|
U slavu i pozdrav Velikom
bardu
Ne znam da li sam vam vec pricao (omatorih pa zaboravljam) pricicu o Miki. Jednu od mnogih impresivnih. Ali, pre svega da proverimo da li ga svi pravilno zovemo: on nije Miika, nego Mika Antic. Akcentuje se kao "slika". Elem, pricu znam iz, prakticno, prve ruke. (slucajnoscu su mi Mikini vencani kumovi nekakav rod.) Mika je pored virtuoznosti u baratanju recju umeo i da slika. I slikao, opustalo ga je, valjda. Forsirase ga da slike izlaze, "evo, obezbedicemo ti salu (za novosadjane: U "domu Jaja", tj. u domu JNA kod Miletica) imaces i organizovano posluzenje, pice, meze... `ajde donesi, izlozi slike. I tako sve dok Miki jednom nije dosadilo pa odlucio da ih poslusa. Obezbedjena je sala, pokacene su slike na zidove, naseckan kulen i cajna kobasica, pice sipano u casice... sve kako Bog zapoveda; Boze moj, pa ovaj grad zna da ceni takve velikane kad ih vec ima srecu imati! Dosli gosti, sto znanci Mikini licni sto promrzla studentarija koja vec i ide na izlozbe raznorazne eda bi se malo ogrejala a bilo je Bogami i pokoji snobcic novosadski sto muski sto zenski sa sve toaletama za pokazivanje. Prodje tako nekih pola sata izlozbe, ispraznise se tacne sa mezetlucima, ponestalo vinjaka u casama kad ce ti Mika: "E sad, dragi gosti, svako neka pogleda koja mu se slika svidja i neka je uzme!" !!!!?!?!?!!!!! "Ajde, ajde, nemojte da se stidite" rece Mika ali u neverici jos uvek niko da uradi sto slikar-pesnik rece. Morao je sam da krene sa "akcijom": uzeo je prvu sliku sa zida, tutnuo je najblizem junosi sa jos uvek crvenim obrazima od zime, zatim sledecu sliku, pa sledecu... dok narod nije video da on to ozbiljno misli i - nepunih 45 minuta kasnije na zidovima vise nije bilo ni jedne slike. Zavrsena izlozba! Jos uvek mi je pred ocima slika koju mi ona rodbina, kumovi Mikini, pokazase da je sa tog dogadjaja. Nije losa, moram priznati. Nisam neki strucnjak, to apstraktno slikarstvo mi nikad nije previse lezalo ali su boje tople i nezne. Za Miru, Boru a najvecma za svoju dusu cu da uradim to sto rekoste: otici cu da za Velikog barda popijem jednu u njegovoj omiljenoj kafani. Za njegovu dusu cu malko vina proliti po podu. Ne brinite vi dragi koji ste daleko. Ima Novi Sad ljudi koji znaju da na ljubav uzvrate. Ugledam cvet pored ponekog spomenika u gradu onako izbezveze. A licno sam znao coveka koji je uzeo cetku i prao, prao, prao bronzani spomenik u Dunavskom parku novosadskom jer su ga neka deca sprejom isarala. Voleo je svoj grad, velikane i skinut sesir tim velikanima u vidu spomenika. I mali ljudi znaju biti veliki. Dosla mi je voda, idem da kupam klinca. Aj` uzdravlju |
Title: Message
