B I L T E N V E S T I
13. DECEMAR 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIHVATIO POZIV KVASNJEVSKOG DA POSETI POLJSKU
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica prihvatio je poziv predsednika Poljske Aleksandra Kvasnjevskog
da poseti Varsavu.
Kostunici je taj poziv danas preneo poljski premijer Lesek
Miler, kojeg je jugoslovenski predsednik primio u Palati federacije u
Beogradu.
U razgovoru sa Milerom Kostunica je, kako je saopsteno iz
Kabineta predsednika SRJ, istakao znacaj razvoja bilateralnih odnosa i
izrazio zadovoljstvo zbog parafiranja sporazuma o robnom kreditu
Republike Poljske Jugoslaviji, kao i sveukupnog razvoja parlamentarne,
kulturne i ostalih vidova saradnje. On je ukazao na cvrsto opredeljenje
Jugoslavije za resavanje svih pitanja od znacaja za prijem SRJ u Savet
Evrope i proces priblizavanja EU i izrazio optimizam u pogledu
iznalazenja resenja za odnose u jugoslovenskoj federaciji, putem
demokratskog dijaloga, sto je neophodan preduslov za dalji razvoj
zemlje.
Poljski premijer je pozitivno ocenio reforme u Jugoslaviji i
naglasio znacaj razvoja ekonomske saradnje, o cemu je razgovarao i sa
predsednicima savezne i repulicke Vlade. Miler je ukazao da se Poljska
zalaze za puno sprovodenje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i
preneo poziv Kvasnjevskog Kostunici da poseti Poljsku, sto je predsednik
SRJ prihvatio.
SRJ-POLJSKA-MILER: JUGOSLAVIJI POLJSKI KREDIT OD 50 MILIONA DOLARA
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Vlada Poljske radi na
garancionom kreditu od 50 miliona dolara, koji ce Jugoslaviji dati za
kupovinu roba i usluga u toj zemlji, izjavio je danas u Beogradu,
predsednik poljskog Ministarskog saveta Leska Miler.
Miler rekao je da se u tim razgovorima "uverio u odlucnost za
sprovodjenje reformi" u Jugoslaviji. Poljska podrzava taj "politicki
kurs" i spremna je da sa Jugoslavijom "podeli iskustva tranzicije", koja
je u toj zemlji zapocela pre 12 godina, rekao je Miler u izjavi
novinarima na beogradskom aerodromu, pred odlazak za Pristinu.
Kad je rec o bilateralnim odnosima, Miler je istakao potrebu
"ozivljavanja i intenziviranja" privredne saradnje, posebno trgovinske
razmene i saradnje u oblasti saobracaja i veza.
Poljska, takodje, podrzava ukljucenje Jugoslavije u medjunarodnu
zajednicu, u institucije kao sto su Savet Evrope, Evropska unija, NATO.
"Svestan sam da je Jugoslavija u teskoj situaciji, bori se sa
ozbiljnim unutrasnjim problemima, ali ne postoji drugi put nego sto je
jacanje demokratije, postovanje ljudskih prava i razvoj mehanizama
trzisne privrede", zakljucio je Miler.
SRJ-POLJSKA: PREMIJERI JUGOSLAVIJE I POLJSKE O SARADNJI
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Predsednik Vlade SRJ Dragisa
Pesic istakao je danas, u razgovoru sa premijerom Poljske Lesekom
Milerom, neophodnost sto skorijeg obnavljanja redovnog vazdusnog,
drumskog i zeleznickog saobracaja izmedju Jugoslavije i Poljske, kao i
uspostavljanje redovnih kontakata izmedju privrednika dveju zemalja.
U razgovoru Pesica i Milera izrazen je obostrani interes i
spremnost za razvoj i unapredjivanje ukupne jugoslovenskopoljske
saradnje.
Odluku poljske vlade da pod povoljnim uslovima dodeli SRJ robni
kredit u iznosu od 50 miliona dolara, predsednik Savezne vlade je
pozdravio i ocenio kao gest podrske reformskim procesima u SRJ i jacanju
jugoslovenskopoljske privredne saradnje.
Premijer Poljske je izrazio punu podrsku kursu Savezne vlade na
redefinisanju odnosa u Federaciji i sprovodjenju reformskih procesa.
Poljska, koja planira da 2004. godine postane punopravni clan Evropske
unije, spremna je da Jugoslaviji stavi na raspolaganje svoja iskustva i
pomoc u procesu tranzicije i ukljucivanja u EU.
U razgovoru dva premijera potvrdjena je snazna osuda
medjunarodnog terorizma i izrazena solidarnost dve zemlje u borbi protiv
ovog zla.
Poljski premijer, koji posle Beograda odlazi na Kosovo i
Metohiju u posetu poljskom kontingentu Kfora, zalozio se za punu
implementaciju rezolucije 1244 i stvaranje uslova za bezbedan zivot svih
etnickih grupa i naroda na Kosovu i Metohiji.
KOSTUNICA RAZGOVARAO SA LIDEROM GRCKE NOVE DEMOKRATIJE
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica razgovarao je danas u Beogradu sa liderom grcke Nove
demokratije Kostasom Karamanlisom o odnosima Srbije i Crne Gore,
situaciji na Kosovu i Metohiji i politickoj i socijalnoj situaciji u
Jugoslaviji.
Kostunica je istakao da je potrebno sto pre pronaci resenje za
problem odnosa Srbije i Crne Gore, koji, prema njegovoj oceni, ugrozava
stabilnost regiona, predstavlja prepreku sprovodjenju zapocetih reformi
i integraciji SRJ u Evropu, navodi se u saopstenju Kabineta predsednika
SRJ.
Kostunica je, takodje, izrazio nadu da su na Kosovu i Metohiji
stvoreni uslovi za doslednu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti
UN i otpocinjanje procesa normalizacije odnosa u pokrajini.
Karamanlis je istakao da grcka javnost podrzava opredeljenje
vlasti u Beogradu da sve probleme u zemlji rese na miran i demokratski
nacin.
SRJ-KREDITI: ODOBREN KREDIT EIBA ZA REKONSTRUKCIJU PUTEVA
BEOGRAD, 13. decembra 2001. (Beta) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus i potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Evald
Novotni potpisali su danas ugovore, vredne 66 miliona evra, kojima je
predvidjena rekonstrukcija puteva u Srbiji i Crnoj Gori, kao i obnova
infrastrukture luke Bar i aerodroma Beograd.
Prvi ugovor, cija je vrednost 50 miliona evra, potpisan je
izmedju EIB i SRJ sa ciljem regulisanja odnosa prema ovoj medjunarodnoj
finansijskoj instituciji dok Jugoslavija ne postane clan EU, kazao je
Labus.
Pojedinacne ugovore o kreditima za rekonstrukciju putne
infrastrukture, potpisali su sa potpredsednikom EIB ministar za
saobracaj i telekomunikacije Srbije Marija Raseta Vukosavljevic i
crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic.
Za obnovu luke Bar i puteva u Crnoj Gori predvidjen je kredit od
16 miliona evra, od cega ce se sest miliona evra investirati u barsku
luku, a preostali iznos bice namenjen obnovi puteva na pravcu od
Podgorice ka severnom delu Crne Gore, kao i za obnovu tunela kod Kotora,
objasnio je Ivanisevic. On je rekao da je ovo prvi kredit koji je Crna
Gora dobila od neke medjunarodne institucije, ako se izuzmu dobijene
donacije i ocenio da je potpisani sporazum jako vazan za buduci razvoj
crnogorskog turizma.
Potpredsednik EIB je istakao da potpisani ugovori oznacavaju
povratak ove medjunarodne institucije, koja se ponovo posle deset
godina, nalazi na jugoslovenskom trzistu kako bi pokrenula znacajne
direktne investicije. Novotni je naveo da su uslovi odobrenih kredita
jako povoljni sa relativno niskim kamatnim stopama, rokom otplate do 27
godina i grejs periodom do sedam godina.
On je najavio nastavak finansijskih programa EIB, koji
predvidjaju da se sledece godine ulozi 300 miliona evra u domacu
privredu, pri cemu ce sledeci projekat koji ce ova institucija
finansirati biti rekonstrukcija jugoslovenske zeleznice, koji ce biti
finansiran u saradnji EIB i EBRD.
Takodje ce, prema njegovim recima, u prvoj polovini sledece
godine biti pokrenut program rehabilitacije u oblasti energetike, koji
ce se raditi u saradnji sa NBJ, sa kojom ce se uraditi i projekat za
finansiranje malih i srednjih jugoslovenskih preduzeca.
Srpski ministar saobracaja i telekomunikacija je ocenila da
potpisani ugovori oznacavaju pocetak investiranja u domace aerodrome i
izrazila ocekivanje da ce uskoro biti odobrena sredstva za pokretanje
vecih investicija u JAT.
SRJ-PORTUGALIJA: SVILANOVIC SA MIP PORTUGALIJE
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) MIP Portugalije Zaime Gama
podrzao je danas, u razgovoru sa SMIP Goranom Svilanovicem, sto skoriji
ulazak SRJ u punopravno clanstvo Saveta Evrope.
U razgovorima izmedju Game i Svilanovica, koji boravi u radnoj
poseti Lisabonu, razmenjena su i misljenja o procesu harmonizacije
odnosa SRJ i EU.
Takodje je izrazena puna solidarnost u zajednickoj borbi protiv
medjunarodnog terorizma i istaknuta potreba stvaranja uslova za puno
postovanje Rezolucije SB UN 1244 i bezbedan povratak i zivot svih
nacionalnih i etnickih grupa na Kosovu i Metohiji.
Portugalska strana je podrzala napore Savezne vlade za
prevazilazenje aktuelne krize u jugoslovenskoj Federaciji.
U razgovorima je takodje bilo reci o intenziviranju politickog
dijaloga izmedju Jugoslavije i Portugalije, kao i o unapredjivanju svih
vidova bilateralne saradnje.
Svilanovica ce kasnije u toku dana primiti predsednik
Portugalije Zorz Sampajo, kao i predsednik Parlamenta Almeida Santos.
PORTUGALIJA-SRJ-SVILANOVIC: UNAPREDJENJE DOBRIH ODNOSA SA PORTUGALIJOM
LISABON, 12. decembra (Tanjug) SMIP Goran Svilanovic izrazio je
veceras zadovoljstvo rezultatima posete Lisabonu, tokom koje je
razgovarao sa kolegom Zaime da Gamom i susreo se sa predsednikom
Republike Zorzeom Sampajom i predsednikom parlamenta Antoniom Santosom.
Svilanovic je u izjavi Tanjugu ukazao na znacaj unapredjivanja
veza zvanicnih Beograda i Lisabona, imajuci posebno u vidu da ce tokom
sledece godine Portugalija biti predsedavajuca drzava u OEBS.
"Buduci da u SRJ deluju cak dve misije OEBS, od kojih je jedna
na Kosovu i Metohiji, za nas je veoma je vazan stav zemlje koja ce
predvoditi ovu organizaciju u narednom preriodu, kao i dobri odnosi sa
Portugalijom", rekao je Svilanovic. On je istakao da je druga grupa
pitanja u razgovorima sa portugalskim domacinima bila unapredjivanje
bilateralnih odnosa, cija je obnova zapocela pri poseti ministra Da Game
Beogradu.
"Razmotrili smo mogucnosti investiranja portugalskih firmi u
Jugoslaviju i velike sanse koje postoje za saradnju na planu nauke i
kulture, pri cemu je posebno istaknuta realna mogucnost unapredjivanja
interuniverzitetske saradnje", ukazao je jugoslovenski ministar,
ocenjujuci, istovremeno, da je nivo uzajamne ekonomske razmene
neosnovano na veoma niskom nivou.
Prema Svilanovicu, tokom susreta sa predsednikom parlamenta
Santosom dogovorene su uzajamne posete jugoslovenskih i portugalskih
poslanika.
"Portugalija je presla specifican put politickog razvoja, od
diktature do demokratije i uvereni smo da su njihova iskustva dragocena
za nasu zemlju koja je sada suocena sa takvim zadacima", rekao je
Svilanovic.
Sef portugalske diplomatije podrzao je tokom razgovora, sto
skoriji ulazak SRJ u punopravno clanstvo Saveta Evrope, a razmenjena su
i misljenja o procesu harmonizacije odnosa SRJ i EU.
Takodje je izrazena puna solidarnost u zajednickoj borbi protiv
medjunarodnog terorizma i istaknuta potreba stvaranja uslova za puno
postovanje Rezolucije SB UN 1244 i bezbedan povratak i zivot svih
nacionalnih i etnickih grupa na Kosovo i Metohiji.
Zvanicnici Portugalije su podrzali napore Savezne vlade za
prevazilazenje aktuelne krize u jugoslovenskoj federaciji.
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic izjavio je veceras agenciji Beta da je glavni razlog
posete jugoslovenske delegacije Portugalu sto ta zemlja u januaru
preuzima predsedavanje OEBS. "S obzirom da OEBS ima dve misije u nasoj
zemlji, jednu na Kosovu, a drugu za ostali deo zemlje, od velikog je
znacaja da imamo normalnu komunikaciju i podrsku u OEBSu kakvu smo imali
u prethodnih 13 meseci", rekao je Svilanovic u telefonskoj izjavi
agenciji Beta.
On je kazao da je tokom dana razgovarao sa sefom portugalske
diplomatije Zaimeom Gamom, a zatim sa predsednikom Zorzom Sampajom i
predsednikom parlamenta Alemeidom Santosom.
"Ovo je bila prilika da se upoznamo sa ciljevima koje Portugal
sebi daje prilikom predsedavanja (OEBSom) i da razgovaramo o svim temama
vaznim za nas", izjavio je Svilanovic.
On je dodao da je u susretima sa portugalskim zvanicnicima bilo
reci o bilateralnim odnosima, interesu investitora za ulaganje u
privredu SRJ, kao i o obnovi ugovora koje je SRJ nasledila od bivse
SFRJ.
Svilanovic je takodje kazao da postoji interes za uspostavljanje
bolje saradnje u nauci i kulturi.
SRJ-HRVATSKA: SVILANOVIC U PETAK U ZAGREBU
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) SMIP Goran Svilanovic boravice u
petak, 14. decembra, u zvanicnoj poseti Hrvatskoj, na poziv svog
hrvatskog kolege Tonina Picule. To ce, posle vise susreta na raznim
multilateralnim i regionalnim skupovima, biti prvi bilateralni sastanak
dvojice ministara nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Jugoslaviji.
Poseta je dogovorena u razgovoru ministara Svilanovica i Picule
za vreme zasedanja Generalne skupstine UN u Njujorku proslog meseca, sa
ciljem da dodatno podstakne razvoj medjusobnih dobrosusedskih odnosa i
saradnje, koji su u poslednje vreme intenzivirani, navodi se u
saopstenju.
Dvojica ministara ce u Zagrebu potpisati i protokol o saradnji
dva ministarstva inostranih poslova i najaviti dinamiku zakljucivanja
jos nekoliko bilateralnih sporazuma, o kojima su pregovori u toku.
Ocekuje se da saveznog ministra Svilanovica prime najvisi hrvatski
zvanicnici.
Svilanovicevoj poseti prethodice, 13. decembra, vracanje zbirki
umetnickih dobara iz novosadskih muzeja u Muzej grada Vukovara i
otvaranje pregovora za zakljucivanje bilateralnog Sporazuma o kulturnoj
saradnji.
SRJ-HRVATSKA-SVILANOVIC: POSETA HRVATSKOJ KRUNA OVE GODINE
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Sef jugoslovenske
diplomatije Goran Svilanovic izjavio je veceras agenciji Beta da ce
njegova poseta Hrvatskoj, predvidjena za petak, biti prvi zvanican
bilateralni susret i "kruna ove godine".
Svilanovic je izrazio nadu da ce tom posetom doci do
unapredjenja bilateralnih odnosa "u svim oblastima". "Ima toliko
otvorenih pitanja kojima cemo se baviti u narednih nekoliko godina, ali
ovo bi trebalo da bude rezultat napora koje mi u Ministarstvu ulazemo za
ovih godinu dana", kazao je sef jugoslovenske diplomatije.
Svilanovic je takodje podsetio na niz prethodnih susreta sa
hrvatskim kolegom Toninom Piculom. "Posle petka, moci cemo da kazemo da
smo napravili veliki korak napred", ocenio je Svilanovic.
SVILANOVIC: SA PICULOM I O SARADNJI SA HASKIM TRIBUNALOM
LISABON, 12. decembra (Tanjug) SMIP Goran Svilanovic izjavio je
danas da ce jedna od tema razgovora tokom njegove zvanicne posete
Hrvatskoj u petak 14. decembra biti i pitanje ratnih zlocina u Vukovaru
1991. godine, za koje su optuzeni bivsi oficiri JNA.
Svilanovic je danas u Lisabonu razgovarao sa Zaimeom Gamom,
ministrom inostranih poslova Portugalije, koja sledece godine preuzima
predsedavanje OEBS.
Govoreci na konferenciji za stampu o jugoslovenskim prilikama,
Svilanovic je izrazio uverenje i optimizam povodom moguceg ulaska DSS u
Vladu Srbije, isticuci da napetost medju clanicama DOS ne bi smela da
dovede do definitivnog razlaza te koalicije.
U osvrtu na odnose u federaciji, on je rekao je da ce "naravno
svako u zemlji prihvatiti rezultate" eventualnog referenduma o
nezavisnosti Crne Gore i izrazio nadu da ce se razgovori o redefinisanju
odnosa nastaviti. "Verujem da ce biti mnogo bolje usmeriti se na ono sto
je nedavno predlozila EU", rekao je Svilanovic, podsecajuci na zalaganje
Unije za opstankom jugoslovenske federacije. "Bila je to vrlo jasna
poruka i mislim da treba da nastavimo razgovore", rekao je sef
jugoslovenske diplomatije, dodajuci da u Crnoj Gori sada ne postoji
saglasnost o odrzavanju referenduma.
Poseta Zagrebu na poziv sefa hrvatske diplomatije Tonina Picule
posle vise susreta na multilateralnim i regionalnim skupovima, bice prvi
bilateralni sastanak dvojice ministara nakon demokratskih promena u
Hrvatskoj i Jugoslaviji.
SRJ-HRVATSKAJ-OKSIMOVIC: VRACANJE UMETNICKIH DELA POCETAK NOVE FAZE
ODNOSA
VUKOVAR, 13.decembra (Tanjug) Pomocnik SMIP Aleksandra
Joksimovic izjavila je danas da danasnja svecanost povodom predaje
umetnickih dela i kulturnih dobara Gradskom muzeju u Vukovaru oznacava
pocetak nove faze bilateralnih odnosa Jugoslavije i Hrvatske. Tom
primopredajom je, kako je navela Joksimoviceva, ispunjen dogovor
ministara inostranih poslova SRJ i Republike Hrvatske Gorana Svilanovica
i Tonina Picule, postignut u Njujorku pre mesec dana, "sa zeljom da se
dodatno podstakne razvoj medjusobnih dobrosusedskih odnosa i saradnje, u
interesu svih gradjana dve zemlje".
Aleksandra Joksimovic je posebno zahvalila clanovima
jugoslovenskohrvatske komisije, koji su "ulozili nemerljive napore i
trud da se u vrlo kratkom vremenskom roku taj obiman materijal na
odgovarajuci nacin zapakuje i transportuje iz Novog Sada u Vukovar i da
ovde stigne neostecen, posle deset godina brizljivog cuvanja u Muzeju
Vojvodine i Muzeju grada Novog Sada".
Istakavsi da je sa pomocnikom ministra kulture Republike
Hrvatske Brankom Sulc uspostavila izvanrednu saradnju, Joksimoviceva je
za danas u Zagrebu najavila pocetak pregovora za zakljucivanje Sporazuma
o kulturnoj saradnji SRJ i Hrvatske.
Jugoslovenski MIP Goran Svilanovic sutra odlazi u prvu zvanicnu
posetu Zagrebu, gde ce s hrvatskim kolegom Piculom razgovarati o
unapredjenju odnosa dveju zemalja.
NOVI JUGOSLOVENSKI AMBASADOR PREDAO AKREDITIVE MESICU
ZAGREB, 12. decembra 2001. (Beta) - Novi jugoslovenski ambasador
u Hrvatskoj Milan Simurdic predao je danas akreditive hrvatskom
predsedniku Stjepanu Mesicu, cime je i zvanicno stupio na novu duznost.
Predajuci akreditive Simurdic je rekao da "u Hrvatsku dolazi
otvorena i cista srca i sa zeljom da radi na dobrobit odnosa Hrvatske i
SRJ". On je dodao da se i Hrvatska i SRJ nalaze na vrlo zahtevnom putu
prema Evropi i da je njihov zajednicki cilj ispunjavanje evropskih
strandarda.
Mesic je izrazio zadovoljstvo sto "susedna SR Jugoslavija opet
ima svog predstavnika u Zagrebu". "Nasi odnosi optereceni su brojnim
problemima i dogadjajima u proteklih 10 godina, no od tih problema ne
treba bezati vec se s njima treba suociti i resavati ih", kazao je
Mesic.
"Puno toga nas upucuje na medjusobnu saradnju, imamo mnogo
zajednickih interesa", rekao je Mesic i dodao da ce Hrvatska nastaviti s
procesom omogucavanja povratka svim gradjanima koji su proteklih godina
otisli, a zele da se vrate.
Manjine su most za saradnju medju drzavama, a ne pravo na
osvajanja tudjih teritorija, rekao je Mesic, dodajuci da se iskreno nada
da ce ista takva politika stici i iz drugih zemalja regiona.
On je dodao da Hrvatska nastavlja aktivnu saradnju sa Haskim
tribunalom, i da od ostalih zemalja regiona ocekuje isto.
Mesic je pozdravio proslogodisnje politicke promene u Beogradu i
izrazio nadu da ce SRJ nastaviti smerom koji je tada odabrala.
SRJ-TURSKA: UKINUTE VIZE ZA DIPLOMATE
BEOGRAD, 13. decembar (Tanjug) U SMIP je danas potpisan
Sporazum izmedju Saveze vlade SRJ i Vlade Republike Turske o medjusobnom
ukidanju viza za nosioce diplomatskih i sluzbenih pasosa.
Sporazum su u ime Savezne vlade SRJ potpisali Radojko Bogojevic,
pomocnik SMIP, a u ime Vlade Republike Turske Ahmet Adzet, izvanredni i
opunomoceni Ambasador Republike Turske u Beogradu.
SLOVENIJA-SRJ: POTPISAN DOGOVOR O SARADNJI U SPRECAVANJU KRIMINALA
LJUBLJANA, 12. decembra 2001. (Beta) - SRJ i Slovenija su danas
potpisale dogovor o saradnji u otkrivanju krivicnih dela. Sadrzaj
dogovora su predstavili direktor uprave kriminalisticke policije
Slovenije Dusan Mohork i nacelnik uprave kriminalisticke policije SMUP
Milan Obradovic.
Kriminalsiticke policije dveju zemalja saradjivace u razmeni
konkretnih policijskih podataka u oblasti organizovanog kriminala.
Akcenat ce biti na osobama koje deluju u oblasti kradje motornih vozila
i terorizma, na teritorijama dveju zemalja.
To je prvi takav dogovor koji je slovenacka kriminalisticka
policija sklopila sa inostranstvom.
Dogovor je sklopljen na osnovu medjudrzavnog sporazuma o
saradnji SRJ i Slovenije u borbi protiv organizovanog kriminala, koji je
ratifikovan u obema drzavama.
SRJ-SPANIJA: VELIKO INTERESOVANJE SPANSKIH PRIVREDNIKA ZA SARADNJU
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Srpski ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic izjavio je danas agenciji
Beta da je poseta jugoslovenske delegacije Spanije pokazala spremnost te
zemlje da Jugoslaviju uvrsti na listu prioriteta po nizu znacajnih
pitanja.
Pitic sa ministrom spoljnih poslova SRJ Goranom Svilanovicem
boravi u radnoj poseti Spaniji i Portugalu, zapocetoj juce.
U telefonskoj izjavi, Pitic je rekao da je u razgovorima sa
spanskim zvanicnicima postignut dogovor da se tokom prve polovine
sledece godine, kada ce Spanija predsedavati EU zavrsi procedura zastite
investicija i izbegavanja dvostrukog oporezivanja prilikom investiranja
stranog kapitala u Jugoslaviju.
On je najavio i da ce spanska Agencija za garanciju izvoza
njenih privrednika u istom periodu otvori svoje predstavnistvo u
Jugoslaviji.
"Dogovoreno je takodje da se ubrza rad na oslobadjanju sredstava
u okviru programa spanske vlade za pomoc u regionu, jer trenutno
nekoliko spanskih kompanija ima interes u poslovima od vise desetina
miliona dolara na domacem trzistu", kazao je srpski ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom.
Predvidjeno je i delimicno aktiviranje linije za mikrokredite, u
iznosu od sest miliona evra, koja je do sada bila relativno neaktivna
usled zastoja u komunikaciji Spanije i Jugoslavije, dodao je on.
Pitic je ocenio da poseta jugoslovenske delegacije pokazuje da
ce Spanija, koja je sesta u svetu po plasiranju kapitala u strane
zemlje, tokom sledece godine "sigurno materijalizovati" znacajan iznos
investicija u Jugoslaviju.
Odrzana je prezentacija o mogucnostima finansiranja
jugoslovenske privrede u Privrednoj komori Spanije, sa kojom je i
potpisan sporazum o osnivanju mesovitog komiteta za privrednu saradnju,
dodao je Pitic.
AMBASADOR SRJ U DANSKOJ PREDAO AKREDITIVE
KOPENHAGEN, 12. decembra (Tanjug) Novoimenovani ambasador SRJ u
Kraljevini Danskoj Branislav Srdanovic urucio je danas kraljici
Margareti Drugoj akreditivna pisma jugoslovenskog predsednika Vojislava
Kostunice.
Svecani ceremonijal, predaje akreditivnih pisama odrzan je u
kraljevskom dvorcu "Amalienborg" u Kopenhagenu.
POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI SMO I MKCK
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Savezni ministar za odbranu
Slobodan Krapovic i sef kancelarije MKCK u Beogradu Piter Stoker
potpisali su danas u Palati federacije Protokol o saradnji na sirenju
medjunarodnog humanitarnog prava (MHP).
Posle potpisivanja Protokola, Krapovic je izjavio da su njime za
jednogodisnji period za 2002. godinu definisane obaveze Saveznog
ministarstva za odbranu (SMO) i MKCK i aktivnosti koje ce se realizovati
u saradnji s Jugoslovenskim Crvenim krstom (JCK), kao sto je odrzavanje
seminara za vise oficire u SRJ.
Protokol definise i obavezu odrzavanja kurseva za prosirivanje
znanja instruktora MHP i kurseva za medicinske strucnjake u SRJ i
inostranstvu, objasnio je on. Prema recima Krapovica, Protokolom je
predvidjeno i organizovanje posebnog seminara za pripadnike Ratne
mornarice, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane u SRJ,
stipendiranje ucesca nasih predstavnika na seminaru za oficire u San
Remu i osnivanje 12 biblioteka u oblasti MHP. Protokolom je predvidjena
i donacija MKCK audovizuelne opreme za obuku iz MHP, pomoc MKCK za
izdavanje publikacija iz MHP i promovisanje MHP u vojnim glasilima,
naveo je on.
VJ-UNMOP-PREVLAKA: RAZGOVOR KOMANDANTA RATNE MORNARICE VJ SA SEFOM
UNMOPA
HERCEG NOVI, 12. decembra 2001. (Beta) - Komandant Ratne
mornarice Vojske Jugoslavije (VJ) viceadmiral Radomir Grujic razgovarao
je danas sa novopostavljenim sefom Posmatracke misije UN (UNMOP) na
poluostrvu Prevlaka, pukovnikom Muhitom Rodolfom, koji je pripadnik
oruzanih snaga Argentine, saopstila je VJ.
"U prijateljskom razgovoru, razmenjena su iskustva iz
dosadasnjeg rada i izrazena obostrana zelja da kontakti izmedju
predstavnika UNMOP i Ratne mornarice VJ ostanu na visokom nivou", navodi
se u saopstenju.
Posmatracka misija UN na Prevlaci uspostavljena je pre desetak
godina.
SUKCESIJA- DUGALIC: JUGOSLAVIJI 495 MILIONA RUSKOG DUGA
BEOGRAD, 12.decembra 2001 (Beta) - Pomocnik jugoslovenskog
ministra za finansije Veroljub Dugalic rekao je danas da bi Jugoslaviji
trebalo da pripadne oko 495 miliona klirinskih dolara od duga bivseg
Sovjetskog Saveza bivsoj SFRJ.
"Krajem ove ili pocetkom sledecge godine u Sarajevu bi trebalo
da bude postignuta konacna saglasnost o visini tog duga, koji po
podacima SRJ, iznosi 1,292 milijarda klirinskih dolara", rekao je
Dugalic na danasnjoj konferenciji za stampu.
On je rekao da ce u vec dogovorenoj raspodeli monetarnog zlata
vrednog oko 74 miliona dolara, Jugoslaviji pripasti takodje 38 procenata
odnosno oko 29 miliona dolara.
"Ta sredstva ce postati operativno raspoloziva kad sve drzave
sukcesori bivse SFRJ ratifikuju vec potpisani Sporazum o sukcesiji",
rekao je Dugalic.
Uz napomenu da je taj sporazum dosad ratifikovala samo Bosna i
Hercegovina, da je u Sloveniji i Makedoniji ratifikacija u zavrsnoj
fazi, a u Hrvatskoj pri kraju, Dugalic je izrazio nadu da ce sve
drzave-sukcesori Sporazum ratifikovati do kraja januara sledece godine.
SRJ-BIH: SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI POTPISATI STO PRE
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Predstavnici vlada SRJ i
Bosne i Hercegovine (BIH) slozili su se danas u Beogradu da u sto kracem
roku dve zemlje treba da potpisu sporazum o slobodnoj trgovini.
Delegaciju SRJ na drugoj rundi pregovora o usaglasavanju teksta
sporazuma o slobodnoj trgovini, predvodi pomocnik saveznog ministra ze
ekonomske odnose sa inostranstvom Dejan Jovovic, a delegaciju BIH
pomocnik ministra spoljne trgovine Suadeta Ceric.
Ucesnici su ocenili da sporazum treba da odrazava potrebe i
ekonomski interes i SRJ i BIH, uz postovanje osnovnih principa slobodne
razmene, pre svega olaksavanja uslova trgovine i njene promocije.
Pregovori o zakljucenju sporazuma o slobodnoj trgovini u skladu
su sa preporukama koje proisticu iz Memoranduma o liberalizaciji i
olaksavanju uslova trgovine potpisanim juna 2001, u okviru aktivnosti
Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, kojim su se zemlje regiona
obavezale da ce do kraja 2002. zakljuciti sporazume o liberalizaciji
trgovine.
FRANCUSKA-SRJ: BINEL OSUDJEN NA PET GODINA ZBOG PREDAJE TAJNIH
DOKUMENATA
PARIZ, 12. decembra 2001. (Beta-AFP) - Visoki francuski oficir
Pjer Anri Binel osudjen je danas pred vojnim sudom u Parizu na pet
godina zatvora, tri godine uslovno, zbog "izdaje" jer je jugoslovenskim
vlastima 1998. godine predao tajna dokumenta NATO.
"Zeleli ste da budete heroj, ali bili ste samo izdajnik. Morate
snositi odgovornost za to", rekla je drzavni tuzilac Zanin Stern pre
nego sto je zatrazila kaznu od pet godina zatvora. "Izdali ste svoje
drugove, svoje saveznike, izdali ste Francusku", dodala je ona.
Francuski oficir, star 49 godina, vec je odlezao deset meseci
tokom istraznog postupka i prilikom izricanja presude nije iskazao
nikakve emocije.
"Pocinio sam ozbiljnu gresku, ali nisam imao osecaj da se radi o
izdaji", rekao je on pre nego sto je odveden u zatvor.
HASKI TRIBUNAL - SRJ - BIH
HIBER: SAVEZNI I REPUBLICKI ZAKON O HAGU CINE JEDINSTVO
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Predsednik Odbora Skupstine
Srbije za pravosudje Dragor Hiber izjavio je danas da dva zakona o
saradnji s Hagom, koje je DSS predlozila saveznoj i republickoj
skupstini, cine jedinstvo, jer "republicki izvire iz saveznog". "Ideja
je da se okviri saradnje s Haskim tribunalom institucionalizuju
saveznim, a da se postupak saradnje, ukljucujuci i izrucenje, regulisu
republickim zakonom, kako bi se premostio prigovor da je to federalna
materija", objasnio je Hiber novinarima u Skupstini Srbije.
On je rekao da bi federacija kroz savezni zakon delegirala na
republiku deo nadleznosti. "To ustavno resenje je moguce. Ne krsi se
direktno Ustav, vec se radi o jednom elasticnom i dozvoljenom tumacenju
saveznog i republickog ustava", istakao je Hiber. On je rekao da je
"poslovnicki problematicno" to sto je DSS predlozila da se o ovom zakonu
u republickom parlamentu raspravlja po hitnom postupku, jer republicki
zakon ne moze biti usvojen pre saveznog.
"Moguc je ovakav red poteza ako se skupstinske vecine sloze s
predlozenim konceptom saradnje s Hagom, treba da usledi najpre usvajanje
saveznog, a zatim republickog zakona, koji treba jos da poboljsaju
amandmanima poslanicke grupe", rekao je Hiber.
DJINDJIC: ZA MESEC - DVA NOVA IZRUCENJA HAGU
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic rekao je da bi u narednih mesec ili dva Haskom tribunalu moglo
biti predato jos nekoliko osoba cija se imena nalaze na listi optuzenih
pred tim sudom. U izjavi za najnoviji broj nedeljnika "Blic njuz",
Djindjic nije zeleo da kaze cije bi izrucenje trebalo ocekivati.
"Mozda bi u tu svrhu mogle da posluze osobe s optuznica koje
nisu rodjene na teritoriji danasnje Jugoslavije, a prema Djindjicevim
recima, u poslednjih nekoliko godina uzele su drzavljanstvo SRJ. On
upozorava da SRJ nije i ne zeli da bude skloniste za osumnjicene za
ratne zlocine", pise list.
Djindjic je jos rekao da je "vrlo skeptican po pitanju komandne
odgovornosti ljudi" i istakao da ce drzava "stititi nacelnika javne
bezbednosti MUPa Srbije Sretena Lukica". "Da li je trebalo da policija
ne bude na Kosovu ili je trebalo da se povuku cim su teroristi ispalili
prvi metak", rekao je Djindjic.
TRIBUNAL-SRJ- SARTIJE: SRPSKE VLASTI DA PREDAJU OPTUZENE ZA ZLOCINE
HAG, 12. decembra 2001. (Beta) - Sef sluzbe za informisanje
Tribunala u Hagu Kristijan Sartije izjavio je danas da bi srpske vlasti
trebalo da predaju cetvoricu visokih funkcionera optuzenih zajedno sa
Slobodanom Milosevicem za zlocine nad kosovskim Albancima posto je
sudjenje Milosevicu zakazano za 12. februar iduce godine.
"Sada kada je sudjenje Milosevicu za zlocine na Kosovu zakazano,
srpske vlasti bi trebalo da organizuju brzu i bezuslovnu predaju
suoptuzenih. Oni ce svakako jednoga dana biti ovde u sudnici tako da je
u opstem interesu da budu prebaceni pre 12. februara", rekao je Sartije
na
redovnom brifingu za novinare. Portparol Tuzilastva Florans Artman
je
izjavila je da bi bila vrlo zadovoljna kada bi cetvorica optuzenih sa
Milosevicem bila predata Tribunalu, sto je pogotovo vazno sada, da bi im
se sudilo zajedno.
Artmanova je rekla da nema nikakvih promena u saradnji Beograda
sa Haskim sudom. Ona je istakla da Tuzilastvo i dalje tvrdi da je
general Ratko Mladic u Beogradu, ali ne samo on, vec, na primer, i
trojica bivsih oficira JNA optuzenih za ubistvo vise od 200 Hrvata
krajem 1991. godine u Vukovaru.
"Ocekujemo punu saradnju od SRJ na svim nivoima. Potreban nam je
pristup vojnim arhivima i mogucnost razgovora sa vladinim funkcionerima
zato sto moramo cuti razlicite verzije dogadjaja koje ispitujemo", rekla
je Artmanova.
Ona je navela da Tuzilastvo obavestava vlasti svake drzave
ukoliko zeli da razgovara sa zaposlenima ili funkcionerima u vladi.
Takvi razgovori nisu moguci sa saveznim funkcionerima ili sluzbenicima u
Beogradu, zato sto na zahteve Tuzilastva nema odgovora, izjavila je
Artmanova.
NATO-HAG: STEKLI SE USLOVI ZA HAPSENJE KARADZICA I MLADICA
BRISEL, 12. decembra (Beta )- Savet NATO je danas u Briselu
"razmotrio nacine da se ubrza hapsenje" lica optuzenih za ratne zlocine,
a pre svega bivsih lidera RS Radovana Karadzica i Ratka Mladica, "buduci
da su se sad za to stekle dodatne okolnosti", izjavio je jedan zvanicnik
u sedistu Atlantskog saveza.
Ambasadori nekih atlantskih partnera u Savetu NATO su "podvukli
neophodnost da se poveca pritisak da se oko tih lica stegne obruc i
zivot im se ucini uzasnim, sto nepodnosljivijim kako bi se i omogucilo
njihovo hapsenje", odnosno da bi oni mozda bili prisiljeni da se sami
predaju Haskom sudu.
"Proces hapsenja i izrucenja takvih osoba Hagu je", kako je
objasnjeno, "dosao do jedne etape kad su se poklopili neki elementi i
kad se opsta situacija promenila, tako da su sad mozda okolnosti
povoljnije nego ikad ranije".
Predstavnik NATO je ukazao na pojacane zahteve tuzioca Haskog
suda, "menjanje prilika" u samoj Bosni i regionu i, s tim u vezi, ukazao
i na cinjenicu da je premijer Republike Srpske Mladen Ivanic pozvao
Karadzica i Mladica da se dobrovoljno predaju Hagu.
Pored ostalog je istaknuto i to da je, prilikom nedavne posete
Atlantskom savezu u Briselu, potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic
ponovio zanimanje SRJ da udje u Partnerstvo za mir, a da je Savet NATO
naveo da je jedan od uslova za to da SRJ u punoj meri saradjuje sa
Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Savet NATO je
potpredsedniku srpske vlade stavio do znanja da "medjunarodna zajednica
ocekuje vece napore za izvodjenje tih lica pred pravdu".
REPUBLIKA SRBIJA
SRBIJASKUPSTINA: USVOJEN ZAKON O RADU
BEOGRAD, 12. decembra (Tanjug) Skupstina Srbije danas je,
nakon visednevne maratonske rasprave, usvojila Zakon o radu, koji je
predlozila republicka vlada.
Za Zakon o radu je od 194 prisutna poslanika, glasalo 146.
Protiv je bio 41 poslanik, uzdrzanih nije bilo, a nije glasalo njih
sedam.
Podrsku Zakonu, prilikom glasanja u celini, dala je i poslanicka
grupa DSS, koja je bila protiv tog predloga kad je bilo nacelno
izjasnjavanje.
Ovaj zakonski akt, na potpuno nov nacin, regulise radne odnose
tako sto radnicima garantuje osnovna prava na odgovarajucu zaradu,
materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti, zastitu na
radu i zdravstvenu zastitu, a poslodavcima daje "odresene ruke" da po
kratkom postpku, bez uobicajenog oglasavanja slobodnih radnih mesta,
zaposljavaju ili otpustaju radnike.
U Zakonu je ostao sporni clan 105, koji je bio "jabuka razdora"
izmedju poslanickih grupa DSS i DOS, ali u nesto izmenjenom vidu.
Poslodavac ce imati pravo da radniku ponudi potpisivanje ugovora pod
izmenjenim uslovima, samo ako za to postoje opravdani razlozi i da ga
otpusti, ako on to odbije.
INTERVJU PREMIJERA DJINDJICA AGENCIJI ITARTAS
MOSKVA, 12. decembra (Tanjug) Predsednik vlade Republike Srbije
Zoran Djindjic ocekuje da ce se do kraja decembra biti obnovljeni
pregovori o daljoj sudbini SRJ. Premijer Djindjic je u intervjuu ruskoj
novinskoj agenciji Itartas rekao da ce pored rukovodilaca Srbije i Crne
Gore, kao i saveznog predsednika Vojislava Kostunice, pregovorima
prisustvovati visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost
Havijer Solana.
Posto je napomenuo da se zvanicni Beograd zalaze za reformisanje
sadasje jugoslovenske federacije, Djindjic je ukazuje da je daleko od
toga da u Crnoj Gori svi podrzavaju ideju o njenoj nezavisnosti.
"Prognoziram da ce se referendum ipak odrzati, ali ce
zagovornici nezavisnosti Crne Gore pretrpeti poraz na njemu", dodao je
Djindjic.
"Reformisanje sadasnje federacije treba da se obavi na nacin
koji ne bi okrnjio interese ni srpskog niti crnogorskog naroda, nego bi
nova Jugoslavija bila sredstvo za njihovu realizaciju", zakljucio je
Zoran Djindjic.
SRBIJA-POLJSKA: DJINDJIC RAZGOVARAO SA MILEROM
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic primio je danas visoku delegaciju Poljske na celu sa
predsednikom Ministarskog saveta Lesekom Milerom. Sastanku su
prisustvovali i potpredsednik Vlade Zarko Korac i ministar ekonomije i
finansija Bozidar Djelic.
Tokom razgovora poljski premijer je izneo iskustva svoje zemlje
u procesu tranzicije i transformacije drzavne industrije. Premijer
Srbije je istakao da ta iskustva, posebno u sprovodjenju ekonomskih
reformi i ukljucivanju u evropske integracije mopgu da posluze kao uzor
i model Srbiji, navodi se u saopstenju.
Djelic je, tokom razgovora, naglasio da se poljska iskustva u
reformama iz oblasti finansija kao i trzista novca i papira od vrednosti
mogu primeniti kroz najavljene ekonomske reforme u Srbiji.
Korac je, tom prilikom, predlozio ugovor o kulturnoj saradnji
Srbije i Poljske.
Susretu Djindjica i Milera prisustvovali su i visoki funkcioneri
poljske vlade, drzavni sekretar u Kancelariji premijera Tadeus Ivinski,
zamenik direktora Sekretarijata predsednika vlade Andrej Sinka, zamenik
direktora Urpave za Evropu MUPa Marek Jeziorski i ambasador Poljske u
Beogradu Tadeus Diem.
VLADA-BATIC: SRJ NA PUTU DA ISPUNI SVE USLOVE ZA PRIJEM U SE
BEOGRAD, 12. decembra 2001. (Beta) - Srpski ministar pravde i
lokalne samouprave Vladan Batic, koji je u zvanicnoj poseti Savetu
Evrope, izjavio je danas da je Jugoslavija "ispunila ili je na putu da
ispuni sve uslove za prijem" u SE. Kako je saopstio Biro za komunikacije
Vlade Srbije, Batic je tokom diskusije u Birou komiteta ministara
zemalja clanica SE istakao resenost vlasti u Srbiji i SRJ "za sto brzi
ulazak u SE".
On je ukazao na kljucne zakonske projekte kojima ce se
jugoslovensko zakonodavstvo usaglasiti sa evropskim standardima, posebno
kada je rec o ljudskim pravima, pravima manjina i nadleznostima lokalne
samouprave.
U saopstenju se navodi da su ambasadori koji su pratili Baticevo
izlaganje podrzali sprovodjenje najavljenih reformi.
Vladan Batic danas je otputovao u dvodnevnu zvanicnu posetu
Strazburu, gde bi sa najvisim zvanicnicima Saveta Evrope razgovarati o
prijemu SRJ u SE.
Kako je najavljeno iz Vlade Srbije, tema tih razgovora bice i
dosadasnji tok reformi u SRJ i Srbiji, posebno u delu koji se odnosi na
postovanje ljudskih prava i uskladjivanje zakona sa evropskim
standardima. Tokom boravka u Strazburu, Batic bi trebalo da se sastane
sa generalnim sekretarom SE Valterom Svimerom .
SRBIJA-ICG-LAJON: ZAPAD NE ZELI NOVE IZBORE U SRBIJI
BEOGRAD, 13. decembra 2001. (Beta) - Sef kancelarije
Medjunarodne krizne grupe (ICG) u Srbiji Dzejms Lajon rekao je da su
zapadne diplomate jasno prenele predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici i
premijeru Srbije Zoranu Djinjdicu da nije vreme za nove izbore u Srbiji
i sukobe u DOS.
"Mislim da je poruka i Kostunici i Djindjicu bila veoma jasna -
sada nije vreme za nove izbore, sada nije vreme za sukobe u DOS, sada je
vreme za Srbiju da sprovede nuzne reforme, sada je vreme da Srbija krene
na put prema Evropi', rekao je Lajon za Radio BBC u emisiji na srpskom
jeziku.
On je istakao da je "svim strancima jasno da, ako dodje do
izbora, nece biti nista od reformi", da ce se izgubiti zamah promena, a
Srbija ostati kao Rumunija koja je najsporije i najmanje napredovala.
Upitan koliko ce dugo Zapad insistirati na tome da u Srbiji ne
budu odrzani izbori i da li ce zahtevati da izbora ne bude sve dok ne
istekne mandat sadasnje Skupstine Srbije za tri godine, Lajon je rekao
da ce zapadne zemlje biti sasvim zadovoljne ako ne bude izbora jos tri
godine.
"Njih najvise zanimaju reforme. Ako ova skupstina nece da
sprovede reforme, onda neka budu novi izbori, a ako ova skupstina hoce
da sprovodi reforme neka ostane jos tri godine", naglasio je on.
Sef kancelarije Medjunarodne krizne grupe je ocenio da ce se
politicka kriza u Srbiji postepeno i mirno resiti. "Cini mi se da se ova
krizna faza zavrsava na neki miran, spori nacin. Postoji jedan otvoren,
hladni rat izmedju Kostunice i Djindjica. Sada je situacija cak hladnija
nego ikada", rekao je Lajon i dodao da ce period suparnistva izmedju
predsednika SRJ i premijera Srbije dugo trajati.
On je istakao da razlike izrazene u parlamentu oko Zakona o radu
i sukobi Kostunicine DSS i Djindjiceve DS ne bi bile premoscene bez
pritiska stranih diplomata i francuskog predsednika Zaka Siraka koji je
prosle nedelje posetio Beograd.
HUMANITARNA POMOC EU IZBEGLICAMA U SRBIJI
BRISEL, 12. decembra (Tanjug) Evropska komisija saopstila je
danas da je dodelila humanitarnu pomoc od 2,5 miliona evra za izbeglice
u Srbiji. Rec je o dodatnoj humanitarnoj pomoci, koja ce biti
prosledjena preko Ureda za evropsku humanitarnu pomoc (ECO) i koja ce
omoguciti nevladinim organizacijama distribuciju hrane izbeglicama,
kojima je ona najpotrebnija tokom prvih zimskih meseci.
Uz ovu dodatnu pomoc, ukupna pomoc ECO Srbiji za 2001. godinu
iznosice, kako javlja AFP, oko 50 miliona evra.
Evropska komisija podseca da Srbija trenutno zbrinjava najveci
broj izbeglica u Evropi. Vise od 375.000 izbeglica, od kojih vecina zivi
u teskim uslovima, potice, kako precizira AFP, iz bivsih jugoslovenskih
republika Hrvatske i BIH.
KOSOVO - METOHIJA
SKUPSTINA: NOVI PREDSEDNIK SKUPSTINE PRIVRZEN IDEJI NEZAVISNOG KOSOVA
PRISTINA, 12.decembra 2001. (Beta) - Novoizabrani predsednik
Skupstine Kosova Nedzat Daci, rekao je da su izjasnjavanje Albanaca
1991. godine za nezavisnost Kosova i oruzana borba iz 1998 i 1999.
godine, dovoljno dobri povodi za jedinstvo i okupljanje svih polititckih
cinilaca medju Albancima u ostvarivanju njihovih teznji.
U intervjuu koji danas sa Dacijem objavljuuje pristinski list na
albanskom jeziku "Rilindja", predsednik kosovske Skupstine istakao je da
ce "podrzati teznje svih politickih stranaka i njihove jasne programe ka
nezavisnom Kosovu". "Kao covek iz nauke, kao strucna osoba, treba da
stvaram, insistiram, da parlament stvori infrastrukturu da svi dokazu da
na Kosovu postoje uslovi da ono postane nezavisno", naveo je Daci,
dodajuci "da na Kosovu vise ne postoji nijedan element koji moze
ugroziti nezavisnost".
Daci, koji je istaknuti funkcioner DSK Ibrahima Rugove, rekao je
da ce "nastojati da manjine na Kosovu ne ostanu u njemu samo fizicki
prisutne i okrenute ka severu ili jugu". "Mi Albanci smo duze vreme
patili i bili ljudi bez elementarnih prava i ne bi zeleo da ni na koji
nacin tako nesto projektujemo za drugi narod", podvukao je Nedzat Daci.
SKUPSTINASAVIC: KOALICIJA "POVRATAK" NECE GLASATI ZA PREDSEDNIKA KOSOVA
BEOGRAD, 13. decembra (Tanjug) Clan Predsednistva kosovske
skupstine Gojko Savic izjavio je danas da srpska koalicija "Povratak"
nece na sednici parlamenta glasati za predsednik Kosova. On je izrazio
nadu da ce se u nastavku sednice ipak glasati, bez obzira sto se vecina
albanskih partija i koalicija "Povratak" izjasnjavaju da nece glasati za
predsednika.
U nastavku sednice kosovskog parlamenta, koja je pocela 10.
decembra, DSK danas je predlozio Ibrahima Rugovu za predsednika Kosova,
a poslanici DPK Hasima Tacija odbili su da predloze dva predstavnika za
Predsednistvo Skupstine i predsednika Kosova.
Nakon toga, predsednik Predsednistva Skupstine Nedzad Daci je
dao pauzu.
REPUBLIKA CRNA GORA
CRNA GORA-OEBS-DJUKANOVIC: REFERENDUM U CRNOJ GORI NEIZBJEZAN
PODGORICA, 12. decembra (Tanjug) Crnogorski predsjednik Milo
Djukanovic primio je danas u oprostajnu posjetu sefa Kancelarije OEBS u
Podgorici Dzilijana Pil Jejtsa i odao priznanje misiji te organizacije
na pomoci u jacanju demokratskih institucija i izbalansiranom pracenju
politickih procesa u Crnoj Gori.
U saopstenju iz Kabineta predsjednika Republike navodi se da je
Jejts ocijenio da je referendum u Crnoj Gori neizbjezan i da se vise ne
postavlja pitanje da li ce, vec kada ce biti odrzan.
Do tada, treba nastaviti aktivnosti na demistifikaciji
referendumskog procesa, sto ce doprinijeti boljem razumijevanju i u
medjunarodnoj zajednici, i smanjenju tenzija u Crnoj Gori, kazao je
Jejts. On je dodao da sam cin referenduma vidi kao jedan od vaznih
koraka do evropskih integracija, sto je krajnji cilj crnogorskog
drustva, koje sve transparentnije usvaja standarde razvijenog evropskog
okruzenja.
CRNA GORA-NEMACKA, DJUKANOVIC-HAJNDL: INICIJATIVA EU DOBRO DOSLA
PODGORICA, 12. decembra (Tanjug) Crnogorski predsjednik Milo
Djukanovic razgovarao je danas u Podgorici sa direktorom Politickog
odjeljenja za zapadni Balkan u Ministarstvu inostranih poslova Njemacke
Johanesom Hajndlom i njemackim ambasadorom u Beogradu Joakimom Smitom, o
nastavku dijaloga Crne Gore i Srbije o medjusobnim odnosima.
Kako je saopsteno iz Kabineta predsjednika Crne Gore, Djukanovic
je naglasio da je inicijativa visokog predstavnika EU Havijera Solane
dobro dosla, ukoliko bude realizovana na nacin koji je on nagovijestio
da se ravnopravno razgovara o sansama za redefinisanje federativnog
okvira i o solucijama nakon njenog okoncanja.
Hajndl je izrazio nadu da ce se, u skladu sa Solaninom
inicijativom, pronaci rjesenje koje ce obezbijediti da EU i dalje
podrzava demokratske snage i procese u Crnoj Gori, a koje ne bi
ostavljalo utisak o pobjednicima i gubitnicima.
On je istakao da je stav Njemacke saglasan sa stavom EU, ali je
naglasio da je, ipak, odluka u kojoj ce i kakvoj drzavi zivjeti, stvar
gradjana Crne Gore.
Preduslov za to jeste da ta odluka bude transparentna, zasnovana
na sirokom konsenzusu i na opste prihvacenim standardima, naglasio je
Hajndl.
SKUPSTINA: BUDZET ZA 2000. GODINU TEZAK 457 MILIONA MARAKA
PODGORICA, 12. decembra (Tanjug) Crnogorski parlament usvojio
je danas, vecinom glasova, Zavrsni racun budzeta za 2000. godinu u
iznosu od 457 miliona maraka, koji je za 64 miliona maraka veci nego sto
je bio planiran.
Obrazlazuci budzet Republike za proslu godinu, ministar
finansija Miroslav Ivanisevic je kazao da su osnovni ciljevi ekonomske
politike vlade u prosloj godini bili "ozivljavanje privrednih
aktivnosti, odrzavanje stabilnosti cijena, povecanje izvoza i ocuvanje
zivotnog standarda", te da su "u najvecoj mjeri i ostvareni".
Inostrane donacije popunile su budzet sa 109,5 miliona maraka,
od cega je 59.5 miliona maraka donacija Evropske unije, a 50 miliona iz
SAD, naveo je on.
CRNA GORA-SRBIJA-VUJANOVIC: RAZGOVORI U PONEDELJAK, PRISUSTVUJE I SOLANA
PODGORICA, 12. decembra 2001. (Beta) - Predstavnici vlasti SRJ,
Srbije i Crne Gore nastavice u ponedeljak, 17. decembra u Beogradu
razgovore o preuredjenju odnosa u jugoslovenskoj federaciji, uz
prisustvo visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane,
najavio je danas crnogorski premijer Filip Vujanovic.
U intervjuu podgorickom radiju Antena M, Vujanovoc je rekao da
ce tada, na Solanin predlog, biti odrzan sastanak kojem ce prisustvovati
jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, potpredsednik jugoslovenske
vlade Miroljub Labus, srpski premijer Zoran Djindjic, crnogorski
predsednik Milo Djukanovic i on. "Solana je predlozio da prvi sastanak
bude u Beogradu i mi cemo se sresti tamo u sastavu kao i 26. oktobra, s
tim sto ce prisustvovati i gospodin Solana kao pruzalac dobrih usluga".
Vujanovic je izrazio uverenje da ce predstavnik EU "olaksati
dijalog i biti njegov svedok".
Crnogorski premijer je rekao da se predstojeci razgovori u
Beogradu razlikuju od poslednjih i po tome sto ce na njima biti reci o
posledicama ukidanja federacije.
Vujanovic je rekao da pretpostavlja da ce referendum u Crnoj
Gori ipak biti nuzan jer su u opciji oprecni koncepti uredjenja odnosa
Srbije i Crne Gore.
Dobro je sto ce na razgovorima u Beogradu biti reci i o sadrzaju
odnosa Srbije i Crne Gore nakon takvog referenduma, naveo je Vujanovic.
Upitan sta ce biti ako EU ponudi dominantno resenje, kao recimo
u slucaju Makedonije, Vujanovic je odgovorio da DPS nece odustati od
samostalnosti Crne Gore, ali da "ocekuje da ce razgovori biti sadrzajni
i korektni, kao i da ce njihov ishod ipak biti referendum".
Crnogorski premijer je rekao da referenduma u Crnoj Gori nece
biti samo ako se u Beogradu potpise sporazum koji bi Crnoj Gori i Srbiji
obezbedio medjunarodno priznanje i da se njihovi odnosi rese po uzoru na
bivsu Cehoslovacku.
CRNA GORA-SE-DZONSTON: REZULTATI REFERENDUMA SE MORAJU PRIZNATI
PODGORICA, 13. decembra 2001. (Beta) - Predsednik Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope (SE) Rasel Dzonston usprotivio se misljenju
francuskog predsednika Zaka Siraka da EU nece priznati nezavisnu Crnu
Goru. "Ako se organizuje referendum, ako njegov rezultat bude jasan i
bude dogovorene vecine, onda to svako mora priznati. To je demokratija",
rekao je Dzonston u intervjuu za crnogorski nedeljnik "Monitor".
Dzonston je kazao da mu je poznato da je EU saopstila da ne
preferira odluku o nezavisnosti Crne Gore. "Mislim da nije u redu da EU
zauzima takvu poziciju. Na gradjanima Crne Gore je da odluce sta hoce".
Dzonston je kazao da je tokom poslednjih kontakata u Beogradu "razumeo
da je definitivno odluceno da se ide u pravcu crnogorskog referenduma".
Prema njegovoj oceni, glavni problem je odredjivanje vecine koja
bi bila prihvatljiva za eventualno izglasavanje nezavisnosti. Dzonston
je rekao da bi to trebalo resiti pre organizovanja referenduma.
CRNA GORA-MEDIJI: LUKOVAC POTVRDIO DA NE MOZE GLASATI NA REFERENDUMU
PODGORICA, 13. decembra 2001 (Beta) - Crnogorski MIP Branko
Lukovac potvrdio je da nece moci glasati na referendumu o drzavnom
statusu Crne Gore, jer ima stalno mesto boravka u Beogradu.
"Veoma mi je zao sto ce mi zbog zakonskih uslova biti uskraceno
pravo da glasam na buducem referendumu. Takvi su propisi i ja tu nista
ne mogu", rekoa je Lukovac, a prenose danasnji podgoricki mediji.
Lukovac je dodao da "samo moze da resi stambeno pitanje u Podgorici i da
radi na zameni stana".
Prema vazecem crnogorskom Zakonu o referendumu, pravo glasa
imaju gradjani koji imaju prebivaliste u Crnoj Gori najmanje dve godine
pre odrzavanja referenduma. Lukovac ima stalno mesto boravka na Novom
Beogradu od 15. novembra 1989. godine.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
