|
Nema�ki Kisind�erJugoslavija mora �to pre ste�i stabilnost i svoje "kriti�ne ta�ke (Kosovo, Crna Gora) u�initi nekriti�nim". - Ozbiljno upozorenje: posle teroristi�kih napada svet je izgubio interesovanje za JugoslavijuUpore�uju ga �esto s (ne�to) poznatijim savremenikom Kisind�erom: po dugove�nosti (upravo �e osamdeseta), bogatom politi�kom iskustvu (prakti�no od �ezdesetih minulog veka), neprestanom i aktivnom prisustvu na nema�koj (i evropskoj) politi�koj sceni i, posebno, politi�kom instinktu, u kojem je sadr�ana sposobnost da slo�ene pojave i fenomene "pro�ita" s analiti�kom minuciozno��u i potvr�enom vidovito��u. Egon Bar.
Jednostavne istine Ovo poslednje jednostavno preska�e. Sa�eto ocrtava nema�ke i evropske koordinate isto�ne politike i Brantovih motiva da u�e u veliku avanturu. Shvatili smo, ka�e, jednostavnu istinu: niko Nemcima ne�e pomo�i ako sami sebi ne pomognu. Otvaranje isto�nog dijaloga dovelo je do razbijanja statusa kvo u me�ublokovskim odnosima i pokrenulo (nezaustavljiv) proces �iji su kapitalni rezultati: okon�anje isto�no-zapadnog konflikta, nema�ko ujedinjenje i garantovanje nepovredivosti granica u Evropi, sa Zavr�nim helsin�kim dokumentom i, napokon, Pariskom poveljom. Sam se, pre na�eg pitanja, doti�e slu�aja Jugoslavije u tom kontekstu. Njena drama, koja je brzo prerasla u tragediju, upravo je posledica nedopustivog presedana: u jugoslovenskom slu�aju prenebregnut je su�tinski, i za njega o�igledno posebno va�an, princip nepovredivosti granica na evropskom tlu. A �ta onda misli o fatalnoj nema�koj ulozi u svemu tome? Tada sam o�tro kritikovao Gen�era (Ditrih Gen�er, u vreme jugoslovenske krize �ef nema�ke diplomatije, prim. autora), ka�e Bar i saop�tava dosad nepoznat podatak: Sajrus Vens, biv�i dr�avni sekretar SAD, specijalni emisar u Jugoslaviji i koautor �uvenog Vens-Ovenovog (biv�i engleski ministar spoljnih poslova) plana, li�no ga je molio (zajedno su tada radili u Palmeovoj komisiji) da se anga�uje kako bi se, na svaki na�in, osujetilo jednostrano priznavanje Slovenije i Hrvatske, na �emu je tada Bon insistirao i u �emu je, uprkos svemu, istrajao. Vensovo proro�anstvo Vens mu je predo�io katastrofalne posledice takvog poteza: neizbe�ni rat, pre svega u Bosni i Hercegovini. "Nisam u tome imao uspeha, a Vens je, na�alost, bio u pravu", konstatuje i sada s neskrivenom gor�inom. S nagla�enom kriti�no��u govori i o tromese�nom bombardovanju Jugoslavije. Ako je, ka�e, s vojni�kog stanovi�ta bilo opravdanja da se "Milo�evi� baci na kolena", to je, u politi�kom i svakom drugom smislu, " bila stravi�na gre�ka". �to se Kisind�era ti�e, Bar priznaje da je bio impresioniran njegovim intelektom. "Imali smo kriti�ki odnos, ali smo postali prijatelji koji se mogu osloniti jedan na drugog. "Me�u svetske politi�ke li�nosti o kojima i danas ima visoko mi�ljenje spominje (slede�im redom) Bre�njeva, Gorba�ova, De Gola i Tita. Uz kratka (i zanimljiva) obrazlo�enja: Bre�njev je, bez obzira �to se njegova vladavina u zemlji ocenjuje kao "vreme stagnacije", u spoljnoj politici bio vrlo dinami�an i mudar, i danas se divi Gorba�ovljevoj hrabrosti da sledi svoja politi�ka ube�enja i �ali �to je njegov veliki reformski projekat propao u sopstvenoj ku�i, veliki De Gol je "imao peh da bude na �elu zemlje koja je za njega bila mala" i, napokon, divi se Titovoj ve�tini i sposobnosti da tako dugo odr�ava unutra�nju koheziju zemlje i njenu spoljnu nezavisnost. Investitori vole �iste situacije Povratak u sada�njost i situaciju u Jugoslaviji. Najbitnije od svega je da zemlja �to pre stekne stabilnost, �to je preduslov za njen ekonomski oporavak. A to zna�i da "dve kriti�ne ta�ke - Kosovo i Crnu Goru - u�ini nekriti�nim". A sam Egon Bar je u tome do kraja jasan i izri�it: mora se i za Kosovo i za Crnu Goru prona�i "za sve zadovoljavaju�e re�enje" u okviru Jugoslavije, a kad se ra��iste nejasno�e koje oko toga jo� postoje, sti�i �e i investicije. I Egon Bar je, ka�e, bio o�aran �injenicom da su se ovda�nji ljudi sopstvenom snagom izborili za demokratiju, i to u zemlji bez velike demokratske tradicije. Veruje da �e partikularizmi i egoizmi biti nadvladani. Posle �itave serije razgovora koje je imao tokom kratkog boravka u Beogradu (a sreo se sa Ko�tunicom, �in�i�em, Mi�unovi�em...) misli da je klju� daljeg razvoja u "pomirenju i skladnom funkcionisanju dvojice ljudi". Ne spominje njihova imena (kao ni sadr�aj razgovora koje je imao, ozna�avaju�i ih kao "privatne i poverljive"), ali prime�uje da je �uo "kako oni to znaju" i dodaje: "Nadam se da oni to zaista i mogu". Bar, me�utim, upozorava na jednu �injenicu: svet je, ka�e, izgubio interesovanje za Jugoslaviju, najvi�e zbog terorizma. Sva pa�nja je tamo usmerena. Ide se tako daleko da su i doskora tako va�na i sporna pitanja kao �to su rakete (antiraketni �tit) i �irenje NATO gurnuti u stranu, a za�to bi, u tom kontekstu, Jugoslavija bila va�nija... Iz ove konstatacije Bar izvla�i slede�i zaklju�ak i - poruku: problemi u Jugoslaviji se, dakako, ne ti�u samo nje, ali su posledice njihovog odlaganja i nere�avanja najte�e za nju samu. Miroslav Stojanovi� |
<<01_15.jpg>>
