2. 2002.
KONFERENCIJA ZA �TAMPU Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije, 8. 2. 2002 AMANDMANIMA DO BOLJEG ZAKONA Govorio: Milo� Aligrudi�, �lan Izvr�nog odbora Skup�tine grada i �lan Izvr�nog odbora Demokratske stranke Srbije Klju�ni problem Predloga zakona o lokalnoj samoupravi je u tome �to nije usagla�en sa Ustavom. Po�to je lokalna samouprava ustavna kategorija, prirodno je da se osnovne konture na�ina ostvarivanja ovog prava gra�ana daju u Ustavu. Ali stav republi�ke vlade je da ustavne promene nisu prioritetne u Srbiji, iako svako ko poznaje pravo zna da bez korenite ustavne promene u Srbiji nema ni korenite sistemske promene. Zato mo�emo zaklju�iti da svaka dalja razrada ove materije zahteva ozbiljnije intervencije u Ustavu. Po�to se ovim predlogom ni�ta zna�ajno nije promenilo u elementarnom pravu gra�ana, poseglo se za promenom organizacione strukture vlasti na lokalnom nivou. Odlu�ilo se da izvr�na vlast vi�e ne proisti�e iz skup�tine, ve� da bude oli�ena u gradona�elniku koji se bira neposredno na izborima. To nije lo�a ideja, ali na�in na koji je ona predlo�ena i obra�ena u Predlogu zakona navodi na druga�iji zaklju�ak. U Ustavu Srbije stoji da gra�ani pravo na lokalnu samoupravu ostvaruju preko svojih odbornika izabranih u skup�tini op�tine. Tek kad ako bi u Ustavu stajalo da gra�ani svoje pravo ostvaruju preko neposredno izabranih organa, onda bi ovaj na�in bio ustavan. DSS nije u na�elu glasala protiv Predloga zakona, jer smatra da je on potreban. Na�a 54 amandmana popravljaju tekst i on bi, njihovim prihvatanjem, bio prilago�en Ustavu Srbije i stvarnim politi�kim odnosima koji vladaju u zemlji. Intervencije DSS su pre svega orijentisane ka finansiranju lokalne samouprave, tako �to bi se obezbedilo pove�anje prihoda op�tina. Predvideli smo mogu�nost da 30 odsto prihoda od prodaje dru�tvene imovine sa teritorije op�tine ostane op�tini, a da najmanje 50 odsto ula�u u kapitalne investicije na svojoj teritoriji. Porez na prenos apsolutnih prava odnosi se samo na pokretnu imovinu, taj porez se, po na�em mi�ljenju, mora odnositi na sve vrste imovine, s tim �to i tu postoji granica od 50 odsto, do koje op�tine mogu ulagati kako one ho�e. Nu�no je da se napravi paket izmena sistemskih zakona koji treba da prate ovaj zakon. Na primer, u Vladinom predlogu imate da op�tina ima svoju policiju, �to mi ne sporimo, ali se ne zna mehanizam kako da se ta odredba primeni. Ova odredba se sastoji od jednog �lana i tu ne vidimo ko bira, postavlja i razre�ava na�elnika, kome je lokalna policija odgovorna i kako je povezana sa republi�kim organima unutra�njih poslova. Dakle, sve to mora da se reguli�e posebnim propisima. Predvideli smo da postoji Op�tinski savet, koji proisti�e iz skup�tine op�tine i koji ima zakonom utvr�ene nadle�nosti. On te nadle�nosti deli sa predsednikom op�tine u tom smislu �to je predsednik op�tine istovremeno i predsedavaju�i tog saveta. Dakle, on je jedini koga skup�tina ne bira, a ostale �lanove bira. Savet kao kolegijalno telo donosi odluke utvr�ene zakonom i statutom op�tine, a u svakom drugom sektoru gradona�elnik je slobodan da samostalno vr�i izvr�nu vlast. Informativna slu\ba Demokratske stranke Srbije ********************************************** Ulica braae Jugoviaa 2a/1, Beograd Telefoni: (381 11) 638-013, 183-525, 182-535, 3282-886 Telefaks: (381 11) 3281-793 http://www.dss.org.yu E-mail: [EMAIL PROTECTED]
