KONFERENCIJA ZA NOVINARE
VLADA SRBIJE NE SPROVODI PROGRAM KOJI JE SAMA USVOJILA
Govorio: Dragan Mar�i�anin, potpredsednik DSS
�esto se u javnosti �uje paralela o oznojenim vesla�ima, koji bi valjda
trebalo da budu �lanovi Vlade, i drugima koji sa strane vi�u "o-ruk",
�to se
odnosi na kriti�are rada Vlade. Takva paralela bi mo�da bila zanimljiva
kada
bi bilo va�no ko i koliko vesla, me�utim, mnogo je va�nije kuda plovi
brod,
odnosno da li Srbija ide pravim putem. Taj put bio je jasno ozna�en u
programu koji je usvojila Vlada Srbije, a sadr�ao je zalaganje za pravnu
dr�avu, iskorenjivanje korupcije i kriminala, privatizaciju, prate�e
socijalne programe i mnogo puniji smisao onoga �to se danas predstavlja
kao
tranzicija.
Demokratska stranka Srbije je delovanjem u Skup�tini Srbije predlo�ila
set
reformskih zakona o pravosu�u, koliko-toliko popravila zakon o radu,
predlo�ila dono�enje po hitnom postupku zakona o saradnji s Hagom, a
predlo�ila je i formiranje anketnog odbora za ispitivanje �injenica u
vezi
sa trgovinom i prometom duvana. Sve ovo poku�aj je da do�emo do
potrebnog
nivoa javnosti rada Vlade, suzbijanja korupcije i kriminala, razli�itih
vidova zloupotreba itd, �to su izvorna obe�anja DOS i od �ega DSS ne�e
odstupiti.
Anketni odbor o duvanu nije formiran jer skup�tinska ve�ina smatra da je
potrebno da se utvrdi istina, ali da je ona zlonamerna i da istina
zapravo
predstavlja napad na Vladu. Na javnosti je da prosudi za�to nije
formiran
odbor i kome je u interesu da cela ova pri�a bude van skup�tinskih
zdanja.
Ocene valjanosti zakona o saradnji s Hagom su razli�ite, od pozitivnih
koje
daje GSS, do osporavanja koja iznosi DS. Podno�enje predloga ovog zakona
jasno pozicionira na�u stranku u pogledu saradnje s Tribunalom i izbija
teze
pojedinih neodgovornih politi�ara koji govore o na�oj navodnoj
nespremnosti
da sa Tribunalnom sara�ujemo. Tako�e je na javnosti da oceni za�to ovaj
predlog nije uvr��en na dnevni red po hitnom postupku i da proceni kome
je u
interesu da ne institucionalizuje na�in saradnje, ve� da po svom
naho�enju
isporu�uje optu�ene, selektivno i kako proceni da treba. Politi�ka kriza
u Srbiji je veoma duboka, ugro�ava proces tranzicije,
preure�enja savezne dr�ave, i samim tim uti�e na stabilnost regiona. Ona
mo�e da se re�i ili dogovorima ili izborima. Posle sednice DOS, na kojoj
je
prevagnula struja koja se zala�e za produbljavanje krize i dalje kr�enje
Koalicionog sporazuma, na� konstruktivni potez je bio da zatra�imo
raspisivanje prevremenih izbora. Takav predlog odbijen je retorikom
Slobodana Milo�evi�a, a nakom toga usledila je i metodologija biv�eg
re�ima.
Pokrenuta je kadrovska �istka, a sve u cilju da se DSS spre�i da govori
o
uzrocima politi�ke krize. Sve to pra�eno je izjavom potpredsednika Vlade
koji tvrdi da je patriotizam podr�ka Vladi. To smo slu�ali i u vreme
Slobodana Milo�evi�a, i to govori da smo u fazi u kojoj se poku�ava
uspostavljanje jednog novog vida autoritarnog re�ima koji DSS nastoji da
zaustavi. Moramo odlu�iti da li �elimo vladavinu prava ili vladavinu
politi�ke oligarhije i kriminala, da li �elimo jake institucije ili
predsedni�tvo DOS iznad svih, odgovornu ili neodgovornu vlast, prave ili
kvazireforme koje se svode na prodaju preduze�a. Da li su promene u
funkciji
o�uvanja DOS na vlasti, da li su sredstvo za o�uvanje vlasti?! Direktor
"Kolubare" smenjen je bez ikakvih rasprava o radu tog giganta. Bez
obzira na to �to je plan proizvodnje pro�log meseca prema�en, �to nije
ispunjen godi�nji plan samo zbog toga jer Vlada i Ministarstvo nisu
ispo�tovali sporazume sa sindikatima, pa je do�lo do �trajka. Za to su
odgovorni Vlada i Ministrastvo, direktor je smenjen jer je re� o
klasi�noj
politi�koj �istki. Treba napomenuti da direktora "Kolubare" nije
postavila
DSS, niti je on to postao zbog �lanstva u DSS. Njega su izabrali radnici
i
sama �injenica da sada ne sedimo u mraku, da nema restrikcija, govori da
je
on sposoban da obavlja tu funkciju. �istke se sprovode i na Kosmetu, u
oblasti zdravstva...
Za to vreme uzroci krize poku�avaju da se prika�u kao sukobi oko broja
ministarskih mesta. DSS od juna isti�e da je su�tinski problem na�in
rada
Vlade. Tra�ili smo raspravu i analizu rada, da vidimo �ta je objektivno,
a
�ta su propusti. Interesuje nas samo da li Vlada Srbije mo�e da se vrati
sprovo�enju sopstvenog programa i ukoliko mo�e, DSS mo�e da uzme u�e��e
u
radu Vlade. Ne interesuje nas rekonstrukcija Vlade ukoliko ona nastavi
sa
dosada�njom praksom. Nova Vlada treba da bude druga�ija i mo�e biti
sastavljena proporcionalno broju poslani�kih mandata, ali to ne odgovara
merkantilistima koji uti�u na rad Vlade.
DSS, bez obzira na pritiske koji su verno primenjena tehnologija
vladanja
Slobodana Milo�evi�a, insistira�e na jednom od dva re�enja - kompromis
ili
izbori. U tome o�ekujemo podr�ku svih odgovornih stranaka, ne
me�unarodnih
faktora, jer odgovorne stranke problem mogu da re�e. Su�tina spora DS i
DSS
se ne mo�e svoditi na trgovinu. Trgovina mo�e biti primerena DS, koja je
izbornu pobedu shvatila kao borbu za dobijanje i o�uvanje ministarskih
fotelja, ali za DSS to nije bitno. Stvaranje oligarhije latinoameri�kog
tipa, odstupanje od Programa DOS, kontrola medija koju sprovode DS i
Beba
Popovi� nisu ciljevi iza kojih mo�e da stoji DSS i zato je potrebno da
narod
ka�e �ta misli o tome. Ukoliko DOS postigne dogovor, DSS �e u�estvovati
u
radu vlade koja �e raditi zakonito, po�tuju�i ustave, a ne mo�e biti
pravne
dr�ave ukoliko se kr�e zakoni.
Informativna slu�ba Demokratske stranke Srbije
----------------------------------------------------------------------
E-mail: [EMAIL PROTECTED]
http://www.dss.org.yu
Demokratska stranka Srbije, Brace Jugovica 2a, 11000 Beograd,
Jugoslavija
Tel: (381 11) 182 535; 183 525; 638 013; 328 2886
Fax: (381 11) 328 1793
