|
GLAS ISTRA�UJE |
Malverzacije i mahinacije u Elektrodistribuciji Beograd (2)
Porodici Uskokovi� 30 vila i stanova
Kriminalisti�ka policija je utvrdila da je Branislav Uskokovi� mahinacijama kupio 30 ku�a, stanova i poslovnih objekata u Beogradu
Zabranjeno za mlade� ispod 18 godina. Da nije previ�e ozbiljno bilo bi
�aljivo: �ta se sve de�avalo u Elektrodistribuciji Beograd i kakve su sve
mahinacije ra�ene. Na primer:
1. Da li je neko nekada �uo da jedna firma
prodaje drugoj stubove po niskim cenama, a zatim ova koja je kupila prefarba te
iste stubove i proda prvoj po mnogo ve�im cenama?
2. Da li je mogu�e da u
jednom danu dve firme potpi�u ugovore o poslu i da, istog dana, jedna od firmi
obavesti drugu, pisano, da ne mo�e da obavi taj posao, �to ne spre�ava prvu
firmu da joj uredno upla�uje novac za navodni posao?
3. Da li je mogu�e da
neko nekome plati avans u milionskim iznosima (naravno u markama), a da za
uzvrat ne dobije ni�ta i da posle dve godine tra�i svoje pare nazad, ali naravno
umanjene bar za �etvrtinu...
Ovakvih i sli�nih poslovnih akrobacija, vezanih za EDB, bilo je u proteklih desetak godina ko zna koliko. Zbog toga je i ju�e MUP Srbije objavio saop�tenje u kojem obave�tava javnost da je Branislav Uskokovi� (65), biv�i direktor JP EDB, uhap�en i priveden istra�nom sudiji zbog osnovane sumnje da je izvr�io krivi�no delo zloupotrebe slu�benog polo�aja i krivi�no delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju. Pored Uskokovi�a podnete su krivi�ne prijave i protiv �ure Mitrovi�a i Ratomira Bajagi�a, rukovodilaca u EDB-u, kao i protiv Slobodana Markovi�a, Vladana Skadri�a, Lidije Bukvi� i Stojana Lakovskog, vlasnika nekoliko privatnih firmi. Za Uskokovi�a i Lakovskog odre�en je jednomese�ni pritvor, a ostali su posle isle�ivanja ju�e ujutro pu�teni da se brane sa slobode.
MUP Beograda je u ju�era�njem saop�tenju obelodanio i ovaj podatak: "Rade�i na ovom slu�aju kriminalisti�ka policija je utvrdila da je Uskokovi� ovim i drugim mahinacijama kupio ukupno 30 ku�a, stanova i poslovnih objekata na teritoriji Beograda, koja je osim na svoje ime prevodio i na �lanove svoje porodice".
Da li Branislav Uskokovi� ili neko od �lanova njegove porodice ima stan u Parizu u ulici 3 RUE Jules Simon, ku�e u Podgorici i Budvi, �iro ra�un u inostranstvu, policija tek treba da utvrdi i o tome obavesti javnost.
|
Da znaju i svi nadle�ni O ovakvim mahinacijama, krivi�nim prijavama i raznim dokumentima koje su u me�uvremenu prikupili, �lanovi Komisije obavestili su ju�e predsednika SRJ, predsednika Vlade Srbije, ministra pravde, ministra unutra�njih poslova, Antikorupcijski savet Vlade Srbije, SUP Beograda, Direkciju RU JP, Okru�no javno tu�ila�tvo, predsednika Upravnog odbora JP EDB-a, nevladine organizacije, Otpor i G17 plus. |
||||
I dok policija bude radila svoj posao, sasvim je sigurno, dobro �e joj do�i istra�ivanje koje je obavila Komisija za ispitivanje zakonitosti rada, finansijskog poslovanja i kori��enja sredstava JP EDB koja je formirana u EDB-u uz blagoslov nadle�nih organa. A da oni nisu sedeli skr�tenih ruku, pokazuju i krivi�ne prijave koje su podnete nadle�nim organima protiv Branislava Uskokovi�a za nova krivi�na dela, Ratomira Bajagi�a, Milutina Radulovi�a, Dragoslava Krsmanovi�a i Srbislava Lazarevi�a. U tim prijavama taksativno su nabrojani poslovi u kojima je u�estvovao EDB s jedne strane i mnoge firme i pojedinci �irom Jugoslavije s druge strane. Kao poslovni partneri pominju se "Imeks-trejd", "Ineks-loris", "C-market", "Jugohemija", "PKB-Imlek", "Iptum �umadija", "Kongrad", "TLT In�enjering", "Auto �a�ak", "Sever elektro", "Energo komerc", "Jupiter higijena", "Semont", "Holidej", "Streak petrol", "Vilogora komerc", "Plast produkt", "Florina trade", "Senator - MM", "Zrmanja", "Den komerc", "Jupiter komerc", "Gradina", "Minel �reder"...
Ko je od ovog, samo delimi�nog, spiska firmi poslovao po�tuju�i zakonsku regulativu, a ko se ogre�io o nju, na prvi pogled �ini se samo bog sveti zna. Me�utim, na osnovu krivi�nih prijava koje su podneli �lanovi pomenute komisije utisak je da �e nadle�ni organi sa veoma jakim timovima uspeti da ra��ivijaju zame�ateljstvo nad zame�ateljstvom.
Po�imo redom: tokom 1997. godine preduze�u "Minel �reder" iz JP EDB pla�ani su �esto avansi. Otprilike milion maraka ili ta�nije po tada�njem kursu 3.245.326,70. A prema evidenciji isporu�ene robe utvr�eno je da je isporu�eno u vrednosti od 1.294.167,40 dinara, tako da je prepla�eno 1.951.159,30 dinara. Obja�njene ljudi iz "Minel �redera" bilo je da oni uzimaju avans od JP EDB za obezbe�ivanje robe koju prodaju po ceni u momentu uplate bez obzira na to koliko je roba u me�uvremenu poskupela. Me�utim, od 1997. godine do 1. marta 1998. godine roba uop�te nije poskupljivala iz �ega mo�e da se zaklju�i da su avansi pla�ani nenamenski i nedoma�inski. Proverom kod preduze�a Berzanski posrednik MIB Investments da izvr�i obra�un kamate na vi�ak uplate avanskih sredstava, utvr�eno je da je JP EDB, ovakvim uplatama avansa mogao da ostvari prihod od 2.173.388,50 dinara. Jednostavnom proverom utvr�eno je da je ova firma, "Minel �reder", tokom 1997. godine poslovala na tr�i�tu novca, kupovala i prodavala hartije od vrednosti... U "Minel �rederu" celu tu situaciju obja�njavaju izvesnim nesuglasicama izme�u JP EDB i Skup�tine grada Beograda.
Primer drugi: 27. juna 1997. godine zaklju�en je sa preduze�em "Imeks - trejdom" ugovor o kupovini elektromaterijala, preciznije kablova, u ukupnoj du�ini od 22 kilometra, a 1.467.290,00 dinara, ili 392.257,00 maraka. JP EDB je u celosti platila ugovorenu sumu, a "Imeks Trejd" je umesto 22.000 metara kablova isporu�io EDB-u 500 (i slovima: pet stotina) metara kabla. Ugovor je tada u ime EDB-a potpisao Milutin Radulovi�, tada�nji zamenik direktora preduze�a, a u ime Imeks Trejda Nenad Strugar. Istog dana, dakle 27. juna 1997. direktor Imeks Trejda, koga je zastupao Nenad Strugar, uputio je dopis direktoru EDB-a Srbislavu Lazarevi�u u kojem ga pored ostalog obave�tava da navedeni posao ne mo�e realizovati na dogovoreni na�in. To naravno nije smetalo nadle�nima u EDB-u da ugovorenu robu, odnosno kablove, isplati u celosti kroz pet uplata i to od 9. jula 1997. do 29. septembra 1997. Tu se pominju i sprovedeni multikompenzacioni poslovi u kojima je u�estvovalo pet preduze�a i to "Imeks Trejd", "Ineks Loris", "C-Market", "Jugohemija" i "PKB Imlek".
Iz zahteva sektora materijalnog snabdevanja EDB, pravna slu�ba je 29. decembra 1997. godine podnela tu�bu Privrednom sudu u Beogradu protiv "Imeks Trejda" za isporuku robe ili povra�aj novca, ali, kako pi�e u krivi�noj prijavi, sudski spor nije okon�an meritornom odlukom ve� je prekinut jer je nad tu�enim Imeks Trejdom otvoren ste�ajni postupak pod brojem n-St-6550/98. od 23. marta 1999. godine.
Komisija koja podnosi ovu krivi�nu prijavu sa�inila je zaklju�ak u kojem se
ka�e da postoji osnovana sumnja da je ovakav posao namerno zaklju�en na �tetu JP
EDB iz slede�ih razloga:
1. Nije obavljena procedura izbora najpovoljnijeg
ponu�a�a...
2. Ne postoji prethodna poslovna prepiska sa "Imeks
Trejdom".
3. Za ugovara�a je izabrano preduze�e neproverenog boniteta i
poslovnog ugleda.
4. Od Imeks Trejda nisu tra�ena nikakva sredstva
obezbe�enja niti garancije da �e biti isporu�eni kablovi.
5. Ne postoji
pisana dokumentacija o prethodnom planiranju potreba za navedenim
kablovima.
6. Ugovor je potpisan i s jedne strane raskinut istog dana, a
novac oti�ao, tako da je od�tetni zahtev od 390.000,00 maraka ostao
nenapla�en.
D. Vlahovi�
Nasatvlja se
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
