DESET GODINA OD RASPADA SOVJETSKOG SAVEZA 6.12.2001.
19:10
DESET GODINA OD RASPADA SOVJETSKOG SAVEZA I DVE GODINE OD SAVEZA RUSIJE
I BELORUSIJE (Moskva, RIA "Novosti")
Osmog decembra navrsava se deset godina od dana potpisivanja
Belovezzskih sporazuma, kojima je oznacen kraj Sovjetskom Savezu. Tada
su se, krajem 1991. godine, rukovodioci Rusije, Belorusije i Ukrajine -
triju saveznih od 15 republika - okupili u vladinoj rezideniciji u
poznatom beloruskom nacionalnom parku i konstatovali, da "Savez SSR kao
subjekat medjunarodnog prava i geopoliticka realnost prestaje da
postoji". Predsednik Republike Belorusije Stanislav Ssusskevicc,
predsednik Rusije Boris Jeljcin i predsednik Vrhovnog sovjeta Ukrajine
Leonid Kravccuk objavili su stvaranje Zajednice Nezavisnih Drzava.
Susret u Belovezzskoj sumi odrzan je nekoliko meseci nakon kraha
avgustovskog puca 1991. godine, u toku koga su konzervativne snage KPSS
(rukovodece partije SSSR) i sovjetske drzave pokusale da u zemlji uvedu
vanredno stanje i dokrajce politiku "perestrojke" koju je 1985. godine
zapoceo Mihail Gorbacov. U jesen 1991. godine ekonomika zemlje
nezadrzivo je padala u veoma ostru ekonomsku krizu, a savezne republike
su se sve vise udaljavale od Moskve. Pokusaji Mihaila Gorbacova da ubedi
republike da sklope novi savezni sporazum - pregovori su vodjeni u
njegovoj rezidenciji u Novo-Ogarevu - doziveli su fijasko. Republike su
tezile ka nezavisnsti, a neke od njih - Gruzija i tri pribalticke
republike de-facto su je i proglasile. Do decembra 1991. godine Kijev je
vec sproveo sopstveni referendum o nezavisnosti i, dobivsi saglasnost
naroda, pripremao se za izlazak iz novo-ogarevskog procesa. U takvim
uslovima odrzavan je i Belovezzski susret u toku koga su ruski lideri
najpre pokusali nagovoriti Kijev da ne odustaje od ideje federacije.
Medjutim, u procesu diskusija trojica lidera su zakljucili: SSSR se
raspao, treba graditi odnose na ovoj osnovi. Vesti o rezultatima
Belovezzskog susreta izazvale su u zemlji efekat eksplozije bombe, ali
su primljene sa razumevanjem. 12. decembra Vrhovni savet Rusije je
ratifikovao sporazume, a 21. decembra odrzan je susret u prestonici
Kazahstana - Alma-Ati, na kome su rukovodioci svih ostalih saveznih
republika odobrili odluku lidera Rusije, Belorusije i Ukrajine. Kroz
nekoliko dana Mihail Gorbacov se obratio preko teklevizije i objavio
ostavku na funkciju predsednika SSSR. U ruskom drustvu danas se
Belovezzski sporazumi podvrgavaju ostroj kritici. Stvara se utisak da je
za proteklih deset godina broj protivnika Belovezzskih sporazuma pre
porastao, nego sto se smanjio. Najzesci kriticar sporazuma tokom svih
ovih deset godina je i dalje ruska leva opozicija, koja neumorno svake
godine sugerise svojim biracima i citavom drustvu da je "8. decembra
1991. godine Jeljcin unistio veliku zemlju". U tom pitanju sa njom se
solidarisu monarhisti i nacional-boljsevici. Kritikovati Jeljcina,
Ssusskevicca i Kravccuka za "raspad SSSR" tokom posldnih 10 godina
postalo je u izvesnoj meri dobar ton u politici. Tome je doprinosilo
rasprostranjeno u drustvu nostalgicno raspolozenje - teska trzisna
reforma pocetka 90-ih godina mnoge je na postsovjetskom prostoru
primorala da pomisle, kako je "u SSSR bilo bolje". Medjutim, ruski
liberali i do danas insistiraju na tome, da se drugacije nego tako u
datom momentu i nije moglo i da su Belovezzski sporazumi bili jedino
moguca u tom trenutku forma kakvog - takvog usmeravanja raspada SSSR.
Pri tom se, podvlace oni, raspad dogodio bez krvi. A da nije bilo
Belovezzskih sporazuma, sve je mogao zadesiti kudikamo katastroifalniji
i krvavi scenarij razvoja dogadjaja, kakav se odvijao, recimo, u
Jugoslaviji. "Ako bismo danas upitali ljude da li zele da se vrate u
Sovjetski Savez, - kaze jedan od autora Belovezzskih sporazuma, bivsi
drzavni sekretar Rusije, prvi potpredsdenik reformisticke vlade Genadij
Burbulis, - 99 procenata bi odgovorilo sa "ne", pa cak i kriticari
Belovezzskih sporazuma. U tome i jeste istina zivota". Predsednik Putin
je ovako ocenio ono sto se dogodilo 8. decembra 1991. godine: "Vecina
ljudi u Rusiji, ali i u drugim bivsim republikama, veoma je bolno
dozivela raspad jedinstvene drzave - SSSR. Medjutim, mi smo i taj ispit
dostojanstveno prosli i poceli izgradjivati nasu saradnju na novoj
osnovi". Ovih decembarskih dana Rusija ce obeleziti i jos jedan datum -
drugu godisnjicu stvaranja Saveza Rusije i Belorusije. Dve bivse savezne
republike su lideri nove integracije na prostorima SSSR. Vec odavno
gradjani Rusije i Belorusije ne smatraju jedni druge strancima na
teritoriji dve drzave. Moskva i Minsk su unificirali svoju carinsku i
poresku politiku, oni koordiniraju planove ekonmskog razvoja i vec u
periodu od 2003. do 2005. godine planiraju da uvedu jedinstvenu valutu,
zajednicki rade na medjunarodnoj areni. Po misljenju obe strane,
rusko-beloruski savez je primer dobrovoljne, uzajamno korisne i
ravnopravne saradnje dve suverene drzave, saradnje u kojoj su u
potpunosti uzeti u obzir interesi i Rusije, i Belorusije. - 0 -
Moskva, 06. decembra Marina SSAKINA, politcki komentator RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
