Jugoslovenski ambasador u UN Dejan �ahovi� govori specijalno za "Glas"
Ananu vi�e nema ko da pi�e
Pitanje kona�nog statusa Kosova ne�e biti re�avano u bliskoj budu�nosti, ali veze sa Jugoslavijom sigurno vi�e nikad ne�e biti kao pre, smatra na� ambasador u UN
Donedavno smo iz sedi�ta Ujedinjenih nacija bili danono�no
zasipani bombasti�nim informacijama o "�ivoj aktivnosti" na�e diplomatije i
podr�ci na koju nailazi "mudra politika" Slobodana Milo�evi�a. Na�e diplomate su
svakodnevno slale pisma Butrosu Galiju, potom Kofiju Ananu, Savetu bezbednosti,
Generalnoj skup�tini i raznim komitetima, koja su, kao �to je obi�aj, rutinski
objavljivana i cirkulisala na Ist riveru, a u zemlji je to prikazivano, maltene,
kao da su sve na�e predstavke oberu�ke prihva�ene. Epilog je poznat.
Onda se desio onaj �uveni 5. oktobar, ponovo smo primljeni u punopravno �lanstvo Ujedinjenih nacija, a sa Ist rivera je stizalo sve manje informacija. Mnogi su se pitali: �ta to radi na� novi ambasador Dejan �ahovi�? Odgovor na to, i mnoga druga pitanja vezana za na�u situaciju iz perspektive UN, potra�ili smo na najmedrodavnijem mestu.
- Sada je situacija druk�ija i nema vi�e toliko potrebe za dopisivanjem - ka�e ambasador �ahovi� (49) u razgovoru za "Glas". - Jugoslavija je sada, normalno, �lan Ujedinjenih nacija i postoje normalni kanali komunikacije: razgovori, u�e��e na svim sastancima, u svim komitetima, Generalnoj skup�tini, Savetu bezbednosti i dalje. Tako da se i tehni�ki ta komunikacija potpuno promenila; komunikacija sa partnerima ovde, sa Sekretarijatom i, na kraju krajeva, s Unmikoim na Kosovu i sa kancelarijom Unmika u Beogradu. To je kvalitativno drugi nivo komunikacije.
�ahovi� oseku informacija sa Ist rivera obja�njava i �injenicom da u UN vi�e
nemamo stalno akreditovanih dopisnika i novinara kao nekad.
- Kofiju Ananu ne
pi�em mnogo �esto. Bilo je nekoliko poruka predsednika Ko�tunice koje sam
preneo, bilo je nekoliko pitanja uglavnom u vezi sa Kosovom, kada sam upu�ivao
pisma. Neki put se pojavi potreba da zatra�imo da se neki na� stav objavi i
cirkuli�e kao dokument Saveta bezbednosti i Generalne skup�tine. To je ovde
uhodana praksa. U krajnjoj liniji, kad se uka�e potreba zatra�im prijem kod
generalnog sekretara li�no, ka�e ambasador.
Tako se Kofi Anan, zahvaljuju�i sre�nijem sticaju okolnosti, na�ao u ulozi onog Markesovog pukovnika kome vi�e nema ko da pi�e. Ina�e, �ahovi� ka�e da je lepo primljen od kolega iz drugih zemalja. Ima odli�nu saradnju s ameri�kim ambasadorom D�onom Negroponteom, koji je poreklom Grk, a pre intervjua je dugo i srda�no razgovarao s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom. Neke kolege poznaje od ranije, jer je od 1987. do 1991. radio u Misiji SFRJ pri UN, a potom u vi�e mirovnih misija Ujedinjenih nacija, od Kambod�e do ju�ne Afrike. Od 1996. u Beogradu se bavio advokaturom i radio za vi�e humanitarnih organizacija, kao i za australijsku ambasadu, ali ne kao prevodilac - kako tvrde neke kolege iz SMIP-a - nego kao advokat i savetnik.
- Ne bih �eleo da komentari�em �ta neke kolege misle. Za mene li�no bilo bi uvreda samo da sam radio za Milo�evi�ev re�im, koji je upropastio na�u zemlju. Ali, nikad nikome nisam zamerio �to je radio u Milo�evi�evoj administraciji.
U decembru 2000. se vra�a u SMIP, a od marta ove godine je u Njujorku.
Podse�am na slu�aj doskora�njeg ambasadora u Va�ingtonu i pitam koliko
autonomije, zapravo, ima jedan ambasador?
- Sa Beogradom i Ministarstvom
imam svakodnevnu vrlo dobru komunikaciju, tako da ne postoji nikakav problem ako
treba da se zatra�i stav po nekom pitanju. Ali, svaki ambasador je, samim tim
�to je ambasador, ovla��en da u odre�enim granicama sam donosi odluke. Ako ne
znate koja je generalna orijentacija zemlje i spoljne politike, onda ne treba da
budete ambasador.
Na primedbu kako se sti�e utisak da se me�unarodna zajednica ne odnosi ni�ta
bolje prema novoj vlasti, nego prema Milo�evi�evom re�imu po pitanju vitalnih
nacionalnih interesa (Del Ponteova stalno pro�iruje optu�nice, rasta�e se
Dejtonski sporazum, Kosovo...), �ahovi� ka�e:
- Ne, ja nemam taj utisak. Moj
utisak je da kod nas nije shva�eno koliko mnogo te�kih problema smo nasledili iz
perioda Milo�evi�evog re�ima i zahvaljuju�i katastrofalnim, strate�kim gre�kama
koje su na�u zemlju dugoro�nije unazadile. Ako je neko mislio da �e odlaskom
Milo�evi�a nestati problemi - prevario se i vara se. Zbog toga, mo�da, neko ko
ne razume misli da se ni�ta nije promenilo u stavu i da se tra�i od nas ono �to
se tra�ilo od Milo�evi�a na isti na�in.
Me�utim, dodaje �ahovi�, saradnja sa Ha�kim tribunalom je objektivan problem. - To je na�a obaveza koja proisti�e ne samo iz �lanstva u UN, nego i da nismo �lanovi, kao odluka Saveta bezbednosti prema �lanu sedam Povelje. Ina�e. ambasador �ahovi� tvrdi da nije sklon da precenjuje izjave Karle del Ponte, jer njen posao je da goni lica za koja smatra da su po�inila ratne zlo�ine na najefikasniji na�in, pa i "di�u�i medijsku galamu".
- Ona je, ipak, samo jedan �inovnik, tu�ilac me�unarodnog suda. Mnogo je va�nije �ta o tome misle zemlje �lanice Saveta bezbednosti UN, i ako je neko pratio ovu (poslednju) debatu u Savetu bezbednosti mogao je da primeti da na te njene navode niko nije reagovao. Me�utim, mnogi su rekli i nastavljaju da govore da postoji jasna me�unarodna obaveza Jugoslavije da sara�uje sa Ha�kim tribunalom, a ta saradnja ima vi�e aspekata. Jedan od aspekata je i saradnja u hap�enju i izru�ivanju onih koji su optu�eni.
Po �ahovi�u, "tek �emo da vidimo kako �emo iza�i na kraj s tim vidom
saradnje". On podse�a da Ha�ki tribunal ima ograni�enu namenu i rok trajanja i
ukazuje na tendencije da se ve�i broj slu�ajeva prepusti nacionalnim sudovima.
Ina�e, ne �eli da se upu�ta u "�pekulacije" da li je sud jednostran, ko ima vi�e
krivaca i da li pred Tribunalom treba da se pojavi i Alija Izetbegovi�.
-
Prvo treba svako u svojoj ku�i da re�i svoje politi�ke i psiholo�ke probleme i
gledanje na ceo ovaj desetodi�nji period - ka�e �ahovi�.
Na pitanje kad �e se 999 srpskih vojnika i policajaca vratiti na Kosovo, kao �to je predvi�eno Rezolucijom 1244, �ahovi� ka�e: "Kad se steknu uslovi."
A, kad �e to da bude?
- Mislim da ne�e skoro.
On, me�utim, odbacuje sugestiju da nova jugoslovenska diplomatija nije dovoljno zahtevna i zagovara tihi rad iza kulisa. Podse�a da je embargo na oru�je ukinut tek deset meseci posle dolaska nove vlasti u Beogradu, iako su se za to mnogo ranije stekli uslovi. Me�utim, u neformalnim konsultacijama dobijani su razli�iti signali i, tek kad je postignuta puna podr�ka, podnet je zahtev i problem je re�en.
- Na sli�an na�in, po mom mi�ljenju, treba da se radi i anga�uje i kada je u pitanju ne samo ova odredba iz Rezolucije 1244 o vra�anju na Kosovo i Metohiju jednog vojnog i policijskog kontigenta, nego i kada je re� o drugim odredbama te rezolucije, tako da je to stvar, po mom mi�ljenju, jednog ozbiljnog, dugoro�nog, stalnog anga�mana na�e diplomatije na op�tem pobolj�avanju slike o nama, na ube�ivanju tih va�nih me�unarodnih partnera da smo mi odgovoran i kredibilan partner. Kada �e se ste�i uslovi za to, naravno, dosta zavisi i od situacije na terenu, na Kosovu i Metohiji.
�ahovi� veruje da �e me�unarodna zajednica, preko Unmika, biti �tit protiv
albanske majorizacije srpskih glasova u kosovskom parlamentu i da �e "�ivot na
Kosovu, u ovom parlamentu koji je sad izabran i u drugim institucijama
samouprave, da se odvija na normalan politi�ki na�in".
- I za to �e biti
potrebno vreme. Mislim da �e biti problema, naravno. Te dve zajednice na Kosovu
su jako dugo �ivele u jednom stra�nom antagonizmu koji se zavr�io te�kim
oru�anim sukobom 1999. i to nasle�e pro�losti ne mo�e brzo da se ukloni i
prevazi�e. Ali, mislim da je ovo prvi korak na tom putu. Postoji, mo�da, u
javnosti jedno nestrpljenje, da se ne vide neki pozitivni pomaci, toga zaista
nema mnogo, ali za sve to je potrebno mnogo vremena i mi moramo da shvatimo da
je strpljenje ne�to �to nam je neophodno.
Prelazi li me�unarodna zajednica olako preko problema nestalih Srba na
Kosovu?
- Ja ovde nisam stekao takav utisak. To je ne�to �to postoji kao
vrlo ozbiljan i nere�en problem, toga su svesni svi u Savetu bezbednosti, toga
su veoma svesni i ljudi koji se bave Kosovom i Unmikom u Sekretarijatu (UN). Ali
je to pitanje koje mora da se re�ava neposredno na terenu u kontaktima,
verovatno, na�eg Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Unmika, ili preko
Unmikove kancelarije u Beogradu.
�ini se da je na delu erozija Dejtona, a na Jugoslaviju se vr�i pritisak zbog
posebnih veza s Republikom Srpskom?
- �to se ti�e sporazuma o specijalnim
vezama RS i SRJ taj sporazum je sa�injen i potpisan uz odobrenje i autorizaciju
Volfganga Petri�a, kao visokog predstavnika za BiH, i u tom pogledu ne vidim da
postoje neke naro�ite dileme ili namera da se taj sporazum anulira ili promeni.
Ono �to je ta�no, jeste da se stalno, kao tema, provla�i pitanje odnosa, ali ne
tog sporazuma, nego nekakvih drugih odnosa koji postoje izme�u RS i Jugoslavije,
o kojima ja ne mogu mnogo da vam ka�em, jer ne znam dovoljno o tome. Ali je
ta�no da to postoji kao tema i da se svako malo pominje, tako da ,
pretpostavljam, u nekim me�unarodnim krugovima postoji uverenje da i izvan ovog
sporazuma o posebnim vezama postoje neke druge veze.
Koliko se mo�e verovati obe�anjima da Kosovo ne�e dobiti
nezavisnost?
- Prvo, ne bih to nazvao obe�anjima. Ja bih to nazvao
stavom. To je stav i Evropske unije i Amerike i Saveta bezbednosti. Taj stav je
i sada�nje i dugoro�nije opredeljenje svih ovih grupacija i tela. Isto tako je
stav da �e se o kona�nom statusu Kosova razgovarati kada za to sazru uslovi u
okviru rezolucije 1244 i aneksa te rezolucije, zasnovanih na dokumentima iz
Rambujea. Mislim da �e pitanje kona�nog statusa Kosova biti re�avano u nekoj
relativno daljoj perspektivi. U kom kontekstu �e to biti razmatrano i kakav �e
biti kona�an ishod, naravno, ja ne mogu sada da ka�em, niti mislim da iko mo�e
da ka�e. Ono �to se meni li�no �ini jasnim je da polo�aj Kosova i Metohije i
veze KiM sa Jugoslavijom nikad ne�e biti iste kao �to su bile.
- Na kraju krajeva, i Kosovo i Jugoslavija, i sve na�e susedne zemlje, jednom �e biti u EU. Kad govorimo o kona�nom statusu Jugoslavije i Kosova, ja mislim da je o tome najrealnije govoriti kao o delu EU.
Dok je u diplomatskom salonu UN vo�en ovaj razgovor s ambasadorom �ahovi�em, Jugoslavija se u Generalnoj skup�tini uzdr�ala od glasanja o ira�koj rezoluciji kojom bi se zabranila upotreba osiroma�enog uranijuma. Prva �rtva uranijuma, pa uzdr�ana! - �udile su se diplomate iz zemalja u razvoju, koje su, njih 46, glasale za. Protiv je bilo 55 zapadnih, i poneka manja zemlja, a uzdr�alo se 45. Pretpostavlja se da je ovakva odluka donesena u Beogradu po logici "�ut s rogatim ne mo�e".
Vjekoslav Radovi�
<<sahovic.jpg>>
