B I L T E N V E S T I 18. JANUAR 2002.
JUGOSLAVIJA - ITALIJA KOSTUNICA CAMPI: PUNO POVERENJE U OBNOVLJENU FEDERACIJU BEOGRAD, 17.januara (Tanjug) Predsednik Italije Karlo Azeljo Campi izjavio je danas, posle razgovora sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom, da u EU postoji puno poverenje u novu i obnovljenu jugoslovensku federaciju. "Dobio sam uverenje da ce se predsednik Kostunica zalagati za ocuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jugoslovenske federacije kroz obnovljenu saradnju sa Crnom Gorom u okviru novih ustavnih odnosa", rekao je Campi. Kostunica je, srdacno pozdravljajuci gosta, u izjavi istakao da su razgovori, pored ostalog, bili posveceni pitanjima malogranicnog prometa i veza pokrajine Apulija sa Crnom Gorom, razmatranju mogucnosti da Italija ukine vize za Jugoslovene i nastojanjima Beograda da se do 2003.godine sa EU potpise sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju. "Italija, kao osvedoceni prijatelj, uvek cak i vise od ostalih evropskih drzava, pruza cvrstu podrsku teritorijalnom integritetu i suverenitetu nase zemlje, i kada je rec o reformi jugoslovenske federacije, odnosno srpskocrnogorskim relacijama i kada je rec o Kosovu", rekao je Kostunica. Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i zamenik italijanskog MIP Roberto Antonione u medjuvremenu su potpisali finansijski sporazum po kome je Vlada Italije odobrila Jugoslaviji donacije od 12,9 miliona evra. KOSTUNICA CAMPI: ZAJEDNICKA SPREMNOST ZA UNAPREDJIVANJE ODNOSA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Sadrzajni i korisni razgovori koje smo danas vodili jos jednom su potvrdili da postoji zajednicka spremnost da se nasi odnosi dalje unapredjuju u duhu prijateljstva, saradnje, dobrosusedstva i zelje za postizanjem trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu, istakao je danas predsednik SRJ Vojislav Kostunica u zdravici obracajuci se italijanskom predsedniku Karlu Azelju Campiju nasvecanom rucku koji je priredio u njegovu cast. Kostunica je naglasio da su od neprocenjivog znacaja zalaganje Italije za demokratske promene u Jugoslaviji i velika podrska koju pruza ucvrscenju demokratskih institucija, tranziciji privrede, kao i humanitarna pomoc ugrozenim licima u nasoj zemlji. Protokol o finansijskoj pomoci ekonomskom i socijalnom oporavku, koji je danas potpisan, takodje ce nam pomoci u savladjivanju mnogobrojnih teskoca sa kojima se suocavamo, dodao je predsednik SRJ. Isticuci da je sto brza integracija u evropske strukture nas zajednicki cilj, Kostunica je ukazao da je potrebno, medjutim, da konkretni razvojni programi i investicije u infrastrukturu i proizvodnju omoguce ekonomski napredak, jer bez njega nema ni pune politicke stabilnosti, a ni demokratije. Dalja pomoc i podrska medjunarodne zajednice Jugoslaviji zato ostaje od prioritetnog znacaja, u cemu Italija, kao vazna clanica Evropske unije, NATO i Grupe 7 najrazvijeniih zemalja, pruza i moze da pruzi odlucujuci doprinos, ocenio je jugoslovenski predsednik. "Dobro je znano", dodao je Kostunica, "da ste kao renomirani finansijski strucnjak i kao ministar trezora, bilansa i ekonomskog programa dali veliki doprinos institucionalnoj i ekonomskoj tranziciji svoje zemlje u stvaranju uslova za njenu integraciju u Evropsku monetarnu uniju. Siguran sam da niko bolje od Vas ne moze da razume sa kakvim se problemima bori Jugoslavija, cija je ekonomija razorena ratovima u okruzenju, sankcijama i bombardovanjem, u svojoj zelji i ambiciji da za sto krace vreme ispuni uslove za postepeno ukljucivanje u evropske integracije". "Nasledjeni problemi Kosova i Metohije, jug Srbije i jos uvek nereseni odnosi u jugoslovenskoj federaciji ove zadatke cine jos slozenijim", rekao je predsednik Kostunica i dodao: "Bilo bi lepo ako bi nacelni stavovi Italije u odnosu na ova pitanja sluzili kao primer drugima, isto onoliko koliko je vasa podrska nasem povratku u medjunarodne organizacije i finansijske institucije za nas bila dragocena". Jugoslovenski sef drzave je podsetio da nije slucajno svoju prvu posetu posle izbora za predsednika ucinio upravo Italiji u decembru 2000. godine. "Znao sam da idem kod prijatelja i to prijateljstvo smo moji saradnici i ja osecali na svakom koraku. Voleo bih da se i Vi tako osecate u Beogradu", naglasio je Vojislav Kostunica. CAMPI: ITALIJA ZA STO SKORIJE PREGOVORE O PRIDRUZIVANJU EU BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Zajednicki ciljevi Italije i SRJ su ponovna afirmacija demokratske i dalekovido obnovljene SRJ, jacanje regionalne integracije, zahvaljujuci i Jadranskojonskoj inicijativi i Centralnoevropskoj inicijativi, kao i sto skorije otpocinjanje pregovora sa Jugoslavijom o Sporazumu o pridruzenju EU, istakao je danas italijanski predsednik Karlo Azeljo Campi u zdravici na rucku koji je u njegovu cast priredio predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Campi je ocenio zatim da ce pristupanje Jugoslavije Savetu Evrope jos vise ucvrstiti ukljucenje Jugoslavije u mehanizme medjuevropske saradnje i izrazio nadu da ce se to dogoditi uskoro. Italijanski predsednik je, naglasavajuci da su perspektive nase bilateralne saradnje izuzetne, rekao da intenzitet politickih odnosa izmedju Italije i Jugoslavije nalazi odjeka kako u bujnoj ekonomskoj razmeni, za koju se nada da ce se jos vise intenzivirati zahvaljujuci srednjim i malim preduzecima, tako i u zivoj kulturnoj saradnji u svim oblastima, ukljucujuci i ocuvanje srpske bastine u jugoistocnoj Evropi. Demokratska SRJ, u miru sa svojim susedima, otvorena ka Evropi, okosnica je stabilnosti i preporoda citavog regiona, istakao je Campi. Podsetivsi da je oktobra 2000. godine Jugoslavija izabrala demokratiju i sa poverenjem se okrenula Evropi, koja je u Evropskoj uniji nasla mir, Campi je naglasio da su doslednost naroda Jugoslavije i odlucnost predsednika Kostunice vratili ovoj zemlji dostojanstvo slavne nacionalne i evropske tradicije. Predsednik Italije je ocenio istovremeno da zalaganje Jugoslavije u njenoj orijentaciji ka Evropi mora da bude na visini prizeljkivanog cilja, sto podrazumeva duboko poverenje u demokratiju, nediskriminaciju, medjuetnicki suzivot, zastitu nacionalnih manjina i odbijanje rascepkavanja. Prava naznacena u Dokumentu o Osnovnim pravima Evropske unije glavno su obelezje njenog identiteta predstavljaju glavni put ka potpunom ucescu Jugoslavije u Evropi, zakljucio je Campi. KOSTUNICA: JUGOSLOVENSKA I ITALIJANSKA VIZIJA EVROPE PODUDARNE BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica ocenio je danas da su jugoslovenska i italijanska vizija Evrope podudarne gotovo u svemu, "bez obzira na to koliko mi, kao drzava, objektivno zaostajemo kada je rec o ukljucivanju u evropske integrativne tokove i koliko Italija na tom putu prednjaci". "Nasa zajednicka vizija Evrope je vizija Evrope mira, stabilnosti, ljudskih i gradjanskih prava, socijalne pravde i vladavine zakona, stvarnog i odrzivog razvoja. Evropa u kojoj se granice vise ne menjaju, vec polako postaju nevidljive, Evrope zajednistva u kojoj ima mesta za sve", istakao je Kostunica na svecanosti povodom jugoslovenskoitalijanskog akademskog dana. Na skupu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu Kostunica je izrazio da ce saradnja u oblasti obrazovanja predstavljati temelj daljeg, jos razgranatijeg i svestranijeg razvoja svih ostalih vidova saradnje, jer je "rec o ulaganju u buducnost, u vrlo doslovnom znacenju toga izraza". "Posebno je vazno sto je ovde zastupljena i regionalna saradnja, kroz realizaciju sporazuma o saradnji Beogradskog univerziteta, Univerziteta La Sapijenca u Rimu i Sarajevskog univerziteta, kao i kroz Jadranskojonsku inicijativu. Vazno je zato sto je regionalni razvoj i saradnja najpouzdanije sredstvo za postizanje stabilnosti...", naglasio je on. Isticuci da su jugoslovenskoitalijanske i srpskoitalijanske veze davne i cvrste, Kostunica je podsetio na znacaj nacionalnih pokreta i borbe koje su u Italiji i Srbiji vodjene tokom 19. i na samom pocetku 20. veka i na "uticaj italijanskog ujedinjenja na jacanje nacionalne svesti, oslobodilackih nastojanja i osecanja drzavotvornosti u Srba". "Jedan od najvecih italijanskih pesnika, Gabrijele D'Anuncio ispevao je 1815. godine 'Odu narodu' srpskom, verovatno najlepsu pesmu koju je jedan stranac ikada ispevao nasem narodu. Ipak, iskreno se nadam da nikada vise nece nastupiti vreme u kome ce silovite pesnicke slike biti inspirisane takvim ratnim tragedijama", rekao je Kostunica. Italijanski predsednik Karlo Azeljo Campi ocenio je da su demokratska Srbija i SRJ osnovna etapa ogromnog napretka ucinjenog poslednjih godina, jer je "Beograd u sebi vec nosio seme demokratije, slobode, ali to seme da bi proklijalo, da bi se ucvrstilo, imalo je potrebu za evropskom podrskom". "Deset godina posle ponovne pojave rata u Evropi, Balkan i Jugoslavija konacno izlaze na svetlost dana iz tragedije koja je uzrokovala patnje i strahote. Put priblizavanja zemalja i naroda jugoistocne Evrope demokratiji, uvazavanju dostojanstva ljudske licnosti, trzisnoj privredi, u toku je, ocigledan je: treba ga ubrzati", rekao je Campi. On je istakao da Evropa vise ne zeli podele i da je Balkan njen sastavni deo, koji danas "gleda napred, ka buducnosti regionalne saradnje i integracije sa evroatlantskom zajednicom". "Balkanska kriza ucinila je da svi mi, gradjani Evropske unije, dotaknemo rukom dramaticne rizike kojima vodi nase neprisustvo. Ipak, posto je prevazisla pocetne nesigurnosti, Evropa je pronasla svoju ulogu i znala da govori jedinstvenim jezikom. Danas ona za vas predstavlja sigurnu luku, garanciju stabilnosti, prepreku razjedinjavanju, podsticaj medjuetnickoj saradnji", naglasio je Campi. Evropsko prisustvo je, kako je naglasio italijanski predsednik, korisno za SRJ i citav region, a Jugoslavija ce se, osnazujuci demokratske temelje drzave, ostvarujuci medjuetnicku saradnju, verujuci u principe i pravila Ustava, ako to bude zelela, jednog dana da se pridruzi Evropskoj uniji. Svecanosti u Rektoratu su, pored predsednika SRJ i Italije i predstavnika univerziteta, prisustvovali i ministri savezne i republicke vlade, diplomate i predstavnici verskih zajednica. MICUNOVIC RAZGOVARAO SA PREDSEDNIKOM ITALIJE CAMPIJEM BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta Dragoljub Micunovic razgovarao je danas sa predsednikom Italije Karlom Azeljom Campijem o daljem unapredjenju odnosa izmedju dve zemlje. Italija i druge evropske zemlje ce "podrzati Jugoslaviju u teznji da postane clan EU, kada se za to ispune uslovi". "Predsednik Campi je istakao da Italija podrzava procese demokratizacije i reformi u Jugoslaviji, pri cemu smatra da posebnu vaznost ima proces rekonstrukcije federacije. Prema njegovim recima, dogovor dve federalne jedinice predstavljace istovremeno potvrdu svesti o potrebi zajednickog zivota razlicitih etnickih grupa", navodi se u saopstenju. Italijanski predsednik izrazio je i zelju da se prilikom naredne posete SRJ obrati saveznim poslanicima u obnovljenom zdanju saveznog parlamenta. PESIC I CAMPI O FEDERACIJI I BILATERALNIM ODNOSIMA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Predsednik Savezne vlade Dragisa Pesic razgovarao je danas sa italijanskim predsednikom Karlom Azeljom Campijem o buducnosti jugoslovenske federacije i bilateralnim odnosima. Premijer Pesic predocio je znacaj uspostavljanja novih federalnih veza izmedju Crne Gore i Srbije, kao i resavanja otvorenih pitanja Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom UN 1244, sto je od izuzetnog znacaja za stabilnost i prosperitet regiona. On je naglasio da kriza u federalnim odnosima, koja traje vec duze vremena, usporava proces reformi i nanosi stetu SRJ, pa je neophodno da se do novog modela racionalne i efikasne federacije dodje sto pre. Predsednik Campi slozio se sa izrecenim ocenama, naglasavajuci uverenje da ce EU, kroz angazovanje svog predstavnika Havijera Solane, pomoci u uspostavljanju federalnih veza izmedju Srbije i Crne Gore. "Uspostavljanje redefinisanih saveznih institucija bio bi znak konsolidacije demokratskih i ekonomskih kretanja u zemlji, sto bi bila dodatna garancija EU da te procese u SRJ jos snaznije podstice", izjavio je Campi, saopstio je Kabinet predsednika Savezne vlade. CAMPI RAZGOVARAO SA DJINDJICEM I VUJANOVICEM BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je danas u Beogradu da je Italija podrzala koncept redukovane, ali efikasne federacije Srbije i Crne Gore. "Italija je podzala nas koncept redukovane ali efikasne federacije Srbije i Crne Gore, koja bi bila kvalifikovana za EU", izjavio je Djindjic posle razgovora sa italijanskim predsednikom Karlom Azeljom Campijem u ambasadi Italije u Beogradu. Djindjic je rekao da je italijanski predsednik podrzao reforme u Srbiji. Campi je, kako je preneo Djindjic, izrazio zadovoljstvo obnovom dijaloga izmedju Srbije i Crne Gore o buducnosti zajednicke drzave, uz ucesce i pomoc Evropske unije. Na pitanje da li postoji odredjen rok u kojem treba da bude resena sudbina zajednice Srbije i Crne Gore, Djindjic je ocenio da je ova godina odlucujuca za resavanje pitanja federacije, i da bi resenje moglo da se ocekuje izmedju marta i juna. "Mislim da su prvi korak bili ekspertski razgovori u Beogradu i Podgorici, kako bi se stekla jasna slika o posledicama obe opcije, ne samo politickim, nego i ekonomskim, po zivnoti standard i svakodnevni standard ljudi", rekao je Djindjic, dodajuci da u razgovorima nije postignut rezultat, ali da se to nije ni ocekivalo. On je rekao da je sledeci korak da EU, "na osnovu tih razgovora, iznese svoj stav, svoje sugestije, i to ce biti novi kvalitet", i izrazio nadu da ce stav EU uticati na javno mnjenje u Srbiji i Crnoj Gori. "Zatim treba da se sastane politicko rukovodstvo i da donese kompromis. Ja se nadam da ce taj stav EU uticati i na rukovodstvo Crne Gore", kazao je Djindjic. Prema recima srpskog premijera, Campi je rekao i da Italija podrzava jugoslovensku orijentaciju ka kandidaturi, a vremenom i ulasku u EU. Premijer Crne Gore Filip Vujanovic, koji se posle Djindjica sastao sa Campijem i zamenikom sefa italijanske diplomatije, senatorom Robertom Antonioneom, kazao je da je italijanskim zvanicnicima preneo "da krajnje realni razlozi, pragmatizam a ne emocija, opredeljuju Crnu Goru i njenu vlast" da se u dijalogu sa Srbijom zalaze za savez nezavisnih drzava. Vujanovic je novinarima u italijanskoj ambasadi u Beogradu kazao da je cilj Crne Gore savez koji bi bio u "funkciji najboljih odnosa Beograda i Podgorice". Taj savez ce, kako je naveo Vujanovic, imati "skladne odnose, sadrzajne odnose, otvorenu komunikaciju i obezbediti da izmedju Srbije i Crne Gore vlada jedan blizak i zdrav odnos, a ne kao sada". "Campi je saopstio stav Italije kao EU. Zna se koji je to stav, i on ga je saopstio, naravno ukazujuci da se dijalogom treba doci do resenja", kazao je Vujanovic. On je rekao da Campi izrazio zadovoljstvo zbog obnavljanja dijaloga Beograda i Podgorice i sto se taj dijalog "odvija uz ucesce, sa davanjem dobrih usluga EU". "Ja sam takodje izrazio zadovoljstvo i odlucnost Crne Gore ka dijalogu i nadu da ce se u tom dijalogu resiti odnos Srbije i Crne Gore", rekao je Vujanovic. "Ja sam saopstio i svoj dozivljaj ekspertskog nalaza koji pokazuje punu nespojivost nasih ekonomskih i bezbednosnih sistema i pravnopolitickog funkcionisanja zajednicke drzave, i nadu da cemo kroz krajnje objektivan ekspertski nalaz, koji bi ocenio i jednu i drugo vidjenje, naci i dogovoriti se o savezu nezavisnih i medjunarodno priznatih drzava", kazao je Vujanovic. PATRIJARH PAVLE PRIMIO ITALIJANSKOG PREDSEDNIKA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Pavle primio je veceras u Srpskoj patrijarsiji predsednika Italije Karla Azelja Campija i clanove njegove delegacije. Patrijarh Pavle je zahvalio na nesebicnoj pomoci koju je Italija pruzila nasem narodu tokom svih ovih godina naseg stradanja i posebno italijanskoj vojsci koja, kako je rekao, cuva nasu Pecku patrijarsiju i Visoke Decane. Predsednik Campi je naglasio znacaj dugogodisnjih prijateljskih odnosa izmedju srpskog i italijanskog naroda. On je izrazio nadu da ce reforme sistema biti sprovedene i da ce Jugoslavija sa novim institucijama po uzoru na evropske postati deo EU. Patrijarh Pavle poklonio je italijanskom predsedniku monografiju na italijanskom jeziku "Tera sakra" (Sveta zemlja) Gojka Subotica i "Raspeto Kosovo" o porusenim i oskrnavljenim svetinjama Kosova i Metohije posle dolaska medjunarodnih snaga, u izdanju Eparhije raskoprizrenske. ITALIJANSKI MEDIJI-CAMPI: JUGOSLAVIJA MORA DA POSTOJI RIM, 18. januara (Tanjug) Jugoslavija treba da postoji i mora joj se pomoci da bi lakse prebrodila ekonomske teskoce i zapocela ekonomsko ozivljavanje, jedna je od kljucnih poruka danasnjih italijanskih medija posle jucerasnje posete italijanskog predsednika Karla Azelja Campija Beogradu. Poseta je dobila veliki publicitet u italijanskim medijima, sa izuzetkom rimske "Republike" i Berluskonijeve TV mreze, koja nije posvetila nijednu rec jucerasnjoj poseti. U Rimu se to tumaci ne bas skladnim odnosima izmedju predsednika i mocnog premijera. Vec iz naslova danasnjih italijanskih medija jasno se moze uociti da su oni u prvi plan stavili pre svega opstanak Jugoslavije, ali i zelju da u tome Italija pomogne. Ti naslovi prakticno svode bilans jucerasnje posete Campija: "Jugoslavija nova i ujedinjena", "U Evropi samo ujedinjena Jugoslavija", "Od Italije uvek pomoc". Italijanski mediji su posvetili mnogo prostora i komentara i razgovorima koje je Campi imao sa svojim domacinom, jugoslovenskim predsednikom Vojslavom Kostunicom i drugim licnostima u Beogradu, kao i potpisivanju Sporazuma o donaciji Italije u iznosu od 25 milijardi lira Jugoslaviji. U komentarima se podseca da je "Italija uvek bila blizu Jugoslavije, i zbog toga je logicno da je drugi po velicini partner u trgovinskoj razmeni" Jedna od konstatacija je i da se stari odnosi, posle jucerasnje posete predsednika Campija, mogu razvijati na osnovi novih angazmana. Italija ima mnogo razloga za podrsku Jugoslaviji, koja je usla u Evropu, zbog "poverenja u novu i jedinstvenu Federaciju i predsednika Kostunicu, koji ce se, kako je rekao predsednik Campi, sigurno zaloziti za ocuvanje suvereniteta i integriteta Federacije putem obnovljene saradnje sa Crnom Gorom u okviru novog ustavnog instrumenta", konstatuju italijanski mediji uz zakljucak: "Italija Jugoslaviji daje tri oslonca u uspostavljanju novih temelja drzave: vojne snage na Kosovu, ekonomsku pomoc, koja je vec aktivirana i podrsku u ocuvanju integriteta Federacije". JUGOSLAVIJA - CESKA PESIC: CESKA PODRZAVA CELOVITOST SRJ BEOGRAD, 17.januara (Tanjug) Jugoslovenski premijer Dragisa Pesic izjavio je danas, posle susreta s predsednikom ceske vlade Milosem Zemanom koji boravi u dvodnevnoj zvanicnoj poseti SRJ, da Ceska Republika podrzava celovitost i teritorijalni integritet Jugoslavije. Dva premijera potpisala su, posle danasnjeg jednoipocasovnog razgovora u Palati federacije u Novom Beogradu, Ugovor o socijalnom osiguranju izmedju SRJ i Ceske Republike. Podsecajuci novinare da su razgovori dveju drzavnoprivrednih delegacija poceli jos prepodne u Privrednoj komori Jugoslavije, premijer Pesic je istakao da je na tamo odrzanom ekonomskom forumu izrazeno obostrano izuzetno interesovanje za buducu privrednu saradnju Ceske i Jugoslavije. Dvojica premijera upoznala su privrednike sa pretpostavkama za brzi, bolji i uspesniji privredni odnos dveju zemalja. "Konstatovali smo da su bilateralni odnosi dve zemlje u usponu, ali da svakako nijesu na onom nivou koliko pruzaju potencijali i pretpostavke dve privrede", rekao je premijer Pesic i dodao da je dogovoreno da se vrlo brzo dovrse zakonske osnove koje su nuzan uslov za bolju privrednu saradnju, kao i da budu otklonjene neke prepreke i poteskoce koje se pojavljuju u tekucim ekonomskim odnosima. Pesic je podvukao ponovo istaknutu spremnost ceske vlade da ucestvuje u obnovi jugoslovenske privrede, bilo kroz Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope, bilo kroz direktno angazovanje ceske privrede. Jugoslovenski premijer upoznao je predsednika ceske vlade sa aktuelnom politickom situacijom u SRJ i regionu, pri cemu je izrazen visok stepen podudarnosti stavova po ovim pitanjima, narocito kad je rec o buducnosti federacije. "Zajednicki smo konstatovali da bi promene granica SRJ i uopste na Balkanu imale dalekosezne negativne posledice i da Ceska daje punu podrsku ocuvanju cjelovitosti SRJ i njenom teritorijalnom integritetu", rekao je Pesic. U razgovorima je izrazena i ceska podrska primeni Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i tome da je Kosovo i Metohija deo SRJ, dodao je Pesic i zakljucio da su dva premijera podrzala i medjunarodnu borbu protiv terorizma, uz konstataciju da ta borba nema alternativu i da toj borbi obe zemlje daju pun doprinos. Ceski premijer Zeman istakao je da se u sastavu njegove delegacije nalazi oko 80 poslovnih ljudi i tri ministra: za industriju i trgovinu, za saobracaj i telekomunikacije i za poljoprivredu i ocenio da to ukazuje na oblasti u kojima bi poslovni ljudi mogli da ucestvuju u rekonstrukciji Jugoslavije. Zeman je rekao da su razgovori bili vrlo konkretni i da u njima nisu izbegnuta ni neprijatna pitanja, kao sto su garancije ceskog izvoza u Jugoslaviju, i konstatovao da je ucinjen korak napred. Premijer Zeman je, na kraju, potvrdio da Ceska Republika, u skladu da rezolucijama SB UN i stavovima EU, podrzava teritorijalni integritet i nepovredivost granica SRJ. Predstavnici MIP Jugoslavije i Ceske potpisali su danas u Palti federacije Sporazum o saradnji MIP SRJ i MIP Ceske Republike. ZEMAN: GRANICE SRJ SU NEPOVREDIVE KOSOVO U OKVIRU SRJ BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Ceska Republika u potpunosti podrzava integritet SRJ, nepovredivost njenih granica i opstanak Kosova i Metohije u sastavu Jugoslavije, izjavio je veceras ceski premijer Milos Zeman. Posle susreta sa predsednikom Veca republika i potpredsednikom Veca gradjana saveznog parlamenta Srdjom Bozovicem i Milutinom Ojdanicem, Zeman je izjavio da je uveren da ce "misija (visokog predstavnika EU) Havijera Solane", koji posreduje u razgovorima o buducnosti jugoslovenske federacije, "biti uspesna". Ceski premijer kazao je da je dogovrena i parlamentarna saradnja dveju drzava, dodavsi da se, osim potpisanih Sporazuma o socijalnom osiguranju i saradnji ministarstava inostranih poslova Ceske i Jugoslavije, sprema potpisivanje "jos nekih sporazuma". Bozovic je rekao da je sa delegacijom Ceske razgovarano o politickim temama i aktivnostima savezne vlade u procesu tranzicije, naglasavajuci da su iskustva Ceske u procesu tranzicije "impresivna i predstavljaju vazan podstrek za razvoj ukupnih ekonomskih odnosa". Savezna skupstina ce uciniti sve da se bilateralni odnosi Ceske i Jugoslavije "ostvare na najbrzi nacin", a parlamentarna saradnja je u interesu jacanja odnosa dve drzave i njenih naroda, istakao je Bozovic. Ojdanic je ocenio da je poseta ceskog premijera veoma znacajna, naglasivsi da dve zemlje imaju zajednicke interese za integraciju Jugoslavije u medjunarodne organizacije i institucije. "Ceska Republika razume nase probleme i ima istovetne stavove o ocuvanju teritorijalnog integriteta, sredjivanja odnosa u federaciji, kao i o medjunarodnim temama", rekao je Ojdanic. PESICZEMAN: JUGOSLOVENSKOCESKI ODNOSI SU NA UZLAZNOJ PUTANJI BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Odnosi Jugoslavije i Ceske su na uzlaznoj putanji i dobri su izgledi za unapredjenje privredne saradnje dveju zemalja, rekao je danas u Beogradu savezni premijer Dragisa Pesic u susretu s ceskom drzavnoprivrednom delegacijom koju predvodi premijer Milos Zeman. On je na ekonomskom forumu u Privrednoj komori Jugoslavije (PKJ) ocenio da su politicki odnosi izuzetno dobri posle demokratskih promena u Jugoslaviji, "a da je na Saveznoj i Republickoj vladi da stvore dobre osnove za daleko bolju ekonomsku saradnju od sadasnje". Pesic je na skupu kojem su prisustvovali jugoslovenski privrednici i oko 80 predstavnika vodecih ceskih firmi, istakao da nasa privreda ima nesumnjiv interes za saradnju s Ceskom, cemu ce znatno doprineti sprovedene i predstojece reforme. Savezni premijer je rekao da ce doprinos tome dati i zakljucivanje memoranduma o razumevanju i slobodnoj trgovini u regionu jugoistocne Evropu, punopravno clanstvo nase zemlje u Savetu Evrope, koje se ocekuje ove godine, i pripreme za pridruzivanje Jugoslavije Evropskoj uniji. Pesic je cesku delegaciju upoznao sa osnovama ekonomske politike za ovu godinu u kojoj su prioriteti proces privatizacije i restrukturiranje velikih drustvenih preduzeca, pozivajuci potencijalne ceske partnere da investiraju u nasu privredu. Ceski premijer Zeman je upoznao jugoslovenske privrednike s rezultatima ceske ekonomije posle desetogodisnjeg procesa privatizacije, porucujuci im da u ekonomskoj transformaciji koriste negativna ceska iskustva, jer "uciti se na greskama drugih uvek je jeftinije nego se uciti na sopstvenim greskama". On je predocio dva osnovna principa ceske ekonomske politike: investicije treba da rastu brze od potrosnje a realni licni dohoci sporije od rasta produktivnosti rada, jer su to glavni uslovi konkurentnosti na svetskom trzistu. Zeman je rekao da ce ove godine strana ulaganja u Cesku dostici pet milijardi dolara. Prema njegovim recima, to bi s obzirom da nase dve zemlje imaju priblizan broj stanovnika i privrednu strukturu moglo da bude izazov za jugoslovensku privredu i nadlezne organe da privuku strani kapital, slicnim podsticajima kakve je vlada Ceske obezbedila. Komentarisuci zastoj u privrednoj saradnji dveju zemalja zbog neispunjavanja ugovornih obaveza jugoslovenske strane u isplati kredita za rekonstrukciju termoelektrane "Kolubara B", Zeman je porucio da ovakvi i slicni "sitni" problemi moraju biti prevazidjeni, jer stvaraju velike posledice. Predsednik PKJ Slobodan Korac je obavestio cesku delegaciju da Jugoslavija jedina u regionu ima zakljucen ugovor o slobodnoj trgovini s Rusijom, sto moze da doprinese povecanju razmene i pozvao cesku vladinu agenciju za reosiguranje izvoznih poslova da otvori u Beogradu centralno predstavnistvo za region. Jugoslovenskim privrednicima obratio se i potpredsednik ceske vlade i ministar industrije i trgovine Miroslav Gregr, kao clan delegacije u kojoj su bili i ministri poljoprivrede i saobracaja. ZEMAN SA BOZOVICEM I OJDANICEM BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Ceski premijer Milos Zeman izrazio je veceras uverenje da ce biti uspesna misija visokog evropskog predstavnika Havijera Solane radi resavanja odnosa u jugoslovenskoj federaciji. Zeman je veceras razgovarao sa predsednikom Veca republika Savezne skupstine Srdjom Bozovicem i potpredsednikom Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta Milutinom Ojdanicem. "Ceska u potpunosti podrzava teritorijalni integritet, nepovredivost granica i Kosovo i Metohiju u sastavu SRJ", kazao je ceski premijer novinarima nakon razgovora sa Bozovicem. U razgovoru sa Zemanom, prema Bozovicevim recima, razmotrena je aktuelna politicka situacija u SRJ, kao i potezi vlasti SRJ da "ovaj slozzen proces tranzicije prodje na najbezbolniji nacin". "Poseban akcenat je stavljen na dalji razvoj ekonomske saradnje SRJ i Ceske", kazao je Bozovic i dodao da ce Savezna skupstina uciniti sve da bilateralni sporazumi budu realizovani "na najbrzi i najkvalitetniji nacin". Ojdanic i Zeman su, prema recima potpredsednika Veca gradjana, razgovarali o bilateralnim ekonomskim odnosima i medjunarodnim temama od zajednickog interesa. Oni su se slozili da dve zemlje imaju zajednicke interese i motive za dalju integraciju SRJ u medjunarodne organizacije i institucije. Zeman je na kraju izrazio zadovoljstvo sto je sa predstavnicima oba veca jugoslovenskog parlamenta dogovorio saradnju izvrsnih organa vlasti dveju drzava. SARADNJA U OBLASTI SAOBRACAJA I TELEKOMUNIKACIJA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Savezni ministar saobracaj i telekomunikacija Bozidar Milovic i ceski ministar saobracaja Jaromir Sling (Jaromir Scling) razgovarali su veceras u Palati federacije o iskustvima Republike Ceske u procesu tranzicije i saradnji dveju zemalja u oblasti saobracaja i telekomunikacije. Ministar Sling je tom prilikom urucio domacinu ceski nacrt sporazuma o vazdusnom saobracaju, a dve strane su se saglasile da ce predstojece potpisivanje tog i drugih sporazuma u oblasti saobracaj i telekomunikacija, znacajno podstaci bilateralne ekonomske odnose SR Jugoslavije i Republike Ceske, saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje. VELIKE MOGUCNOSTI ZA SARADNJU U SOCIJALNOJ I ZDRAVSTVENOJ ZASTITI BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Savezni sekretar za rad, zdravstvo i socijalno staranje Miodrag Kovac upoznao je danas prvog zamenika ministra zdravlja Republike Ceske Mihala Pohanka sa stanjem u oblasti zdravstvene i socijalne zastite u nasoj zemlji i koracima koji se preduzimaju kako bi se ono poboljsalo. Obostrano je naglaseno da su mogucnosti za saradnju dve zemalje na ovom planu izuzetno velike, kako izmedju zdravstvenih i naucnih institucija, tako i razmenom strucnih i naucnih informacija i kadrova, istice se u saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje. Posebno je naglasena podrska koju ce Ceska Republika pruziti nasoj zemlji u dobijanju statusa posmatraca u SADREACu (Sporazum o saradnji nadleznih organa za lekove zemalja pridruzenih EU) i za prijem u PIC (Konfencija o farmaceutskoj inspeciji) i PIC/s (Sema saradnje farmacetuskih inspecija). SR JUGOSLAVIJA SVAJCARSKA-SRJ: SVILANOVIC U PONEDELJAK U BERNU BERN, 17. januara 2002. (BetaAFP) - SMIP Goran Svilanovic doputovace u ponedeljak, 21. januara u zvanicnu radnu posetu Svajcarskoj na poziv svajcarskog MIP Zozefa Deisa, saopsteno je danas u Bernu. Glavna tema razgovora dva ministra bice situacija u jugoistocnoj Evropi i posebno u Jugoslaviji, kao i bilateralni odnosi. Ekonomske sankcije koje je Svajcarska primenjivala prema SRJ vecinom su ukinute 20. decembra 2001. Ukinut je i embargo na izvoz vojne opreme. Svajcarska i SRJ usko saradjuju u oblasti pravosudja. Predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi Aleksandar Radovic dva puta je bio u Bernu tokom 2001. Beograd je Bernu prosledio tri zahteva za sudsku pomoc na osnovu kojih je svajcarsko pravosudje blokiralo racune sedam osoba, ukupne vrednosti oko 6,1 miliona evra. SVAJCARSKA-AMB. RUF: JOS SE RASPRAVLJA O ZAHTEVIMA BEOGRADA BEOGRAD, 18. januara 2002. (Beta) - Svajcarski ambasador u SRJ Gaudenc Ruf izjavio je da se jos uvek raspravlja o tri zahteva koje su vlasti SRJ poslale Bernu u kojima se trazi blokiranje racuna saradnika bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica u Svajcarskoj i otkrivanje njihovog identiteta. U izjavi za danasnji "Blic", Ruf je rekao da je prvi zahtev poslat u septembru i da je, u medjuvremenu, nesto pre Bozica u Bernu boravila delegacija iz Beograda koja je sa predstavnicima svajcarskih vlasti razgovarala o takozvanoj "pravnoj pomoci". Kao rezultat ovih razgovora, "svajcarske vlasti poslale su uputstva bankama u kojima su Milosevicevi saradnici otvorili svoje racune, a uputstva su poslata i vlasnicima racuna", kazao je Ruf. On je dodao da je vlasnicima racuna dat "period za zalbu i da ce po isteku tog perioda podaci o racunima biti dostavljeni vlastima u Beogradu". Prema njegovim recima, ovaj proces bi mogao da se zavrsi za dva do tri meseca i "ne postoji sansa da se novac sa ovih racuna prebaci na neko drugo mesto, jer su racuni blokirani". Ruf je ocenio da ce predstojeca poseta sefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovica Svajcarskoj "biti uspesna". "Svajcarci znaju da je bivsi diktator nestao sa politicke scene, ali i dalje ima odredjenih predrasuda. Dolazak mladog, modernog demokrate Svilanovica je najbolji nacin da se te predrasude razbiju", rekao je Ruf. OEBS-GAMA: OEBS CE I DALJE PODRZAVATI REFORME U SRJ BEC, 17.januara 2002.(Beta) - Ministar inostranih poslova Portugalije Zaime Gama predstavio je danas Stalnom savetu OEBS smernice svoje zemlje u predsedavanju ovom organizacijom. Novi predsedavajuci OEBS u kratkom obracanju predstavnicima 55 zemalja clanica istakao je da ce u sredistu predsedavanja biti borba protiv terorizma. Portugalski diplomata naglasio je da ce OEBS nastaviti da podrzava zapocete reformske procese u SRJ, dijalog Srbije i Crne Gore radi resenja odnosa u federaciji, plan srpskih vlasti za jug Srbije i multietnicko Kosovo. SR NEMACKA-SRJ: FONDACIJA "HANS ZAJDEL" POKLONILA SMIPU OSAM KOMPJUTERA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Nemacka fondacija "Hans Zajdel" dodelila je donaciju od osam savremenih kompjutera s pratecom opremom Sektoru za stampu, informisanje i kulturu Saveznog ministarstva za inostrane poslove. Donaciju je pomocniku saveznog ministra Aleksandri Joksimovic urucio predstavnik za Srednju, Istocnu i Jugoistocnu Evropu ove nemacke nevladine organizacije dr Klaus Fizinger. Ova donacija doprinece tehnicki kvalitetnijem radu, brzoj razmeni informacija i unapredjenju rada informatickog dela Sektora za stampu, informisanje i kulturu. HRW: SARADNJA SRJ S HASKIM TRIBUNALOM NEZADOVOLJAVAJUCA NJUJORK, 17. januar 2002. (Beta) - Osim izrucenja Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, SRJ protekle godine nije mnogo postigla u pogledu preuzimanja odgovornosti za ratne zlocine, ocenjuje se u godisnjem izvestaju americke nevladine organizacije "Hjuman rajts voc" (HRW). U izvestaju HRW o stanju ljudskih prava u svetu u protekloj godini, koji je objavljen juce, navodi se da je u SRJ mali broj lica optuzenih za ratne zlocine uhapsen i predat Haskom tribunalu. HRW podseca i da su najmanje cetvorica jugoslovenskih i srpskih visokih zvanicnika koji su optuzeni za zlocine protiv covecnosti na Kosovu, i dalje na slobodi, kao i trojica oficira bivse JNA koji su optuzeni za zlocine u Vukovaru i dvojica oficira za zlocine tokom napada na Duborvnik. Kao pozitivni razvoj ocenjuje se javna debata u SRJ o zlocinima pocinjenim protiv kosovskih Albanaca za vreme Milosevicevog rezima. Ukazuje se, takodje, da opozicija u SRJ, za razliku od vremena kada je Milosevic bio na vlasti, moze slobodno da deluje, kao i da je sadasnja vlast pokrenula vise istraga zbog korupcije protiv ljudi iz prethodnog rezima. Najmanje 50 od 225 kosovskih Albanaca se prosle godine nalazilo u zatvorima u Srbiji, iako je Zakon o amnestiji usvojen jos u februaru, navodi HRW. U Srbiji se uglavnom postuje sloboda govora, iako su se neki mediji, u politickom sukobu izmedju predsednika SRJ Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana Djindjica, svrstali na jednu ili drugu stranu, ocenjuje se u izvestaju. HRW, medjutim, ukazuje na slucaj urednika crnogorskog dnevnika "Dan" Vladislava Asanina koji je osudjen zbog prenosenja serije clanaka iz hrvatskog nedeljnika "Nacionala" o balkanskoj duvanskoj aferi, u koju su navodno bili umesani najvisi crnogorski zvanicnici. Posebno se ukazuje na obnovu policijske prakse takozvanih "informativnih razgovora". HRW posebnu paznju posvecuje nasilju policije prema pripadnicima romske manjine, navodeci nekoliko slucajeva zlostavljanja i neovlascenog pritvaranja Roma. U izvestaju se, takodje, navodi da u Jugoslaviji boravi oko 390.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, koje vlasti, kako se ocenjuje, ne podsticu na povratak u te zemlje, vec na integraciju u SR Jugoslaviju. SRJ - RAZGOVORI O FEDERACIJI KOSTUNICA: SRBIJA I CRNA GORA ZAJEDNO ZA STABILNOST REGIONA BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je danas u intervjuu za italijanski dnevnik "Korijere dela sera" da nova razdvajanja na Balkanu "nisu ni u cijem interesu", i dodao da Srbija i Crna Gora "ujedinjeni cine dobro Balkanu". "U interesu je i Srbije i Crne Gore da ostanu zajedno, zbog stabilnosti regiona", kazao je predsednik SRJ, naglasivsi da je predsednik Crne Gore Milo Djukanovic "jos uvek problem, jer izbegava da donese odluku". Kostunica je rekao da je u toku dijalog o buducnosti federacije sa evropskim komesarom za saradnju i bezbednost Havijerom Solanom, ali je kritikovao crnogorsku stranu koja je prema njegovim recima "odlozila referendum". "Mi smo i pored toga jos jednom ulozili napor da se nadje resenje da ostanemo zajedno, i Italija nam pomaze u toj nameri", rekao je jugoslovenski predsednik. Kostunica je kazao da je "dobro resenje da se Kosovo jos neko vreme nalazi pod protektoratom medjunarodne zajednice", istakavsi da je za Jugoslaviju najbolje resenje "spanski model decentralizacije". "To znaci da je potreban Ustav koji ce dati federaciji neophodna ovlascenja, a odredjenim oblastima autonomiju koja ce zastiti prava manjina". "Samo ce u tom slucaju Jugoslavija opstati", ocenio je predsednik SRJ. On je za jesen ove godine najavio predsednicke izbore u Srbiji, dodavsi da je pre toga potrebno u Ustavu Srbije "izmeniti izborni zakon po kome se bira predsednik". Kostunica se zalozio za donosenje novog ustava, ali je istakao da "nesredjeni odnosi u federaciji to usporavaju". "Menjamo put koji nije postojao poslednjih deset, vec poslednjih pedeset godina, ali za reforme je potrebna cista situacija koju mi nemamo zbog nedefinisanog stanja na Kosovu i Crnoj Gori, pa jos uvek zivimo pod starim Ustavom", zakljucio je jugoslovenski predsednik. SNP BULATOVICAMB.MONTGOMERI: DIJALOG UZ UCESCE MEDJUNARODNE ZAJEDNICE PODGORICA,17.januara(Tanjug) Predrag Bulatovic, predsednik SNP izjavio je danas da je sigurno da ce se medjunarodna zajednica ukljuciti u eventualni unutarcrnogorski dijalog o uslovima za pripremu referenduma. "Nase insistiranje na ucescu predstavnika institucija EU i SAD naislo je na odobravanje ambasadora Vilijema Montgomerija", rekao je Bulatovic novinarima nakon susreta sa americkim ambasadorom u Podgorici. Ukazujuci da je koalicija "Zajedno za jugoslaviju" jedinstvena u stavu da je "medjunardni faktor pozeljan u mogucim razgovorima crnogorske vlasti sa opozicijom o pripremi referenduma" Bulatovic je istakao da nije precizirano da li ce oni ucestvovati u svim fazama dijaloga ili pojedinim rundama. Bulatovic je primetio da je situacija u Crnoj Gori, narocito nakon poslednjih bozicnih dogadjaja u Beranama i zabrane doceka Pravoslavne nove godine na Trgu u Podgorici, dodatno destabilizovana, tako da "referendum u tim uslovima nije moguc". On je predocio da je sa americkim ambasadorom razgovarao i o dosadasnjim rezultatima rada ekspertskih timova ocenjujuci da im je "crnogorski rezim pristupio neiskreno". "Mi smo spremni da o referendumu razgovaramo, ali samo ako se dokaze da je on jedino moguce resenje odnosa Srbije i Crne Gore", podvukao je Bulatovic i dodao da bi u njima trebalo da ucestvuju medjunardni predstavnici. SAD-AMB.MONTGOMERI: USKORO NASTAVAK RAZGOVORA O ODNOSIMA U SRJ PODGORICA, 17. januara 2002. (Beta) - Americki ambasador u Jugoslaviji Viljem Montgomeri najavio je danas da ce razgovori najvisih zvanicnika Crne Gore, Srbije i savezne vlasti o preuredjenju odnosa u SRJ najverovatnije biti nastavljeni za nedelju dana. "Sa Beogradom i predstavnicima EU vode se razgovori o buducnosti federacije. Ovi razgovori ce se nastaviti otprilike kroz nedelju dana", izjavio je Mongomeri novinarima po okoncanju razgovora sa crnogorskim zvanicnicima. On je razgovarao sa crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem, liderima SNP i NS Predragom Bulatovicem i Draganom Socem, kao i sa politickim liderom LS Miodragom Zivkovicem. Americki ambasador je kazao da su ga interesovali "utisci politickih partija o napretku tih razgovora (o preuredjenju odnosa u SRJ) i njihove procene daljih koraka". On je kazao da je s crnogorskim predsednikom razgovarao i o saradnji Crne Gore sa Haskim tribunalom. Naglasio je da SAD pridaju toj saradnji veliki znacaj. Montgomeri je kazao da su to bile "manje vise rutinske konsultacije", kojima je prisustvovao i americki ambasador za ratne zlocine Pjer Prosper. Americki ambasador rekao je da se interesovao i za situaciju u Crnoj Gori posle novogodisnjih i bozicnih praznika. "Zeleo sam da se upoznam i sa raspolozenjem koje vlada u Crnoj Gori posle nedavne proslave Nove godine i kako ga politicke partije ocenjuju," naveo je Mongomeri. SAD SE I DALJE NADAJU "PREUREDJENJU JUGOSLAVIJE" VASINGTON, 18. januara (Tanjug) SAD se i dalje nadaju da ce Crna Gora i Srbija resiti spor "u okvirima preuredjene Jugoslavije" i u tom stavu nema promene, izjavio je danas bivsi americki izaslanik za Balkan Dzejms Dobins. U razgovoru za Glas Amerike, Dobins je podsetio da su SAD "obema stranama predocile da bi volele da pregovaraju i da svoje nesuglasice rese u direktnim razgovorima". Na pitanje da li ce americka usredsredjenost na rat protiv terorizma i obnovu Avganistana odvuci paznju sa podrucja Balkana, Dobins je odgovorio negativno. "SAD ostaju predane Balkanu. Nase mirovne trupe ostaju i u Bosni, i na Kosovu. Takodje smo angazovani u Paktu za stabilnost i drugim organizacijama", rekao je on. "Ne verujem da bilo koji region u svetu zeli da kao krizno zariste bude u sredistu medjunarodne paznje. Balkanskom podrucju je potrebna normalizacija prilika" rekao je bivsi americki izaslanik za Balkan i dodao da su "prilike i dalje veoma osetljive" i da je stoga "nuzno da SAD, NATO i EU nastave da brinu o tom regionu". SAD NECE SUBVENCIONISATI SECESIJU CRNE GORE VASINGTON, 18. januara (Tanjug) Ukoliko odluce da napuste jugoslovensku federaciju, Crnogorci "ne bi trebalo da ocekuju da SAD subvencionisu tu odluku", izjavio je danas Dzon Helsmen, visi naucni saradnik fondacije "Heritidz" u Vasingtonu. "Crnogorski narod mora da posteno odluci da li bi takav entitet bio ekonomski odrziv", rekao je on u intervjuu Glasu Amerike. Helsmen je izjavio da administracija americkog predsednika Dzordza Busa ima jasan stav prema buducim odnosima Crne Gore i Srbije da se zalaze da se federacija sacuva i da takvo resenje u Vasingtonu uziva vecu podrsku. Helsmen je podsetio da su SAD nagovestile da se u slucaju napustanja federacije nece direktno angazovati u prilog jednog ili drugog resenja. Odgovarajuci na pitanje o eventualnom angazovanju medjunarodne zajednice u resavanju sadasnjih problema izmedju Crne Gore i Srbije, Helsmen je rekao da, ukoliko zainteresovane strane zatraze od SAD da se angazuju"mi bismo to uradili". Helsmen je postavio i pitanje ekonomskog opstanka Crne Gore kao samostalne drzave. "Cesto se cuje da bi Crna Gora samo od turizma mogla ostvarili dovoljne prihode. Mozda bi to bilo moguce. Vladavina zakona je, medjutim, u Crnoj Gori problematicna, a investicije iz zemalja kao sto su Nemacka i Italija, a pogotovu SAD, nece pristizati ukoliko se ne resi to pitanje", ocenio je on. Po misljenju Helsmena, jedan od vaznih razloga za ocuvanje federalne drzave jeste da bi Jugoslavija mogla da postane model za ceo region, da pokaze kako se resavaju nesuglasice politickim, a ne vojnim putem. "SAD, takodje, smatraju da se proces raspadanja bivse Jugoslavije mora zaustaviti. Neizvesno je, medjutim, gde je ta linija. Sada u Beogradu imamo demokratsku vladu koja, kako smatramo, postupa na pravi nacin. Svako na svoj nacin, i predsednik Kostunica, i premijer Djindjic, cine sta mogu da uvedu Srbiju i Jugoslaviju u eru tesnje saradnje sa SAD. Mi ne bismo zeleli da vidimo da se taj tok poremeti", rekao je Helsmen, procenjujuci da ce u "slucaju Srbije i Crne Gore" Vasington zauzeti neutralan stav. REPUBLIKA SRBIJA NATASA MICIC PRIMILA AMBASADORA POLJSKE U SRJ BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta -) Predsednica Narodne skupstine Srbije Natasa Micic razgovarala je danas sa ambasadorom Republike Poljske u SRJ Tadeusom Diemom o odnosima i saradnji Jugoslavije i Poljske. Razgovarano je i o ucescu Republike Srbije u bilateralnoj saradnji. Na sastanku je posebno je bilo reci o mogucnostima za uspostavaljanje parlamentarne saradnje. SRBIJAVLADA: FORMIRANA KOMISIJA ZA PRACENJE ZIVOTNOG STANDARDA BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Vlada Srbije razmotrila je danas Predlog zakona o utvrdjivanju odredjenih nadleznosti Autonomne pokrajine Vojvodine i predlozila amandmane Narodnoj skupstini na taj predlog zakona, saopstio je vladin Biro za komunikacije. Na sednici vlade usvojen je "paket" uredbi iz oblasti poljoprivrede i doneta odluka o obrazovanju Komisije za pracenje zivotnog standarda. Primarni zadatak ove komisije bice pracenje standarda stanovnistva, predlaganje mera za njegovo poboljsanje i mesecno obavestavanje javnosti o kretanju vrednosti "potrosacke korpe" i zarada u Republici. U radu Komisije, kojoj ce predsedavati premijer Zoran Djindjic, ucestvovace predstavnici vlade Srbije, predsednik Saveta potrosaca Beograda i eksperti iz oblasti ekonomije i finansija. SRBIJA-CESKA-DJINDJIC: VLADA POCINJE DA ELIMINISE VANEKONOMSKE RIZIKE BEOGRAD, 18. januara 2002. (Beta) - Srpski premijer Zoran Djindjic ocenio je danas da u Srbiji vlada postepeno pocinje da resava "vanekonomske rizike" kako bi privreda mogla da se bavi biznisom. Nakon razgovora sa ceskim premijerom Milosom Zemanom, Djindjic je rekao da vlade treba da stvore uslove da privrednici mogu da posluju i dodao da postoje izvesne "teskoche i problemi, pre svega u pogledu dugova". Zeman je naglasio da je ceska delegacija sa predstavnicima Vlade Srbije prevashodno razgovorala o ekonomskim pitanjima, i da je razmenila iskustva o ekonomskoj transformaciji Ceske. "Informisali smo srpsku stranu o prilivu inostranih investicija u Cesku i naglasili da je uspesan priliv uslovljen pripremom kvalitetne energetske i saobrachajne baze", rekao je ceski premijer. Zeman je kazao da Ceska u potpunosti postuje teritorijalni integritet i suvernitet SRJ i, uz konstataciju da je poznat njihov stav prema terorizmu, naglasio je da Ceska smatra "da se protiv terorizma ne moze boriti samo u Avganistanu, nego i u nekim delovima Evrope, bilo da se radi o Baskiji, Severnoj Irskoj ili Kosovu". Na pitanje kako che biti regulisan kredit koji je Ceska odobrila Vladi Srbije za rekontrukciju Termoelektrane "Kolubara B", Zeman je precizirao da se radi o 2,5 miliona dolara kamate i izrazio nadu da che dugovanja biti izmirena, posto je to nacin da investitori i kreditori povrate poverenje u republicku vladu. Djindjich je kazao da se radi o kreditu od 62 miliona dolara, koji je odobren 1997. godine za rekonstrukciju Termelektrana Kolubara "A" i "B", i dodao da je jedan deo duga vech otplachen. Srpski premijer je, takodje, izrazio nadu da che vlada nachi nacin da izmiri dugovnja, naglasivsi da je zatekla izuzetno visoka dugovanja u energetskom sektoru, posebno prema Rusiji i Kini. SRJ-CESKA: COVIC RAZGOVARAO SA ZEMANOM O PROBLEMIMA NA KOSOVU BEOGRAD, 18. januara 2002. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic izjavio je da je danas razgovarao sa premijerom Ceske Republike Milosem Zemanom o stanju na Kosovu i Metohiji i najnovijim politickim nestabilnostima koje se desavaju na tom prostoru. Covic je izjavio nakon razgovora sa ceskim premijerom, da je on predocio da su jugoslovenske i srpske vlasti uradile sve sto je bilo do njih za omogucavanje odrzavanja izbora na Kosovu, iako su bile suocene sa velikim moralnim dilemama. On je, medjutim, napomenuo da Beograd i Srbi sa Kosova nisu "zatvorili vrata" i da zele da razgovaraju. Od buduceg predsednika Kosova i Metohije se ocekuje da bude hrabar i da ravnopravno tretira sve gradjane bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, istakao je sef Koordinacionog centra za Kosovo. Potpredsednik Vlade Srbije je osudio jucerasnje ubistvo poslanika Demokratskog saveza Kosova Ismaila Hajdarija kao najnoviji akt terorizma. On je rekao da Beograd i Srbi na Kosovu moraju da razgovaraju sa liderom DSK Ibrahimom Rugovom i predstavnicima medjunarodne zajednice o trajniom resenju problema na Kosovu, ali iskljucivo u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Covic je napomenuo da je sa ceskim premijerom Milosem Zemanom razgovarao i o energetici i regulisanju nasih finansijskih obaveza prema ceskih firmama, posebno u pogledu radova na "Kolubari B". On je, medjutim, naveo i da ceske firme imaju obaveze prema nekim nasim preduzecima, tako da ce dve vlade pokusati da "deblokiraju citavu situaciju". SRBIJACESKA: UGOVOR VREDAN SKORO 3,5 MILIONA EVRA BEOGRAD, 18. januara (Tanjug) Ministri saobracaja i telekomunikacija Ceske i Srbije Jaromir Sling i Marija RasetaVukosavljevic danas su potpisali Ugovor o isporuci 37 autobusa ceskog proizvodjaca nasem prevozniku "Lasta". Ugovorom je precizirano da ceski proizvodjac "SOR Libehavy" isporuci saobracajnom preduzecu "Lasta" 37 autobusa u vrednosti od 3.474.300 evra, marke SOR C10.5. Saobracajnom preduzecu "Lasta" u ovoj godini bice isporucena 32 autobusa po ceni od 93.900 evra po autobusu, cija je vrednost 3.004.800 evra, a pet autobusa u vrednosti od 469.500 evra ceski proizvodjac poklonice "Lasti" do kraja ove godine. Uz to, ceska vlada je odlucila da finansira sa 15 odsto kupovinu u kreditnom aranzmanu 32 autobusa, sto prakticno znaci da poklanja 450.720 evra nasem prevozniku, odnosno da za taj iznos oslobadja placanje obaveza nastalih na osnovu potpisanog Ugovora na ime donacije vlade Ceske. DJELIC: OVE GODINE SKROMNO POVECANJE ZIVOTNOG STANDARDA JAGODINA, 18. januara (Tanjug) Republicki ministar finasija Bozidar Djelic ocenio je da ce ove godine "povecanje zivotnog standarda biti skromno". U emisiji jagodinske televizije "Palma plus", Djelic je sinoc istakao da "plate u ovoj godini mogu da rastu 2324 odsto, dok ce projektovana inflacija iznositi 20 procenata". "Penzioneri ce redovno primati penzije, ali im dugovi nece biti vraceni", rekao je Djelic, naglasivsi da za oko 1,3 miliona penzionera u Srbiji u ovoj godini treba onoliko sredstava koliko je prosle godine iznosio republicki budzet. Djelic je, medjutim, istakao da ce plate biti vece sa oporavkom privrede i da "mi idemo tim putem". Nasa zemlja pravi pomake i ono sto ce biti vidljivo ove godine su popravljeni putevi, krediti koje ce nasa privreda dobiti, ali ne za vece plate, vec za proizvodnju i sklapanje novih poslova, dodao je on. Govoreci o naplati poreza na ekstra profit, Djelic je precizirao da je do sada naplaceno 50 miliona maraka, a da je predvidjeno oko 200 miliona maraka i da ce svi platiti porez po istom arsinu. "Kada svi budu placali porez korektno, ukljucujuci i one koji previse kriju i kada prosirimo krug poreskih obaveznika, moci cemo da smanjimo stope poreza", ocenio je ministar finansija. SVETSKA BANKA ODOBRILA 9,2 MILIONA DOLARA ZA NAJUGROZENIJE BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Svetska banka ulozila je 9,2 miliona dolara u prvi program jednokratne socijalne pomoci za 50.000 najugrozenijih porodica u Srbiji, izjavio je danas sef kancelarije Svetske banke u Jugoslaviji Rori O'Saliven. On je rekao da Svetska banka u saradnji sa Ministarstvom za socijalna pitanja Srbije radi na projektu "koji ce osigurati da novac za siromasne ode siromasnima, a ne bogatima". "Svetska banka poseban znacaj daje socijalnom aspektu reformi koje se u Srbiji sprovode", naglasio je on. Srpski ministar za socijalna pitanja najavila je da ce ove godine u saradnji sa Svetskom bankom biti uradjena velika anketa, da bi se, kako je rekla, sto bolje utvrdilo ko su siromasne porodice u Srbiji. SRBIJA-AUSTRIJA: DOGOVORENA SARADNJA U OBLASTI TURIZMA BEOGRAD, 17. januara 2002. (Beta) - Ministar trgovine i turizma Srbije Slobodan Milosavljevic i austrijski drzavni sekretar za turizam Mares Rosman dogovorili su se da strucnjaci za turizam iz Austrije odrze u Beogradu vise predavanja o evropskim standardima u toj oblasti, saopstilo je danas republicko Ministarstvo turizma. Austrijski strucnjaci odrzace predavanja i treninge u okviru projekta "Edukacija za buducnost", a akciju ce finansirati vlada Austrije, navodi se u saopstenju. U saopstenju se navodi da je srpska delegacija postigla dogovor sa drzavnim sekretarom Austrije za zdravstvo Rajnhartom Vanekom o sardnji u oblasti zdravstveno-rehabilitacionog turizma. Time je predvidjeno da autrijski osiguranici dobijaju lekarske upute za lecenje u banjama Srbije. JUG SRBIJE: ALBANSKI EKSTREMISTI NAPALI POLOZAJ POLICIJE U SELU MUHOVAC BUJANOVAC, 18. januara 2002. (Beta) - Albanski ekstremisti rano jutros, jedan sat posle ponoci, napali su sa teritorije Kosova minobacacima pripadnike policije na bezbednosnom punktu u selu Muhovac, saopstio je danas vladin pres centar u Bujanovcu. Prema saopstenju, napad je izvrsen iz pravca sela Donje Karacevo opstina Kosovska Kamenica, iz rucnog minobacaca kalibra 64 milimetara. Mina je pala na 250 metara od bezbednosnog punkta. Policija nije odgovorila na napad, a posledica po pripadnike MUP nije bilo. Uvidjaj je izvrsila bujanovacka policije. KOSOVO - METOHIJA U PECI UBIJEN POSLANIK DSK PRISTINA, 17. januara 2002. (Beta) - Poslanik DSK Ismail Hajdari ubijen je veceras u Peci, u napadu nepoznatih osoba vatrenim oruzjem, javili su pristinski mediji. Tu vest potvrdio je i portparol policije UN Andrea Anjeli. Hajdari (50), koji je bio clan predsednistva DSK za Pec, ubijen je u 20.30 u peckom naselju Fidanista. Motivi i okolnosti Hajdarijevog ubistva nisu objavljeni, a policija koja sprovodi intenzivnu istragu, nije izdala posebno saopstenje. KOSMET-UN: ANAN POZIVA NA POMIRENJE POSLANIKE KOSMETSKE SKUPSTINE NJUJORK, 17. januara (Tanjug) Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je danas poslanike skupstine Kosova i Metohije da prevazidju razlike radi poboljsanja situacije u Pokrajini i ocenio da su aktivnosti UN na Kosmetu u kriticnoj fazi. U izvestaju o radu UNMIK Anan je ocenio da multietnicka i visestranacka skupstina izabrana proslog novembra ima "posebnu odgovornost... da jasno i otvoreno odbaci nasilje i terorizam." Anan je ocenio da bezbednost ostaje od "najvece vaznosti" za UNMIK i Kfor koje predvodi NATO. Anan je kazao da su aktivnosti UN na Kosmetu dospele u kriticnu fazu primene mandata, a to je podrska privremenoj samoupravi na teritoriji. Anan je, uprkos tome sto u pokrajinskoj skupstini i posle tri pokusaja nije izabran predsednik Kosmeta, ocenio da je ostvaren pozitivan razvoj, u koji je ubrojao i sporazum sa jacanje veza izmedju UN i zvanicnog Beograda. Anan je zakljucio da bi solidni odnosi izmedju Beograda i Pristine pomogni "buducoj dobrobiti u regionu" bez obzira na konacnu odluku o statusu Kosmeta. SAVET EVROPE OSUDIO UBISTVO POSLANIKA DSK NA KOSOVU STRAZBUR, 18. januara (Tanjug) GS Saveta Evrope Valter Svimer osudio je danas ubistvo poslanika DSK Albanca Smaila Hajdaraja i pozvao narod Kosova i Metohije da na miran nacin resi probleme sa kojima se suocava, navodi se u saopstenju te organizacije danas dostavljenom Tanjugu. "Tuzno je konstatovati da je na Kosovu obnovljeno nasilje, u trenutku kada je izbor nove (kosovske) skupstine povratio nadu u novi pocetak za tu pokrajinu", izjavio je Svimer. GS Saveta Evrope pozvao je kosovsko stanovnistvo da "radi na napretku (pokrajine) koji je postignut u poslednjih nekoliko meseci" i da "odustane od nasilja, gradeci pravo multietnicko drustvo". REPUBLIKA CRNA GORA DJUKANOVIC RAZGOVARAO SA MONTGOMERIJEM PODGORICA, 17. januara 2002. (Beta) Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic razgovarao je danas sa ambasadorom SAD u SR Jugoslaviji Vilijemom Montgomerijem o pregovorima Beograda i Podgorice o buducnosti odnosa Srbije i Crne Gore, saopsteno je iz Djukanovicevog kabineta. Djukanovic je tom prilikom "konstatovao da su i razgovori na ekspertskom nivou za Crnu Goru bili korisni". Ti razgovori su omogucili ne samo ravnopravan tretman crnogorske platforme "vec i prezentaciju argumenata znacajnih za gradjane Srbije i Crne Gore", kazao je Djukanovic. Crnogorski predsednik je ponovio da se referendum u Crnoj Gori "namece kao neminiovnost i da bi bilo neracionalno prolongirati konacno resenje". Sagovornici su konstatovali da je u tom procesu najvaznije eliminisati tenzije i obezbediti ucesce svih relevantnih subjekata. PROSPER ZADOVOLJAN SARADNJOM CRNE GORE SA HASKIM TRIBUNALOM PODGORICA, 17. januara 2002. (Beta) Specijalni americki ambasador za ratne zlocine Pjer Prosper danas je crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu preneo zadovoljstvo americke admistracije dosadasnjom saradnjom Crne Gore sa Haskim tribunalom, saopsteno je iz kabineta predsednika. U razgovoru sa Prosperom, Djukanovic je izrazio spremnost za nastavak saradnje sa Tribunalom. Prosper je, kako se navodi u saopstenju, prezentirao dalje korake u novoj americkoj strategiji prema Tribunalu. Djukanovic je ocenio da je realizacija nove americke strategije "jedan od bitnih preduslova da sve drzave na Balkanu pocnu da se bave sustinskim ekonomskim i demokratskim reformama, na zajednickcom putu integrisanja u evroatlanske integracije". U razgovoru o saradnji sa Tribunalom ucestvovao je i crnogorski ministar policije Andrija Jovicevic. IVANISEVIC: NEMA IZGLEDA ZA DINAR PODGORICA, 18.januara 2002. (Beta) - Crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic ocenio je da nema nikakvih izgleda da dinar ponovo bude zvanicna valuta u Crnoj Gori. "To bi bilo kao kada bi neko pokusavao da vrati pastu za zube u tubu iz koje je istisnuta", rekao je Ivanisevich za danasnju "Pobjedu". On je ocenio da evro za Crnu Goru predstavlja "osnovu ekonomske reforme" i sredstvo obezbedjenja "maksimalno moguce monetarne discipline". KRGOVIC: SPAVANJE NA PREGOVORIMA DEO TAKTIKE PODGORICA, 18. januara 2002. (Beta) - Predsednik saveta crnogorske Centralne banke Ljubisa Krgovic odbacio je danas tvrdnje guvernera NBJ Mladjana Dinkicha da se predstavnici Crne Gore "slepaju" u pregovorima sa medjunarodnom zajednicom. Dinkic je juce izjavio da se crnogorski pregovaracki tim slepa uz rezultate koje postizu predstavnici savezne vlasti u svim razgovorima sa medjunarodnom zajednicom, kao i da Krgovic nije ucestvovao, vec da je "prespavao" najvechi deo pregovora sa Pariskom klubom. "To nije tacno i Dinkic nije merodavan da sudi o radu delegacije, koja je funkcionisala zahvaljujuchi tome sto (ju) je vodio Miroljub Labus, a ne Dinkic", rekao je Krgovich podgorickom listu "Dan". Povodom izjave "prespavao" najvechi deo pregovora sa Pariskom klubom, Krgovich je rekao da je tacno da su on, Labus i drugi clanovi delegacije posle iscrpnih pregovora "pokusali da u dugim casovima iscekivanja zadremaju i svezi docekaju razgovore u ranim jutarnjim casovima". "To je sastavni deo iscrpljivanja pregovaraca, a bilo je i borbenih pesama kao odbrane", rekao je Krgovich. SRJ - HASKI TRIBUNAL KOSTUNICA NIKADA NIJE GOVORIO O HAPSENJU KARADZICA BEOGRAD, 17.januara 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica najodlucnije demantuje da je ikada dao izjave o hapsenju Radovana Karadzica i Ratka Mladica, receno je Beti veceras u njegovom kabinetu. "Jugoslovenski predsednik najodlucnije demantuje takve informacije", naveo je Betin izvor u kabinetu. Dopisnik ruske novinske agencije "Itartas" iz Rima, preneo je da je navodno Vojislav Kostunica u intervjuu "kosovskoj informativnoj agenciji UPI" izjavio da su Karadzic i Mladic uhapseni. "Itartas" je pod oznakom "hitno" naveo da je "Kostunica rekao da su vlasti u Beogradu pocele proceduru njihove predaje Haskom tribunalu". Ruska agencija je prenela vest kosovske agencije da je jugoslovenski predsednik saopstio da su "civilne vlasti u Beogradu, saradjivale sa Haskim tribunalom". Na Kosovu ne postoji novinska agencija "UPI" potvrdjeno je Beti u vise dobro obavestenih izvora u Pristini, koji navode da je taj naziv "izmisljen". SMUP ZIVKOVIC: KARADZIC I MLADIC NISU U SRJ BEOGRAD, 18. januara (Tanjug) Radovan Karadzic i general Ratko Mladic ne nalaze se na teritoriji SRJ, sto sam rekao i ranije u nekoliko navrata, izjavio je danas savezni ministar policije Zoran Zivkovic. Zivkovic je, na konferenciji za novinare DS ciji je potpredsednik, naglasio da ne zna za postojanje bilo kakvog roka za izrucenje lica koja se nalaze na optuznicama Haskog tribunala. ARTMAN: TRIBUNAL JOS NEMA POTVRDU BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) Portparol Haskog tribunala Florens Artman je veceras izjavila da Tribunal jos nema potvrdu da su uhapseni Radovan Karadzic i Ratko Mladic, koji se nalaze na listi optuzenih za ratne zlocine u BIH. Predstavnik za stampu Haskog tribunala Artman je u izjavi RTS naglasila da osim informacije da je kabinet predsednika Vojislava Kostunice demantovao vest o hapsenju zasad "nema saznanja da su dvojica bosanskih Srba, optuzenih za genocid i zlocin protiv covecnosti u BiH zaista i uhapseni". Ona je rekla da Tribunal ocekuje, "ako je to zaista tacno, da oni budu sto pre izruceni Haskom tribunalu". "Nije iskljuceno, ako vest o njihovom hapsenju nije trac, da ce kasnije veceras neko iz Beograda i kontaktirati Haski tribunal", rekla je Artmanova. Ona je dodala da ukoliko je tacna informacija o hapsenju Karadzica i Mladic to samo potvrdjuje da su saznanja Haskog tribunala da se general Mladic nalazi u Beogradu bila tacna.
