Oti�lo pola miliona mladih stru�njaka
Ve�ina njih oti�la u Severnu Ameriku odmah po zavr�etku fakulteta. - Na ceni tehni�ke nauke, biznis i finansije. - Dijaspora devedesetih godina izuzetno vezana za domovinu, �ak 60 odsto njih �eli da se vratiOn dolazi u domovinu jednom godi�nje. �ivi u Severnoj Americi i radi u nekoj presti�noj obrazovnoj instituciji. Na zidu dr�i diplomu iz oblasti tehnologije. �ivi sam, trenutno �ita Tolkina. Ma�ta o povratku u Jugoslaviju, ali pod odre�enim uslovima.
Ovako bi izgledala "li�na karta" jednog od pola miliona mladih stru�njaka koji su u proteklih deset godina napustili na�u zemlju. Obrazovni forum, uz podr�ku Unicefa i Uneska, prihvatio se te�kog zadatka da sa�ini sliku o intelektualnom potencijalu na�e zemlje koji se zarad boljeg �ivota otisnuo u beli svet.
Kanada prva na listi
- Projekat "Breindrein" ili odliv mozgova zapo�eli smo u oktobru pro�le
godine. Ta�nu cifru na�ih mladih stru�njaka koji su oti�li u inostranstvo niko
ne zna pouzdano, ali je jasno da takav fenomen nije iskusila nijedna zemlja na
planeti - obja�njava dr Aleksandar Bogojevi�, izvr�ni direktor Obrazovnog foruma
i profesor na Institutu za fiziku.
|
Diplomu u
d�ep, pa preko granice |
Iako je jednu malu zemlju od deset miliona ljudi za jednu deceniju napustilo, kako se pretpostavlja, vi�e od 500.000 mladih stru�njaka, nastavlja dr Bogojevi�, odliv mozgova ne mora nu�no da zna�i problem. Po njegovom mi�ljenju ovaj intelektualni potencijal mo�e da bude mo�no oru�je u periodu promena u na�oj zemlji.
Podaci koje je do sada prikupio Obrazovni forum govore da vi�e od 50 odsto mladih stru�njaka dolazi iz oblasti tehni�kih hauka (elektrotehnika, ma�instvo, gra�evina), a potom slede prirodne nauke (matematika, biologija, hemija...) (33 odsto), biznis i finansije, umetnost, medicina i pravo. Oko 60 odsto njih svoj �ivotni put su nastavili u Severnoj Americi, a oko 30 odsto u Evropi.
- Mi smo oduvek bili zemlja "izvoznik": gotove stru�njake davali smo za d�abe. Istra�ivanja pokazuju da su na�i stru�njaci najradije odlazili u Ameriku, Kanadu, Nema�ku, Englesku i Holandiju. Kanada je �ak prva na listi, jer ima dobro razra�en sistem napredovanja. Zato se ba� u ovoj zemlji na�i stru�njaci najlak�e penju do visokog polo�aja - isti�e Bogojevi�.
Evropa je tako�e gladna na�ih stru�njaka, dodaje, navode�i podatak da Evropi treba milion i po programera u narednih pet godina.
Iako prikupljeni podaci govore da je u inostranstvu �ak 70 odsto mu�kih mozgova, Bogojevi� ka�e da su ovo verovatno fiktivni podaci, jer je obi�aj da se prijavljuje uglavnom glava porodice. Najvi�e na�ih stru�njaka je u dobi izme�u 26 i 30 godina.
Odmah po zavr�etku fakulteta u inostranstvo je oti�lo 40 odsto mladih, a njih 22 odsto po dobijanju magistarske titule. Ono �to zabrinjava jeste podatak da je 12 odsto mladih pobeglo odmah po zavr�etku srednje �kole. To je, po re�ima Bogojevi�a, marker nezdravog dru�tva: kada ljudi be�e iz drugog razreda Matemati�ke gimnazije u lo�iju ameri�ku �kolu.
Jednom godi�nje u domovini
Ako se uporede podaci iz poslednjih 30 godina, dobija se dramati�na slika: sve do 1990. godine u inostranstvo je odlazilo oko pet odsto mladih stru�njaka. Te 1990. godine grafikon se popeo do desetog procenta, da bi 2000. godine "vrisnuo u nebo" - do 25 odsto.
Dijaspora devedesetih godina je izuzetno vezana za rodnu grudu. �ak 60 odsto njih �eli da se vrati, uz odre�ene uslove, a 24 odsto odgovara sa "mo�da". Najve�i broj "odbeglih" dolazi u Jugoslaviju jednom godi�nje (43 odsto), a 30 procenata vi�e puta godi�nje.
Na�im mladim stru�njacima u svetu je putem sajta www.braindrain.eu.org ponu�ena mogu�nost i da na trenutak budu nostalgi�ni i ka�u koja im hrana najvi�e nedostaje. Prva tri mesta na listi zauzimaju - �varci, �kembi�i u saftu i sarma, a ma�taju o pasulju sa suvim rebrima, tele�oj glavi u �kembetu, celom prasetu na ra�nju, ajvaru i belom siru.
Istra�iva�i Obrazovnog foruma neprekidno �e inovirati podatke, a svi
zainteresovani mladi stru�njaci koji �ive u inostranstvu putem ovog sajta mogu
da se upi�u u bazu podataka. Od njih se tra�i, osim imena i prezimena, dr�ave i
grada i naziv organizacije u kojoj rade, godina kada su napustili Jugoslaviju,
porodi�an status, podaci o tome koliko �esto dolaze i da li bi �eleli da se
vrate.
Neko je i ostao
Profesor dr Srbijanka Turajli�, pomo�nik ministra za vi�e i visoko obrazovanje, smatra da nisu ta�ni podaci o pola miliona mladih koji su oti�li za deset godina. Po njenim re�ima, dovoljno je samo da se uporede podaci sa poslednjeg popisa 1991. godine kada je ta cifra ozna�avala ukupan broj visokostru�nih kadrova. Tako�e, na primer, na najve�em, Beogradskom univerzitetu, godi�nje diplomira oko 10.000 studenata.
- Dakle, nisu svi oti�li, neko je i ostao. Ne treba izlaziti u javnost sa tolikim brojkama da bi se ukazalo na problem. Problem je ako iz zemlje ode i pet visokoobrazovanih mladih stru�njaka, problem je ako ode i jedan - isti�e profesorka Turajli�.
Sandra Dimitrijevi�
Foto: �. Jovanovi�
<<01_23.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
