http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02020801.shtml
Glas javnosti, 9.februar, 2002.
tema:
GLAS PODSECA
Sta to trazi Amerika kad zahteva od
SRJ da oslobodi i
poslednje Albance iz zatvora?
31. mart pod grlom
I Savet Evrope tvrdi da 166 albanskih zatvorenika lezi u zatvorima sirom
Srbije, ali prvi put kvalifikuje 80 njih kao kriminalce, a ostatak kao
politicke
Kao da su i Divac i Stojakovic u igri Sakramento kraljeva i Vasington
carobnjaka bili pod utiskom druge, znatno skromnije posete Vojislava
Kostunice, koji ih je posmatrao sa tribina, pa su im skokovi bili kraci, a
pogoci redi.
Iz Vasingtona, predsednik SRJ je, po izvestaju koji je podneo, doneo brojne
zahteve Amerike. I mada je sam naglasio da je drzava u prosloj godini
mnogo toga ucinila, prekoreo je domacine da se "to cesto zaboravlja cim
se ucini i postavljaju se novi uslovi". Pri tom je pomenuo poziv koje su
nase vlasti uputile Srbima na Kosovu da izadu na izbore u trenutku kad se
ljudska prava njima nisu mogla garantovati, spremnost na dijalog na
relaciji Beograd-Podgorica, a mogao je da pomene i izrucenje Milosevica,
kao i odluku da se vise ne finansira Vojska RS.
Posebno je postavljeno pitanje o sudbini albanskih zatvorenika u
zatvorima u Srbiji, sto je jedan od uslova za odobravanje americke
finansijske pomoci SRJ. Predsednik Kostunica je odgovorio: "Na putu smo
da razmenom resimo taj problem iako je veci deo albanskih zatvorenika
osloboden", i dodao da ostaje problem broja zatvorenih Srba na Kosovu i
problem nestalih.
Kao sto se zna, iz zatvora u Nisu i Sremskoj Mitrovici oslobodena su
nedavno cetvorica siptarskih terorista, clanovi takozvane "urosevacke
grupe" koji su 1998. optuzeni za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i
terorizam. Dogodilo se to bas na dan kad je u poseti nasoj zemlji bio
Havijer Solana, specijalni predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost,
koji je prvo pokusavao da privoli na dogovor siptarske prvake s Kosmeta, a
potom i srpsko-crnogorske zvanicnike. U popodnevnim satima stigla je i
vest o oslobadanju uglednog kosmetskog knjizevnika Petra Sarica, za koga
je dotad zaludno garantovao predsednik drzave Vojislav Kostunica.
Ima li isuvise "slucajnosti" u navedenim dogadajima?
Iako je pre samo dvadesetak dana Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade
Srbije i sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, apelovao na sve
drzavne organe i institucije da prestanu sa udvaranjem medunarodnoj
zajednici i oslobadanjem Albanaca dok se ne resi makar jedan slucaj otetih
Srba, a da to pogotovo ne rade bez znanja Koordinacionog centra, i ovoga
puta teroristi su se na volseban nacin nasli na slobodi.
Poslednjim clanovima "urosevacke grupe" - Besimu Zimberiju, Sulejmanu
Biticiju, Agimu Redzi i Skenderu Ferizu, koji su bili osudeni na kazne
zatvora u trajanju od 58 godina, prireden je svecani docek u Urosevcu.
U izjavi za nas list, Covic je rekao da je "to je odluka Vrhovnog suda
Srbije" i da Koordinacioni centar "nema veze s tim", dok je Vladan Batic,
ministar pravde i lokalne samouprave u Vladi Srbije, naglasio da "presuda
nije bila pravosnazna" i da su Siptari oslobodeni posle "zalbenog
postupka".
Vest o oslobadanju siptarskih terorista posebno nezadovoljstvo izazvala je
medu porodicama 1.300 kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosmeta. U
meduvremenu, u Vecu gradana Savezne skupstine formiran je Anketni
odbor sa predstavnicima svih parlamentarnih grupa ovog doma. Zadatak
je obilaskom zatvora i albanskih zatvorenika u Srbiji i, ako je moguce
zatocenih Srba u zatvorima na Kosovu, utvrdi ko su zatvorenici i kakav je
njihov tretman. Odbor jos nije "izasao" na teren.
Delegacija Skupstine SRJ, koja je nedavno bila na zasedanju
Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, obavestila je novinare da se u
radu politicke grupe govorilo i o 166 albanskih zatvorenika u zatvorima
sirom Srbije, ali da su prvi put kvalifikovani 80 njih kao kriminalci, a
ostatak kao politicki zatvorenici.
- Vazno je da se pravi razlika izmedu vrste krivice i odgovornosti zbog
cega se ko nalazi u zatvoru. Verovatno se od nas ne moze ocekivati da
oslobodimo one koji su kriminalci - rekla je Ljiljana Colic, savezni
poslanik.
- Bice od velikog znacaja rad Anketnog odbora, ciji ce clanovi obici
zatvore, upoznati se sa dosijeima zatvorenika, za sta su osudeni i kako se
sa njima postupa. Necemo stati na put ni izvestiocima SE da ih i oni obidu
i razgovaraju - rekli su clanovi Anketnog odbora. Helmut Lipelt, izvestilac
SE za SRJ, pocetkom marta ce doci u Pristinu i tada ce pokrenuti pitanje
nestalih lica srpske nacionalnosti.
P. P. - V. N.
Dr Dusan Nikolis, direktor Centra za americke studije i naucni
savetnik u Institutu za evropske studije
Zaobici spiralu nasilja
Najnovija podrska SAD, prilikom boravka predsednika Kostunice u
Vasingtonu, opstanku tzv. trece (Miloseviceve i postmiloseviceve
Jugoslavije, iliti "Jugoslavije", odnosno drzave Srbije i Crne Gore) znaci,
istovremeno, a o cemu se, inace, ne govori otvoreno, podrsku, na prvom
mestu, samima sebi, sopstvenoj politici vodenoj prema SRJ, posebno od
1998, koja je finalizovana konceptom i modelom Kosmeta kao delu SRJ, a
ne Srbije.
Smatram da je to ta neprijatna "koscica u grlu", ne samo za Beograd vec
za Brisel i Vasington i vise. Sa izlaskom Crne Gore i prepustanjem Srbije
samoj sebi, pitanje sta sa Kosmetom, ciji je Kosmet, sta su i koje su granice
nove drzave Srbije, moze da se pretvori u sustinsko i da Ameriku i EU
uvedu u novi ciklus tesko kontrolisane krize i njenog resavanja. Ovoga
puta, to pitanje bi bilo: sta sa Srbijom, s njenim granicama i teritorijom, i
to u situaciji kad se pomislilo da je to pitanje reseno, pacifikovano? No to
je, nazalost, nesmotreno rezultat politike, pa i ratne, SAD i EU prema
Beogradu (tada Milosevicevom), koja je u svim dimenzijama Srbiju
"isekla" od Kosmeta.
Inace, nisam siguran u zvanicnu retoricku argumentaciju i SAD i EU,
koja se i kod nas koristi, da bi novo krojenje granica, ovoga puta za Srbiju,
na prostoru bivse SFRJ dovelo do raspaljivanja ove "zaraze" na ostatak
Balkana.
Problem, dakle, ostaje Srbija, njeno drzavno i teritorijalno definisanje i,
naravno, albanska manjina u Srbiji, Makedoniji pa i u Crnoj Gori i Grckoj.
S Kosmetom i albanskim pitanjem je, uostalom, sve i pocelo osamdesetih,
da ne idemo dalje u proslost.
Jedna ozbiljna, sveobuhvatna medunarodna evroamerickobalkanska
konferencija bila bi, moguce, dobar put od koga niko ne bi trebalo da
zazire, jer resenje drzavno-teritorijalnog pitanja na vreme bolje je nego
spirala iscrpljivanja.
"Human rights watch" se pozalio da balkanske zemlje ne
saraduju s Hagom
Srpski zlocinci jos na
slobodi
NJUJORK (Beta) - Sudenje Slobodanu Milosevicu znacajan je napredak
za medunarodnu pravdu, ali je vazna i cinjenica da su mnoga lica
odgovorna za zlocine na prostoru bivse Jugoslavije jos na slobodi, ocenila
je organizacija za zastitu ljudskih prava "Human rights watch".
"Ovo sudenje predstavlja veliki napredak za pravdu, ali jednako su
znacajni i optuzeni za ratne zlocine kojih nema u sudnici", rekao je Ricard
Diker, direktora Programa HRV-a za medunarodno pravo.
Diker je dodao da je "isuvise veliki broj optuzenika srpske nacionalnosti jos
na slobodi"."Krivicu snose vlade balkanskih zemalja koje nisu ostvarile
uspesnu saradnju s Haskim tribunalom i NATO-om, koji vec sest godina
deluje u BiH a da nije uspeo da uhapsi Miloseviceve saradnike", navodi se
u saopstenju.
HRV-a podseca da su cetvorica optuzenih za zlocine na Kosovu - bivsi
nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic, bivsi
republicki ministar unutrasnjih poslova Vlajko Stojiljkovic, bivsi
potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic i predsednik Srbije Milan
Milutinovic, i dalje na slobodi. Na slobodi su i bivsi lideri bosanskih Srba
Radovan Karadzic i Ratko Mladic. Prema podacima HRV-a, Karadzic se
krije u RS, dok se Mladic navodno nalazi u Srbiji.
Zarko Korac se obrusio na predsednika SRJ
Nepromisljena poseta
udarac drzavi
BEOGRAD (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac ocenio je da
je poseta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice SAD bila
"nepromisljena i da je, u sustini, udarac za nasu drzavu".
"Vojislav Kostunica je u Vasingtonu izjavio da je u SAD otisao da se bori za
SRJ, a cinjenica je da ga apsolutno niko iz americke administracije nije
primio... To je vrlo jasna poruka Kostunici da SAD u ovom trenutku ne
zeli politicki dijalog na tom nivou. To je losa poruka, jer ne zaboravimo da
je on predsednik SRJ i da tamo nije bio privatno", kazao je sinoc Korac
jagodinskoj TV "Palma plus".
On je ocenio da je "sokantno" sto predsednika SRJ "nisu primili ni sefovi
senatorske i kongresne vecine, vec neki manje znacajni kongresmeni".
"Ako mene kao predsednika Vlade Srbije u Nemackoj ne bi primio
predsednik te zemlje, ja bih morao da procenjujem zasto to nije zeleo i da
li je to uvreda i to ne samo licna, vec i za zemlju koju predstavljam", kazao
je Korac.
On je TV "Palma plus" rekao i da bi problemi u toj koaliciji morali da budu
reseni na sastanku predsednistva DOS, ali je dodao da su DSS-u "otvorena
vrata za povratak u Vladu Srbije", ali da je "samo pitanje hoce li DSS da
bude vlast ili opozicija".
Slobodan Milosevic se opet zalio holandskom sudu
Hoce kontakt s advokatima
HAG (Srna) - Slobodan Milosevic se ponovo obratio holandskom sudu u
Hagu sa zalbom da mu je uskraceno pravo na pravnu pomoc. On tvrdi da
mu Haski tribunal ne daje mogucnost da se s advokatima priprema za
proces na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Zalba Milosevica je usmerena protiv Haskog tribunala i protiv holandske
drzave, od koje trazi da zahteva od Tribunala da mu obezbedi pravo da
slobodno komunicira sa advokatima i razmenjuje s njima dokumenta iz
procesa na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
