7. decembar 2001. BEOGRAD -- Francuski predsednik Zak Sirak danas je stigao u dvodnevnu posetu SRJ, na poziv predsednika SRJ Vojislava Kostunice. Francuski predsednik ce se u Beogradu prvo sastati sa svojim domacinom, predsednikom SRJ Vojislavom Kostuniciom, a potom i sa predsednikom Savezne vlade Dragisom Pesicem. Sirak ce danas, u ambasadi Republike Francuske, imati odvojene susrete sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem, predsednikom srpske Vlade Zoranom Djindjicem i sa predsednikom drzavnog Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsom Covicem. LONDON -- Londonski dnevnik ^�Tajms^� ocenjuje da predaja Kandahara, omogucava Amerikancima i saveznicima iz antitalibanskih trupa na terenu da gotovo svu paznju usmere na hvatanje Osame bin Ladena. List navodi da je na tom planu juce postignut prvi uspeh u planinama istocnog Avganistana. Podrzani americkim napadima iz vazduha, antitalibanski borci su uspeli da se probiju u deo sistema medjusobno povezanih pecina Tora Bora, u kojima se, kako se veruje, krije Bin Laden. Borci Severne alijanse kazu da su posle borbi prsa u prsa sa Arapima, pripadnicima Al-Kaide, uspeli da zauzmu deo sistema pecina, ukljucujuci i prostor u kojem se, prema njihovoj proceni, nalazio Bin Ladenov komandni centar. ^�Tajms^� prenosi izjave komandanata antitalibanskih trupa da je vise stotina Bin Ladenovih boraca uspelo da pobegne u druge delove pomenutih pecina. Sam Bin Laden nije vidjen, ali prisustvo velikog broja americkih i britanskih specijalaca u tom regionu ukazuje da je Vasington i dalje ubedjen da se on nalazi u Tori Bori. BEOGRAD -- Americki ambasador u SRJ Vilijam Montgomeri izjavio je da teroristicki napadi od 11.septembra, i rat protiv terorizma nece promeniti interese SAD na Balkanu. "Mi vec dugo imamo nacionalni interes u ovom delu Evrope^�, rekao je Montgomeri u intervjuu koji ce izaci u vikend izdanju "Danasa", dodavsi da, Ameriku, tragicni dogadjaji u Njujorku i Vasingtonu nisu odvratili od njenih osnovnih ciljeva u svetu. BEOGRAD -- Potpredsednik Socijaldemokratske unije (SDU) Branko Pavlovic usprotivio se ideji da se Demokratskoj stranci Srbije (DSS) oduzmu mandati u Skupstini Srbije, i naglasio da 12 ministara u Vladi Srbije treba da bude promenjeno. "Ideja da se DSS-u oduzmu poslanicki mandati uvod je u eskalaciju napetosti u Srbiji, koja bi blokirala sve druge procese u zemlji, rekao je Pavlovic u intervjuu za sutrasnji beogradski "Blic". LONDON -- Svi londonski dnevnici objavljuju da je policija u Severnoj Irskoj pre tri godine imala informaciju da se sprema napad u gradu Omau u toj britanskoj pokrajini, ali s tim u vezi nije preduzela odgovarajuce korake. Optuzba je sadrzana u izvestaju ombudsmana koji prati rad policije u Severnoj Irskoj. U dokumentu se navodi da je anonimna osoba u telefonskom razgovoru policiji dala imena cetiri lica koja planiraju napad za 15-ti avgust, dan kada je u pomenutom gradu u eksploziji automobila bombe poginulo 29 ljudi. Policija, medjutim, nikada nije saslusala nijedno od lica cija je imena dobila u pomenutom telfonskom razgovoru. BEOGRAD -- Sef UNMIK-a Hans Hekerup ocenio je u kratkom intervjuu koji danas objavljuje beogradski list "Vecernje novosti", da ce po konstituisanju Skupstine Kosova, izmedju srpskih i albanskih poslanika, verovatno biti tenzija, ali da to nikoga ne bi trebalo da zabrinjava. POZAREVAC -- Ambasador Madjarske u SRJ, Jozef Pandur, izjavio je u Pozarevcu da madjarska Vlada podrzava promene u SRJ i povratak autonomije Vojvodini. On je tokom posete pozarevackoj opstini izrazio zadovoljstvo polozajem Madjara u Srbiji, i dodao da se zalaze za decentralizaciju Srbije. SKOPLJE -- Skopska stampa objavila je danas da su makedonski i grcki zvanicnici bili nadomak dogovora o spornom nazivu Makedonije, ali da ih je medjuetnicki sukob u toj zemlji sprecio da dovrse pregovore. Dnevnik "Vest" navodi da su se premijeri dveju drzava, na novembarskom samitu sefova drzava jugoistocne Evrope prosle godine u Skoplju, dogovorili za proglasavanje "Gornje Makedonije", sto je, medjutim, spreceno izbijanjem oruzanih sukoba. GAZA -- Izraelski avioni su bombardovali centralu palestinske policije u Gazi, i prema prvom saopstenju ranjeno je najmanje 20 lica. Izraelski vojnici su prodrli u grad Can Junis i tamo uhapsili vise osoba. Armija je najavila dalje akcije u, kako je receno "odbranu svoje bezbednosti". Izrael je predsedniku Palestine, Jaseru Arafatu, dao rok za hapsenje organizatora i obustavu napada. VASINGTON -- Americki drzavni tuzilac Dzon Eskroft, branio je juce nova ovlascenja administracije SAD-a za borbu protiv stranih terorista. "Nema krsenja Ustavnih prava u spasavanju americkih zivota", rekao je Eskroft povodom komentara pojedinih kongresmena koji sumnjaju u zakonitost novih akcija administracije, poput hapsenja stranaca i prisluskivanja razgovora osumnjicenih i advokata. LONDON -- Britanski listovi ^�Indipendent i Gardijan^� saznaju da ce Britanija mozda biti prinudjena da preuzme komandu nad medjunarodnim mirovnim snagama u Avganistanu, ukoliko tu ulogu ne bude spremna da prihvati nijedna druga evropska drzava. Izvori ^�Gardijana^� u ministarstvu odbrane, kazu da je Britanija spremna da posalje manji broj svojih visih oficira, ali ne i veliki broj vojnika. ^�Indipendent^� objasnjava da ce komanda nad tim snagama najverovatnije biti poverena nekoj evropskoj zemlji, iako ce vecinu vojnika dati islamske drzave, Turska, Jordan, Banglades i Pakistan. List navodi i da su delikatni pregovori o sastavu medjunarodnih snaga za Avganistan poceli juce. VASINGTON -- Americki Stejt department je saopstio da je na "listu terorista" stavio 39 grupa, humanitarnih organizacija i kompanija, omogucivsi tako vlastima SAD-a da deportuju njihove clanove ili da im uskrate vize. Na listi se nalaze grupe i kompanije iz Avganistana, Grcke, Italije, Japana, Libana, Severne Irske, Pakistana, Filipina, Ruande, Siera Leonea, Juzne Afrike, Spanije, Turske, Ugande i Jemena. BRISEL -- Ministri unutrasnjih poslova zemalja EU, koji se danas sastaju u Briselu, odlucice kako se ocekuje, da ukinu vize za rumunske drzavljane, javlja "BBC". Rumunija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za clanstvo u uniji, cijim gradjanima je potrebna viza za ulazak u zemlje evropske petnaestorice. Nakon sto su prosle godine vize ukinute za bugarske drzavljane, Rumunija se zalila na diskriminaciju njenih gradjana. Vize bi danas trebalo da budu ukinute uprkos protivljenju Italije i Austrije, koje upozoravaju da rumunsku teritoriju koriste lica umesana u medjunarodni kriminal i prebacivanje ilegalnih imigranata na Zapad.
