PROSIRENA HASKA OPTUZNICA PROTIV SLOBODANA MILOSEVICA
NOVIH 15 IMENA ZA HAG
Pod istragom tribunala sada su Borisav Jovic, Branko Kostic, Veljko
Kadijevic, Blagoje Adzic, Aleksandar Vasiljevic, Milan Babic, Milan
Martic, Goran Hadzic, Jovica Stanisic, Franko Stamatovic-Frenki,
Tomislav Simovic, Radovan Stojicic, Zeljko Raznatovic i Momir Bulatovic
Hadzic, Stojicic i Raznatovic terete se da su licno pocinili zlocine.
Portparol tuzilastva Florens Artman najavljuje mogucnost da i ostali,
koji su pod istragom, budu optuzeni
Hag, (Tanjug) - Sudija Almiro Rodrigez juce je potvrdio optuzbu
koja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica tereti za
ratne zlocine u Hrvatskoj.
Ovo je izjavio Tanjugu portparol Haskog tribunala DZejms Lendejl i
dodao da prvo rociste na kome Milosevic treba da se izjasni da li je
kriv, jos nije zakazano.
Lendejl nije mogao da precizira da li ce optuzba za zlocine u
Hrvatskoj biti deo vec zapocetog procesa protiv Milosevica, ili predmet
novog.
Optuzba, koja Milosevica tereti za ratne i zlocine protiv
covecnosti tokom rata u Hrvatskoj (1991-1995) i koju je u septembru
podigla glavni tuzilac haskog Tribunala za zlocine pocinjene u bivsoj
SFRJ Karla del Ponte, postala je juce potpisom sudije Rodrigeza,
zvanicna i pravno valjana.
Vec postojeca optuznica, koja bivseg jugoslovenskog predsednika
tereti za zlocine pocinjene na Kosmetu 1999. godine, trebalo bi da na
predlog glavnog tuzioca Tribunala, takodje bude prosirena i optuzbom za
zlocine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Ocekuje se da sudije Tribunala tu optuzbu potpisu narednih
nedelja.
>NASILJE NAD HRVATIMA<
Milosevic je, prema juce potvrdjenoj optuznici, ucestvovao u
zajednickom kriminalom poduhvatu, najmanje od 1. avgusta 1991. do juna
1992. godine, ciji je cilj bilo nasilno uklanjanje vecinskog hrvatskog i
drugog nesrpskog stanovnistva sa otprilike trecine teritorije Republike
Hrvatske, koju je nameravao da prikljuci novoj drzavi kojom bi
dominirali Srbi.
Ovu oblast cine regioni koje su srpske vlasti nazvale SAO Krajina,
SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, a pored
njih i "Dubrovacka Republika".
Tokom pomenutog perioda, srpske snage - sacinjene od jedinica JNA,
lokalne TO, jedinica TO iz Srbije i Crne Gore, jedinica lokalne
policije, MUP Srbije i paravojnih jedinica - napadale su i zauzimale
gradove, sela i naseobine na pobrojanim teritorijama. Posle zauzimanja,
u saradnji s lokalnim srpskim vlastima, srpske snage su uspostavile
rezim mera namenjenih proterivanju Hrvata i drugih nesrpskih civila sa
tih teritorija, receno je u saopstenju tribunala.
U te mere spadaju proterivanje, ubijanje vise od 400 Hrvata i
drugih nesrpskih civila (ukljucujuci zene i starije osobe), nasilnu
deportaciju najmanje 170.000 Hrvata i drugih nesrpskih civila i hapsenje
i protivzakonito pritvaranje i zatvaranje hiljada Hrvata i drugih
nesrpskih civila pod nehumanim okolnostima.
Rezultat tih mera je, kako se tvrdi u optuznici, da je gotovo
celokupno hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnisto SAO Krajine, SAO Zapadne
Slavonije i SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema - nasilno uklonjeno,
deportovano ili ubijeno. Pored toga, javna dobra i privatno vlasnistvo u
tim oblastima - kuce, verski istorijski i kulturni objekti - sistematski
su unistavani i pljackani.
Slobodan Milosevic je, prema navodima optuznice kao predsednik
Republike Srbije, tokom tog perioda, imao odlucujucu kontrolu nad
ucesnicima zajednickog kriminalnog poduhvata, i sam ili u saradnji s
drugima imao odlucujucu kontrolu i uticaj na delovanje Predsednistva
SFRJ (kasnije SRJ), srpskog MUP, JNA, osoblja TO na pomenutoj teritoriji
i dobrovoljackih grupa.
>SPISAK NIJE KONACAN<
U OPTUZNICI se poimence pominju sledece osobe kao Milosevicevi
saucesnici:
Borisav Jovic - koji je u pomenutom periodu bio na funkcijama
clana, potpredsednika i predsednika Predsednistva SFRJ i predsednika
(SPS) - i Branko Kostic - bivsi potpredsednik, a potom i v.d.
predsednika Predsednistva - terete se da su, zajedno sa drugima,
naredjivali, komandovali ili imali stvarnu kontrolu nad jedinicama JNA,
TO i dobrovoljackim jedinicama koje su dejstvovale u saradnji ili pod
supervizijom JNA.
Na spisku saucesnika je i general Veljko Kadijevic, koji je u
pomenutom periodu bio savezni sekretar za narodnu odbranu i komandovao
jedinicama JNA, TO i dobrovoljcima pod njihovom kontrolom.
Istu mogucnost komandovanja imao je i general Blagoje Adzic,
tadasnji nacelnik Generalstaba JNA, a potom i v.d. saveznog sekretara za
odbranu, dok se general Aleksandar Vasiljevic, sef armijske Uprave za
bezbednost, odnosno KOS, tereti da je ucestvovao u aktivnostima
namenjenim raspirivanju mrznje, straha i nasilja, koje su znacajno
doprinele postizanju krajnjih ciljeva "zajednickog kriminalnog
poduhvata".
Jovica Stanisic, bivsi sef DB Srbije, komandovao je, navodi se,
clanovima DB-a koji su ucestvovali u zlocinima navedenim u optuznici.
Franko Stamatovic, zvani Frenki je, kao sef grupe DB za specijalne
operacije komandovao ili imao kontrolu nad agentima DB koji su cinili
zlocine nabrojane u optuznici.
Tomislav Simovic je, navodi se, kao ministar odbrane Srbije,
pomogao formiranju, razmestanju i obezbedjivanju pomoci za srpske
dobrovoljacke jedinice i druge srpske snage koje su ucestvovale u
zlocinima.
Milan Martic je, kao ministar unutrasnjih poslova i ministar
odbrane SAO Krajine, kaze optuzba, osnovao, komandovao, upucivao i imao
stvarnu kontrolu nad clanovima policijskih snaga poznatih kao "Marticeva
policija" ili, "Marticevci", dok je Milan Babic, kao predsednik vlade
SAO Krajine, a potom predsednik Republike Srpske Krajine, organizovao i
upravljao akcijama "zajednickog kriminalnog poduhvata" na tim
prostorima.
Goran Hadzic je, u funkciji predsednika Srpskog nacionalnog veca i
predsednika vlade SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema i predsednik
RSK, osnovao, komandovao ili imao kontrolu nad jedinicama milicije i
nacionalne bezbednosti SAO SBZS, obezbedio finansijsku i drugu pomoc
jedinicama TO SAO SBZS i RSK.
Radovan Stojicic, zvani Badza, nekadasnji komandant specijalne
policijske jedinice na Kosovu, tereti se da je licno, po nalogu
Milosevica, u leto 1991. osnovao jedinice TO SZBS, ciji su clanovi
pocinili zlocine navedene u optuznici i u njima i licno ucestvovao.
Zeljko Raznatovic, poznatiji kao Arkan, tereti se da je 1990.
godine osnovao i komandovao Srpskom dobrovoljackom gardom, koja je bila
pod komandom TO SAO SBZS i koja je, u vreme relevantno za ovu optuznicu,
pocinila niz zlocina u oblasti Erduta.
Momir Bulatovic, bivsi predsednik Crne Gore, tereti se da je
mobilisao i pruzao pomoc crnogorskim trupama - TO, policiji i
dobrovoljackim jedinicama - koje su, kao deo JNA, pocinile zlocine iz
ove optuznice.
Od svih 15 pomenutih, jedino se Hadzic, Stojicic i Raznatovic
terete da su licno pocinili zlocine. Kako je Tanjugu izjavila portparol
glavnog haskog tuzioca Florens Artman, za neke od njih vec postoji haska
optuznica, a svi ostali su pod istragom i postoji mogucnost da ce i oni
biti optuzeni.
U dokumentu se naglasava da spisak nije konacan i da moze biti
dopunjen.
>I SESELJ NA LISTI<
Lider radikala Vojislav Seselj tereti se da je regrutovao i
pomagao srpske dobrovoljce, poznatije kao "cetnici" ili "seseljevci",
koji su pocinili zlocine iz optuznice.
Seselj je uz to, navodi se, otvoreno zagovarao i ohrabrivao
stvaranje "Velike Srbije" nasilnim putem i drugim nezakonitim sredstvima
i aktivno ucestvovao u ratnoj propagandi i sirenju medjuetnicke mrznje.
>DVE ODGOVORNOSTI<
OPTUZNICA tereti Slobodana Milosevica na osnovu licne i komandne
odgovornosti za sledeca dela:
Grubo krsenje Zenevske konvencije iz 1949. godine (clan 2 -
namerno ubijanje, protivzakonito pritvaranje, mucenje, namerno
izazivanje patnji, protivzakonite deportacije, unistavanje i prisvajanje
imovine, koje nije vojno opravdano i ucinjeno je protivzakonito);
Krsenje ratnih zakona i obicaja (clan 3 - ubijanje, mucenje,
okrutan tretman, namerno unistavanje sela bez vojnog opravdanja,
unistavanje ili namerno ostecivanje obrazovnih i verskih objekata,
pljacka javnog i privatnog vlasnistva, napadi na civile, unistavanje ili
namerno ostecivanje istorijskih spomenika, protivzakoniti napadi na
civilne objekte); i
Zlocini protiv covecnosti (clan 5 - kaznjavanje na politickoj,
rasnoj ili verskoj osnovi, proterivanje, ubijanje, zatvaranje, mucenje,
nehumani akti, deportacije, nasilno preseljavanje).
>BLAGOJE ADZIC NIJE KOD KUCE<
U STANU bivseg nacelnika Generalstaba JNA Blagoja Adzica, u
Beogradu, javila se njegova supruga. Na nasu molbu da razgovaramo sa
Adzicem, ona je, u telefonskom razgovoru rekla da "njen muz nije kuci",
da se "nalazi van Beograda".
M. B.
------------------------------------------------------------------------
--------
REAGOVANJA NA PROSIRENJE OPTUZNICE IZ HAGA
ZORAN DJINDJIC: BEZ KOMENTARA
SRPSKI premijer izjavio je da jos nije obavesten o prosirenoj
optuznici haskog tribunala.
Odgovarajuci na pitanje novinara Tanjuga - da li ce na eventualni
zahtev Haskog tribunala izruciti osumnjicene - DJindjic je, na
konferenciji za novinare, potvrdio da nacin saradnje haskog tribunala i
nase zemlje tek treba da se definise na saveznom i republickom nivou.
DJindjic je dodao da istrazioci tribunala sa jugoslovenskim
ekspertima trenutno prikupljaju dokaze za ratne zlocine nad Srbima na
Kosovu.
------------------------------------------------------------------------
--------
BRANKO KOSTIC:
SAVEST MI JE MIRNA
CETINJE, (Tanjug) - SVOJOJ sam zemlji i narodu casno sluzio i
savest mi je potpuno mirna, rekao je juce Tanjugu nekadasnji
potpredsednik Predsednistva SFRJ prof. dr Branko Kostic.
Kostic je objasnio da "do sada nije dobio nikakvo zvanicno
obavestenje u kome se pominje njegovo ime na spisku saucesnika Slobodana
Milosevica u navodnim zlocinima pocinjenim tokom rata u Hrvatskoj".
------------------------------------------------------------------------
--------
IZ SAVEZA SINDIKATA SRBIJE NAJAVILI GENERALNI STRAJK I PORUCILI
SRBIJA CE STATI
Zakon o radu ne sme "proci" ni po koju cenu, jer se njime umanjuju
stecena radnicka prava - isticu sindikalci, uz pretnju da ce blokirati
drumski i zeleznicki saobracaj, izaci na ulicne proteste...
BEOGRAD - Pod sloganom "Srbija mora stati, da bi mogla da krene",
clanovi Saveza sindikata stupice u utorak, 16. oktobra u generalni
strajk kako bi naterali Republicku vladu da iz skupstinske procedure
povuce Predlog zakona o radu.
Ne otkrivajuci u potpunosti strategiju generalnog strajka, Milenko
Smiljanic, predsednik Veca Saveza sindikata Srbije, je na jucerasnjoj
konferenciji za stampu rekao da "nije iskljucena i blokada drumskog i
zeleznickog saobracaja kao i ulicni protesti pred zgradom Vlade Srbije".
- Pokusali smo juce, poslednji put, da ubedimo predsednika Vlade
Zorana DJindjica da se sramni zakon povuce iz skupstinske procedure i u
kratkom roku, zajedno sa svim sindikatima napravi nov, ali se to
pokazalo kao uzaludni posao - rekao je Smiljanic. - Umesto toga,
premijer nam je ponudio za vikend ucesce na Savetovanju na tu temu na
Zlatiboru, ali smo to odbili, jer je dosta bilo savetovanja.
Smiljanic je ponovio da je predlozeni Zakon los, a kao osnovne
zamerke naveo stavljanje kolektivnih ugovora u fakultativni rezim, cime
se umanjuju stecena prava radnika, otpustanje bez ikakvog obrazlozenja
do deset odsto radnika godisnje, oktroisanje zarada, nizak cenzus kojim
se utvrdjuje reprezentativnost sindikata...
- Tvrdim da ozbiljnom stranom kapitalu, koji je spreman na
ulaganje apsolutno ne smetaju kolektivni ugovori - kaze Smiljanic. - Oni
smetaju spekulativnom kapitalu koji je gadljiv na prava radnika.
A. SERER
>SVI NA STETI<
SMILJANIC se zapitao "kome su ovakav Zakon i socijalni konflikti
potrebni u Srbiji?
- Stetu ce imati strani investitori, jer ce ovaj Zakon biti stalni
izvor socijalnih konflikata, stetu ce imati Vlada i sindikati, oni koji
tek treba da se zaposle, a najvecu ce pretrpeti radnicka klasa - kaze
Smiljanic. - Prinudjeni smo da udjemo u ovaj strajk, jer smo priterani
uza zid. Prema tome stanimo na kratko da ne bismo sutra za stalno.
------------------------------------------------------------------------
--------
DRAGAN MILOVANOVIC, REPUBLICKI MINISTAR ZA RAD
KOCE REFORME
BEOGRAD - Ne verujem da Savez samostalnih sindikata Srbije moze da
organizuje generalni strajk, jer vise nemaju poverenje radnika - izjavio
je Radio NOVOSTIMA Dragan Milovanovic, republicki ministar za rad i
zaposljavanje, pitajuci se gde su ti sindikati bili kad je plata bila
jednu marku.
Generalni strajk nije u interesu radnika, ni zemlje, i oni koji ga
najavljuju koce reforme i protive se da u ovoj zemlji konacno pocne da
se radi i da se plate isplacuju na vreme.
Milovanovic je naglasio da je Zakon o radu pripreman vrlo
studiozno, u cemu su, pored ostalih, aktivno ucestvovali i predstavnici
Samostalnog sindikata Srbije. Zato se zapitao odkud sada traze da se
Predlog zakona povuce iz Skupstinske procedure. Jedini odgovor je da
nekim kvazi zastupanjem interesa radnika zele da ojacaju svoje pozicije.
- U pitanju su licni interesi onih koji su bili veoma
privilegovani u bivsem rezimu, a sada nista ne rade, iako za to dobijaju
visoke plate - kaze ministar Milovanovic.
A. J.
------------------------------------------------------------------------
--------
UNIJA POSLODAVACA JUGOSLAVIJE
OBAVEZNI SAMO PREGOVORI
BEOGRAD - Sto se poslodavaca tice, Zakon o radu bi sto pre trebalo
da se usvoji, nema nikakvog razloga za cekanje, mada se i mi pribojavamo
primene nekih njegovih odredbi - izjavio je juce na konferenciji za
novinare Rato Ninkovic, potpredsednik Unije poslodavaca Jugoslavije.
Nebojsa Atanackovic, predsednik Unije poslodavaca Srbije, je
objasnio da su prilikom posete delegacije Medjunarodne organizacije rada
razjasnjeni problemi vezani za kolektivne ugovore, na cijoj obaveznosti
insistiraju pojedini nasi sindikati.
- Poslodavci su, prema medjunarodnim konvencijama, duzni da
pregovaraju sa sindikatima, ali kolektivni ugovor ne moraju da potpisu.
Nametanje takve obaveze bila bi neka vrsta diktata, posto svaki ugovor
podrazumeva dobru volju dve strane da stave na njega svoj potpis.
Atanackovic je naglasio da su predlozenim resenjima zadovoljni
poslodavci, ali i dobri radnici, i dodao da je na sastanku sa premijerom
DJindjicem dogovoreno da se tokom vikenda sastanku predstavnici Vlade,
sindikata, poslodavaca i strucnjaci i predlog zakona jos jednom
"pretresu".
A. J.
------------------------------------------------------------------------
--------
REKTORAT UNIVERZITETA CRNE GORE
BOJKOT NIJE RESENJE
PODGORICA, (Beta) - Rektorat Univerziteta Crne Gore ocenio je juce
da se bojkotom nastave ne mogu resiti zahtevi studenata i osudio je
njihove ultimatume.
Rektorat istice u saopstenju da uslovni upis godine nema zakonsku
osnovu i da je ove godine odobren vanredni oktobarski ispitni rok za one
studente kojima je jedan ispit uslov za upis u narednu godinu.
Rektorat crnogorskog Univerziteta istice da su zahtevi studenata
"suprotni evropskim normativima".
Crnogorski studenti su bojkotovali nastavu, na osnovu zakljucaka
sa studentskih zborova i poziva Saveza studenata te republike. Rektorat
crnogorskog Univerziteta nije odgovorio na njihove zahteve.
Studenti traze uslovni upis godine prema proslogodisnjim
kriterijumima, odobravanje vanrednog oktobarskog roka svim studentima,
produzenje roka za predaju dokumenata za smestaj u studentskim domovima
i dobijanje kredita i smanjenje skolarine za ovu skolsku godinu.
Crnogorski studenti zahtevaju i reviziju Zakona o visokom
obrazovanju u kojem bi aktivno ucestvovali.
------------------------------------------------------------------------
--------
BEOGRADSKI STUDENTI I DALJE NEZADOVOLJNI
PRAVNICI BLOKIRALI BULEVAR
Akademci traze ublazavanje uslova za upis u narednu godinu studija
i dodatni ispitni rok
BEOGRAD - Nezadovoljni studenti Pravnog fakulteta juce su u 11.30
casova blokirali Bulevar revolucije pozivajuci na taj nacin nadlezne da
ispune njihove zahteve. Savez studenata ovog fakulteta je desetominutnim
prekidom saobracaja upozorio nadlezne da ponovo razmisle o skolarinama,
uslovu za upis naredne godine studija i izboru dekana.
- Svoje zahteve nemamo kome da predamo, jer zvanicno dekan Pravnog
fakulteta jos nije izabran - kaze Veselin Tutic, predsednik Saveza
studenata Pravnog fakulteta.
Studenti Poljoprivrednog, okupljeni oko grupe "Centar", svoje
nezadovoljstvo juce su iskazali akcijom "Ko ne uci" odrzanoj u holu ovog
fakulteta. Prema recima Darka Ostojica, predsednika Saveza studenata
Poljoprivrednog fakulteta, akademci su doneli knjige i ucili u holu
dokazujuci na taj nacin nadleznima svoju spremnost da normalno
studiraju, ali da im se mora pruziti sansa.
- Istrajacemo u svojim zahtevima i ukoliko do sutra, u 13 casova,
nasi zahtevi ne budu ispunjeni, blokiracemo saltere na kojima se vrsi
upis studenata - istakao je Ostojic.
Telegrame podrske beogradskim kolegama uputili su akademci iz Nisa
i Novog Sada.
J. Z.
>ZAPRETILE I NISLIJE<
NIS - Ukoliko se na pojedinim fakultetima ne ispune realni zahtevi
studenata da se dozvoli dodatni rok oktobar dva i jedan ispit manje za
uslov, 15. oktobra ce uslediti blokade svih nastavnih aktivnosti na ovim
fakultetima.
Ovo je izmedju ostalog juce receno na konferenciji za novinare
Niske studentske asocijacije. Potpredsednik ove organizacije Darko
Bozinovic je istakao da su danas na Filozofskom, Prirodno-matematickom i
Pravnom fakultetu zakazana Nastavno-naucna veca gde ce se videti krajnji
ishod. Istovremeno ce se danas i studenti na tim fakultetima okupiti i
odrzati zborove.
- Ne trazimo velike ustupke, vec ono sto je realno, jer znamo da
ne moze kratkim rezovima nesto da se "presece" preko noci - kazao je
Bozinovic.
M. M. N.
>DANAS O USLOVU<
NASTAVNO-naucno vece Univerziteta u Beogradu danas ce doneti
odluku da li ce ispuniti zahteve studenata za dodatnim ispitnim rokom i
smanjenjem uslova za upis u narednu godinu studija.
Predstavnici akademaca kazu da su nadlezni u Ministarstvu prosvete
prihvatili njihove zahteve, a ministar prosvete Gaso Knezevic se ogradio
od toga da republicka administracija donosi takvu odluku, prepustajuci
je fakultetima.
------------------------------------------------------------------------
--------
MANASTIR RMANJ, KOD DRVARA
OSVECEN HRAM
NJEGOVO Preosvestenstvo episkop bihacko-petrovacki g. Hrizostom,
zajedno sa episkopima dalmatinskim g. Fotijem i zahumsko-hercegovackim
g. Grigorijem osvestao je hram manastira Svetog oca Nikolaja - Rmanj.
Posle ovog svetog cina, uz sasluzenje igumana manastira Rmanj
Serafima i vise svestenika, sluzena je Sveta arhijerejska liturgija.
Istog dana odrzan je Jesenji rmanjski sabor u Martin Brodu,
opstina Drvar.
M. R.
------------------------------------------------------------------------
--------
OSNOVAN SAVET DIREKCIJE ZA PUTEVE
NOVE CENE PUTARINE
BEOGRAD - Vlada Republike Srbije imenovala je Savet Republicke
direkcije za puteve, ciji je predsednik prof. dr Dragoslav Sumarac,
ministar urbanizma i gradjevina, a zamenik Dusan Mladenovic, pomocnik
ministra saobracaja i telekomunikacija.
Savet je, inace, vec utvrdio predlog Direkcije za puteve o novim
cenama putarine, kao i program neophodnih ulaganja u odrzavanje,
zastitu, izgradnju i rekonstrukciju autoputeva, magistralnih i
regionalnih saobracajnica na teritoriji Srbije. Program ce biti upucen
Vladi Srbije na razmatranje i usvajanje.
T. S.
------------------------------------------------------------------------
--------
POSLE KOSTOLACKIH I 5.500 JAMSKIH RUDARA SUSPENDOVALO STRAJK
VRATILI SE U OKNA
Ministar energetike Goran Novakovic predlozio nastavak razgovora na
osam neutralnih lokacija, jer se posle preksinocnog iskustva u
"Kolubari" ne bi osecao bezbedno
BEOGRAD - Posle kostolackih, proizvodnju ce danas nastaviti i oko
5.500 rudara u podzemnoj eksploataciji PEU "Resavica", jer je Strajkacki
odbor PEU "Resavica" juce popodne potpisao sporazum sa Vladom Srbije i
poslovodstvom EPS o suspendovanju strajka do ostvarivanja svih tacaka
sporazuma.
Po recima Bratislava Petkovica, predsednika Strajkackog odbora PEU
"Resavica", sporazum nije najbolji, ali je najvise sto je u ovom
trenutku moglo da se dobije. Zaposleni u podzemnoj eksploataciji dobice
jednokratno povecanje plata od 10 odsto, preostali iznos jubilarnih
nagrada bice isplacen do 10. novembra, a ukoliko bude dogovoreno
povecanje zarada za zaposlene na nivou EPS ili u sektoru proizvodnje
uglja bice primenjeno na isti nacin u PEU "Resavica".
U Ministarstvu energetike Srbije juce su vodjeni razgovori i sa
Glavnim odborom Sindikata radnika EPS, koji je za danas najavio ulazak u
generalni strajk. Kako smo saznali, razgovori su "isli u dobrom pravcu".
Ali, do zatvaranja ovog izdanja "Novosti", Glavni odbor Sindikata EPS
jos nije doneo konacnu odluku da li se strajk otkazuje, odlaze ili
pocinje.
Najvise nedoumica juce je bilo oko nastavka razgovora sa
strajkacima "Kolubare".
Republicki ministar energetike i rudarstva Goran Novakovic izjavio
je juce da nece otici na nastavak pregovora na povrsinske kopove
Kolubare, jer se, kako je rekao, poucen iskustvom od prethodnog dana
tamo ne bi osecao bezbedno. Kako je objasnio, posle devet meseci u
Srbiji prvi su mu put trebali telohranitelji.
Sa strajkackim odborom "Kolubare" razgovarao sam telefonom deset
puta i predlozio im osam neutralnih mesta za nastavak razgovora, ali oni
jos nisu prihvatili nijednu ponudjenu opciju - rekao nam je juce oko 17
casova ministar Novakovic. - Blizu smo dogovora, ali u ovom trenutku je
sigurno da cemo nastaviti pregovore.
M. VESKOVIC
>RESTRIKCIJE<
UKOLIKO se na povrsinskim kopovima "Kolubare" uskoro ne nastavi
proizvodnja, EPS ce morati da smanji i prilagodi proizvodnju struje
raspolozivim kolicinama uglja na deponijama u Obrenovcu. Drugim recima,
vec za nekoliko dana EPS ce, da bi sacuvao stabilnost elektroenergetskog
sistema i vodu iz akumulacija za zimu, morati da pocne sa primenom
planskih redukcija.
------------------------------------------------------------------------
--------
DR ZORAN DJINDJIC, PREMIJER SRBIJE, PORUCIO STRAJKACIMA
CUVAJTE SVOJA RADNA MESTA
Sindikati ne bi trebalo da preduzimaju akcije koje bi dovele do
toga da svi radnici izgube posao, jer ako se ovako nastavi u Srbiji
necemo imati nijednu investiciju i ostacemo bez privrede
BEOGRAD - Premijer Srbije je, na jucerasnjoj konferenciji za
stampu, u Vladi Srbije, povodom najavljenog generalnog strajka
Samostalnog sindikata za 16. oktobar zbog novog Zakona o radu, porucio
sindikatima da treba da brane radna mesta svojih clanova, a ne da
preduzimaju akcije koje bi radnike dovele do toga da svi izgube radna
mesta, a da se privreda u Srbiji ugasi.
- Braneci prava zaposlenih sindikati mogu dovesti do toga da u
Srbiji vise uopste ne bude zaposlenih - upozorio je premijer DJindjic. -
Zakon o radu je u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Sindikat trazi
zahteve koji ne postoje u Evropi. Ponasamo se kao da imamo milijardu
investicija, a nemamo nijednu, i kao da smo bez nezaposlenih, i treba
nam uvoz radne snage, a bez posla je milion ljudi. Ako se ovako nastavi
u Srbiji, necemo imati nijednu investiciju i ostacemo bez privrede.
DJindjic je naveo da ono sto su predstavnici sindikata trazili na
poslednjem sastanku, ne postoji ni u jednom zakonodavstvu o pravima
radnika u Evropi. Novi zakon o radu je jedna od bitnih pretpostavki za
ulazak nase zemlje u Evropsku uniju.
- Pregovori sa rudarima su jos u toku, ali se nece izdvajati nova
sredstva iz budzeta za njihove zarade, jer bi to znacilo da se nekome
smanje isplate. Status 17.000 zaposlenih moze da se poboljsa, ukoliko
naprave dobru reorganizaciju. Imaju zaposlenih bez pravog radnog
opredeljenja. Ako bi se njihov broj smanjio, onda bi iz platne mase
moglo da se vise isplati ljudima koji vise rade. Iz budzeta se nece
povecati zarade nijednom javnom preduzecu.
S. M.
------------------------------------------------------------------------
--------
UPRAVNI ODBOR RTB BOR
OSTAVKA KNEZEVICA
BOR, (Beta) - Predsednik Upravnog odbora Rudarsko-topionicarskog
basena Bor Cedomir Knezevic podneo je juce ostavku zbog losih rezultata
u poslovanju preduzeca. U obrazlozenju odluke, kao kljucni faktor krize
u RTB-u Knezevic navodi "drzavu koja nije bila spremna ili nije bila u
mogucnosti" da pruzi garancije za dobijanje kredita neophodnih za
pokretanje proizvodnje u rudnicima bakra, a samim tim i uposljavanje
metalurskih i preradjivackih kapaciteta.
------------------------------------------------------------------------
--------
U ISCEKIVANJU DA SE NASTAVE PREGOVORI, "KOLUBARA" I JUCE STRAJKOVALA
RUDARI SE USANCILI
Goran Novakovic, republicki ministar rudarstva, predlagao da se
pregovori nastave u Vladi Srbije, ali kolubarci odbili da idu u Beograd,
trazeci da ministar ponovo dodje u Medosevac, na Polje D
MEDOSEVAC - Sesti dan generalnog strajka oko 18.000 radnika
"Kolubare" juce je protekao u iscekivanju nastavka pregovora Sindikata
ovog energetskog giganta sa Goranom Novakovicem, republickim ministrom
rudarstva i energetike.
Ministar je juce kako nezvanicno saznajemo, predstavnicima
Sindikata predlagao da se pregovori nastave u Beogradu, u Vladi Srbije,
a oni su zahtevali da on sa saradnicima ponovo dodje u Medosevac, na
Polje D. Do zakljucenja ovog izdanja naseg lista nije doslo do susreta
sindikalaca i ministra.
Pregovori koji su zapoceli prekjuce popodne u Medosevcu na Polju D
trajali su prekjuce do 21 cas, kada su prekinuti uz dogovor da se
nastave juce ujutru. Zbog toga se u Medosevcu, iscekujuci nastavak
razgovora, i juce okupilo mnostvo rudara, kao i prekjuce, kada su Gorana
Novakovica i njegove saradnike docekali dugotrajnim gromoglasnim
zvizducima. Obracanje ministra cesto su prekidali i povicima "hocemo
pare".
- Novakovicu, na pregovorima u Vladi Srbije, kada smo te upozorili
da cemo stati ako nam ne ispunite zahteve, odgovorio si nam da bas zelis
da vidis kako izgleda strajk u "Kolubari". Evo, sad vidis kako izgleda
kad Kolubara strajkuje - rekao je Zdravko Vucetic, predsednik Sindikata
"Kolubare", a njegovo obracanje propratila je salva nezadovoljstva
rudara.
Dosli smo u Kolubaru da vidimo sta mozemo da uradimo osim isplate
26 miliona dinara da bi strajk bio prekinut, porucio je, izmedju
ostalog, ministar Novakovic, stesnjen u sendvicu rudara okupljenih
ispred upravne zgrade u Medosevcu, u cijoj su prepunoj kantini, potom,
prvo bili otpoceli pregovori sa sindikatom Kolubare. Medjutim,
pregovaraci su se ubrzo povukli u jednu od kancelarija, koja je bila pod
svojevrsnom "opsadom" rudara.
Okupljeni su kroz prozore pratili kako teku pregovori i na momente
burno reagovali lupanjem pesnicama u metalni montazni kontejner u kome
su, u kancelariji, bili ministar, njegovi saradnici i sindikalci. Oko 21
cas preksinoc, Zdravko Vucetic je izjavio da je ministar Novakovic u
velikoj meri ispunio zahteve strajkaca.
- Nikad ne moze da se ispuni bas sto posto zahteva koji se traze,
ali ne bude li ovako kako smo zamisljali, nastavicemo strajk dalje -
izjavio je Vucetic okupljenima.
Ministar Novakovic je rekao da je u pitanju citav paket mera koji
se odnose na Kolubaru, a da je u pregovorima najvise sporna ukupna suma
novca i nacin racunanja kako se do nje doslo.
B. PUZOVIC
>DIREKTORI<
NA pocetku pregovora predstavnika Vlade Srbije i Sindikata, u
Medosevcu nije bilo nikoga iz najuzeg rukovodstva "Kolubare". Vladan
Jovicic, direktor "Kolubare", inace republicki poslanik DSS i ostali iz
rukovodstva rudarskog basena pojavili su se posto su pregovori poceli.
------------------------------------------------------------------------
--------
VLADA SRBIJE I AJ-BI-EM POTPISALI SPORAZUM O STRATESKOM PARTNERSTVU
KORAK KA SVETU
Bez informatickog sistema i ukljucivanja velikih svetskih kompanija
nema napretka u industriji i privredi u celini, odnosno brzeg ekonomskog
razvoja - rekao premijer Zoran DJindjic.
BEOGRAD - Srbiji je potreban skokovit razvoj da bi uhvatila korak
sa svetom. Bez informatickog sistema u ukljucivanja velih kompanija kao
sto je Aj-Bi-Em ne mozemo da ostvarimo zacrtane ciljeve - napredak
industrije i privrede uopste. Aj-Bi-Em nam je izasao u susret, i po
znatno nizim cenama omogucio da u zemlju uvedemo nove tehnologije:
hardver i softver. To ce pomoci nasim preduzecima da povecaju
produktivnost i efikasnost, sto znaci i brzi ekonomski razvoj.
Ovo je rekao dr Zoran DJindjic, premijer Srbije, prilikom
potpisivanja Sporazuma o strateskom partnerstvu sa Aj Bi-Em, koji je
inace jedan u nizu ugovora sa velikim svetskim proizvodjacima hardvera i
softvera.
- Ovo je drugi veliki korak, posle dogovora sa "Majkrsoftom", o
uvodjenju informatickih tehnologija u nasu zemlju - naglasio je premijer
Srbije. - Vazno je sto ovako velika kompanija veruje i zeli da joj nasa
zemlja bude partner. Nama pomaze da uvodjenjem informaticke mreze
poboljsamo poslovanje, a Aj-Bi-Em u tome vidi biznis i profit. Bice
uradjen program reformi drzavnih sluzbi. Ranije je vlada bila bez baze
podataka. Prema recima Branislava Andjelica, sekretara Agencije za
razvoj informatike i Interneta, Aj-Bi-Emovi racunari, koji su do sada
korisceni u Srbiji, bice obnovljeni pod veoma povoljnim uslovima, sa
popustom od 67 odsto. To su kompjuteri korisceni za obradu statistickih
podataka, izdavanje licnih karata...
- Znacajan je transfer tehnologija i znanja u Srbiji - rekao je
Andjelic. - Sporazumom se utvrdjuje i osnivanje programa za akademsko
izucavanje elektronskog poslovanja na cetiri univerziteta u Srbiji, kao
i sprovodjenje specijalnih projekata u obrazovanju za koji ce Aj-Bi-Em
obezbediti besplatan softver. Ugovorom sa ovom kompanijom zelimo da
onemogucimo stvaranje monopola na trzistu.
Kako je rekao Hans Ulrih Merki, predsedavajuci Upravnog odbora za
Evropu, Bliski istok i Afriku, Srbija ima sanse da "uskoci u voz"
razvoja, koristeci Aj-Bi-EM tehnologiju. Prema njegovim recima Srbija je
dobro trziste za ovu kompaniju, na kome su inace prisutni od 1936.
godine. Ponudice najmoderniji hardver i softver i pomoci nasoj zemlji da
uhvati korak sa svetskim tehnologijama.
Ministarstvo za nauku i razvoj Srbije ce voditi Centar za razvoj
kadrova.
S. MORAVCEVIC
>PIRATI<
PREMA recima premijera Srbije, ilegalno trziste softvera ce morati
da nestane, kako bi bili deo Evrope. Intelektualna prava se nece krcmiti
na ulici. Ako zelimo da postanemo clanica Evropske unije, kako je
istakao DJindjic, siva ekonomija mora da se suzbije.
http://www.novosti.co.yu/default.asp?Kategorija=1&PDatum=10/10/2001#1175
6
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
