POSLEDICE AGRESIJE NATO NA SRJ: OTETI I NESTALI STANOVNICI KOSOVA I METOHIJE I GRADJANI SRJ
Stanovnici Kosova i Metohije, u istoriji svog bitisanja na tom prostoru, nisu prviput zrtve nasilja. Pre 102 godine (1899.), Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije, prema zahtevu tadasnjeg predsednika vlade, dr Vladana Djordjevica, sastavilo je tzv. Plavu knjigu, odnosno spis pod naslovom "Prepiska o arbanskom nasilju u Staroj Srbiji 1898-1899". Knjiga je trebalo da bude predstavljena na Prvoj konferenciji u Hagu o miru i razoruzanju 1899. godine, ali nije. Objavljena je tek sto godina kasnije, 1998. godine. Te iste godine, na Kosovu i Metohiji je doslo do eksplozije albanskog nacionalizma, baziranog na ideji o secesiji i na teroristickim metodama postizanja cilja. Doslo je do niza organizovanih teroristickih akcija, stvaranja paralelnih institucija vlasti, politicko-psiholosko-propagandne kampanje u inostranstvu i do jacanja islamskog fundamentalizma u najekstremnijim oblicima. Jedan od metoda pritiska na Srbe i ostalo nealbansko stanovnistvo bio jhe organizovanje i izvodjenje otmica ljudi. Kao odgovor na antiteroristicku operaciju Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, doslo je do agresije NATO na SRJ u prolece 1999. godine. U novnonastaloj situaciji, pod strahovitim pritiskom SAD, NATO, Evropske unije i drugih medjunarodnih institucija, sklopljen je Kumanovski sporazum o prekidu sukoba, zaposednuta je teritorija Kosova i Metohije od stranbe multinacionalnih snaga i izglasana je Rezolucija broj 1244 u Savetu bezbednosti UN o uspostavljanju medjuanrodne kontrole nad teritorijom Kosova i Metohije. Juznu srpsku pokrajinu su zaposele snage KFOR, a civilna uprava je poverena UNMIK-u. Medjutim, albanski teroristi su nastavili sa izvodjenjem teroristickih dela. Za nepunu godinu dana (od 10.juna 1999. do 4. juna 2000. godine), na teritoriji Kosova i Metohije oteto je ili na neobjasnjiv nacin nestalo preko 900 ljudi. Drzava SRJ je reagovala na to ulaganjem protesta medjunarodnim institucijama, ali na to niko nije obracaoi paznju. Osnovana je nevladina organizacija pod nazivom "Udruzenje porodica otetih i nestalih sa Kosova i Metohije", koje nije naislo na neku siru i cvrscu podrsku ni drzave, ni drugih nevladinih organizacija. Umesto pomoci, sa ekrana jedne od jugoslovenskih televizija, obratio se portparol "OVK" Adem Demaci, koji je otvoreno porucio da se uzalud lansiraju apeli za rasvetljavanje sudbine otetih i nestalih - niko nece odgovoriti na pitanja. U medjuvremenu, zlostavljanje srpskog i drugog nealbanskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji, nastavljeno je. Kao da svi preu ruke od "prllavog posla" - Haski tribunal "nema podataka o zlovinima", Misija UN stalno trazi nove podatke, jugoslovenske institucije ne mogu da se dogovore o nadleznostima, a Udruzenje porodica otetih i nestalih, jos uvek uzaludno, protestvuje, pise peticije, moli i preklinje. Istrazujuci ovo pitanje, saradnici APIS-a su dosli do spiska 1006 kidnapovanih i nestalih lica sa opisom kidnapovanja, odnosno situacije u kojoj se lice nalazilo u momentu nestanka. U spisku nisu imena vojnika Vojske Jugoslavije i pripadnika snaga bezbednosti Republike Srbije, nestalih tokom agresije NATO na SRJ Oni su popisani u knjizi "Junaci otadzbine". Prilog: - Spisak kidnapovanih sa opisom nestanka http://www.2net.co.yu/cgi/apis/prikaz.pl?novo74 22.11.2001. godine Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
