Vojnopoliti�ki komentar
Antraks � nuklearna bomba siromaha
Pisma sa smrtonosnim bakterijama koja kao avet novog milenijuma kru�e SAD izazivaju�i opravdani strah i neizvesnot u pogledu epidemije �irih razmera, imaju svoje duboko upori�te u biolo�kom oru�ju, gde se uz pomo� raznih vrsta bakterija i virusa posti�e daleko ve�a smrtnost nego u bilo kom ratu vo�enom klasi�nim ubojnim sredstvima.
Jevtino �oru�je�
U konvencionalne biolo�ke agense koji su kroz istoriju naj�e��e kori��eni za vo�enje biolo�kog rata, ubrajaju se izaziva�i kuge, lepre, tularemije, crnog pri�ta, velikih boginja, tuberkuloze i drugih. Ipak, biolo�ki agensi, kao oru�je za masovno uni�tenje, kojima se posti�e najve�i stepen smrtnosti, nisu bili zastupljeni u �irokoj primeni zbog opasnosti koja prati proizvodnju, nagomilavanje, skladi�tenje, �uvanje, a posebno upotrebu koja je bila li�ena neophodne preciznosti kojom bi se postiglo usmeravanje biolo�kih agenasa prema protivniku bez mogu�nosti njihovog rasipanja koje bi moglo zahvatiti sopstvene snage.
Napredak koji je ostvaren u tehnologiji genetskog in�enjeringa u protekloj deceniji osavremenio je i vo�enje biolo�kog rata, u�iniv�i ga bezbednijim za onoga koji ga upotrebljava. Za razliku od proizvodnje nuklearnog oru�ja, materijali i ure�aji koji su potrebni za proizvodnju biolo�kog oru�ja mogu se nabaviti po izuzetno niskoj ceni, zbog �ega se biolo�ko oru�je u vojni�kom �argonu �esto naziva �nuklearnom bombom siromaha�. Vrlo savremena i dobro opremnjena laboratorija za spravljanje biolo�kog oru�ja mo�e se vrlo lako i brzo izraditi i odmah staviti u pogon za svega 10.000 dolara, a da pri tome laboratorija ne zauzme ve�u prostoriju od 20 kvadratnih metaral. Poseban strah predstavlja �injenica da hiljade ljudi �irom sveta koji rade u laboratorijama dovoljno dobro poznaju tehnologiju kojom bi mogli da osmisle i zapo�nu masovnu prozvodnju te vrste oru�ja. Tako�e je zastra�uju�e saznanje da nijedna laboratorija, ma koliko kontrolisana i za�ti�ena, ne poseduje potrebni odnosno zahtevni stepen bezbednosti. Elementarne nepogode u vidu poplave, po�ara, zemljotresa, vrlo lako mogu da probiju �sigurnosni zid� bilo koje laboratorije za proizvodnju oru�ja za masovno uni�tenje, uklju�uju�i namenske provale grupa i pojedinaca sa razli�itim ciljevima.
Genetika u ratnim planovima
Najnovija istra�ivanja u genetici pokazala su mogu�nost programiranja gena u mikroorganizmima koji izazivaju zarazne bolesti, s ciljem postizanja njihovog visokog stepena otpornosti na do sada poznate antibiotike kao i njihovu virulenciju i stabilnost u razli�itim sredinama, �ime se posti�e vrlo visoki efekat u broju zara�enih, obolelih i neizle�ivih, koji je neophodan za uspe�no vo�enje biolo�kog rata. Nau�nici tvrde da su dosegli dotle da, za vojne potrebe, mogu da kloniraju odre�ene otrove za eliminisanje samo odre�enih rasnih ili etni�kih grupa, pri �emu samo njihov genotipski sastav prilago�avaju i �ine sklonim ka odre�enim modelima zaraznih bolesti, za razliku od drugih. Genetski in�enjering mo�e biti zloupotrebljen za trovanje i uni�tavanje odre�enih vrsta biljaka i �ivotinja koje predstavljaju lanac ljudske ishrane samo na odre�enim i u biolo�kom ratu zato predvi�enim podru�jima. Takve vrste oru�ja za masovno uni�tenje mogu biti primenjene za izvr�enje manjih teroristi�kih akcija, zatim �irih vojnih operacija pa do op�teg rata usmerenog na �itavo stanovni�tvo. Skoro sve dr�ave sveta, uklju�uju�i i SAD, tvrde da je njihov nau�ni rad i tehnologija u oblasti vo�enja rata isklju�ivo odbrambenog karaktera. Istini za volju, u razvoju naoru�anja i vojne opreme, nikome od vojnih umova nije po�lo za rukom da povu�e jasnu i nedvosmislenu liniju izme�u defanzivnog i ofanzivnog oru�ja. Nemogu�e je da u uslovima �ni rata ni mira�, tehnologija genetskog in�enjeringa ostane van doma�aja ratnih planova i da isklju�ivo bude u granicama nau�nog,progresivnog, civilizovanog i miroljubivog pona�anja, pogotovu onih dr�ava koje jo� uvek koriste silu kao politi�ko sredstvo u me�unarodnim odnosima. Na �alost, genetika i njeni krajnji proizvodi, postali su danas rivali nuklearnom, biolo�kom i hemijskom oru�ju.
�Velika protivte�a�
Ipak je pod �ifrom �Velika protivte�a�, za vo�enje biolo�kog rata pripremio arsenal od 25 raketnih projekata �ije bojeve glave sadr�e preko pet tona biolo�kih agenasa, uklju�uju�i i smrtonosni otrov koji izaziva botulizam, kao i mikrobe crnog pri�ta. Pored ovoga, Ira�ani su pripremili jo� 16 tona biolo�kih agenasa koji se upotrebljavaju raspr�ivanjem iz aviona i �ije su posledice po zdravlje i �ivote ljudi katastrofalne. Prora�un pokazuje da 10 kg mikroba crnog pri�ta, raspr�enih iz aviona nad Va�ingtonom, mo�e da usmrti tri miliona ljudi.
Iz izve�taja koji je CIA dostavila Pentagonu, vidljivo je da pored Iraka,
koji razvija novu generaciju biolo�kog oru�ja, jo� 27 zemalja vr�e istra�ivanja,
proizvodnju i skladi�tenje agenasa za biolo�ko ratovanje. Me�u njima se posebno
isti�e Iran, Libija, Sirija, Severna Koreja, Ju�na Koreja, Tajvan, Izrael,
Egipat, Vijetnam, Laos, Kuba, Bugarska, Indija, Ju�noafri�ka Republika, Kina i
dr. U navedenom izve�taju posebno se isti�e �iroka lepeza jo� uvek
neotkrivenih agenasa za biolo�ko oru�je kojima raspola�e Rusija. U borbi protiv
svih vrsta terorizma, uklju�uju�i i biolo�ki terorizam, koji je Amerika povela u
svojoj antiteroristi�koj borbi, ironiju predstavlja �injenica da je Bela ku�a
ove godine odbila da potpi�e, pored ostalog, i predlog za poo�travanje
Konvencije o biolo�kom oru�ju. Kamen spoticanja je predstavljao protokol koji
omogu�uje i vladama drugih zemalja da vr�e inspekciju ameri�kih biohemijskih
laboratorija. Naime, Amerikanci su tra�ili da, kao i do sada, samo oni mogu
vr�iti kontrolu hemijsko-biolo�kih postrojenja �irom sveta, a da njihove
kompanije u �ijem su sastavu ove laboratorije, zbog po�tovanja principa privatne
svojine i iz bojazni od �kra�e poslovnih tajni� ne �ele da prihvate kontrolu
svojih objekata. Va�ington ima mogu�nost da koriguje svoj stav u interesu mira i
bezbednosti u me�unarodnoj zajednici i to u novembru ove godine, kada �e se u
�enevi okupiti predstavnici 143 zemlje zbog revizije Konvencije o biolo�kom
oru�ju iz 1972. godine, kako bi se �zabranio razvoj, proizvodnja i skladi�tenje
biolo�kog i toksi�nog oru�ja�. Time bi se znatno smanjila mogu�nost upotrebe
biolo�kog oru�ja koji u vidu terorizma uveliko preti novim sredstvima, oblicima
i metodama ovog ispoljavanja.
Mi�a �ivojinovi�
