Pod bombama jo� 200 �rtava
Kabul (Agencije) - Ameri�ki zvani�nici su potvrdili CNN-u da �e jedinice za specijalne operacije uskoro biti upotrebljene u Avganistanu. Neimenovani zvani�nici su rekli da �e uloga tih jedinica biti �zna�ajna ali broj�ano organi�ena�. Te najave upotrebe kopnenih snaga su do�le po�to su pakistanski vojni izvori potvrdili da se pakistanska vojska sukobila sa talibanima nekoliko puta od po�etka napada. Pakistanski izvori su rekli CNN-u da su talibani �ak poku�ali da prelete granicu u borbenim helikopterima ali su ti letovi spre�eni.
Avganistanska prestonica Kabul bila je preksino� i ju�e izlo�ena naj�e��em bombardovanju od po�etka ameri�ke akcije. O�evici navode da su �uli kako brojni talasi aviona nadle�u grad, a izve�tava se da u blizini aerodroma bukti veliki po�ar.
�Ovo je najgora no� do sada�, rekao je jedan stanovnik glavnog grada Avganistana. �Nije bilo mogu�e zaspati. Ne mo�e se opisati koliko su ljudi upla�eni. To je stra�no�, dodao je on.
Talibanske vlasti su saop�tile da je deset ljudi poginulo u Kabulu.
Vi�e od 200 me�tana sela u isto�nom Avganistanu poginulo je u ju�era�njim vazdu�nim napadima, rekao je talibanski zvani�nik za AFP. Bilans �rtava ameri�ko-britanskog bombardovanja saop�tio je u D�alalabadu zvani�nik talibanske novinske agencije Bahtar, �er �a Hamdard. Talibanski ambasador u Pakistanu Abdul Salam Zaif ranije ju�e je saop�tio u Islamabadu da je u napadu na Kadam poginulo 100 osoba, dok je u napadu na selo Torghar, blizu D�alalabada, �ivote izgubilo 100 me�tana.
�estokim napadima ponovo je bio izlo�en i Kandahar. Kako se izve�tava, Amerikanci su u napadima koristili bombe s laserskim navo�enjem te�ke oko dve tone, namenjene razaranju podzemnih bunkera.
Operacija �e trajati do leta
LONDON (Beta-AFP) - Na�elnik general�taba britanske vojske, admiral Majkl Bojs ju�e je rekao da bi vojna operacija SAD i Velike Britanije protiv Avganistana mogla da se nastavi �tokom zime, pa �ak, najmanje, sve do leta�. Britanski ministar odbrane D�ef Hun rekao je na istoj konferenciji za novinare da Velika Britanija istra�uje izve�taje o civilnim �rtvama i da najnoviji podaci talibana o pogibiji 100 me�tana sela u isto�nom Avganistanu nisu nezavisno potvr�eni.
�Rizik �e uvek postojati, to se ne mo�e izbe�i�, rekao je on. Toni Bler obelodanio koje su namere Zapada u Avganistanu
Britanski ratni ciljevi
LONDON (BBC) - Ameri�ki dr�avni sekretar Kolin Pauel izjavio je da SAD trenutno nemaju nameru da napadnu nijednu zemlju osim Avganistana i mre�e Osame bin Ladena, Al-Kaide. On je odbacio novinske izve�taje da bi druge zemlje ili grupe koje se povezuju sa Al-Kaidom mogle da budu napadnute.
Britanski premijer Toni Bler je, pak, odobrio objavljivanje delova dokumenta u kojem se iznose britanski ratni ciljevi u Avganistanu. Tajms pi�e da je premijer Toni Bler objavio svoje ratne ciljeve koji se sastoje od eliminacije Osame bin Ladena i talibana, formiranja koalicione vlade u Kabulu i reintegracije Avganistana u me�unarodnu zajednicu.
Opisuju�i dokument kao �politi�ku bibliju�, objavljen tokom Blerovog obilaska britanskih jedinica u Omanu, list pi�e da je britanski premijer ulo�io ogroman napor da umiri arapske zemlje da su zapadni saveznici trenutno usredsre�eni isklju�ivo na Avganistan i da je u ovoj fazi njihovog rata protiv terorizma isklju�ena mogu�nost napada na Irak. Nasuprot tome, nastavlja Tajms, predsednik Bu� se prekju�e zarekao da �e Amerika iskoreniti �globalni terorizam� objavljuju�i spisak najtra�enijih terorista od kojih se neki povezuju sa Irakom i Iranom. Takvu razliku u �naglasku� Tajms obja�njava razli�itim auditorijima kojima su se dvojica lidera obra�ala - jedan arapskom svetu a drugi ameri�koj javnosti. Indipendent i Gardijan izve�tavaju o nagove�tajima da se SAD spremaju, ili su ve� pokrenule, tajne operacije protiv grupa na Dalekom istoku za koje smatraju da su povezane sa Al-Kaidom i Bin Ladenom. Prema izvorima ovih listova, u pitanju su Indonezija, Filipini i Malezija u kojima su ina�e odr�ane velike anti-ameri�ke demonstracije povodom akcije u Avganistanu. Gardijan pi�e da je administracija posebno zabrinuta situacijom u Indoneziji, najmnogoljudnijoj islamskoj zemlji, koju je ameri�ki zvani�nik opisao kao potencijalno �najve�e bure baruta� na svetu.
Bin Laden: Al-Kaida se bori protiv �nevernika�
KUVAJT (Tanjug) - Glavni cilj organizacije �Al-Kaida� je mobilizacija islamskog sveta za borbu protiv �nevernika�, izjavio je �terorista broj jedan� Osama bin Laden u intervjuu pakistanskom nedeljniku �Takber�, prenosi Itar-tass.
Prema njegovoj izjavi, zamrzavanje ra�una �Al-Kaide� ne�e dati nikakav rezultat, jer ona ima tri nezavisna finansijska sistema, a mo�e i da ra�una na pomo� �stotina hiljada ljudi�.
Bin Laden je naglasio da ne bi imao problema sa nala�enjem novog skloni�ta ako bi to po�eleo. On je istakao da bi mu Pakistan sigurno pru�io uto�i�te i dodao da su Pakistanci �spremni da se bore za islam rame uz rame sa talibanskim pokretom�. Isti�u�i da i u drugim zemljama ima muslimana spremnih za takvu borbu, Bin Laden je zaklju�io da Pakistan ima vode�u ulogu u svetu islama bez obzira na to ko se nalazi na �elu zemlje.
Ekstremisti u Indoneziji proteruju Amerikance
D�AKARTA (Rojters) - Islamski front branilaca (FPI), radikalna indone�anska muslimanska grupa, saop�tila je da �e tragati za Amerikancima i Britancima i proterivati ih iz zemlje, po�to vlada nije ispo�tovala njen ultimatum za prekidanje veza sa Va�ingtonom.
�FPI je odlu�an da nastavi antiameri�ke akcije u svim oblicima, dok vlada u D�akarti ne prekine veze sa SAD zbog napada na Avganistan�, potvrdio je �ef Islamskog fronta branilaca, Muhamad Rizijek. On je rekao da �e �lov� biti sprovo�en diskretno i da FPI ne namerava da napada ameri�ke i britanske dr�avljane, iako bi `neobrazovani muslimani` mogli da deluju i fizi�ki. �Amerikanci i Britanci �e na fin na�in biti upozoreni da napuste Indoneziju. Ako to bude neophodno, mi �emo ih odvesti na aerodorom� - rekao je Rizijek.
Osnovne struje i verska na�ela muslimana danas
Islamski svet - mit i projekat
PARIZ (Beta-AFP) - Muslimanski svet, koji okuplja preko 1,2 milijarde ljudi pre svega u arapskim zemljama, deli se na sunite (oko 85 odsto vernika) i �iite.
Prvi naseljavaju Bliski istok, zemlje Persijskog zaliva, crne Afrike (Magreb), Tursku, Balkan, centralnu Aziju, indijski potkontinent, Indoneziju (najve�a muslimanska zemlja na svetu), kao i sever Kine, dok �iiti uglavnom �ive u Iranu, ali ih ima i u Indiji, podru�ju Indijskog okeana, Keniji i arapskom poluostrvu. Kod sunita ne postoji sve�tenstvo u strogom smislu re�i - malekitska �kola (Magreb, crna Afrika) se zala�e za obi�ajno pravo i podsti�e �irenje bratstva, �afeitska �kola (Indijski okean, Donji Egipat) se zove jo� i �islam obala i ostrva�, dok se ve�inska i manje stroga hanafitska �kola razvija u arapskom svetu u podru�ju koje je bilo zona uticaja Turske. Vahabizam, koji zastupa rigorozan islam, zvani�na je vera Saudijske Arabije. Iz te struje poti�e Osama bin Laden.
Takozvana uma (zajednica) muslimanskog sveta, koju bi trebalo da predstavlja Organizacija islamske konferencije, nastala u toj zemlji, predstavlja mit i projekat, ka�e istori�ar islama Ru�di Alili - mit o idealnoj zajednici, u prvo vreme ujedinjen oko proroka, i projekat uspostavljanja jedinstva svih muslimana u svetu kojim dominira �strukturalno nasilje� Zapada, u �ijim su rukama bogatstvo i tehnologija.
Alili nagla�ava da me�u 57 muslimanskih zemalja dve imaju uticaj koji nije u vezi sa njihovim demografskim zna�ajem - prvi je Iran, koji je izveo �islamsku revoluciju�, a druga je Saudijska Arabija, �kontroverzna sila�, od Zalivskog rata povezana sa SAD ali je finansijski izvor islamskih mre�a.
�Nasuprot op�tem uverenju, u muslimanskim zemljama dominira politika a ne religiozni krugovi�, ka�e Alili i dodaje da nijedan re�im nije zaista demokratski. Alili je upozorio SAD da ne poku�avaju da izvr�e preterani pritisak na vlade tih zemalja da ne bi jo� poja�ali bes njihovih stanovnika, ve� frustriranih ekonomski, socijalno i kulturno.
Bin Laden glavni donator talibana
VA�INGTON (Rojters) - Osama bin Laden dao je talibanima u poslednjih pet godina oko 100 miliona dolara u novcu i vojnoj opremi, pi�e ju�e �Va�ington post�. U izve�taju CIA navodi se da Bin Laden zapravo �poseduje i rukovodi� talibanima, izjavili su za taj list izvori iz ameri�ke administracije. Uporedo sa vazdu�nim udarima, klju�ni segment ameri�kog rata protiv terorizma jeste ga�enje Bin Ladenovih ra�una u nadi da �e blokiranje finansijskih sredstava dovesti do raskola izme�u njega i talibana, kao i do smanjivanja fondova za teroristi�ke akcije. Na desetine miliona dolara, koje je Bin Laden dodelio talibanima od dolaska u Avganistan, 1996. godine, vode poreklo od organizacija koje su povezane sa njim, a ne od njega li�no. Novac je dolazio �to od legalnog, �to od ilegalnog poslovanja ili od organizacija koje posluju pod maskom dobrotvornih ustanova.
Goran Grani�, zamenik hrvatskog premijera, poru�io
Vlada ne�e da vrati stanove Srbima
ZAGREB - Zamenik hrvatskog premijera dr Goran Grani� objasnio je u emisiji Hrvatskog radija stav Vlade o stanarskim pravima i zahtevu pedesetak hiljada izbeglih Srba da im se ono vrati i da im se omogu�i da otkupe te stanove. Na molbu da odgovori �ta �e biti sa stanovima na podru�ju biv�e Krajine, koja su u dr�avnom vlasni�tvu, i ho�e li biti vra�eni biv�im stanarima, odnosno da li �e i kada doseljenici i naseljenici kona�no mo�i da otkupe stanove na tim podru�jima, Goran Grani� je odgovorio, da �u hrvatskoj dr�avi vi�e ne postoji kategorija stanarskih prava�.
Rekao je da je �ovo bilo jedno prelazno razdoblje�, te da su stanovi koji nisu otkupljeni (jer neki gra�ani �nisu mogli iskoristiti tu situaciju da otkupe stan�), sada ili u dr�avnom vlasni�tvu, ili u vlasni�tvu hrvatskih firmi koje su u procesu privatizacije te stanove unele u vlastitu imovinu. Onim gra�anima �koji �ele �iveti ili se �ele vratiti u Republiku Hrvatsku� poru�io je da �hrvatska dr�ava preuzima obavezu njihovog sme�taja, kao i mogu�nost da nakon deset godina �ivljenja u tim stambenim uslovima, mogu povoljno kupiti taj stan�. Naglasio je da je hrvatska Vlada �zakonski u potpunosti razre�ila tu situaciju� i da je �ne misli otvarati na bilo koji na�in�. Na konstataciju voditeljke emisije da je �dakle, to pitanje definitivno re�eno�, te da onih 50.000 zahteva za vra�anje stanarskog prava (u organizaciji Komesarijata za izbeglice i drugih organizacija iz Beograda) ne obavezuje Vladu, Grani� je odgovorio: �To je politi�ka kampanja, no ja ne bih ulazio u to. Mi imamo obaveze prema gra�anima prema zakonima Republike Hrvatske, a postoje i odluke Ustavnog suda. Prema tome, ne postoji mogu�nost da se ta stvar na bilo koji na�in menja�.
Poznato je da predstavnici me�unarodne zajednice (OEBS-a, UNHCR-a i dr.) neprestano upozoravaju hrvatsku Vladu na nere�eni problem stanarskih prava izbeglih Srba. Time �to su izgubili stanarskog pravo dvostruko su o�te�eni u odnosu na ostale hrvatske gra�ane: nisu se imali i nemaju se gde vratiti (�to se posebno odnosi na gradove), a niti su mogli (kao ostali gra�ani) otkupiti te svoje biv�e stanove. U BiH taj je problem re�en tako da su u tom pravu svi gra�ani izjedna�eni.
Mira Babi�
Pretnje svedoku iz Lore
ZAGREB (Tanjug) - Milosav Katalina, jedan od svedoka o ratnim zlo�inma nad srpskim i crnogorskim civilima i zarobljenicima u zatvoru u splitskoj ratnoj luci Lora, koji je i sam mu�en u tom zatvoru, i pored pretnji onih koji ne �ele otkrivanje istine o tim zlo�inima i ka�njavanje krivaca, nije odustao od svedo�enja, smatraju�i da mu je to gra�anska du�nost. Katalinu je pre dva dana u hodniku splitskog suda, gde je trebalo da svedo�i, napala grupa onih koji ne �ele otkrivanje istine o stravi�nim zbivanjima u Lori, prete�i mu da �e ga �skratiti za glavu� ukoliko bude svedo�io.
