Title: Message

Trideset godina misterije: ko je oborio avion sa Vesnom Vulović?

Krajem januara navršilo se tačno tri decenije od pada JAT-ovog aviona tipa DC-9 nad Čehoslovačkom. Kao uzrok nesreće navodila se eksplozija bombe koju je podmetnula hrvatska emigracija, ali nedavno su se, doduše nezvanično, pojavile tvrdnje da je avion greškom oborila čehoslovačka vojska

Autor: Branimir Gajić

Tragedija JAT-ovog aviona koji se pre trideset godina srušio u tadašnjoj Čehoslovačkoj nakon dugog vremenskog perioda i dalje izaziva kontroverze iako je slučaj zvanično zatvoren kao rešen. Ta katastrofa ostala je upamćena najpre po stjuardesi Vesni Vulović, koja je uspela da preživi pad sa ogromne visine. Vesna Vulović je postala svetski fenomen i žena čije ime i danas znaju mnogi stanovnici Jugoslavije. Ostalih 27 putnika i članova posade nisu imali sreće kao tada 22-godišnja Vesna koja je tek počinjala svoj pripravnički staž „domaćice aviona“. Njihova tela su bila zajedno sa delovima olupine razbacana po brdima oko gradića u zapadnoj Čehoslovačkoj - Srpske Moravice. Ali, misterija oko toga šta je zaista izazvalo tu nesreću postoji još, i nakon tri decenije.

Zvanična verzija je objavljena već nekoliko dana posle 26. januara 1972. godine. Izveštaj čehoslovačke stručne komisije kojoj su bili pridruženi jugoslovenski član i njegovi tehnički savetnici ukazivao je na podmetnuti eksploziv u prednjem prtljažniku aviona. Međutim, već ubrzo po objavljivanju tog izveštaja pojavile su se, u početku vrlo tiho i oprezno, glasine da JAT-ov DC-9 nije pao kao žrtva sabotaže već da je oboren raketom čehoslovačke protivvazdušne odbrane. Tek po okončanju komunističkih režima u obe zemlje u nekoliko jugoslovenskih i čeških novina pojavili su se članci u kojima se opširno elaborirala ta opcija. Osim Vesne Vulović, drugih svedoka drame koja se odigravala na nebu iznad Srpskih Moravica nema.

- Leta se uopšte ne sećam - kaže za „Blic News“ Vesna Vulović, tri decenije nakon pada aviona, naglašavajući da se seća samo detalja sa aerodroma u Kopenhagenu.

- Bilo je tu nekih žena sa decom koje su se ukrcavale u avion. Prethodno smo mi iz posade primetili jednog putnika koji je bio vidno usplahiren i nervozan. Smejali smo se misleći kako je isuviše uplašen od predstojećeg leta. Međutim, to je bio čovek koji je, po svemu sudeći, podmetnuo bombu. On nije bio sa nama dok smo išli ka avionu. Ja sam ušla na vrata u repu. To je poslednje čega se uopšte danas sećam.

Let 381 koji je krenuo iz Stokholma imao je svoje usputno sletanje u Kopenhagenu gde su ušli još neki putnici koje pominje Vesna Vulović. Ruta je odatle vodila preko Zapadne Nemačke, i dalje nad nekadašnju Istočnu Nemačku, Čehoslovačku i Austriju sve do Beograda. Sletanje na surčinski aerodrom je trebalo da bude nešto pre šest sati uveče. Avion kojim je upravljao nekadašnji vojni pilot Ludvig Razdrih bio je tada skoro novi DC-9 sa oznakom YU-AHT, kupljen u SAD nepune dve godine pre toga. Atmosferska situacija je, kako je ostalo zabeleženo, bila povoljna za let uprkos tome što je bio januar.

U 16 časova i 10 minuta dok se nalazio u rejonu grada Hermsdorfa, na severozapadu Čehoslovačke, odraz letelice je nestao sa radarskih ekrana kontrole leta u Pragu. Pilot nije odgovarao na pozive sa tornja i gotovo odmah je bilo jasno da je posredi tragedija. Visina koja je ostala zabeležena u momentu prekida veze iznosila je 33.310 fita, to jest 10.093 metra.

Dramu koja se odigravala u avionu koji je vrtoglavo padao nemoguće je rekonstruisati čak i uz obilje mašte. Ipak, nakon detaljnog pregleda delova na zemlji, čehoslovački vazduhoplovni ali i policijski eksperti su utvrdili da je pad prouzrokovao prekid komandi u prednjem delu trupa, zbog čega kapetan nije mogao da na bilo koji način upravlja vazduhoplovom. „Devetka“ se prevrnula u strmu spiralu i nakon nekog vremena raspala u vazduhu.

„Kapetan Razdrih i njegov kopilot nisu mogli ništa da učine za svoje živote i putnike“, kaže za „Blic News“ nekadašnji tehnički savetnik jugoslovenskog člana stručne komisije koja je ispitivala pad i kasniji načelnik službe za udese pri Saveznom ministarstvu za saobraćaj Zlatko Vereš, i dodaje: „ Avion je postao neupravljiv i kasnije su nađeni krvavi otisci njihovih ruku na instrumentima, što govori da su do poslednjeg trenutka pokušavali da nešto učine. Ali, eksplozija je nesretno pokidala sve sisteme upravljanja tako da čak nisu mogli ni da pokušavaju da regulacijom rada motora kontrolišu letelicu. Čak je i napajanje strujom bilo prekinuto tako da na famoznoj ‘crnoj kutiji’ nije ostalo zabeleženo ništa od momenta detonacije. Brzina kojom su se kretali pre fatalnog trena bila je dosta velika, oko 0,82 maha (1.003 kilometra na sat - prim. B.G) i u padu je prešla brzinu zvuka“.

Prema čehoslovačkim stručnjacima sa kojima se složio i jugoslovenski član komisije, prekid komandi je izazvala detonacija veće količine eksploziva na donjoj strani prednjeg dela trupa. U izveštaju se navodi da je eksploziv „bio smešten u putničkom prtljagu“ i zaključuje se da je reč o klasičnoj terorističkoj akciji u kojoj je upotrebljena podmetnuta improvizovana „paklena mašina“. Članovi još jedne delegacije koja je u Čehoslovačku otišla odmah po katastrofi, a koji su bili visoki oficiri vojne i državne bezbednosti, došli su do zaključka da je reč o „krvavom činu ustaške emigracije iz Švedske“. Nikada nije objavljeno ko su bili članovi te delegacije, ali je njihov zaključak upotrebljen da bi se usplahirenoj domaćoj javnosti objasnilo šta se desilo na češkom nebu.

Hrvatska emigracija je u to vreme već imala nekoliko akcija u kojima su stradali državljani i objekti SFRJ. U samom Stokholmu je nepunu godinu pre pada JAT-ovog aviona ubijen ambasador SFRJ Vladimir Rolović, u uspešno izvršenom atentatu dvojice hrvatskih terorista, dok je u Beogradu podmetnut eksploziv u bioskop „20.oktobar“, za šta je osuđen Miljenko Hrkač. U samoj tadašnjoj SR Hrvatskoj tek je bilo okončano „hrvatsko proljeće“, snažan nacional-separatistički pokret i u takvoj klimi skoro je bilo izvesno da je jedan teroristički čin protiv aviona jugoslovenske državne avio-kompanije mogao da bude planiran i izveden samo u tim krugovima.

- Kofer u kome se nalazio eksploziv bio je naslonjen na zid prtljažnika i snimljen je njegov otisak koji je nastao prilikom eksplozije. Samo mesto detonacije je bilo vrlo belo i dalje se zrakasto širilo. Šara koju je bomba napravila na tom zidu izgleda, slobodno govoreći, kao današnja makedonska zastava. Česi su jako dobro uradili i taj deo posla, jer su napravili precizan uviđaj iz koga se dobro videlo gde je bio taj zlokobni kofer - tvrdi Zlatko Vareš.

Vesna Vulović kaže da joj je mnogo kasnije „rečeno kako je istog dana pukla jedna paklena mašina u vozu koji se kretao u blizini Zagreba“. Po njenim rečima, „tada se krilo koliko je visok stepen ustaškog terora prema našoj zemlji i uz srušeni avion nije mogla da se još objavi i priča o napadnutom vozu, koja je zato ostala tajna“.

Po nezvaničnoj verziji, JAT-ov avion nije pao kao žrtva ustaške emigracije, već kao posledica nervoze i nesposobnosti koje su ispoljili civilna kontrola leta iz Kotbusa, centra kontrole leta iz Istočne Nemačke, civilna i vojna kontrola leta u Čehoslovačkoj i PVO čehoslovačke vojske. Iako niko od vazduhoplovnih eksperata danas neće javno da brani te stavove, tvrdnje u kojima se kaže da je pogodak PVO rakete bio stvarni razlog nesreće čuju se i danas. Po toj verziji, do nesporazuma je došlo prilikom preleta leta 381 sa teritorije Istočne Nemačke u vazdušni prostor Čehoslovačke. Ruta kojom su se civilni avioni kretali nad zapadnom Češkom bila je u pilotskom priručniku NOTAM-u označena kao „restriktid erija“, odnosno, prostor zatvoren za civilni avio-saobraćaj u određenom dobu dana. U gradu Hermsdorf bila je stacionirana velika jedinica za PVO dejstva, naoružana sovjetskim raketama SA-2 koja je u tom periodu hladnog rata imala zadatak da dejstvuje po prvom talasu NATO bombardera koji bi krenuli ka zemljama Varšavskog pakta. Te rakete su bile konstruisane da dobace visoko i visina na kojoj je bio DC-9 za njih nije predstavljala problem.

Zlatko Vereš kaže da ne bi želeo da „komentariše takve tvrdnje“.

- Činjenica je da je došlo do nesporazuma između dve kontrole kada je bilo javljeno pogrešno vreme dolaska aviona nad tu zonu, ali to nije mogao da bude razlog da čehoslovačka PVO gađa našu „devetku“. Operater iz Kotbusa je javio vreme koje je bilo tri minuta ranije od otvaranja ograničene zone, Prag je pozvao nazad da proveri taj podatak i onda je ustanovljen nesporazum tako da je vazduhoplov stigao u vreme kada je taj koridor već bio otvoren za prelet civilnih aviona - kaže Vereš.

Zbrka koja je nastala između dve kontrole bila je dovoljan razlog da se kasnije poveruje kako nešto ipak nije bilo ispravno u toj fazi leta. S obzirom da se tog dana u samom Pragu održavao sastanak šefova svih zemalja Varšavskog ugovora, jasno je da su mere bezbednosti bile prilično pojačane na čehoslovačkom nebu. U tako napetoj situaciji jedan minoran nesporazum poput pomenutog mogao je da dovede do katastrofe. Ili jeste?

Na sajtu „www.avijacija.co.yu“ u delu koji se bavi nesrećama jugoslovenskih letelica, autor Ivan Mladenović iznosi verziju u kojoj tvrdi da je nesporazum između češke vojne i civilne kontrole bio glavni razlog tragedije: „DC-9 kod Češke Kamenice oboren je sa dve rakete, mislim da su bile tipa SA-12, češka modifikacija. Let je planiran tako da dođe u vazdušni prostor ČSSR kada se on otvara za redovan saobraćaj (na primer u NOTAM-u piše da je prostor ‘ograničen’ od 14-16 sati određenim danima i od 15-17 sati ostalim danima). Prostor je bio rezervisan za vojne letove. U NOTAM-u je stajalo da ako pilot vidi da mu je predviđeno vreme za ulazak u ‘zabranjenu zonu leta’ nešto ranije. On stupa u kontakt sa oblasnom kontrolom i traži ‘re-routing’ (promena pravca leta - prim. B.G) ili dozvolu za ulazak. Obično se kontaktira sa vojnom kontrolom i oni daju odobrenje, to traje minut-dva jer su povezani teleprinterom. DC-9 je doleteo malo ranije i tri minuta pre ulaska u taj vazdušni prostor kontaktirao kontrolu u Pragu i pitao da li će dobiti ‘re-routing’ ili može da prođe. Oni su mu dali da snižava. Ne znam tačno, ali avion nije oboren na 10.000 metara, već na nekih 6.000 metara. Rekli su mu da sačeka, potom su kontaktirali vojnu kontrolu da vide da li mu odobravaju prelet. Međutim, vojna kontrola im je rekla da sačekaju ‘koji minut’, što kontrolor NIJE preneo našem kapetanu, već je ovaj uleteo u zabranjenu zonu. Češka PVO je dobila signalizaciju da je uleteo uljez i smesta su proverili da li je na teleprinter stigla poruka o preletu nekog civilnog aviona, međutim, toga nije bilo. U trenutku kad su lansirane rakete na avion, vojna kontrola, koja nije u sprezi sa PVO sistemom, daje odobrenje, ali kasno. Dok je teleprinterska poruka stigla DC-9 je oko tri minute leteo u tom prostoru i bio oboren sa dve rakete“, piše u svom tekstu Ivan Mladenović.

„Blic News“ nije uspeo da stupi u kontakt s Mladenovićem, ali njegove tvrdnje demantuju Vesna Vulović i Zlatko Vereš. - Na Internetu je moguće pisati svašta, što je slučaj i sa tom pričom. Na snimcima tamošnje kontrole leta koje sam preslušao nekoliko puta ne postoji komunikacija koju pominje taj autor. Osim toga, visina leta je ostala zabeležena na „flajt rekorderu“ i tu se jasno vidi da je reč o 33.310 fita - kaže Vereš.

U citiranom tekstu postoji još jedna nepravilnost koja može da ukaže kako se tu možda ipak radi o neutemeljenoj rekonstrukciji. Protivvazdušna odbrana ČSSR nije u to vreme imala u svom naoružanju rakete „SA-12“ koje pominje ovaj autor, jer su one proizvođene znatno kasnije od 1972. godine. Ime mesta koje on navodi takođe nije pravilno jer je reč o Srpskim Moravicama, na obroncima planine Krušne Gori. Ipak, taj tekst nije jedini u kome se tvrdi da je armija ČSSR krivac za pogibiju 27 jugoslovenskih građana.

O „državnoj tajni“, kako je u glasinama označena „prava“ sudbina vazduhoplova YU-AHT, svojevremeno su pisali beogradska „Ilustrovana politika“ i još nekoliko časopisa u Češkoj Republici. U svim tim člancima tvrdilo se da je raketa oborila JAT-ov avion. Čvrste dokaze nije pružio niko, ali zagovornici te teorije tvrde da je dokaze nemoguće naći, jer su sakriveni dogovorom tadašnjih režima u Beogradu i Pragu. To što nikada nije pouzdano otkriveno ko je u redovima hrvatske ustaške emigracije osmislio taj plan i realizovao ga, ide u prilog toj „teoriji zavere“. Jugoslovenska Služba državne bezbednosti je još tada navodila kako se na dan katastrofe, 26. januara 1972. godine, u jednom hotelu u Stokholmu odigrao susret lidera hrvatskih emigrantskih grupa i da je procena SDB kako je u „čast“ tog skupa ubačena eksplozivna naprava u jugoslovenski DC-9.

Na sreću, slična akcija nikada nije ponovljena, ali nije ni otkriveno da je bila spremana, što pomalo baca senku sumnje na zvanični „ustaški scenario“.

Jedan od susreta na „visokom“ nivou koji su se desili kobnog 26. januara ipak je imao fatalni uticaj na putnike na letu 381. Skup lidera hrvatskih terorista u Stokholmu ili skup šefova država Varšavskog ugovora u Pragu omeđili su putanju JAT-ovog aviona i tako doprineli rađanju jedne od najkrupnijih domaćih misterija. Pravi krivci, iz kojih god razloga da su postupali i ko god da su bili, prošli su bez kazni.

Spas u snegu

Vesna Vulović je pad sa visine od 10 kilometara preživela zahvaljujući neverovatnom spletu okolnosti. Utvrđeno je da se ona u trenutku početka rušenja nalazila u zadnjem delu aviona. Verovatno je sedela i bila vezana, zbog čega kasnije nije ispala iz tog dela trupa koji se odlomio još u padu. Stabilizatori leta, tačnije mala „krila“ koja se kod DC-9 nalaze na vrhu „repa“, usporila su pad i dala minimalan uzgon, zbog čega je deo sa Vesnom Vulović upao u vrtložni pad. Time je bila smanjena brzina kojom je taj deo aviona ponirao ka zemlji i u momentu sudara sa tlom „rep“ je usled vrtloženja bio u prilično iskošenoj poziciji u odnosu na zemlju. Kako je na tom mestu padina brda bila na nagibu od skoro 50 stepeni, deo trupa je skliznuo niz tu padinu i zaustavio se u dubokom snegu u podnožju. Šef lokalne gorske službe spasavanja koji je tuda prolazio čuo je zapomaganje koje je dolazilo iz dela olupine. On je verovatno najzaslužniji čovek za preživljavanje mlade Vesne Vulović, jer ju je sprečio da iskrvari i smrzne se u snegu nakon preživljenog pada. Od grana drveta napravio je improvizovane sanke i preneo je do obližnjeg mesta gde joj je ukazana medicinska pomoć.

http://blic.gates96.com/

Одговори путем е-поште