S kolikim oprezom i nepoverenjem na�i ljudi u rasejanju do�ekuju sve
�to se ovde �ini ili najavljuje na pribli�avanju dijaspore i matice
svedo�e i ove re�i Bo�ka Te�anovi�a, verovatno najpoznatijeg me�u 250
hiljada Srba u Australiji. Uprkos podatku da je daleko od rodne grude
proveo 40 godina, i�kolovao se, sku�io, osnovao porodicu, izrodio sinove i
do�ekao unu�i�e, ovaj nesumnjivi patriota i neskriveni antikomunista svoja
razmi�ljanja iznosi direktno, bez obzira "kome orilo, kome gorilo", i to
na �istom srpskom jeziku. Govori onim bosanskim naglaskom koji se jo� mo�e
�uti u Ko�i�evom Zmijanju odakle je krenuo gladan da tra�i sre�u 1958.
godine. Odaje ga poneka engleska re� koja se povremeno zadesi u tom �udnom
bosanskom okru�enju.
- Ne moramo ni�ta da izmi�ljamo. Cilj je da se ve�ina na�eg �ivlja
vrati da ovde �ivi, a sa sobom �e doneti i novac i sve drugo �to treba.
Ako se donese dobar zakon, procenjujem da bi se dve tre�ine prekomorskih
Srba vratilo. Telo je tamo, a du�a ovde - svedo�i �ovek koji je u
Australiji me�u najpoznatijim stru�njacima za poreze u zemljama
anglosaksonskog jezi�kog podru�ja, prvi doseljenik koji je izabran u
lokalne organe tamo�njih vlasti i Srbin koji nikada nije zaboravio odakle
je stigao i kome pripada.
Od prosjaka do vlasnika ergele
- Kada sam do�ao u Australiju, nije bilo nijedne na�e crkve. Danas ih
je 36 i �etiri manastira, �to je vi�e nego u �itavoj Evropi, izuzimaju�i
srpske zemlje - veli s ponosom, budu�i da je u takvom ktitorskom i
graditeljskom poduhvatu australijskih Srba izuzetno u�e��e Te�anovi�a,
kuma Crkve svetog Jovana Krstitelja tamo i velikog darodavca ovde za
pravoslavnu svetinju na Vra�aru.
Za sto hiljada dolara namenjenih Hramu Svetog Save dobio je u znak
zahvalnosti istoimeni orden prvog stepena. Bio je i predsednik Srpskog
centra u Sidneju, a do�ivotni je po�asni �lan zadu�bine za srpski jezik
Makvori univerziteta, na kome na� jezik ne u�e samo potomci iseljenika ve�
i pripadnici nekih od 148 nacija, koliko ih �ivi u Australiji.
�ivotni put Bo�ka Te�anovi�a sadr�i neke elemente pri�e o
"australijskom snu". Od nadni�ara u uzrastu kada je ni dete ni mladi�,
koji je �ak morao da prosi koru hleba po selima Ba�ke, u Australiji je
izrastao u poslovnog �oveka sa diplomom ekonomije, gra�evine i turizma, a
do toga se uspeo promeniv�i vi�e od 70 poslova - od rada u �elezari, preko
se�enja trske, do vo�nje kamiona i dizalica.
Danas je bogat i priznat stru�njak za finansije kroz �iji biro u
Sidneju godi�nje pro�e oko 20 hiljada ljudi, od kojih su dobar deo na�eg
roda. Ilustracija njegovog statusa svakako je i nedavno rasprodata
�ampionska ergela konja, galopera i kasa�a, od kojih su neki na trkama
pobe�ivali mnogo skuplje protivnike �iji je vlasnik bio i jedan Aga Kan,
koji je grla pla�ao milionima dolara.
D�aba zara�uje�, ako ne poma�e�
�iveo je i sticao doma�inski, kao �to na isti na�in govori o potrebi da
se �to br�e menjaju stvari u matici:
- Ne �elim da pametujem, ali izdaleka se nekad vi�e vidi, kao �to se
izbliza bolje ose�a. Zna�ajan deo srpskog naroda je rasteran po svetu.
Treba �to pre re�iti to pitanje dr�avljanstva da bismo se �to pre okupili
i pomogli svojoj zemlji. Australijsko dr�avljanstvo dobio sam posle dve
godine boravka tamo, a ovde? Ne treba nam da budemo prosjaci, ili da
rasprodajemo ovo malo sirotinje. Doma�in ne prodaje imanje. Neka se samo
vrati na� narod u otad�binu i obnovi�emo je. A na vlasti su nam potrebni
zdravi ljudi koji nisu gladni para - radikalan je Te�anovi�, koji poziva
Srbe na sabornost, a na osnovu li�nog moralnog kredibiliteta.
Kad je po�eo rat u Bosni, obreo se u otad�bini sa lekovima, hranom i
cigaretama. �im su uvedene sankcije, iz Sidneja je odaslat kontejner sa
lekovima u vrednosti od milion dolara.
- D�aba zara�uje�, ako ti nije od Boga blagoslov, ako ne poma�e� -
veli.
Prvi put vratio se u otad�binu posle 23 godine po�to je umro Tito.
- Saslu�avali su me 16 sati, a onda je neki islednik utvrdio da sam
po�ten �ovek - prise�a se ne bez gor�ine tih dana.
Poslednjih godina vi�e je ovde nego tamo. "Milosrdno an�eosko"
bombardovanje do�ekao je u svom srpskom boravi�tu na obodu Beograda.
Zapo�eo je i solidan biznis sa lekovitim australijskim travama u birou na
popularnoj beogradskoj "�trafti".
- Sami sebi mo�emo najvi�e da pomognemo. Samo moramo da se uzdamo "u se
i u svoje kljuse" - poru�uje na kraju.
Radivoje Petrovi�
Foto: D. �irkov
