DM).
Otac kuponske privatizacije Vaclav Klaus, tada potpredsednik federalne
vlade i ministar finansija, po�eo je �ehoslova�ku tranziciju pod motom:
"Jedini na�in da se preduze�a ne rasprodaju jevtino jeste - dati ih
besplatno". Iz perspektive proteklih deset godina, ve�ina poznatih
svetskih ekonomista se sla�e da je kuponska privatizacija, �e�ki recept za
prelazak ka privatnom vlasni�tvu, bila pogre�na. Upravo su joj nedostajala
dva osnovna elementa koji karakteri�u su�tinu privatnog vlasni�tva: novac
i prate�a legislativa.
Osnovni impuls da se ubrzano pokrene tranzicija bio je strah Klausovog
tima da bi se na putu prodaje preduze�a strate�kim partnerima ispre�ilo
ogromno administriranje i birokratija, te nasle�ene Scile i Haribde
socijalisti�ke dr�ave. Oglasi, konkursi, savetnici, beskona�ne diskusije o
uslovima prodaje, dogovori sa stvarnim vlasnicima, sve bi to udaljilo
po�etak privatizacije za vi�e meseci, a mo�da i godina, �to bi moglo biti
oklevanje sa neprijatnim posledicama. Za "rasprodaju" imovine stranim
ulaga�ima tada nije postojala "politi�ka volja". A upravo je ovim smerom,
u�e��em stranog kapitala, kasnije, u Ma�arskoj i Sloveniji krenula
privatizacija, koju renomirani ekonomisti daju kao primer uspe�nosti.
Me�utim, u to vreme ekonomija u �SSR je "galopirala" i kilometrima iza
sebe ostavljala legislativu, �ije stvaranje je zahtevalo sporu
parlamentarnu proceduru, pa bi �ekanje pravnih osnova "gu�ilo" okrenutost
ka tr�i�noj privredi.
S druge strane, nedefinisana "pravila igre" omogu�avala su mnogobrojne
zloupotrebe. Kuponski kapital je iz knji�ica gra�ana, koji nisu znali �ta
�e sa njima, odlazio u mnogobrojne investicione fondove, koji su ga davali
bankama, banke ulagale opet u fondove, i sve tako dok jedan deo kapitala
nije nestao, kao da je u zemlju propao. �esi su to nazvali "tunelisanje" i
tako obogatili me�unarodni finansijski re�nik jo� jednim tranzicijskim
terminom. Ka�u, to je bila varijacija popularnog �vejkovskog usmenog
aforizma iz vremena socijalizma: "Ko ne krade dr�avu, krade svoju
porodicu".
Du�an Tr�iska, nekada�nji pomo�nik ministra finansija i jedan od
"aku�era" kuponske privatizacije, isti�e da su od po�etka znali kako �e
privatizaciju pratiti kra�e, i da su na to upozoravali. "Me�utim, shvatali
smo to kao prate�u, neophodnu �rtvu takvog ogromnog dru�tvenog manevra -
da se prese�e pup�ana vrpca vezanosti za dr�avno vlasni�tvo. Najve�i
doprinos je bio na politi�kom nivou, a da li je to ekonomski ispalo bolje
ili gore, to je bilo sekundarno. Treba znati i da je raspadom socijalizma
nestala svaka kontrola nad dr�avnom imovinom, da su direktori mogli da
rade �ta su hteli. Mi smo nastojali da ubrzano na�emo nekog ko �e �uvati
tu imovinu i eventualni gubitak osetiti u svom nov�aniku".
Dragoljub Mati�
