Title: Message
B I L T E N V E S T I
17. JANUAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIMIO
AMBASADORA SAD ZA PITANJA RATNIH ZLOCINA
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je danas u
Palati federacije ambasadora SAD zaduzenog za pitanja ratnih zlocina Pjera
Prospera.
Kako se
navodi u saopstenju Kabineta predsednika SRJ, "u razgovoru je bilo reci o radu
Medjunarodnog krivicnog suda za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije
i o mogucnostima saradnje nase zemlje sa tim sudom".
SRJ-ITALIJA: PREDSEDNIK ITALIJE DANAS U BEOGRADU
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Predsednik Italije Karlo Azeljo Campi dolazi sutra u
jednodnevnu zvanicnu posetu SRJ tokom koje ce se sastati sa jugoslovenskim
predsednikom Vojislavom Kostunicom, premijerima Srbije i Crne Gore Zoranom
Djindjicem i Filipom Vujanovicem i drugim zvanicnicima.
Campi ce se
sa Kostunicom sastati odmah po dolasku u Beograd, u prepodnevnim satima. Nakon
toga, kako je receno u italijanskoj ambasadi, predsednik Italije razgovarace sa
predsednikom savezne vlade Dragisom Pesicem i predsednikom Veca gradjana Savezne
skupstine Dragoljubom Micunovicem.
Tokom
popodneva predsednik Italije imace odvojene surete sa predsednikom Vlade Srbije
Zoranom Djindjicem i premijerom Crne Gore Filipom Vujanovicem, u ambasadi
Italije.
Karlo Azeljo
Campi tokom popodneva sastace se i sa patrijarhom srpskim Pavlom, a u okviru
promocije univerzitetske saradnje planirana je i Campijeva poseta Beogradskom
univerzitetu.
KOSTUNICA-ITALIJANSKI MEDIJI: ITALIJA JE
OSVEDOCENI PRIJATELJ SRBIJE I
JUGOSLAVIJE
RIM,
16. januara 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je da ce
sutrasnja poseta Beogradu predsednika Italije Karla Azelja Campija pruziti jos
jedan podsticaj unapredjenju oduvek dobrih i prijateljskih odnosa dve drzave. U
izjavi italijanskoj agenciji ANSA, Kostunica je naglasio da je "Italija
osvedoceni prijatelj Srbije i Jugoslavije i da je to dokazala u nebrojenim
prilikama".
"Nije rec
samo o humanitarnoj ekonomskoj pomoci koju ste nam ukazali, a ona je svakako
izuzetno velika i u pojedinim situacijama, kao u teskoj energetskoj situaciji
prosle zime, bila nam je zaista dragocena, nego i o velikom razumevanju koje ste
ispoljavali za nase teskoce", rekao je predsednik SRJ.
Kostunica je
kazao da Italiji "dugujemo posebnu zahvalnost", jer je spadala u malobrojne
zemlje koje su donedavno "kada smo bili u nekoj vrsti dvostrukog zatvora,
unutrasnjeg, pod nedemokratskim rezimom, i spoljnog, pod sankcijama i podvrgnuti
medjunarodnoj izolaciji" "bile spremne da uoce razliku izmedju rezima i naroda i
teskoce kojima je narod izlozen".
"Za nas je od
ogromnog znacaja i podrska koju Italija dosledno pruza teritorijalnom
integritetu i suverenitetetu nase drzave, bilo da je rec o krizi u odnosima
Srbije i Crne Gore unutar jugoslovenske federacije, bilo da je rec o situaciji
na Kosovu i potrebi da se ne izadje iz okvira Rezolucije 1244 SB UN, vec da se
dosledno ispune sve odredbe te Rezolucije, kako bi se uspostavili mir i
bezbednost za sve stanovnike tog podrucja i omogucio povratak prognanima",
naglasio je Kostunica.
On je
konstatovao da su pogledi SRJ i Italije "na mnoga regionalna i globalna pitanja
bliski ili cak podudarni".
Izrazavajuci
zadovoljstvo zbog predstojeceg susreta, Kostunica je najavio da ce sa
italijanskim predsednikom Campijem razmotriti dalje mogucnosti za unapredjenje
saradnje, "kojih je svakako mnostvo, s obzirom na geografsku bliskost nasih
drzava i cinjenicu da je Italija godinama bila jedan od vodecih
spoljnoekonomskih partnera Jugoslavije".
"Meni je
posebno drago sto ce ovog puta biti govora i o nekim drugim vidovima saradnje,
pre svega onoj medju univerzitetima, za koju istinski mislim da predstavlja
jedan od najboljih nacina ulaganja u buducnost", zakljucio je predsednik
Kostunica.
RIM, 17.
januara (Tanjug) Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica je, u izjavi
za italijansku stampu, ocenio da bi decentralizacija vlasti kakva postoji u
Spaniji mogla biti model za buduce odnose u jugoslovenskoj federaciji. U izjavi
koju danas, povodom posete italijanskog predsednika Karla Azelja Campija
Beogradu, objavljuju listovi "Stampa" i "Korijere dela sera", Kostunica je rekao
da ce Kosovo jos izvesno vreme biti pod protektoratom medjunarodne zajednice i
da je to dobro resenje, a da bi za druge regione mogao biti prihvatljiv spanski
model decentralizacije vlasti.
Kostunica je
izrazio nadu da ce izmene jugoslovenskog ustava biti takve da ce obezbediti
neophodne funkcije federaciji i autonomiju republikama. "Na taj nacin, bice
zasticena prava manjina, a jugoslavija ce moci da opstane", objasnio je
on.
Kostunica je
rekao da je opstanak federacije u interesu i Srbije i Crne Gore, ali i garancija
stabilnosti za citav region. "Polovina Crnogoraca protivi se takvom planu, ali
da bi se otvarila nezavisnost trebalo bi da oni budu mnogo brojniji", objasnio
je jugoslovenski predsednik, ocenjujuci da predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
upravo zato odlaze resavanje problema.
SRJ-ITALIJA: LABUS I ANTONIONE
POTPISALI SPORAZUM O DONACIJI 12,9 MILIONA EVRA
BEOGRAD,
17. januara (Tanjug) Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske
odnose sa inostranstvom Miroljub Labus i italijanski podsekretar za inostrane
poslove Roberto Antonione potpisali su danas u Palati federacije Finansijski
sporazum vlada dveju zemalja, kojim Republika Italija daje donaciju od 12,9
miliona evra SRJ. Kako je saopstio Savezni sekretarijat za informisanje, ta
svota je deo ukupnih sredstava pomoci koje je Italija obecala na Donatorskoj
konferenciji u Briselu, juna prosle godine.
Cilj donacije
je da se pomogne ekonomskom i socijalnom oporavku Republike Srbije, uvozom
neophodnih roba i pratecih usluga italijanskog porekla za sektore poljoprivrede,
obrazovanja, energetike, zastite zivotne sredine i zdravstvo.
SRJ-CESKA: ZEMAN DANAS U BEOGRADU
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Premijer Vlade Ceske Republike Milos Zeman doputovace
sutra, 17. januara, u dvodnevnu zvanicnu posetu SRJ na poziv jugoslovenskog
premijera Dragise Pesica.
Sa Zemanom ce
u Beograd doci potpredsednik vlade i ministar industrije i trgovine Miroslav
Gregr, ministar poljoprivrede Jan Fencl i ministar saobracaja i telekomunikacija
Jaromir Sling, kao i blizu 80 predstavnika ceskih firmi, saopstila je danas
Ambasada Ceske u SRJ.
Cilj posete
je da se potvrdi zainteresovanost Ceske za nastavak saradnje dve zemlje,
zapocete projektima obnove raznih oblasti jugoslovenske privrede koje
sufinansira ceska vlada.
Tokom posete
predstavnici Ceske i SRJ potpisace Sporazum o socijalnom staranju i Protokol o
uzajamnoj saradnji.
SAVET EVROPE ZA ZAKON O SPORTU U SRJ
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Predsednik Komiteta za sport Saveta Evrope (SE)
Dzordz Voker danas se u razgovoru sa jugoslovenskim funkcionerima zauzeo za
donosenje zakona o sportu, ocenjujuci da bi to zastitilo sport u zemlji.
Voker je
danas u Beogradu razgovarao sa jugoslovenskim sekretarom za sport i omladinu
Vojislavom Anricem, kao i sa predsednikom Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljubom Micunovicem.
U saopstenju
sa sastanka Vokera i Andrica navodi se da je SE spreman da pomogne da se
evropskih sportski standardi primene u Jugoslaviji.
SE moze da
pomogne u razvoju informacionog sistema i antidopinig kontrole, u borbi protiv
nasilja u sportu, i u nastojanju da zene budu ravnopravnije zastupljene u
sportskim institucijma.
Sastanku
Vokera i Andrica prisustvovali su i predstavnici sportskih organizacija Srbije,
Crne Gore, Vojvodine, Beograda, kao i predstavnici sportskih saveza i naucnih
ustanova koje se bave sportom.
U saopstenju
sa sastanka predserdnika Veca gradjana Dragoljuba Micunovica i Vokera se navodi
da je tema razgovora bila stanje i mogucnsoti za razvoj sporta u
Jugoslaviji.
Voker je i u
razgovoru sa Micunovicem, kao i u susretu sa Andrice, ocenio da treba doneti
zakon o sportu na saveznom nivou, radi zastite sporta u Jugoslaviji.
SKUPSTINA: USVOJENO VISE ZAKONA I RATIFIKOVANO NEKOLIKO SPORAZUMA
BEOGRAD,
16. januara (Tanjug) Vece republika Savezne skupstine usvojilo je danas
nekoliko zakona iz privredne i vojne problematike i ratifikovalo vise
medjunarodnih sporazuma koje je potpisala nasa zemlja.
Zakonom o
stranim ulaganjima usaglesena su resenja s propisima koji vaze u trzisno
razvijenim zemljama i pojednostavljena procedura registracije stranih ulagaca.
Strancima je
omoguceno poslovanje u svim delatnostima osim ublasti naoruzanja i zabranjenih
zona. Stranim investitorima je garantovana pravna sigurnost, a njihova prava ne
bi mogla biti suzena naknadno donetim propisima.
Stranci su za
uvoz opreme neophodne za obavljanje njihove delatnosti oslobodjenji placanja
carina i drugih uvoznih dazbina. Vece je bez diskusije usvojilo taj zakon.
Usvanjanju
Zakona o platnom prometu prethodila je informacija viceguvernera NBJ Radivoja
Rasovica da ce primena tog zakona poceti 1. januara 2003. godine, ali da ce on
vec od polovine ove godine poceti da se testira na jednom broju banaka. Pre
pocetka primene ovog zakona, neophodno je obaviti promene u bankama i osposobiti
ih za primenu novog platnog sistema, istakao je Rasovic.
Ovim zakonom
prenosi se platni promet iz Zavoda za obracun i placanje na poslovne banke i
pruza mogucnost da privredni subjekti imaju vise racuna kod jedne banke i racune
u vise banaka.
Regulisana su
placanja u dinarima i stranoj valuti, uradjen interni i medjubankarski transfer
i utvrdjen redosled izvrsenja naloga za placanje kada klijent nema dovoljno
sredstava za izvrsenje svojih obaveza.
Vece
republika potvrdilo je i sporazum vlade SRJ i vlade Madjarske o otvaranju i
izgradnji granicnog prelaza
HorgosReske.
Potvrdjena su
i dva sporazuma izmedju SRJ i austrijske vlade o privrednoj, poljoprivrednoj,
industrijskoj, tehnickoj i tehnoloskoj saradnji i izmedju SRJ i vlade Austrije o
uzajamnom potsticanju i zastiti ulaganja.
SKUPSTINA: USVOJEN
ZAKON O STRANIM ULAGANJIMA
BEOGRAD,
17. januara 2002 (Beta) - Oba veca Savezne skupstine usvojila su Zakon o stranim
ulaganjima.
Uvoz opreme
po osnovu uloga stranog ulagaca, osim putnickih motornih vozila i automata za
zabavu i igre na srecu, oslobodjen je od placanja carina i drugih uvoznih
dazbina.
Carinsko
oslobodjenje moze koristiti i preduzece sa stranim ulogom do visine novcanog
dela stranog uloga u roku od dve godine od dana registracije stranog
ulaganja.
Ova
povlastica se moze koristiti do konacne izgradnje objekta odnosno otpocinjanja
delatnosti u koju se vrsi ulaganje, a ukoliko se ulaganje vrsi po osnovu
reinvestiranja dobiti, za sve vreme vazenja ugovora.
Stranim
ulagacem u smislu ovog zakona smatra se strano pravno lice sa sedistem u
inostranstvu, strano fizicko lice i jugoslovenski drzavljanin sa prebivalistem
odnosno boravistem u inostranstvu duzim od godinu dana.
Stranim
ulagacem ne smatra se sopstveno preduzece stranog lica osnovano u Jugoslaviji
niti mesovito preduzece u kome strani ulagac ima vecinsko ucesce.
Stranim
ulaganjem smatra se ulaganje u jugoslovensko preduzece kojim strani ulagac stice
udeo ili akcije u osnovnom kapitalu preduzeca i sticanje svakog drugog
imovinskog prava stranog ulagaca kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u
SRJ.
Strano
ulaganje moze biti u stranoj konvertibilnoj valuti, stvarima, pravima
intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima. Moze
biti i u dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo, kao i dobit stranog
ulagaca. Strani ulagac moze svoje potrazivanje konverovati u udeo ili akcije
duznika.
Ulog stranog
ulagaca i imovina preduzeca sa stranim ulogom ne mogu biti ekproprisani osim u
skladu sa zakonom ili zakonom utvrdjenim javnim interesom i uz naknadu u visini
trzisne vrednosti. Naknada se isplacuje bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti i
strani ulagac je slobodno moze transferisati u inostranstvo.
Kod placanja vezanog za strano
ulaganje, strani ulagac moze slobodno konvertovati domacu u stranu konvertibilnu
valutu, slobodno vrsiti placanja u medjunarodnom poslovnim odnosima i moze
stranu valutu drzati na deviznom racunu kod ovlascene banke.
Na strana
ulaganja na teritoriji Jugoslavije primenjuje se, po ovom zakonu, jugoslovensko
pravo sem ukoliko medjunarodni ili bilateralni sporazumi, cije su potpisnice SRJ
i drzava stranog ulagaca, za njega ne predvidjaju povoljniji tretman od onog
propisanog zakonom.
Strani ulagac
moze u oblasti proizvodnje i prometa oruzja i u zakonom odredjenim zabranjenim
zonama, osnivati preduzeca samo sa domacim pravnim subjektom, ali ne moze steci
pravo vecinskog ucesca u upravljanju tim preduzecem. Za ovakvo ulaganje, strani
ulagac mora imati saglasnost saveznog ministarstva odbrane na cije resenje se u
roku od 15 dana moze zaliti jugoslovenskoj vladi.
Savezno
ministarstvo odbrane je duzno da na zahtev stranog ulagaca za ulaganja u
pomenutim oblastima i podrucjima odgovori u roku od 30 dana. Ukoliko odgovor ne
stigne do tog roka, smatra se da je ulaganje odobreno.
BEOGRAD,
16. januara (Tanjug) Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus ocenio je
da Zakon o stranim ulaganjima, koji je danas usvojio parlament, dozvoljava
strana ulaganja u gotovo svim oblastima i da ce jos vise stimulisati strance da
ulazu u nasu privredu.
U toku ove
godine ocekujemo bar duplo vise stranih ulaganja u odnosu na prethodnu, rekao je
Labus novinarima u Saveznoj skupstini.
On je
precizirao da je lane osnovano 1.319 novih preduzeca sa stranim kapitalom, sto
je cetiri puta vise nego 2000. godine, a da je ukupna vrednost ulozenog kapitala
u njima 595 miliona maraka, sto je tri puta vise nego 2000. godine.
Labus je
naglasio da je taj iznos direktnih stranih investicija i dalje ispod nasih
potreba, zbog cega smo i doneli ovaj liberalniji zakon.
Domaca dobra
preduzeca ce izdrzati stranu konkurenciju, a losa i onako nisu u poziciji da
konkurisu na domacem trzistu, rekao je Labus dodavsi da ce Zakon unaprediti
odnose konkurencije i omoguciti nasim preduzecima da poprave bilans.
SKUPSTINA: USVOJEN ZAKON O PLATNOM PROMETU
BEOGRAD,
16. januara (Tanjug) Poslanici Veca gradjana Savezne skupstine usvojili su
danas Zakon o platnom prometu, cija je sustina prebacivanje platnog prometa iz
Zavoda za obracun i placanje u poslovne banke. Predvidjeno je da Zakon stupa na
snagu 1. januara 2003. godine, a tokom ove godine primenjivace se, kako je
receno, ogledno u jednom broju domacih banaka. Zakon je u skladu sa standardima
EU i doprinece, kako se obrazlaze, trzisnom poslovanju poslovnog bankarstva.
Vece je
usvojilo i Zakon o fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih
poslova.
Potpredsednik
Savezne vlade Miroljub Labus rekao je da je cilj da se u taj fond sakupi 30
miliona dolara, sto bi bilo dovoljno da se godinu dana finansira izvoz nasih
preduzeca.
"U
pregovorima smo sa Svetskom bankom da dobijemo kredit od 10 do 11,5 miliona
dolara sa grejs periodom od godinu dana i bez kamata, dok cemo drugi deo
sredstava dobiti od italijanske vlade", precizirao je Labus.
Fond ce
obavljati poslove i banke i osiguravajuceg drustva, vlada ce kontrolisati njegov
rad, a on ce jednom godisnje podnositi izvestaj, naglasio je Labus.
SKUPSTINA: FORMIRAN ANKETNI ODBOR O ZATOCENIM SRBIMA I
ALBANCIMA
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Vece gradjana jugoslovenskog parlamenta formiralo je
danas Anketni odbor za utvrdjivanje cinjenica o uslovima pod kojima kaznu
zatvora izdrzavaju Srbi u zatvorima na teritoriji Kosova i Metohije, kao i
Albanci u zatvorima na teritoriji SRJ.
U saopstenju
Sluzbe za informisanje Savezne skupstine navodi se da je za predsednika tog
odbora izabran Slobodan Gavrilovic iz Poslanicke grupe DOS a za njegovog
zamenika Borislav Globarevic iz Poslanicke grupe SNP Crne Gore.
"Odbor ce
obici srpske zatvorenike u zatvorima na teritoriji Kosova i Metohije, kao i
albanske zatvorenike u zatvorima na teritoriji SRJ, pri cemu ce utvrditi njihov
broj, okolnosti i uslove pod kojima izdrzavaju kaznu, odnosno pritvor", navodi
se u saopstenju.
Odbor
sacinjavaju predstavnici svih poslanickih grupa u Vecu gradjana Saveznog
parlamenta.
SVILANOVIC: O GOVORU MRZNJE TREBA PROGOVORITI
BEOGRAD,
17. januara 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic izjavio je da je govor mrznje
bio deo diskursa pre demokratskih promena, 5. oktobra, koji ne sme da se
ponavlja, isticuci da o tome moraju da progovore sve javne licnosti od
autoriteta.
Svilanovic je
za danasnji "Glas javnosti" rekao da se, pored toga sto je govor mrznje donekle
nestao sa medija, "u izjavama nekih politicara, cak iz aktuelne vlasti,
pojavljuju se na tu temu neprijatni tonovi".
Prema
njegovim recima, iako ta pojava moze da bude u zacetku, potrebno je da se o toj
temi progovori, "ako ni zbog cega drugog, da zlo ne naraste i da ne bude
kasno".
DINKIC: PREGOVARACI IZ CRNE GORE SE SLEPAJU
PODGORICA,
17. januara 2002. (Beta) - Guverner NBJ Mladjan Dinkic optuzio je predstavnike
Crne Gore da se "slepaju" uz savezne vlasti u pregovorima sa medjunarodnom
zajednicom. "Crnogorski pregovaracki tim se slepa uz rezultate koje postizu
predstavnici savezne vlasti u svim razgovorima sa medjunarodnom zajednicom",
rekao je Dinkic podgorickom listu "Dan".
On je kazao
da predsednik Saveta crnogorske Centralne banke LJubisa Krgovic nije ucestvovao,
odnosno da je "prespavao" najveci deo pregovora sa Pariskom klubom. "Ako
Miroljub Labus govori tri sata, Krgovic nikada nije govorio vise od pet minuta",
rekao je Dinkic.
On je
naglasio da je u poslednjem izvestaju MMF, koji se odnosi na SRJ, u poslednjem
trenutku brisan deo u kojem se govori o radu crnogorske vlade. "Tu informaciju
mozete proveriti u kancelariji MMF. Radi se, naime, o ostroj osudi crnogorske
vlade koja je izbegnuta u poslednjem trenutku", rekao je Dinkic.
SRJ - RAZGOVORI O
FEDERACIJI
GEN.RADINOVIC: DVIJE VOJSKE SA JEDNOM KOMANDOM JE
SMIJESAN PRIJEDLOG
PODGORICA,
16.januara (Tanjug) Clan saveznog ekspertskog tima za spoljnu politiku i
bezbjednost general Radovan Radinovic izjavio je da je predlog eksperata
crnogorske vlade da se razgovara o dvije vojske sa zajednickom komandom "bio
smijesan, jer je u praksi tako nesto nepoznato".
"Mi smo u
razgovorima sa Djukanovicevim ekspertima podsjetili na cinjenicu da su se cak i
clanovi trijumvirata u vrijeme rimske imperije medjusobno ubijali da bi
prigrabili komandu nad vojskom. Naprosto, za vojnu organizaciju je
neprihvatljivo dvostarjesinstvo", kazao je general Radinovic danasnjem "Glasu
Crnogoraca".
On je naveo
da su eksperti iz Podgorice isticali da je Crna Gora harmonizovala odnose sa
okruzenjem, da apsolutno ne moze biti ugrozena spolja i da joj stoga ne treba
vojska.
"Po
predlogu crnogorske vlasti, ova republika bezbjedonosni koncept bi gradila na
policijskim snagama, koje bi cuvale red i poredak. Savezni ekspertski tim je
pokusao da ih dozove pameti, podsjecajuci da nam je okruzenje, gotovo u
potpunosti, nenaklonjeno", kazao je general Radinovic, dodajuci da "drzava koja
ne moze da se odbrani, ne moze ni opstati".
LUKOVAC: NAREDNIH
DANA BICE POZNAT DATUM NASTAVKA RAZGOVORA
PODGORICA,
16. januara 2001. (Beta) - Crnogorski MIP Branko Lukovac izrazio je danas
ocekivanje da ce uskoro biti nastavljeni razgovori politicara o preuredjenju
odnosa u SRJ Tacan termin ce, prema njegovim recima, biti usaglasen narednih
dana. "Ocekujem da se politicki sastanak odrzi, a da li ce do tada biti nekih
sugestija EU, rano je govoriti", kazao je on.
Crnogorski
sef diplomatije je rekao da je na predlog EU sastanak trebalo odrzati danas ili
18. januara, ali ti termini nisu odgovarali jugoslovenskom predsedniku Vojislavu
Kostunici.
"Ponudjena su
jos dva ili tri termina koja bi odgovarala visokom zvanicniku EU Havijeru
Solani, pa treba da se vidi da li odgovaraju crnogorskom predsedniku Milu
Djukanovicu i Kostunici", rekao je Lukovac.
Komentarisuci
nezvanicne tvrdnje da ce italijanski predsednik Karlo Campi, prilikom sutrasnjeg
susreta sa Kostunicom i premijerima Srbije i Crne Gore preneti "americku poruku"
o buducnosti SRJ, Lukovac je rekao da ne veruje u to. On je ocenio da ce Campi
preneti "italijansko vidjenje" i dodao da ocekuje da ce to biti politika
ocuvanja federalnog okvira.
Americki stav
je manje vise slican stavu EU i njega ce, kako je rekao Lukovac, preneti
americki ambasador u SRJ Viljem Motgomeri, koji sutra dolazi u Podgoricu.
Lukovac je
kazao da su "uzaludna prizeljkivanja da ce EU nametnuti resenje" Crnoj Gori i
ocenio da bi tako nesto tesko bilo i usaglasiti unutar EU, jer ni sve njene
clanice nisu monolitne u stavovima.
Crnogorski
ministar spoljnih poslova je rekao da se kovanica "demokratska Crna Gora u
demokratskoj Jugoslaviji" koristi kao "pogodna preporuka", s tim sto EU uvidja
da je referendum u Crnoj Gori neminovnost.
Lukovac je
rekao da je "formulu demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji" smislila
prethodna americka diplomatija i njihov predstavnik koji je radio u ovom
regionu, te da je nova administracija samo nasledila, a EU preuzela kao pogodnu.
"Ona nema nikakvo znacenje ako imamo u vidu o kakvoj se Jugoslaviji radi. San o
demokratskoj Jugoslaviji deluje kao neka fantasticna prica", rekao je on.
On je kazao
da nije bilo "grubih pritisaka i koriscenje programa saradnje da se izdejstvuje
pristanak" Crne Gore na federaciju sa Srbijom.
SNP-ZIZIC: RAZGOVORI O
REFERENDUMU UZ UCSCE EU
PODGORICA,
17. januara (Tanjug) Potpredsednik SNP Crne Gore Zoran Zizic rekao je
danas da ce, u slucaju da u Crnoj Gori dodje do razgovora o referendumskim
pravilima, jedan od osnovnih uslova njegove partije biti da u svim fazama tih
pregovora ucestvuju predstavnici EU.
U izjavi za
podgoricke "Vijesti" Zizic je, medjutim, naglasio da SNP "nece ucestvovati ni u
kakvim pregovorima o referendumu" dok se ne okoncaju razgovori republickih i
saveznih vlasti o redifinisanju federacije.
Zizic veruje
da ce visoki predstavnik EU Havijer Solana, cija se poseta nasoj zemlji ocekuje
krajem januara, insistirati na nastavku razgovora o preuredjenju federacije.
NS-POPOVIC: NIJE VREME ZA REFERENDUM
PODGORICA,
17. januara (Tanjug) Potpredsednik NS Crne Gore Predrag Popovic ocenio je
danas da u Crnoj Gori "nije vrijeme za referendum" o buducem drzavnopravnom
statusu ove republike.
"NS nema
nista protiv dijaloga u Crnoj Gori, ali je ocigledno da vlast stvara uslove da
onemoguci dijalog, narocito dijalog o eventualnom referendumskom izjasnjavanju
gradjana. U ovakvim uslovima referendum ne moze rijesiti problem, vec ga moze
samo iskomplikovati", kazao je Popovic "Glasu Crnogoraca".
REPUBLIKA SRBIJA
PREMIJER DJINDJIC
PRIMIO DELEGACIJU SVETSKOG ZADRUZNOG SAVEZA
BEOGRAD,
16.januara (Tanjug) Predsednik vlade Srbije Zoran Djindjic primio je danas
clanove delegacije svetskog Zadruznog saveza, koju je predvodio predsednik
Zadruznog saveza Evrope Lars Hilbon.
Premijer
Djindjic je istakao da udruzivanje, kojim se postize bolja organizacija
prozivodnje, predstavlja za male poljoprivredne proizvodjace pravi nacin da
ostvare konkurentnost na trzistu.
Hilbon je
obecao da ce, kao clan Upravnog odbora medjunarodnog centra "Ulof Palme" u
Stokholmu, obezbediti strucnu pomoc zadrugarima u Srbiji, koju je premijer
zatrazio.
DJINDJICVOJVODINA: OPASNI POKUSAJI POLARIZACIJE
NA TEMU
SAMOSTALNOSTI ILI OKUPACIJE
NOVI SAD,
17. januara (Tanjug) Premijer Srbije Zoran Djindjic upozorio je danas da
su pokusaji potpunog polarizovanja Vojvodine na temu samostalnosti ili okupacije
vrlo opasni i da bi to moglo da oznaci definitivan kraj pokusajima da se njena
autonomija ostvari na jedan realistican i postepen nacin.
U intervjuu
novosadskom "Gradjanskom listu" Djindjic je rekao da tome, "stalnim paradiranjem
i podizanjem temperature", doprinose predsednik LSV i prvi covek vojvodjanskog
parlamenta Nenad Canak i lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov.
On je rekao
da bi takva politika, u konacnom ishodu, "mogla Vojvodinu da podeli na dva
bloka, od kojih nijedan nece moci da uradi nista, sto bi oznacilo i "definitivan
kraj svih nasih pokusaja da se autonomija, na jedan realistican, postepen nacin
uvede u zivot i da oni koji su protiv nje shvate da za to nemaju razloga".
"Stvara se
jedna animoznost koja nama koji smo pristalice takvog puta, otezava da uopste
nesto uradimo, a sve zarad nekoliko poena koje ce onda ovde, kao neki radikalni
zastupnici, dobiti. To je prilicno neodgovorno", dodao je republicki premijer.
Prema
njegovim recima, javnost u Srbiji "polako treba uveravati da uvodjenje
vojvodjanske autonomije nije nista lose za drzavu, vec naprotiv, da ce drzava
biti cvrsca kroz decentralizaciju".
Komentarisuci
Cankovu izjavu da ce, ukoliko 22. januara Skupstina Srbije ne prihvati omnibus
zakon o vracanju nadleznosti Vojvodini, vojvodjanske stranke uskratiti podrsku
republickoj vladi, Djindjic je rekao "da to znaci da on (Canak) ide sa SRS, SPS
i DSS".
"Ja
sam odgovoran za poslanike Demokratske stranke i za one koji su mi partneri,
koji su u Vladi. Oni ce glasati za taj zakon, a ja se nadam da ce to biti
dovoljno. Ako ne bude, sasvim sigurno mi necemo biti odgovorni", dodao je
Djindjic.
NOVI SAD,
17. januara 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da je
omnibus zakon samo prvi korak u vracanju autonomije Vojvodini. "To je prvi
korak, to je dobar pocetak, ali i ja mislim da to nije dovoljno. Testiranjem
rezultata omnibus zakona videce se da su institucije u Vojvodini sposobne da
autonomno obavljaju posao", rekao je Djindjc danasnjem novosadskom "Gradjanskom
listu".
On je kazao
da ce za omnibus zakon u Skupstini Srbije glasati svi partneri DS u Vladi Srbije
i izrazio uverenje da ce to biti dovoljno da zakon prodje. "Ukoliko to ne bude
dovoljno, sasvim sigurno za to nece biti odgovorna Vlada Srbije", rekao je
Djindjic i odbacio pretnje predsednika LSV Nenada Canka da ce vojvodjanske
stranke, u slucaju da omnibus ne prodje, uskratiti podrsku republickoj
vladi.
DJINDJIC: REFORMA OBRAZOVANJA TEST ZA MODENIZACIJU
DRUSTVA
BEOGRAD,
16. januara 2002. (Beta) - Reforma obrazovanja je kljucni test za modernizaciju
drustva, izjavio je danas premijer Srbije Zoran Djindjic. On je, kao prioritete
u za naredne godine naveo decentralizaciju i demokratizaciju sistema
obrazovanja, modernizaciju skola, stalno usavrsavanje nastavnika i stvaranje
mreze srednjih strucnih skola.
Djindjic je
danas u centru "Sava" otvorio medjunarodnu konferenciju "Obrazovna reforma u
Srbiji od vizije do konkretnih koraka" i trodnevni seminar o reformi nastavnih
planova i programa "Novo gradivo za bolju skolu".
Premijer je
naveo da su ljudi i geografski polozaj najvredniji potencijali Srbije i ocenio
da se investiranjem u ljude, kroz obrazovanje, moze brze nadoknaditi zaostatak
za razvijenim zemljama.
Djindjic je
kazao da je sadasnja struktura skolskog sistema nefleksibilna, da nedostaju
srednje strucne skole koje su direktna veza sa privredom, malim i srednjim
preduzecima, kao i da skolama upravljaju nastavnici koji nemaju menadzerska
iskustva.
Nastavna
metodologija kojoj ce se, prema DJindjicevim recima, teziti u reformama, je
upucivanje ucnika kako da razlikuju relevatno od nerelevantnog, gde da nadju
znanje, i kako da ga koriste.
Ministar
prosvete i sporta Gaso Knezevic kazao je da ce, prema programu decentralizacije
obrazovanja, skolama upravljati lokalne zajednice, roditelji i djaci.
Prema
njegovim recima, ministarstvo zeli da stvori "granice slobode" u kojima ce
nastavnici sami kreirati nastavni proces.
Reforme ce
biti oprezne, naglasio je Knezevic, da se, "prelaskom u drugu krajnost,
monolitni prosvetni sistem ne bi razbio u parcice". Novi zakonski sistem
obrazovanja i njegova celovita primena u praksi ocekuje se 2003. ili 2004.
godine, kazao je ministar prosvete.
Na skupu,
kome prisustvuje nekoliko stotina prosvetnih radnika, ucestvuju eksperti iz
nekoliko evropskih zemalja i medjunarodnih organizacija.
SAVET ZA
DRZAVNU BEZBEDNOST UPRAVLJACE KRIZNIM SITUACIJAMA
BEOGRAD,
17. novembra (Tanjug) Novoformirani Savet za drzavnu bezbednost, prema
odluci srpske vlade, upravljace kriznim situacijama, nalagati mere za
suprostavljanje aktima terorizma i, na zahtev ministra unutrasnjih poslova,
davati prethodnu saglasnost na upotrebu Jedinice za specijalne operacije.
Savet, kao
radno telo vlade, utvrdjivace prioritete drzavne bezbednosti i usmeravati rad
tog resora i saradnju koju ostvaruje "sa nadleznim drzavnim organima, telima i
sluzbama u zemlji", stoji u odluci vlade, objavljenoj u najnovijem broju
"Sluzbenog lista",
Predvidjeno
je da kriznim situacijama Savet za drzavnu bezbednost moze upravljati u sastavu
koji se moze okupiti u toj situaciji na poziv predsednika Saveta (premijer Zoran
Djindjic) ili zamenika predsednika (MUP Dusan Mihajlovic).
Savet, po
pravilu, odlucuje jednoglasno, "a u suprotnom odlucujuci je glas
predsedavajuceg".
Nadleznost
Saveta za drzavnu bezbednost je i da kontrolise zakonitist u radu tog resora,
"narocito sa gledista postovanja ljudskih prava i u pogledu metoda i sredstava,
odnosno mera i radnji koje Resor preduzima u obavljanju poslova iz svog
delokruga i u pogledu utroska sredstava za rad Resora".
Savet
utvrdjuje i predloge akata od znacaja za drzavnu bezbednost, kao i stanje u toj
oblasti i probleme uocene u radu Resora.
Radi
razmatranja odredjenih pitanja, Savet za drzavnu bezbednost moci ce da obrazuje
ekspertske timove.
"Cinjenice i
drugi podaci izneseni na sednici Saveta za drzavnu bezbednost i u materijalima
pripremljenim ili izradjenim po zakljucku Saveta smatraju se drzavnom tajnom,
ako za odredjene podatke Savet drukcije ne odredi", stoji u odluci.
Strucne i
administrativnotehnicke poslove za potrebe Saveta obavljace Generalni
sekretarijat Vlade i Resor drzavne bezbednosti.
BEOGRAD,
17. januara (Tanjug) Imena clanova novoformiranog Saveta za drzavnu
bezbednost Srbije, na cijem celu je premijer Zoran Djindjic, objavljena sa u
poslednjem broju "Sluzbenog glasnika".
Zamenik
predsednika Saveta je potpredsednik Vlade i MUP Dusan Mihajlovic, a sekretar sef
njegovog kabineta Ivan Djordjevic.
Clanovi
Saveta za drzavnu bezbednost su potpredsednici republicke vlade Nebojsa Covic,
Momcilo Perisic i Zarko Korac, ministri Vladan Batic i Dragan Veselinov, kao i
savetnik premijera Zoran Janusevic.
Iz redova MUP
u Savetu su zamenik ministra Nenad Milic, nacelnici resora drzavne i javne
bezbednosti Andreja Savic i Sreten Lukic i nacelnik jedne od uprava u resoru
drzavne bezbednosti Vlado Dragicevic.
Savet za
drzavnu bezbednost prvu sednicu ce odrzati 19. januara.
KOSOVO - METOHIJA
UNMIK: BREJSOU POZVAO
ALBANCE DA SE DOGOVORE O PODELI VLASTI
PRISTINA,
16.januara 2002. (Beta) - V.D. sefa UNMIK, Carls Brejsou pozvao je veceras
albanske politicke lidere na Kosovu da se dogovore i sto pre postignu kompromis
za formiranje pelaznih institucija vlasti. Brejsou je preko albanskih
medija rekao da ne namerava da se mesa u razgovore politickih stranaka,
ukazujuci da je za svaki postizborni proces, u kojem jedna strana nema apsolutnu
vecinu, normalno da vlast gradi u saradnji sa drugim politickim blokovima.
"Jedan od
glavnih ciljeva Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN, koja usmerava sve nase
aktivnosti na Kosovu, je da stvaramo sustinsku samoupravu", izjavio je Brejsou,
ukazujuci da je neumesno, nakon izbora, kvariti citav proces.
UNMIK DEMANTUJE DA JE UN POZVAO POLICAJCE IZ SRBIJE
KOSOVSKA
MITROVICA, 16. januara 2002. (Beta) - Regionalni portparol UNMIK u Kosovskoj
Mitrovici Djordji Kakuk demantovao je danas jucerasnju informaciju BK Televizije
da se 20 pripadnika MUPa priprema da po zahtevu UN dodju na Kosovo i Metohiju i
tu ucestvuju u policijskim operacijama.
"Ne mogu da
predvidim sta ce biti u buducnosti, ali sada kazem da se takvi planovi ne nalaze
na politickom dnevnom redu UNMIK", rekao je Kakuk na konferenciji za
novinare.
HRW: NAJGORI SLUCAJEVI NASILJA ZABELEZENI 2001.
VASINGTON,
17. januara (Tanjug) Medjunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman
rajts Voc (HRW) u svom godisnjem izvestaju izrazava ozbiljnu zabrinutost zbog
nastavka nasilja koje onemogucava normalan zivot neAlbanaca na Kosovu.
HRW je u
poglavlju izvestaja o stanju ljudskih prava u SRJ odvojio poseban deo za
situaciju na Kosovu i Metohiji.
HRW kaze da
su manjine na Kosovu i Metohiji, narocito Srbi i Romi, i dalje suoceni sa
pretnjama u pogledu licne sigurnost i slobode kretanja.
U izvestaju
se navodi da su tokom 2001. godine zabelezeni neki od najgorih slucajeva
organizovanog nasilja protiv manjina koji cine 20 odsto svih zlocina u
pokrajini. HRW ocenjuje da su napadi na pripadnike manjina sve kompleksniji i
organizovaniji. HRW kaze da je broj povratnika i dalje mali, i da vise
pripadnika manjina napusta Kosovo nego sto se vraca.
Nasilje na
Kosovu nije usmereno samo protiv neAlbanaca i u izvestaju se navode primeri
ubistva bliskog saradnika Ibrahima Rugove Dzemal Mustafe u Pristini i vise
napada na albanske politicke aktiviste, uglavnom clanove Rugovine stranke.
U izvestaju
se navodi da je sve vise kritika upucenih UNMIK jer ukida neka osnovna prava
radi poboljsavanja bezbednosne situacije.
HRW kaze da
ucesce manjina u izborima za skupstinu Kosova ipak daje neku nadu da se na
Kosovu moze ostvariti suzivot. HRW ocenjuje da je tokom predizbornog procesa
zabelezen veliki broj slucajeva nasilja i zastrasivanja pripadnika nacionalnih
manjina.
HRW
narocito kritikuje pravosudne organe u pokrajini za koje kaze da nisu uspeli da
se oslobode predrasuda. Pravosudni organi se kritkuju zbog nedovoljnog
primenjivanja normi ljudskih prava i zbog lose sprovedenih istraga o ozbiljnim
zlocinima. HRW napominje da je UNMIK doneo ustavne okvire sa garancijama za
manjine ali zadrzao vlast nad sudovima i policijskim poslovima.
U izvestaju
HRW se navode dva propusta u primeni normi o ljudskim pravima na Kosovu
UNMIK nije uneo Medjunarodni sporazum o ekonomskim, drustvenim i kulturnim
pravima u ustavne okvire i nisu uspostavljne mehanizmi za kontrolu na
pravosudnim organima pomocu kojih pojedinci ili grupe mogu da ostvaruju ustavna
prava.
HRW
naglasava da je sverc zena radi prostitucije naglo porastao na Kosovu 2001.
godine. U izvestaju se navodi da je UNMIK sporo uvodio mere za zastitu tih zena
ali je ipak sproveo disciplinske mere protiv cetiri policajca koji su umesani u
prostituciju. HRW kaze da je prosecna kazna za sverc ljudi ili organizovanje
prostitucije smanjena sa tri na jednu godinu.
HRW navodi da
je Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda nastavio da nadgleda situaciju i
podnosi izvestaje ali i dalje vise paznje poklanja krsenjima prava Albanaca iako
je osudio napade na manjine vise nego prethodne godine.
U izvestaju
se kaze da je ombudsman Marek Novicki pretezno resavao slucajeve prava na
svojinu i zaposlenje, prava na posteno sudjenje i licnu bezbednost. HRW dodaje
da je Novicki sastavio vise izvestaja o ljudskim pravima u kojima je zakljucio
da KFOR i UNMIK krse pravo na svojinu i prava pojedinaca, i da su izvrsne vlasti
na Kosovu krsile pravo na posteno sudjenje svojim naredbama za hapsenja.
U izvestaju
se napominje da zakoni koje je UNMIK usvojio protiv organizovanog kriminala,
sverca oruzja i terorizma nisu bitno poboljsali situaciju jer vecina slucajeva
etnickog nasilja nije resena.
HRW se poziva
i na izvestaj OEBSa u kome se kritikuje nekoliko sudskih procesa protiv Srba i
Roma optuzenih za ratne zlocine. OEBS je u tom izvestaju naveo da su predrasude
konstantno prisutne i da osudjeni nisu imali dobar pristup braniocima.
HRW kaze da
je KFOR ulozio velike napore da poboljsa saradnju sa UNMIK policijom u borbi
protiv organizovanog nasilja i kriminala ali i da je nekoliko puta odbio da
pruzi informacije zvanicnicima Ujedinjenih nacija koji su sprovodili istrage
protiv oficira Kosovskog zastitnog korpusa. U izvestaju se navodi da je UNMIK
izbacio iz korpusa pet oficira za koje SAD tvrde da su davali podrsku oruzanoj
pobuni Albanaca u Makedoniji ali dodaje da su ti oficiri Albanci izbaceni jer su
odbili da pomognu u istragama protiv pripadnika korpusa.
