General-potpukovnik Jovan
Milanovi�, �ovek koji je svojevremeno bio u tajnoj misiji sa zadatkom da otkrije
planove NATO-a u Briselu, govori o poznanstvu sa majorom Binelom i dokumentima
koje je od njega dobio
Izdaja je jaka, te�ko optu�uju�a re�. Pod
tom optu�bom iza�ao je pro�log utorka pred Vojni sud u Parizu francuski major
Pjer-Anri Binel kome optu�nica stavlja na teret da je tokom leta 1988. godine
predao u Briselu dokumenta koja se vode kao vojna tajna gospodinu Jovanu
Milovanovi�u, tada (zvani�no) jugoslovenskom ministru savetniku u Misiji SR
Jugoslavije pri Evropskoj uniji. Ti dokumenti, kako se navodi, sadr�ali su ta�ne
podatke o po�etku agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, sa svim pojedinostima koje
idu uz to. Francuski major uhap�en je 19. oktobra 1988, sve vreme istrage proveo
je u zatvoru, do 31. oktobra iste godine, potom je pu�ten na slobodu, da bi
poslednji mesec pre su�enja ponovo bio odveden u zatvor.
Na jugoslovenskoj strani, u ovom
slu�aju, nema ni primisli o bilo kakvoj izdaji. Naprotiv, govori se o visoko
ispoljenom ose�anju patriotizma, koje zaslu�uje sva priznanja. Gospodin
Milanovi� je, naime, Evropskoj uniji u Briselu bio samo predstavljen kao
diplomata. Uistinu, bio je vojni obave�tajac u �inu pukovnika i jo� za vreme
slu�bovanja u Briselu unapre�en je u �in general-majora, mada je, kako ka�e, to
unapre�enje pre�utano pred doma�inima. Posle hap�enja majora Binela stavljen je
pod policijski nadzor belgijske policije koji je trajao 50 dana, do 19.
decembra, da bi mu posle toga bilo dozvoljeno da napusti Brisel. Po povratku u
Jugoslaviju, dobio je jo� jedno unapre�enje: sada u �inu general-potpukovnika
slu�buje u Saveznom ministarstvu za odbranu kao pomo�nik saveznog ministra za
odbranu, za me�unarodnu vojnu saradnju i politiku odbrane. Sagovornike je u ovoj
prilici do�ekao u generalskoj uniformi. Prethodno je, bez dugih premi�ljanja,
pristao da za NIN odgovori na nekoliko pitanja u vezi sa slu�ajem �iji su
protagonisti, samo sa razli�itim posledicama, bili i major Binel i g.
Milanovi�.
Za uvod u pri�u, mo�ete li nam re�i, gospodine generale, kako je u Briselu do�lo
do va�eg poznanstva s majorom Binelom i ko je od vas dvojice insistirao na
ponovljenim susretima?
- Da po�nemo od
toga da sam negde u drugoj polovini 1994. godine bio �ef kabineta na�elnika
General�taba generala Mom�ila Peri�i�a, sada�njeg potpredsednika Vlade Srbije. U
na�im gotovo svakodnevnim procenama o aktivnostima NATO-a, tada, do�li smo do
uverenja da �e biti napadnuta ne samo Republika Srpska, ve� da �e u dogledno
vreme, za nekoliko meseci ili godinu dana, pod udar do�i i SR Jugoslavija,
odnosno Srbija. Iz tih strategijskih, internih, procena u General�tabu, do�li
smo i do potrebe diplomatskog "pokrivanja", odnosno pra�enja aktivnosti NATO-a.
Bilo je prosto neshvatljivo da nemamo vojnog izaslanika u Briselu (a imali smo
ga, recimo, u Angoli), ali smo istovremeno znali da na� vojni ata�e tamo ne bi
"pro�ao", pa je zato na Vrhovnom savetu odbrane doneta odluka da se jedan na�
oficir ugradi u na�u diplomatsku misiju pri Evropskoj uniji. Za to sam bio
odre�en ja, sa statusom ministra savetnika, ali je moj zadatak, zapravo, bio
vojno-politi�ke prirode, a to je zna�ilo da pratim ukupne politi�ke i vojne
aktivnosti me�unarodnih vojnih i politi�kih organizacija, s prioritetima u koje
su spadali NATO i Evropska unija. U januaru 1995. stigao sam u Brisel...
I tu upoznajete majora Binela?
-
Konkretnije, namera mi je bila da se sretnem s generalom Virotom, �efom
francuske delegacije, i za to sam imao najmanje dva va�na motiva. Do na nekoliko
dana pre oktobra 1998. kada �e biti doneta odluka o agresiji na Jugoslaviju,
Francuska je �estoko odbijala dve stvari: smatrala je da Rezolucija UN 1169 ne
daje mogu�nost za intervenciju; i drugo, francuska dr�avna politika je zastupala
stav da humanitarna katastrofa na Kosovu ne postoji, dakle da nema osnova za
agresiju. Po�to je general Virot, s kojim sam ve� bio ugovorio ru�ak, tih dana
otputovao u Francusku, umesto njega pojavio se major Binel... tako su po�eli
na�i kontakti.
Da li vi u tim susretima ose�ate da i on vas na neki na�in "meri" i u kom smislu
bi on mogao imati koristi od informacije koju bi, eventualno, od vas mogao
dobiti?
- U poslu kojim smo se mi
bavili, savim je prirodno da se sagovornici "mere" me�u sobom. No, ja u ovom
slu�aju nisam ni razmi�ljao o tome da mu je bila namera da me u ne�emu
dezinformi�e. A nije ni mogao, jer sam raspolagao velikim fondom informacija,
�to je on video i razumeo. Meni je svaki sagovornik mogao biti samo potvrda za
ono �to sam znao ili naslu�ivao.
A znali ste da �e do�i do agresije, i on vam je to potvrdio s razlozima na
kojima, od samog po�etka hap�enja, zasniva svoju odbranu. Naime, major od samog
po�etka tvrdi da je delovao iz najljudskijih pobuda: svojim upozorenjem da �e
NATO napasti Jugoslaviju, hteo je da na�e dr�avno i vojno rukovodstvo uveri u
ozbiljnost tih pretnji, da ih prikloni jo� nekoj mirovnoj inicijativi i da time
pomogne da se izbegnu velike ljudske i druge �rtve. Da li nam, bar danas, mo�ete
re�i koje je pojedinosti sadr�ao dokument koji vam je predao major Binel, i
kojim je argumentima nastojao da im obezbedi potreban stepen
uverljivosti?
- Prvo, jo� negde sredinom
leta 1988. bilo je sigurno da je agresija planirana za kraj septembra ili
oktobra, i da �e do nje do�i. O tome je svedo�io i podatak da je NATO istra�ivao
kakve su vremenske prilike u tim razdobljima bivale u Srbiji i na Kosovu u
poslednjih nekoliko godina, i da je iz toga poku�avao da izvu�e neke
zakonitosti. Dalje, u septembru je ve� bilo poznato da NATO preduzima aktivne
pripreme: konsultacije sa saveznicima, odre�ivanje efektiva koje �e upotrebiti,
ankete o sredstvima koja �e u�estvovati (naro�ito avijacija) i dogovori o
borbenim sistemima...Dan D, ili dan J, kako se to ve� ka�e, trebalo je da bude
10.
oktobar.
I gde je tu major Binel sa svojim
obave�tenjima?
- Major Binel je,
prakti�no, zavr�nica u mojim nastojanjima da uokvirim domen svog interesovanja.
U razgovorima sa njim, prakti�no sam samo potvrdio svoja saznanja.
A �ta je u njima bilo klju�no?
- Klju�no
je bilo to �to smo mi znali ceo scenario agresije. Dakle, znali smo vreme
(po�etak agresije), faze, ciljeve. Znali smo, na primer, za seriju od 25 ciljeva
koji je trebalo da budu ga�ani u dve faze i u trajanju od 96 sati, sa
"operativnom pauzom" koja bi Milo�evi�u i ljudima oko njega poslu�ila kao
opomena da mora prihvatiti postavljene uslove. U suprotnom, do�le bi na red
tre�a i �etvrta faza, uslovno nazvane "faza apokalipse", to jest "razaranje
svega postoje�eg" kojima bi se agresija i zavr�ila.
Ipak, u oktobru 1998. ni�ta se od toga nije desilo? Na koji na�in vas major
Binel uverava da je ba� sve trebalo da bude tako kako vam je pri�ao, i da li
pominje svoje motive? Kona�no, kako najvi�e vojno rukovodstvo do�ekuje
saop�tenja koja �aljete i ne javlja li se sumnja da je, mo�da, u pitanju
"dvostruka igra" u koju vas je Francuz
uvukao?
- Mogu�e je da je biv�i
predsednik Milo�evi� sa svojom ekipom i pomislio da sam bio uvu�en u neku igru u
kojoj sam ispao naivan. Oni su uglavnom verovali da �e mo�da i do�i do nekih
udara, ali ograni�enih, posle kojih �e NATO odustati. Jedna visoka li�nost, �ije
ime nije ni va�no spomenuti, danas ambasador, u to vreme je pitao: "�ta to nama
vojska podme�e, kakav rat?" Eto, to je zabluda u kojoj je i Milo�evi� �iveo, a
to je i cena koja je morala biti pla�ena... No, za�to se u oktobru nije ostvario
onaj planirani scenario, to jest, za�to je do�lo do odlaganja agresije? Zato �to
je na bazi na�ih ukupnih spoznaja ovde, svih informacija koje su prikupljene, u
zemlji ipak utvr�eno da je potrebno izvr�iti hitnu disperziju svih vojnih
resursa (od raketnih sistema do aviona i tako dalje), pa su tako NATO slu�be,
negde oko 8. oktobra, sa iznena�enjem utvrdile da - nema ciljeva. Nema ih na
postoje�im lokacijama koje su ve� ranije bile detektovane. (Interesantan detalj
u pri�i g. Milanovi�a: "Do�li smo do jedne raketne glave koja je bila
programirana jo� 15. marta 1998, dakle godinu dana pre agresije.") Tada dolazi
do sednice NATO-a, Solana, Holbruk, Klark i general �ort dolaze jo� jednom u
Beograd, ali se 12. oktobra vra�aju neispunjene misije i u no�i izme�u 12. i 13.
oktobra, nakon njihovog referisanja, donosi se odluka o ultimatumu od 96 sati.
Posle toga je postavljen novi ultimatum od deset dana �ime je opasnost od
agresije bila unekoliko smanjena ali ne i otklonjena. Se�am se da je moja
poslednja poruka iz Brisela ba� tako i glasila: "Opasnost smanjena, ali ne i
otkonjena."
To je onaj trenutak kad francuska kontra�pijuna�a usmerava pa�nju na majora
Binela?
- Da, po�to je utvr�eno da su
"nestali ciljevi", po�ela je potraga i utvr�ivanje kako je do�lo do toga da
informacija o ciljevima stigne do Jugoslovena. Nije mi poznato kako je i na koji
na�in vo�en taj postupak, ali bio je fokusiran na francusku delegaciju i Binel
je pozvan da se vrati u Francusku gde je odmah uhap�en i stavljen pod istragu...
Da bi od samog po�etka tvrdio kako je bio motivisan samo humanim razlozima. Ali
ako se ostane samo na tome, bojimo se da bi neko mogao do�i do neprimerene
analogije i re�i da je i ameri�ki general �ort bio jednako human kad je biv�em
predsedniku Milo�evi�u jasno rekao da �e NATO bombardovati Jugoslaviju ukoliko
ne prihvati postavljene ultimatume. Zato vas molimo da podvu�ete jasnu razliku
izme�u te dve poruke.
- Razlika? Pa,
razlika je u tome �to je �ort tra�io na�u kapitulaciju! I ne samo �ort. I Klark
je pozvao Ojdani�a dan pre agresije i rekao mu: "Bi�e ti sve razoreno, uni�teno,
osta�e mo�da neka druga vojska na �ijem �elu ti ne�e�
biti!"
I dobro, mo�e li se najzad �uti i jasan odgovor na pitanje da li je major Binel
predao papire zbog kojih se taj �in kvalifikuje kao izdaja koja se sankcioni�e
robijom?
- Predao je odre�ene papire,
ali ne one za koje mu se prebacuje... Pre bih rekao da je taj slu�aj
ispolitiziran, ali da mu u sudskom postupku ne bi trebalo dati zna�aj koji mu se
sada daje u javnosti.
A da ste na su�enju mogli da se pojavite kao svedok, ili da ste bili
pozvani...?
- Pojavio bih se svakako da
bih rekao kako on nema taj stepen odgovornosti koji mu tu�ba pridaje.
Da li vam se izme�u prvog hap�enja i prekju�era�njeg su�enja major Binel na bilo
koji na�in javio ili, mo�da, zatra�io va� iskaz kao neku vrstu pomo�i?
- Javio se, pozdravio me, i rekao da je
dovoljno da �utim. Milanovi� je �utao, ali to majoru Pjeru-Anriju Binelu nije
mnogo pomoglo. Pro�log utorka pred Vojnim sudom u Parizu osu�en je na pet godina
zatvora.
�OR�E
DIMITRIJEVI�
| Otkri�e u knjigama
Vest da je u Glavnom �tabu NATO-a u Briselu otkriven "srpski �pijun"
odjeknula je svojevremeno kao grom iz vedra neba. Taj �ovek, iskusan
francuski kontraobave�tajac, koji je pre toga proveo neko vreme u Bosni,
nije ni poku�avao da porekne da je neke od dokumenata NATO-a o pripremama
za bombardovanje Jugoslavije predao slu�beniku jugoslovenske misije pri EU
u Briselu. Kona�no, u knjizi pod naslovom "Zlo�ini NATO-a", objavljenoj u
Francuskoj posle njegovog hap�enja, major Binel je otkrio svoje razloge.
Sada je najavio i drugu knjigu na istu
temu. |
| Unapre�enje
U junu pro�le godine, biv�i predsednik Slobodan Milo�evi�, �ef Resora javne bezbednosti Rade Markovi� i tada�nji �ef srpske policije Vlajko Stojiljkovi� saglasili su se da Jovan Milanovi� treba da bude penzionisan, jer je, navodno, bio zavrbovan od francuske obave�tajne slu�be. Ukaz o penzionisanju nije mu saop�ten, ali pet slede�ih meseci proveo je prakti�no bez ikakvog posla i tako do�ekao i promene od 5. oktobra. U novembru 2000. novi predsednik Jugoslavije Vojislav Ko�tunica poni�tio je ukaz o penzionisanju, preveo g. Jovana Milanovi�a u �in general-potpukovnika i naimenovao ga za pomo�nika ministra u Saveznom ministarstvu za odbranu. |
<<2659binel.jpg>>
