POVODOM �EZDESETOGODI�NJICE
OSNIVANJA LOGORA SAJMI�TE
Mu�ili�te na Savi
Aleksandar Mo�i� iznosi malo poznate detalje o
tome kako je Sajmi�te postalo logor i o planovima i po�etku gradnje logora
u Zasavici
Povodom �ezdesetogodi�njice osnivanja logora Sajmi�te, Aleksandar Mo�i�
je preveo jedno poglavlje knjige "Srbija bez Jevreja" dr Valtera Mano�eka,
profesora Fakulteta politi�kih nauka u Be�u.
Mano�ek u svojoj knjizi otkriva malo poznate detalje o izgradnji logora
Sajmi�te koji je bio mu�ili�te i fabrika smrti kao i Au�vic, Dahau ili
Bergen - Belzen.
Knjiga "Srbija bez Jevreja" jo� nije �tampana na srpskom jeziku, ali dr
Mano�ek pregovara sa jednom izdava�kom ku�om u Beogradu, koja treba da
otkupi autorska prava.
Aleksandar Mo�i�, diplomirani in�enjer tehnologije, nakon odlaska u
penziju, posvetio se istra�ivanju logora Sajmi�te. Tragaju�i za novim
podacima, sasvim slu�ajno se povezao sa Mano�ekom koji mu je poslao svoju
knjigu.
- U njoj sam na�ao podatak da su nema�ke okupacione vlasti 1941.
zapo�ele gradnju logora u okolini sela Zasavica, jer su ocenile da je to
najprikladnije mesto. U njemu je trebalo da se smesti oko trideset hiljada
zatvorenika. �ak se iz jednog izve�taja �efa Slu�be sigurnosti vidi da su
nameravali da ga pretvore u gigantski koncentracioni logor za celu Srbiju
- pri�a Mo�i�.
Na� sagovornik prepri�ava deo Mano�ekove knjige, u kojem on opisuje
Zasavicu, selo sme�teno u delu luka koji obrazuju Sava i Drina, koje je
predstavljalo najseverniju ta�ku okupirane srpske teritorije. Predvi�ena
povr�ina za logorski kompleks bila je velika - 12 kilometara duga i tri i
po kilometra �iroka. Prema severu, istoku i zapadu bila je ogra�ena okukom
Save, granicom izme�u Srbije i Hrvatske, a prema jugu rekom Zasavicom kao
prirodnom granicom. U ovo podru�je moglo je da se stigne samo preko
Sremske Mitrovice sa hrvatske strane. Na srpskoj strani, gde je zemlji�te
bilo ome�eno Savom, Zasavicom i mo�varom, postojao je �iroki pojas od oko
�eststo metara koji je morao da se osigura bodljikavom �icom.
- Trista �etrdeset druga pe�adijska divizija dobila je nare�enje da
odmah otpo�ne iseljavanje celokupnog stanovni�tva sa ove teritorije.
Biciklisti�ki eskadron 342. divizije preuzeo je 400 zatvorenika od SS
majora Paula, komandanta �aba�kog logora, i odveo ih 8. oktobra izjutra u
Sremsku Mitrovicu. U ovoj grupi su bili tesari, kova�i i stolari - navodi
Mo�i�.
- Me�utim, ubrzo se pokazalo da podru�je Zasavice nije prikladno za
sme�taj desetina hiljada zatvorenika. Posle obilnih ki�a lepljivo,
glinovito i sasvim nepropusno zemlji�te pretvorilo se u duboku mo�varu
koju te�ki kamioni nisu mogli da savladaju. Podzemne vode su zatrovale sve
bunare. Snabdevanje logora bilo je mogu�e samo iz �apca sa udaljenosti od
sto kilometara. Zbog toga je �tab generala Bemea 29. oktobra 1941. godine
obustavio gradnju logora Zasavica, dakle dvadeset dana posle odluke da se
izgradi najve�i logor u Srbiji u ovom selu - obja�njava Aleksandar Mo�i�.
U me�uvremenu su okupatorske vlasti izabrale novo zemlji�te za
koncentracioni logor. U ataru Zemuna, sada delu Beograda, u vreme Drugog
svetskog rata i okupacije Jugoslavije, u zgradama nekada�njeg, predratnog
Beogradskog sajma trebalo je da se uredi centralni koncentracioni logor za
Srbiju.
Bodljikava �ica namenjena Zasavici preneta je na zemlji�te Sajma.
Prevo�enje srpskih zatvorenika iz �apca na novu lokaciju obavljeno je tek
u prole�e 1942.
Pre toga je, po nare�enju iz �taba generala Bemea, koncentracioni logor
Sajmi�te, dovr�en 1941, slu�io za mu�enje i ubijanje Jevreja. Odatle su
zatvorenici odvo�eni u nema�ke logore - zavr�ava na kraju pri�u Aleksandar
Mo�i�, uz predlog da se ovo nekada�nje strati�te preuredi.
- Pre rata, tridesetih godina, sagra�en je Beogradski sajam koji je bio
arhitektonski dragulj. Valjalo bi razmisliti da se okolina Sajma preuredi,
o�isti i da, mo�da, postane velika ba�ta sa spomenikom stradalim �rtvama i
mesto okupljanja ljudi dobre volje - predla�e Aleksandar Mo�i�.
Priredila: N. K.
