|
Veliko uho BalkanaUz logističku podršku zapadnih službi, hrvatskim obaveštajcima nije bio problem da prisluškuju rukovodstvo SRJ: mnogi od njih su radili u bivšoj JNA
Hrvatska je verovatno, posle SAD, zemlja sa najviše tajnih službi u svetu. Hrvatska je, verovatno, i država koja po glavi stanovnika ima i najveći broj tajnih agenata, a problemi prisluškivanja i praćenja opozicionih političara, novinara, i drugih javnih radnika već godinama opterećuju hrvatsku javnost i dežurna su "vruća" tema za hrvatske medije. Hrvatska je, verovatno, jedina država, uz SAD, koja ima tzv. "obaveštajnu zajednicu" i "krovnu konstrukciju obaveštajne zajednice". Šta se sve tu prepliće, dopunjuje, duplira od obaveštajnih službi: UNS, Služba elektronskog izviđanja (NSEI), Vojna obaveštajna služba (SIS), Obaveštajna služba Ministarstva vanjskih poslova, Savet za nacionalnu sigurnost... U predvečerje raspada nekadašnje SFRJ, 1990. godine Hrvatska je dobila od Nemačke najmoderniju opremu za praćenje i prisluškivanje telefonskog saobraćaja. U bivšem Centru za obuku teritorijalne odbrane u Rakitju kraj Zagreba instalirani su uređaji za simultano slušanje 50.000 telefonskih razgovora. Bivša JNA imala je u supertajnoj bazi Velika Buna, između Zagreba i Siska, specijalnu jedinicu za praćenje radio-telefonskog saobraćaja u celoj jugoistočnoj Evropi. Taj centar bio je opremljen najmodernijim "DŽonson-Votkinsovim" uređajima za praćenje i snimanje elektronskog saobraćaja u regionu. Taj je centar, drugi dan početka sukoba i rata na prostorima Hrvatske, predao hrvatskim snagama komandant Centra, pukovnik, inače, Srbin. Tako se Hrvatska, uz nemačku tehnologiju domogla i opreme bivše JNA. Kasnije je moderna oprema za prisluškivanje kupovana i u drugim zemljama na Zapadu. Isturene stanice za praćenje elektronskog saobraćaja na prostorima SR Jugoslavije, hrvatske obaveštajne službe, specijalno "Služba elektroničkog izviđanja", postavile su na višim kotama područja koje gravitira granici sa SRJ. Jedan od centara je na planini Papuk, drugi je na vojnom poligonu u okolini Đakova, dok je centrala službe u bivšoj kasarni JNA, u Ilici 262, na Črnomercu u Zagrebu. Tamo gde je nekada bio vojni restoran "Crvena zvezda" sada je Centrala NSEI. Džems Bond na hrvatski način. Kako je bilo moguće da hrvatske obaveštajne službe slušaju bivšeg predsednika SRJ Miloševića? Nema apsolutno zaštićenih elektronskih komunikacija, a iz samo jedne baze u Velikoj Britaniji američka obaveštajna služba NSA može istovremeno da prati 40 miliona telefonskih razgovora u svetu. Tehnički i tehnološki prisluškivati razgovore bivših rukovodilaca SRJ nije bio nikakav problem za hrvatske obaveštajce, budući da su mnogi od njih nekada radili u JNA, poznavali su sistem komunikacija i kablova u Karađorđevu, Dobanovcima i u Beogradu, a imali su i logističku podršku zapadnih obaveštajnih službi. S druge strane, pitanje je koliko je od vremena bivše JNA učinjeno u modernizaciji i bezbednosnim merama kada su u pitanju telefonski razgovori političara, koliko se sami političari pridržavaju mera "bezbednosne kulture", kada je reč o telefonima, a koliko u objavljenim transkriptima ima dobre kreativne mašte i analitike. Miroslav Lazanski | |||
vrati.gif
Description: GIF image
