Pise: SAVA VIDANOVIC
DOBROVOLJNA PREDAJA
Vest o dobrovoljnoj predaji vukovarske trojke Sljivancanina, Radica i
Mrksica, sokirala je javnost. Mrksic koji je na listi optuzenih za ratne
zlocine zbog bolesti se nije prijavio kao dobrovoljac za Hag. Vest o
dobrovoljnom odlasku u Hag je ocigledno prisilna, iznudjena odluka
srpskih branitelja gradjana Vukovara od strane Djindjica ,Svilanovica ,
ministra pravde Batica i drugih , koji su u zadnje vreme javno vrsili
pritisak na sve osumnjicene za ratne zlocine, da se dobrovoljno predaju
sudu u Hag. U protivnom podrazumeva se lisavanje slobode i prisilno
privodjenje. U svojim izjavama Djindjic, Svilanovic i Batic, isticali su
da saradnja sa Hagom nema alternative, da Jugoslaviju na saradnju sa
Hagom obavezuje clanstvo u UN, da je statut Tribunala obavezujuci, da je
iznad ustava Srbije i Jugoslavije, kojim se izricito zabranjuje isporuka
gradjana nase zemlje Hagu. Sve su to izjave koje nemaju nikakvo pravno
utemeljenje za izrucenje nasih gradjana.
U dosadasnjim izrucenima u slucaju Milosevica i drugin silom predatih
graddjana Hagu prekrsen je Ustav Jugoslavije. Gradjani Srbije su ostro
reagovali i i osudili takve nezakonite postupke. Cak je i predsednik
Kostunica ocenio da su to nezakonite protiv Ustavne radnje. Djindjic je
uspeo da vlada Srbije, na zatvorenom sastanku ,izglasa uredbu o
saradnji sa sudom u Hagu na osnovu koje je Milosevic nasilno isporucen.
Vrhovni sud Jugoslavije je tu odluku suspendovao. Stav vlade
Jugoslavije je da se saradnja sa Hagom ozakoni donosenjem novog Ustava.
Vlada Srbije se poziva na Statut Tribunala, pred kojim su sve Ustavne
odredbe Srbije i Jugoslavije nistavne.
Prilazenjem novoj taktici "DOBROVOLJNA PREDAJA", nije nista drugo do
iznudjena prisilna odluka cime se izbegava i opravdava svaka zakonska
odgovornost vlade. Samim tim cinom zahtevi Karle Del Ponte su izvrseni
,javnim kritikama nema vise mesta.
Zasto su se Sljivancanin i Radic ipak odlucili za dobrovoljni odlazak
u Hag i na ostale osumnjicene i dalje apeluje da se dobrovoljno predaju
je posebno pitanje? Svi osumnjiceni znaju da moraju u Hag. U slucaju
dobrovoljnog odlaska postoje obecanja od vlade Srbije da ce im
izdejstvovati garancije na osnovu kojih ce biti vraceni natrag da se
brane sa slobode. U tom slucaju postoji i mogucnost da im se sudi u
Jugoslaviji. To su obecanja, a ne i potvrde da ce se sve to tako
dogoditi. Odlucujucu i poslednju rec dace javni tuzilac haskog suda. To
je smisljena igra Djindjica i Karle Del Ponte da se izbegnu javne
kritike, najbezbolnije privedu sudu osumniceni za ratne zlocine, a da se
pri tome ne povrede Ustavne odredbe Srbije i Jugoslavije.
U pozadini svega toga stoji ucena americkog Kongresa koji je odobrio
115 miliona dolara pomoc Srbiji pod uslovom da se privede Hagu
Vukovarska trojka i najblizi saradnici Milosevica, optuzeni za ratne
zlocine, kao i smena Pavkovica i Lazarevica i onih oficira, koji su
ucestvovali u odbrani zemlje. Pavkoviceva smena se jos uslovljava
ulaskom u Partnerstvo za Mir i evropsku Uniju. Obecani milioni Kongres,
po uobicajenoj praksi, nece isporuciti sve dok se ne ispune svi
postavljeni uslovi.To nije prvi put da se pomoc americkog Kongresa
vezuje za uslove. Praksa je pokazala da je Djindjic do sada ostao
kratkih rukava i da nema nista od obecanja i ucena, kojima nikad kraja.
Najnovija izjava Djindjica da je Milutinovic u zadnje vreme pokazao
visoku kooperativnost sa vladom Srbije i da postoji mogucnost da zbog
toga bude skinut sa liste osumnicenih za ratne Zlocine je sracunata. Da
li je to dokaz Djindjicevog uticaja na promene odluke tuzioca tribunala
i popravljanje rejtinga u zemlji ili cisto jedna taktika da se
prolongiraju izbori na svim nivoima, koji bi po obecanju u predizbornoj
kampanji trebalo da se odrze u februaru. Po Djindjicu i insistiranju
Zapada izbori nisu potrebni za jos najmanje dve godine, da su reforme
prioritetne, da novi izbori nece doneti nikakav boljitak.
Radi se o strahu od novih izbora na kojima bi doslo do promene vlasti,
a sa time i pogorsanje odnosa sa Amerikom koja je i suvise investirala u
postojecu vladu.Svi dosadasnji napori i ulaganja bila bi uzaludna.
Sto se tice samih dobrovoljaca za Hag, najdolicnije bi bilo da su se
izjasnili da ne priznaju taj politicki sud, da su se prepustili sudbini
mocnika da ih privedu, da se na sudu hrabro drze i pokusaju da dokazu
svoju nevinost, ma da je to malo teze kada te kadija tuzi, kadija sudi.
Simpatije i podrska javnosti u slucaju dobrovolne predaje je nesumnjivo
umanjena. Njihov ponos i vojnicko drzanje svedeno je na prezir pokornost
i ponizenje. Slucaj Biljane Plavsic nije najbolji primer koji treba
slediti.
Sava Vidanovic
[EMAIL PROTECTED]
www.antic.org/vidanco/
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
