALBANIJOM
KRETNJE UZ DOZVOLU
STOCARI na planini Bogicevica, u opstini Plav, kojom ide drzavna
medja sa Albanijom, morace ubuduce da poseduju stalne dozvole za boravak
i kretanje u granicnom pojasu, zakljucak je sastanka predstavnika Vojske
Jugoslavije, MUP Crne Gore, SO Plav i predstavnika stocara.
Do ovog sastanka je doslo posle vise incidenata na pasnjacima
Bogicevice, odnosno, posle oruzanog napada terorista, koji su prosle
nedelje, obuceni u maskirne uniforme, rafalima iz automatskog oruzja,
napali katun familije Beskovic. U ovom poslednjem incidentu srecom nije
bio stradalih niti povredjenih...
Stocari ce ubuduce na katunima boraviti po spiskovima prethodno
napravljenim u mesnim zajednicama.
M. S.
------------------------------------------------------------------------
--------
SAVEZ STUDENATA CRNE GORE POZIVA NA BOJKOT NASTAVE
UNIVERZITET DA SMANJI SKOLARINU
PODGORICA (Beta) - Savez studenata Crne Gore pozvao je studente da
od danas ne prisustvuju nastavi na fakultetima dok se ne ispune njihovi
uslovi.
Studenti traze da im crnogorski Univerzitet omoguci uslovni upis
godine, vanredni oktobarski ispitni rok za sve studente i smanjenje
skolarine za ponovni upis godine.
U saopstenju Saveza studenata Crne Gore se istice da je potrebno
sprovesti reviziju Zakona o Univerziteta, koji je usvojen bez ucesca
studenata i produziti rokove za predaju dokumenata za smestaj u domove i
dobijanje kredita.
------------------------------------------------------------------------
--------
UKRATKO
BEOGRAD - Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic narucio
je, posredstvom svojih advokata, diskove beogradske rok grupe "Riblja
corba", ciji je frontmen Bora DJordjevic poslednjih godina napisao pesme
koje su bile direktno uperene protiv Milosevicevog rezima.
Jedan od advokata, po narudzbini Milosevica, u petak u centru
Beograda na Terazijama kupio je nekoliko diskova "Riblje corbe" i to
albume "Nojeva barka" i "The best of".
List pise da Milosevic voli da slusa i kompilacije hitova nekada
izuzetno popularne sarajevske grupe "Bijelo dugme", kao i Zdravka
Colica, posebno njegov poslednji album "Okano".
TOPOLA - Zaduzbina kralja Petra I saopstila je juce da ce u utorak
9. oktobra u Crkvi sv. DJordja na Oplencu biti obelezena 67. godisnjice
smrti kralja Aleksandra I Karadjordjevica.
PODGORICA - Potpredsednik Socijalisticke partije Srbije Zivadin
Jovanovic optuzio je krizne stabove vladajuceg DOS-a da su "otpustili"
oko 40.000 kadrova.
"DOS je otpustio vrhunske strucne kadrove u privredi, zdravstvu,
obrazovanju, kulturi, sistemom kriznih stabova i postigao je sve rekorde
u progonu politickih neistomisljenika", rekao je Jovanovic.
On je rekao da su na ta radna mesta dosli neki novi ljudi, jer je
u vlasti 18 partija "nezajazljivih ambicija da se dograbe bogatstva,
moci i uticaja".
------------------------------------------------------------------------
--------
U RUDARSKOM BASENU "KOLUBARA" I JUCE NASTAVLJEN STRAJK 18.000 ZAPOSLENIH
ISTRAJNI DO OTKAZA
U Sindikatu "Kolubare" smatraju da postoji realna mogucnost da
clanovima strajkackih odbora uskoro budu uruceni otkazi. Ni po cenu
otkaza necemo popustiti, strajk ce trajati sve dok ne bude ispunjen i
poslednji nas zahtev - kaze Branko Stanojevic, predsednik Sindikata
Povrsinskog kopa "Polje B" Sindikalni lideri tvrde da u strajku nema
politike
BAROSEVAC - GENERALNI strajk 18.000 zaposlenih u Rudarskom basenu
"Kolubara" nastavljen je i juce. U Sindikatu "Kolubare" smatraju da,
posle najave poslodavca da ce preispitati da li je obustava rada
organizovana po zakonu, postoji realna mogunost da clanovima strajkackih
odbora uskoro budu uruceni - otkazi.
Na cetiri povrsinska kopa i u svim postrojenjima "Kolubare",
rudari i ostali zaposleni dolaze u svoje redovne smene, ali ne rade. U
Sindikatu isticu da su na svim delovima Rudarskog basena organizovana
dezurstva strajkackih odbora i da je od srede popodne, kada je sve
stalo, do juce sve proteklo u najboljem redu. U Sindikatu ocekuju da ce
danas na povrsinske kopove, na pregovore oko ispunjenja zahteva, doci
Goran Novakovic, republicki ministar rudarstva i energetike.
- Spremni smo i na to da clanovima strajkackih odbora uskoro mozda
budu uruceni otkazi, cim je najavljeno da ce biti preispitano da li smo
obustavu rada organizovali po zakonu. Ni po cenu otkaza necemo
popustiti, strajk ce trajati sve dok ne bude ispunjen i poslednji nas
zahtev - kaze Branko Stanojevic, predsednik Sindikata Povrsinskog kopa
"Polje B". - Ako eventualno budu otpusteni clanovi sadasnjih,
formiracemo nove strajkacke odbore i tako ce biti sve dok ima radnika u
"Kolubari", ali necemo popustiti pred pretnjama. Istrajacemo, jer ne
mogu svih 18.000 radnika dobiti otkaze.
Prema informacijama iz Elektroprivrede Srbije, svaki dan strajka
"Kolubare" znaci pet dana restrikcije struje u Srbiji u toku zime, a i
sada je ozbiljno narusena stabilnost elektroenergetskog sistema. Tek
napunjene deponije uglja u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu
prazne se zbog strajka u Kolubari, umesto da se zalihe lignita cuvaju za
zimu. U EPS kazu da ce po svemu sudeci TENT morati da rad agregata svede
na tehnicki minimum, sto proizvodi ogromne finansijske gubitke. Jer,
stajanje jednog bloka od 300 megavata u Obrenovcu znaci gubitak 180.000
dolara na dan.
- Deponije uglja u Termoelektrani "Nikola Tesla" su pune, i
proizvodnja struje bila bi ugrozena tek ako bi se one ispraznile, tako
da nisu tacne tvrdnje EPS da ce nas strajk dovesti do restrikcija -
istice Stanojevic. - Nasi zahtevi su realni, strajk je iskljucivo
socijalne prirode. Trazimo povecanje plata, redovnu isplatu regresa,
jubilarnih nagrada i poboljsanje uslova rada i prevoza, kao i ukidanje
uredbe o ogranicavanju zarada.
B. PUZOVIC
>PO ZAKONU<
- Ispostovali smo proceduru za ulazak u strajk koju propisuje
zakon donet u vreme bivseg rezima. Taj zakon smo mozda prekrsili jedino
u tome sto za vreme strajka ne odrzavamo minimum procesa proizvodnje -
istice Stanojevic. - Po tom zakonu, koji je pisao neko ko sa rudarstvom
nema blage veze, pod minimumom procesa proizvodnje podrazumeva se 90
odsto od ukupnih kapaciteta. A "Kolubara" i kad redovno radi jedva
dostize najvise 65 odsto svojih ukupnih kapaciteta.
------------------------------------------------------------------------
--------
MILAN RADOVANOVIC, CLAN RUKOVODSTVA SINDIKATA RUDARSKOG BASENA
"KOLUBARA" OPTUZUJE SVOJE KOLEGE
STRAJK IPAK MANIPULACIJA
Pojedini funkcioneri sindikata, poput Zdravka Vucetica, Dobrice
Matica i Radomira Vojicica, perfidno manipulisu sa 18.000 radnika
Rudarskog basena i to je vec sada ocigledno - kaze Radovanovic.
LAZAREVAC. - STRAJK omalovazava ogromnu ulogu rudara "Kolubare"
koju su imali u smenjivanju bivseg rezima prosle godine. Jer, ovaj
strajk je organizovan u korist jedne politicke stranke i direktno je
uperen protiv reformi u drzavi. Ovo sto se u "Kolubari" desava samo je
manipulacija pojedinih sindikalnih rukovodilaca opravdanim zahtevima
rudara za povecanjem plata i boljim uslovima rada - kaze Milan
Radovanovic (37), clan najuzeg rukovodstva Sindikata Rudarskog basena
"Kolubara".
Radovanovic istice da se jos iste veceri, u sredu, kada je strajk
proglasen, obratio rudarima u Medosevcu, na povrsinskom kopu "Polje D" i
javno se ogradio od postupaka rukovodstva sindikata "Kolubare". Od juce
sebe ne smatra ni clanom tog sindikata.
- Rukovodstvo sindikata nikada na primer nije od Vladana Jovicica,
direktora "Kolubare", trazilo da podnese ostavku, jer je on obecao
isplatu regresa i jubilarnih nagrada, vec je stalno pretilo republickom
premijeru i resornim ministrima - istice Milan Radovanovic. - Sindikalci
nijednom nisu zapitali direktora Jovicica dokle ce kao savetnike da drzi
ljude iz bivseg rezima koji su opustosili "Kolubaru", a sada primaju po
pet prosecnih plata EPS-a. A po recima samog direktora upravo ti ljudi
su cinili ugljenu mafiju.
Generalni strajk bio je iznenadjenje ne samo za radnike, vec i za
mnoge u rukovodstvu sindikata "Kolubara", tvrdi Radovanovic koji je
predsednik resora za drustveni standar radnika u toj sindikalnoj
organizaciji. U sindikatu "Kolubare" predstavlja "Polja D" sa vise od
1.000 rudara. Tvrdi i da mnogi u rukovodstvu sindikata takodje smatraju
da je strajk organizovan u politicke svrhe i da ce uskoro i oni javno
istupiti protiv toga.
- Pojedini funkcioneri sindikata, poput Zdravka Vucetica, Dobrice
Matica i Radomira Vojicica, perfidno manipulisu sa 18.000 radnika
"Kolubare" i to je ocigledno - kaze Radovanovic. - Direktori uvek
pokusavaju da sindikat ubede da odustane od strajka, ali u "Kolubari"
nije tako. Rukovodstvo se ponasa kao da im ovaj strajk odgovara. To nije
ni cudo, jer direktor Jovicic i njegove marionete iz sindikata pripadaju
jednoj, a republicki premijer i resorni ministri drugoj politickoj
partiji. Onda nije tesko zakljuciti da je ovaj strajk politicka
manipulacija u kojoj se koriste rudari, koji se obicno ne pitaju nista.
B. PUZOVIC
------------------------------------------------------------------------
--------
NASTAVLJEN STRAJK 5.500 RUDARA UGLJENOKOPA SA JAMSKOM EKSPLOATACIJOM
HOCE PLATE NECE POLITIKU
JAME devet srpskih ugljenokopa sa podzemnom eksploatacijom i danas
ce biti bez rudara. Strajk, zapocet, pre pet dana nastavice se sve dok
se ne ispune vec poznati zahtevi, a do tada u oknima ce biti organizovan
minimalan proces rada uz punu sigurnost na poslu.
Realizacija zakljucka glavnog odbora samostalnog sindikata rudnika
koji je i doneo odluku u stupanju u strajk da ce ukoliko se svi zahtevi
ne ispune do danas, protest biti nastavljen u Beogradu ispred direkcije
EPS do momenta slanja ovog izvestaja jos je bio pod znakom pitanja.
Naime, kako je za Novosti rekao Bratislav Petkovic, glavni covek
pomenutog sindikata odluka o eventualnom odlasku za Beograd znace se tek
posle sastanka rukovodstva sindikata svih devet rudnika i strajkackog
odbora koji je i juce kasno popodne zakazan u Rembasu.
- U ime 5.500 rudara i ostalih zaposlenih u nasim rudnicima zelim
jos jednom da potvrdim da nas strajk nema nikakvu politicku pozadinu i
da cemo do kraja istrajati u nasim nastojanjima da nam se povecaju plate
i poboljsaju uslovi rada koji su iz vremena kamenog doba - kaze
Petkovic.
STOJANOVIC
------------------------------------------------------------------------
--------
GORAN NOVAKOVIC, REPUBLICKI MINISTAR RUDARSTVA
USKORO NA POSAO
BEOGRAD (Tanjug) - Republicki ministar rudarstva i energetike Goran
Novakovic izjavio je da strajk rudara nece dugo trajati i da nije u
interesu rudara da "padne" Vlada Srbije.
Novakovic je, u emisiji TV BK "Nije srpski cutati", najavio da ce
sutra poceti razgovori s radnicima "Kolubare" i "Kostolca" i izrazio je
nadu da ce strajk biti relativno brzo okoncan.
Govoreci o vaznosti vladine Uredbe o uvozu nafte, on je izneo
podatak da je u celoj 2000. godini "uslo" u budzet 2,4 milijarde dinara,
ili u proseku 200 miliona dinara mesecno, a da je samo u septembru ove
godine naplaceno 2,84 milijarde dinara.
To je, istakao je on, 30 odsto vise nego u prosloj godini, odnosno
14 puta vise u septembru nego prosecno mesecno u 2000. godini.
Ta uredba je, prema recima Novakovica, jedan od glavnih "punilaca"
budzeta.
"To su pare koje delimo penzionerima, skolama, bolnicama" rekao je
on pitajuci odakle ce pare da dodju ako ukinemo uredbu.
------------------------------------------------------------------------
--------
UREDBA SAVEZNE VLADE O OTVARANJU PLOVNOG PUTA KOD NOVOG SADA - SAMO
FORMALNOST
RIZIKUJU DVE GODINE
NOVI SAD - UREDBOM o otvaranju plovnog puta Dunavom kod Novog Sada
na rizik samih brodara, savezna Vlada je samo ozvanicila stanje na
terenu. Jer, brodovi, mahom ukrajinski, nemacki i austrijski, plove
ovuda vec duze od godine, provlaceci se pored ostataka tri porusena
novosadska mosta, uz strepnju od neeksplodiranih projektila na dnu reke,
zaostalih od NATO-bombardovanja.
- Plovidba je obnovljena na zahtev stranih brodskih kompanija koje
su znale da je u to vreme bila na snazi uredba Vlade SRJ o zabrani
plovidbe na delu Dunava izmedju 1.258 i 1.112 kilometra - kaze Branislav
Pomoriski, predsednik gradske Vlade u Novom Sadu. - Naravno, njima je
dobro poznata i opasnost koja vreba plovila dok prolaze ovim delom
najvece evropske reke, i oni su taj rizik preuzeli.
U svemu ovome novost je sto je gradska Vlada odnedavno preuzela
kompletnu brigu o Pontonskom mostu i odobrila da se njegove barze
otvaraju svakog vikenda, umesto svakog drugog, kako bi strani brodovi
mogli, opet na svoj rizik, ucestalije da plove ovuda. Pritom, placaju i
prolaz koji mesecno iznosi gotovo 300 hiljada maraka.
- Dunavska komisija odobrila je na nas zahtev 300.000 maraka za
"pojacavanje" barzi i zamenu uzadi za sidrenje kako bi most mogao
bezbedno da podnese toliko cesta otvaranja - kaze Pomoriski. - No, na
sve ovo mi smo pristali samo s jednim ciljem - da medjunarodna zajednica
finansira obnavljanje i preostalog mosta "Sloboda", a ne samo ciscenje
korita Dunava.
J. SIMIC
------------------------------------------------------------------------
--------
BORIS VUKOBRAT, FRANCUSKI BIZNISMEN JUGOSLOVENSKOG POREKLA INICIJATOR
PREDSTOJECEG SKUPA PRIVREDNIKA BIVSIH JU REPUBLIKA U SARAJEVU
INTERESI BRISU GRANICE
Skup finansijskih i ekonomskih eksperata treba da trasira put
dugorocnoj saradnji izmedju bivsih jugoslovenskih republika, koja je u
interesu svih njenih naroda. Demokratija koju je Srbija izborila
preduslov je za evropsku integraciju. Vladajucoj koaliciji zameram
iracionalne sukobe, dominaciju parcijalnih interesa i zapostavljanje
opste koristi
KOJI su putevi ekonomske saradnje bivsih jugoslovenskih republika?
Odgovor na ovo pitanje dace privredni eksperti na Konferenciji
"Ekonomija mira", koja se 12. i 13. oktobra odrzava u Sarajevu.
Organizator konferencije je Fondacija za mir i resavanje kriza.
Predsednik Fondacije i inicijator skupa Boris Vukobrat, francuski
biznismen jugoslovenskog porekla, o predstojecem sarajevskom skupu, u
intervjuu za "Novosti", kaze:
- Dugorocna ekonomska saradnja jugoslovenskih republika neophodna
je i neminovna. Saradnja je vec pocela ali skromno, manje od mogucnosti
i potreba. Ipak se mnogo toga dogodilo poslednjih desetak godina, mnoge
su veze pokidane, nekada zajednicki privredni kapaciteti razoreni ili
zapusteni. Mi smo upravo zato organizovali konferenciju ekonomskih
strucnjaka koji znaju sta vredi obnoviti, u sta ulagati. Bice prisutni i
predstavnici Svetske banke i drugih medjunarodnih organizacija koje
imaju svoje programe obnove ovog regiona. Ja ocekujem od ovog jedan
zaokruzen ekspertski pogled na pitanje saradnje u proizvodnji, trgovini,
investicijama i uspesnijeg integrisanja u Evropu i medjunarodne
privredne tokove.
Kakav konkretan epilog, u primeni stavova konferencije, moze da
usledi?
- Ovo ce biti skup koji, bez sumnje, ima siri drustveni znacaj, pa
i odredjenu politicku dimenziju. Medjutim, to je jedna od inicijativa
tipicnih za civilni sektor, pa je, kao takva, nepoliticka. Eksperti,
koji nisu menadzeri, niti direktori pojedinih preduzeca, nesebicno ce
ukazati na mogucnosti saradnje, koje mogu biti korisne za dve, tri ili
vise drzava. Bilo bi sasvim logicno da, ne samo drzave, nego privrednici
prepoznaju u tome interese, i primene ponudjena resenja do kojih su
dosli bez ikakvih ulaganja.
Svojevremeno ste dali predlog o novom uredjenju bivsih
jugoslovenskih republika. Ovaj predlog bio je baziran na devet principa
medju kojima su vladavina zakona, integracija u Evropu, trzisna
ekonomija. Da li je po Vama, Balkan zaista spreman za krupne i radikalne
reforme?
- Na mnoge nase predloge od pre desetak godina, danas se ponovo
vracamo. Upravo ta ideja ekonomske saradnje, u interesu svih naroda koji
zive na prostoru nekadasnje Jugoslavije, ponovo je aktuelna. Tragicno je
sto za miroljubive, razumne i veoma ostvarljive inicijative nase
Fondacije, ali i drugih, nije bilo razumevanja, pa se dogodilo sve sto
se dogodilo. I sada smo opet na pocetku, ali sa mnogo nizim startnim
pozicijama. Balkan, na zalost, nikad nije bio spreman da uci ni na
tudjim ni sopstvenim greskama. Zato se tu istorija tako cesto ponavljala
u najsurovijem izdanju. LJudi ocekuju uspeh od reformi. Mozda ne od
radikalnih reformi,ali od promena svakako.
Jedan od preduslova za evropsku integraciju je demokratija. Srbija
je godinu dana demokratska zemlja. Kako ocenjujete dogadjaje koji su
obelezili period izmedju dva oktobra?
- Demokratija je u Srbiji u povoju. Kao i u drugim zemljama u
tranziciji, malo ko u njoj ima ozbiljna demokratska iskustva. Ne moze se
sve nauciti iz knjiga. To sto sada postoji u Srbiji jeste demokratija,
ali ta pocetna, krhka, sa mnogim teskocama. Mislim da je period od
godinu dana mogao da bude mnogo bolje iskoriscen. To bi se verovatno i
dogodilo da u vladajucoj koaliciji nema toliko iracionalnih sukoba,
ogoljenih parcijalnih interesa, zapostavljanja opste koristi i
prosperiteta. Energija za promene koja se tako mukotrpno godinama
sakupljala, nije tolika da moze da se rasipa. Bojim se da opasnost
vracanja na staro nije iscezla.
V. Talovic
>JASAN MOTIV<
- JEDINI motiv mog angazovanja je dobrobit za moju zemlju i za sve
ljude koji u njoj zive. Ja tako osecam za Srbiju, ali i za Crnu Goru,
Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i ostale delove nekadasnje zajednicke
drzave. Dugo sam ziveo u inostranstvu, stekao neka iskustva mislim da
mogu da pomognem svojoj zemlji. Imao sam prilike i da se uverim kako
nasi ljudi mogu vredno i kreativno da rade i daju visoke rezultate.
Dabome u uslovima koji su organizovani, trzisni, u jakoj konkurenciji.
Ja ne ucestvujem u polarizacijama i nikome nista ne dugujem, zato mogu
da idem za svojom idejom, idejom mira prosperiteta i saradnje.
>POGLED<
- POSLE politickih promena na izborima pre godinu dana, svet je
poceo mnogo bolje da gleda na Srbiju, ali to je politicki, pa ako hocete
i emotivni pogled. Ekonomisti, privrednici i ljudi iz finansijskih
krugova, razmisljaju hladnije glave. I oni su pokazali interesovanje za
promene u SRJ i Srbiji, ali njima su potrebni mnogi opipljivi rezultati.
Oni znaju, kao sto i mi znamo, da politicke, pa samim tim ni privredne
okolnosti nisu jos stabilne. To ih ne motivise za ulaganje u nasu zemlju
i tu nema mnogo mudrovanja. Dakle, slika o nama je bolja, ali od toga
jos nema nikakve koristi. Jasno je da cemo morati jos mnogo da radimo na
menjanju stanja u zemlji.
>FONDACIJA<
FONDACIJA za mir i resavanje krize osnovana je u prolece 1992.
godine u Cugu u Svajcarskoj. Osnovni postulati su miroljubivo resavanje
konflikata iskorenjivanju verske, nacionalne netrpeljivosti i
ucvrscivanju svih oblika gradjanskog demokratskog drustva zasnovanog po
najvisim medjunarodnim normama. Uz mirotvoracke aktivnosti Fondacija se
bavi izdavastvom i medijskom propagandom. Iako nevladina i nepartijska
organizacija ostvarila je i korisne kontakte sa brojnim politickim
partijama, medju njima i Savezom za promene. Na programu razvoja
demokratije i vladavine prava, takodje saradjuje i sa Unijom sindikata
nezavisnosti. Fondacija saradjuje sa mnogobrojnim nevladinim
organizacijama na teritoriji bivse Jugoslavije.
Ideje koje zastupaju Boris Vukobrat i njegova fondacija posle
nekoliko godina postale su sastavni deo zvanicnog pristupa SAD i
Evropskoj uniji bivsoj Jugoslaviji. Regionalni pristup EU i SEKI
deklaracija SAD u sustini su sacinjene na istim polaznim osnovama kao i
projekat Fondacije.
>BIOGRAFIJA<
BORIS Vukobrat je prvi covek "Kopesima", kompanije koja je pod
njegovim vodjstvom postala jedna od vodecih u svetu u oblasti trgovine
petro i petrohemijskim proizvodima. Roditelji su mu Srbi - otac je
Kninjanin, a majka Bosanka. U Parizu zivi 35 godina. Zavrsio je studije
francuskog na Sorboni i Visoku politehnicku skolu spoljne trgovine u
Parizu. Za razvoj ekonomskih odnosa izmedju Francuske i Rusije dobio je
orden Legije casti. Tako je postao najmladji stranac - nosilac najviseg
priznanja Francuske za mirnodopske zasluge. Vukobrat je mecena Akademije
nauka Francuske, sto je izuzetna cast. Sa Butros Butros Galijem i
Frankom Anjelijem je suosnivac Frankofonskog univerziteta u
Aleksandriji. Kroz drustvene aktivnosti i poslovne kontakte, postao je
blizak prijatelj brojnih svetskih drzavnika. Visi stepen Legije casti
dobio je 1993. godine iz licnog fonda predsednika Miterana.
------------------------------------------------------------------------
--------
EPIDEMIOLOZI PORUCUJU DA JE SADA PRAVI TRENUTAK DA SE ZASTITITE OD GRIPA
VAKCINA CUVA ZDRAVLJE
"Torlakova" vakcina ocekuje se do kraja meseca, a sredinom nedelje
na trziste stize uvozna "Aventis Pasterova" vakcina "split". U svetu
godisnje 500 miliona ljudi prima vakcinu, a oboleva 10 do 12 odsto
stanovnistva
BEOGRAD - Grip jos nije stigao u Evropu, ali su ucestale
respiratorne infekcije, koje ovih dana mnoge "obaraju s nogu", na neki
nacin uvod u influencu, pa epidemiolozi porucuju da je sada pravi
trenutak za vakcinisanje.
"Torlakova" vakcina protiv gripa na trzistu se ocekuje do kraja
ovog meseca, a vec od sredine ove nedelje u prodaji ce se naci i uvozna
"Aventis Pasterova" vakcina - "split". NJena prednost je u tome sto mogu
da je prime i bebe starije od sest meseci, dok je donja starosna granica
za "Torlakovu" vakcinu bar sedam godina.
- "Medifarm" i "Farmanova" su dosad uvezli 28.500 doza "split"
vakcine - kaze dr Miladin Vrbaski, direktor jugoslovenskog
predstavnistva "Aventis Paster". - Vakcina je sada na ispitivanju u
Zavodu za farmaciju Srbije, kako to i nalazu ovdasnji propisi, a u
prometu ce biti najkasnije u sredu. Bice je kako u apotekama, tako i u
zavodima za zastitu zdravlja i privatnoj lekarskoj praksi. U pakovanju
sa spricem vakcina kosta 302 dinara, s tim sto ce apoteke na to
zaracunati 12 odsto marze.
Epidemiolog prim. dr Radmilo Petrovic kaze da organizmu treba
cetiri nedelje da stvori imunitet posle vakcinisanja, a da decu koja se
imunizuju prvi put treba vakccionisati dva puta. Druga doza cepiva daje
se 30 dana posle prve.
- Od gripa bi narocito trebalo da se zastite stariji od 65 godina,
kao i svi hronicni bolesnici, kod kojih influenca moze da izazove
pogorsanje osnovne bolesti. Vakcinu protiv gripa ne smeju da prime osobe
alergicne na jaja, a ne preporucuje se ni u prva tri meseca trudnoce.
B. RADIVOJEVIC
>PLUCNE KOMPLIKACIJE<
ZBOG plucnih komplikacija koje moze da izazove grip, u Evropi se
starijima od 55 godina preporucuje da pored vakcine protiv influence
prime i "pneumo 23". Ovu zastitu, takodje, uvozi "Medifarm", a
primenjuje se u gradskom zavodu za zastitu zdravlja. Jednom primljen
"pneumo 23" od plucnih komplikacija stiti pet godina.
>ZASTITA<
SAVREMENA farmaceutska praksa proizvodi "mrtve" i "zive" vakcine
protiv gripa, s tim sto ove druge nemaju masovnu primenu. Medju
"mrtvima" najstarija je nasa celovirusna vakcina iz "Torlaka", zatim
"split" koja danas ima najmasovniju primenu, pa hemijski ciste, ali
nedovoljno imunogene vakcine. Statistika "kaze" da se u svetu godisnje
protiv gripa vakcinise 500 miliona ljudi, dok od influence oboli 10-12
odsto svetske populacije.
------------------------------------------------------------------------
--------
NA BEOGRADSKOM TRZISTU CVETA ILEGALNA PRODAJA OSVEZAVAJUCIH PICA
U SVERCU I MEHURICI
Procenjuje se da 80 odsto kisele vode i raznih i kola "ide" tajnim
kanalima. Samo u jednom danu u prestonici drzava izgubi od 30 do 50
hiljada maraka od neplacanja poreza - tvrdi Milan Mitrovic, privrednik
iz Beograda
BEOGRAD - Promet gaziranih pica, kisele vode, "koka" i
"pepsi-kola" sve vise, kazu privrednici iz Beograda, uzima maha "na
crno". Ilegalna trgovina ovim picima omogucena je, pre svega,
oslobadjanjem placanja poreza od 20 odsto kod proizvodjaca. U ovom
slucaju u svim punionicama gaziranih pica cime se ostavlja mogucnost za
bavljenje kriminalom i svercom.
Na osnovu pisanih izjava 70 radnika i saradnika, koji se direktno
bave prometom ove robe, koja je, inace, dostavljena MUP-u, odeljenju za
suzbijanje privrednog kriminala, procenjuje se da oko 80 odsto ovih
napitaka na Beogradskom trzistu "ide", tajnim kanalima. Samo u jednom
danu u prestonici drzava izgubi od 30.000 do 50.000 maraka od utaje
poreza. Beograd, inace, ima oko sedam hiljadaprivatnih trgovina, a tek
cetvrtina posluje po zakonu, odnosno placa redovno poreze.
- Do ovakve situacije na domacem trzistu doslo je zbog mogucnosti
da beogradske firme, sa svojim kamionima podizu robu (placa se kesom,
odmah na kasi, u stranoj valuti) u ime na primer, crnogorskih preduzeca
- istice Milan Mitrovic, privrednik iz Beograda i direktor "Don trade"
firme, koja se, takodje, bavi prometom osvezavajucih pica.
- Ista roba, potom se plasira na srpsko trziste, ali izbegnuto je
placanje poreza, jer se ne proverava gde je odneta roba. Tome pogoduje i
nesaradnja izmedju Vlade Srbije i Crne Gore. U dokumentaciji pomenutih
srpskih preduzeca, jedina potvrda, da je roba uzeta, su vreme ulaska i
izlaska vozila od proizvodjaca.
U "igri" su, tvrdi Mitrovic, dve, tri vece firme iz Srbije,
tacnije iz okoline Zajecara i Bogatica i isto toliko iz Crne Gore. Ove
"veletrgovinske" kuce, dakle, pica prodaju po fabrickim cenama, bez
poreza, i za pet odsto su nize u ceni od robe, koju nude "cista"
preduzeca.
- Vise puta smo ukazivali na ovakvo desavanje na trzistu - kaze
Mitrovic. - Nadlezne sluzbe, od finansijskih policajaca, pa do raznih
inspektora, na terenu ne "vide" ili ne zele da vide sta se zaista zbiva.
Na taj nacin, tek petina trgovaca placa propisane obaveze drzavi.
Republicka Vlada, po misljenju Milana Mitrovica, ovaj sverc moze
da presece za 24 casa. Dovoljno je da se samo donese uredba, da se odmah
u fabrici plati drzavi porez od 20 odsto, a onda robu moze da kupi ko
zeli, jer ce biti ravnopravni uslovi prodaje na trzistu. Ovako, redovno
placamo poreze i jos smo na udaru nelojalne konkurencije.
D. MARINKOVIC
>PROSLA SEZONA - UDARNA<
ILEGALNA prodaja gazirane vode i pica posebno je rasprostranjena u
glavnom gradu, ali i okolini. O tome svedoce i izjave radnika sa
stovarista iz Panceva, Nove Pazove, Visnjice, Zeleznika, Smederevske
Palanke. Posao je "cvetao" posebno tokom letnjih meseci, kada je ova
roba i sezonski najtrazenija.
------------------------------------------------------------------------
--------
AERODROMI U PODGORICI I TIVTU VLASNISTVO CRNE GORE
JAT DOBIJA NADOKNADU
PODGORICA (Beta) - CRNOGORSKI ministar saobracaja Jusuf
Kalamperovic rekao je da "nije sporan" prelazak aerodroma u Podgorici i
Tivtu "u vlasnistvo Crne Gore".
Kalamperovic je rekao da je dogovoreno da Crna Gora nadoknadi
Jugoslovenskom aerotransportu (JAT) ono sto je ulozio u gradnju te dve
vazdusne luke.
"Analize su pokazale da je JAT ulozio oko 13 odsto procenjene
vrednosti aerodroma i toliko je Crna Gora spremna da plati", rekao je on
za "Pobjedu".
Kalamperovic je podsetio da su u gradnju aerodroma u Podgorici i
Tivtu ulagale te dve opstine, zatim vojska bivse SFRJ, crnogorske banke,
a koriscen je i deo novca koji je Crna Gora dobila posle zemljotresa
1979. godine.
------------------------------------------------------------------------
--------
ALEKSANDAR VLAHOVIC, REPUBLICKI MINISTAR ZA PRIVATIZACIJU
NEMA PRIVATIZACIJE ZA DZABE
NOVI SAD, Tanjug - VLADA nece ponistiti ni jednu privatizaciju ako
je obavljena po zakonu, izjavio je "srpski ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandar Vlahovic".
Mnoga preduzeca privatizovana po starom zakonu, prema njegovoj
oceni, u goroj su situaciji nego pre.
"Razni dusebriznici i dalje jasu na populistickom fazonu i
predlazu da se kapital besplatno podeli radnicima. Iz mnogih preduzeca
koja su besplatno podelila 60 odsto kapitala sada nas zovu i pitaju da
li mogu to da poniste, jer su shvatili da time nista nisu dobili",
podvukao je Vlahovic.
On je najavio da ce, najkasnije do januara iduce godine biti
privatozovane tri cementare, dok ce do aprila biti okoncana tenderska
privatizacija 40 velikih firmi.
"Treba da usledi i prva aukcijska privatizacija, jer su za to
zainteresovana mnoga mala i srednja preduzeca. Prosiricemo sadasnji
spisak firmi za tendersku privatizaciju, ako bude zainteresovanih
strateskih partnera za neke od preostalih 150 velikih firmi", zakljucio
je Vlahovic.
------------------------------------------------------------------------
--------
KOTORSKA "JUGOOCEANIJA" PRED POTPUNIM POTAPANJEM
CELA KOMPANIJA JEDAN BROD
Od sest brodova "Jugooceanije" samo jedan nije pod hipotekom
KOTOR - I TRECI brod, od ukupno sest koliko ih je ostalo u floti
kotorske "Jugooceanije" je - zaplenjen. "Lojd banka" iz Londona
"arestovala" je prekjuce (plenidba u zargonu pomorskom) brod "Gran
karijer" koji je u Hjustonu. Rec je o nosivosti 30.960 tona koji je
izgradjen 1984. godine u britanskom brodogradilistu Sandrlend.
Ista banka je nedavno zaplenila i brod "Grand mariner". Ucinila je
to zbog duga "Jugooceanije" veceg od 9 miliona dolara. Pored dva broda
koja je zaplenila, "Lojd banka" ima hipoteku na jos dva prekookeanca
kotorske firme.
Nedavno je zaplenjen i brod "Pelinovo" koji takodje pripada
Kotoranima, koji je bio pod hipotekom kompanije "Dabinovic". Ovaj brod
je najpre dobio dozvolu da isplovi iz NJu Orleansa za Hjuston, ali je
nakon obracanja posade ITF (Medjunarodnom sindikatu pomoraca) zbog
neisplacivanja plata za pet meseci, zarobljen u americkoj luci.
Pre dva dana Upravni odbor "Jugooceanije" je zakljucio da se ne
prodaje brod "Grand mariner" koji je zaplenjen u Singapuru, kako bi se
izmirio deo duga, sto je ocigledno iziritiralo predstavnike "Lojd banke"
koji su odmah reagovali plenidbom "Grand karijera". U kontakt s
londonskom bankom odmah je stupio novoizabrani direktor "Jugooceanije"
Zdravko Milosevic, kom je dat rok od deset dana da se dug izmiri, kako
ne bi doslo do plenidbe jos dva broda, koji su pod hipotekom "Lojd
banke". U tom slucaju Kotorani bi ostali samo sa jednim brodom.
Kako izaci iz najvece krize u kojoj se kotorski brodar ikada
nalazio, pitanje je na koje, nema odgovora. Rok je prekratak, kase su
prazne, i jedini nacin da se zarobljeni brodovi oslobode je prodaja
jednog ili dva kako bi se dug izmirio.
S. GREGOVIC
------------------------------------------------------------------------
--------
SVAKA DRUGA PLAZA U CRNOJ GORI ZAGADJENA
MORE PUNO FEKALIJA
BUDVA (Tanjug) - Morska voda na 50 odsto plaza na Crnogorskom
primorju zagadjena je bakterijama iz fekalne kanalizacije, pa se
ocenjuje da je situacija gotovo alarmantna.
To su pokazale analize koje su ovoga leta za potrebe Javnog
preduzeca "Morsko dobro" sa sedistem u Budvi obavljali Institut za
biologiju mora iz Kotora i Hidrometeroloski zavod iz Podgorice.
Osnovni razlog zagadjenja je dotrajalost kanalizacione mreze, tako
da se, na zalost, vec godinama desava da se kanalizacija izliva u
blizini same obale, sto je ozbiljna pretnja zdravlju kupaca.
Strucnjaci koji su se bavili kontrolom morske vode na Crnogorskom
primorju ovoga leta, ukazali su na nekoliko drasticnih primera
zagadjenja u Ulcinju, Budvi i na podrucju Boke Kotorske.
Kanalizacioni ispusti na Crnogorskom primorju radjeni su jos pre
30 godina, vremenom su osteceni, a njihova sanacija se odlaze godinama.
Iz "Morskog dobra" zbog toga upozoravaju da je neophodna hitna
sanacija kanalizacione mreze jer, u protivnom, zagadjenost morske vode
na ne malom broju plaza na crnogorskoj obali moze ozbiljno ugroziti
turizam.
------------------------------------------------------------------------
--------
DOBRO SNABDEVANJE CELAREVSKE "AVALE" ZEJTINOM
RAZGRABLJENO 10.000 LITARA
CELAREVO - U prodajnim objektima AD "Stoteks" iz Novog Sada, Sektor
"Avala", u Celarevu, Backoj Palanci, Silbasu i Glozanu za dan je prodato
deset hiljada litara ulja po ceni od 36,50 dinara, izjavio je direktor
"Avale" Vojin Vujanovic.
On je naglasio da je cena ulja bila ista i pre tri meseca u svim
prodajnim objektima "Avale", da prodaja nije bila ogranicena i da je
ulje "planulo" bez guzve.
Vujanovic je rekao da se uskoro u ovim prodavnicama u Celarevu,
Backoj Palanci, Silbasu i Glozanu ocekuju i vece isporuke ulja po istoj
ceni, i da potrosaci nemaju potrebe za zalihama.
P. D.
------------------------------------------------------------------------
--------
LAFARZ CEKA RASPISIVANJE TENDERA ZA BEOCINSKU CEMENTARU
OSTAJU DOMACI DIREKTORI
PARIZ (Beta) - DIREKTOR francuskog "Lafarz" za centrlanu i istocnu
Evropu DZordz Bobvos izjavio je da je ta grupa za proizvodnju cementa i
gradjevinskog materijala zainteresovana i dalje za privatizaciju
Beocinske cementare.
- Za pripremu konacne ponude, cekamo raspisivanje tendera, jer jos
ne znamo rokove i konacne uslove za ucesce u privatizaciji", rekao je
Bobvos agenciji Beta.
On je dodao da ta kompanija nije zainteresovana za privatizaciju
cementara u Kosjericu ili Novom Popovcu.
- Namera Lafarza je da Beocinska cementara bude lider u
proizvodnji cementa na domacem trzistu, uz povecanje proizvodnje u
narednih deset godina na 3,5 do cetiri miliona tona godisnje", kazao je
Bobvos, isticuci da francuska kompanija vec pet godina ispituje
mogucnost investiranja i razvoja Beocinske cementare.
On je ocenio da je nakon niza godina kontrole cena, zbog cega je
cement cesto zavrsavao na "crnom trzistu", u Srbiji dostignuta realna,
trzisna cena cementa, koja je na slicnom nivou i u okolnim zemljama.
Prema njegovim recima, nije realno planirati izvoz cementa iz
Srbije, jer je ponuda u okolnim zemljama dobra, cene su ujednacene, a
troskovi transporta suvise visoki.
Bobvos je istakao da je praksa "Lafarza" da lokalne kompanije vode
domaci menadzeri, uz podrsku nekolicine strucnjaka iz Francuske, kako bi
brzo bili dostignuti standardi "Lafarza". On je dodao da bi u buducnosti
"Lafarz" sirio svoju mrezu poslovanja i na druge delatnosti kroz manje
fabrike iz oblasti proizvodnje gradjevinskog materijala.
"Lafarz" je u prosloj fiskalnoj godini povecao prodaju za 16 odsto
na 12,216 miliona evra, ukupan prihod je porastao za 17 odsto na 1,905
miliona evra, a neto profit za 18 odsto na 726 miliona evra. kupovinom
firme "Blu srkl" u 2001. godini "Lafarz" je postao prvi proizvodjac
cementa u svetu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
