BORBA PROTIV TERORIZMA ILI SVODJENJE RACUNA 7.2.2002.
11:27
SAD - IRAK: BORBA PROTIV TERORIZMA ILI SVODJENJE RACUNA (Moskva, RIA
"Novosti"- ponuda za VIJESTI)
Americka administracija i dalje upucuje pretnje Iraku, Iranu i Severnoj
Koreji, koje Vasington naziva elementima takozvane "osovine zla" U toku
putovanja po juznim drzavama SAD predsednik Dzordz Buss je, kao i u svom
nedavnom izlaganju u kongresu, optuzio ove zemlje da razradjuju oruzje
za masovno unistavanje, da podrzavaju medjunarodne teroristicke
organizacije i upozorio, da ce morati "snositi posledice" slicnog
ponasanja. Medjunarodni posmatraci se slazu u misljenju da ako se
Amerikanci ipak odluce da protiv neke od ovih zemalja upotrebe silu,
bice to ponajpre Irak. U svakom slucaju, na nedavnoj medjunarodnoj
konferenciji o bezbednosti u Minhenu zamenik ministra odbrane SAD Pol
Vulfovic je otvoreno izjavio: "Naredni front je ocigledan. To je Irak.
Jedan od terorista sedi u Bagdadu". Tesko da bismo ove reci Vulfovica
mogli oklvalifikovati kao slovesnu ritoriku. Sve govori o tome da
aktuelni americki predsednik i zaista namerava da nastavi "porodicnu
tradiciju Buss" i pokusa svrgnuti rezim Sadama Huseina. To potvrdjuju i
saopstenja koja su se ovih dana pojavila u nekim sredstvima masovnog
informisanja u SAD i Velikoj Britaniji o tome, da je u zdruzenom,
komitetu nacelnika stabova americke armije vec razradjen podrobni plan o
izvodjenju krupnodimenzionalne operacije protiv Iraka. Po svoj prilici,
ohrabreni uspesnom realizacijom antiteroristicke operacije u Avganistanu
"jastrebovi" u americkoj administraciji su progutali udicu i zapali u
stanje nekakve "ratnicke" euforije. U sustini, Sjedinjene Drzave
otvoreno pokusavaju prisvojiti sebi ulogu vrhovnog sudije na
medjunarodnoj areni, cije su odluke i planove sve druge drzave duzne da
bezuslovno sprovode. Upravo tako se moze oceniti jedna od naznaka
Dzordza Bussa u Atlanti: "Sada, - kazao je americki lider, - svako treba
da izabere da li je sa nama ili protiv nas. Kada se radi o slobodi i
terorizmu nema sredine". Medjutim, ovakve izjave prosto sokiraju i
nailaze na neprihvatanje cak i od strane americkih partnera iz
Severnoatlantske alijanse. Cak i tako lojalni prema Vasingtonu politicar
kao sto je Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson je ovih dana
izjavio, da "podrska SAD od strane Severnoatlantske alijanse ima svoje
granice". On je naglasio, da su zemlje NATO podrzale antiteroristicku
operaciju Amerikanaca u Avganistanu zato sto je rukovodstvo alijanse
dobilo konkretne dokaze o ucescu pokreta Talibana i Osame bin Ladena u
teroristickim aktima 11. septembra prosle godine. Istovremeno, podvukao
je Robertson, "zasad nema nikakvih podataka o tome da su iza tih akata
stajali Iran, Irak i Severna Koreja". Po misljenju ministra inostranih
poslova Francuske Ibera Vedrina, proglasavanje od strane Vasingtona
Iraka, Irana i Severne Koreje komponentama "osovine zla" "predstavlja
cistu americku ritoriku koja iziskuje ozbiljne dokaze". A nemacki
kancelar Gerhard Ssreder je otvoreno izjavio da za nanosenje udara po
Iraku nema nikakvih zakonskih osnova. "Mi smo vise puta i uporno
objasnjavali Sjedinjenim Drzavama da se regionalni konflikti moraju
resavati poliitckim metodama". Otvoreno negativna pozicija partnera SAD
u Severnoatlantsjoj alijansi prema americkim planovima agresije protiv
Bagdada sasvim je objasnjiva. Kao prvo, u zapadnoevropskim prestonicama
pribojavaju se da slican korak jednostavno moze srusiti sada
uspostavljenu medjunarodnu antiteroristicku koaliciju, sto bi se
neizbezno odrazilo na efikasnost borbe svetske zajednice protiv
ispoljavanja medjunarodnog terorizma. Drugo, americka vojna akcija
protiv Iraka bremenita je potunom destabilizacijom situacije na Bliskom
Istoku I apsolutno nepredvidivim posledicama. Trece, zapadnoevropski
biznis je krvno zainteresovan za sto skorije mirno politicko sredjivanje
krize oko Iraka, posto u toj zemlji ima interese vredne vise milijardi
dolara, u prvom redu u naftnoj industriji. Dovoljno je kazati, na
primer, da je na odrzanom prosle godine medjunarodnom
trgovinsko-ekonomskom sajmu u Bagdadu ucestvovalo 104 francuskih
kompanija I 100 nemackih. Sve vece interesovanje za saradnju sa Irakom
izpoljavaju posle ukidanja medjunarodnih sankcija ovoj zemlji Velika
Britanija I Italija. Za sto skorije sredjivanje iracke krize zalaze se I
Rusija, koja danas ima najznacajnije ekonomske interese u Iraku. Ukupna
vrednost ugovora koji su zakljuceni izmedju ruskih kompanija I iracke
strane samo u toku poslednjih deset meseci iznosi 1 milijardu 850
miliona dolara. A ukupna suma ruskih projekata u ekonomici Iraka, koji
mogu biti realizovani posle ukidanja sankcija, procenjuje se na preko 30
milijardi dolara. Istovremeno, ocigledno je da dok u Bagdadu bude vladao
sadasnji rezim, veliki americki biznis tesko da ce imati bilo kakve
sanse u Iraku. Mozda je to I razlog sto Sjedinjene Drzave tako uporno
pokusavaju da ometu politicko resenje irackog problema I pokusavaju da
ga rese pomocu bombardera? Moskva, 7. februara 2002.
Valentin KUNJIN, poliitcki komentator RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
