ZAKOCILA DIJASPORA!
Nisam siguran da su reakcije iz dijaspore sasvim spontane i da nisu izazvane iz Beograda - na slican nacin kao sto je svojevremeno radio Milosevic, objasnjava dugo razvlacenje u nalazenju svog "naslednika" Milan St. Protic
Pise: Slobodan CUPARIC
GORAN SVILANOVIC, ministar spoljnih poslova sr Jugoslavije, javno je priznao da je jedan od najvecih neuspeha DOS-a to sto nemamo ambasadora u Americi, posle smenjivanja Milana St. Protica. Jedni u vladajucoj koaliciji predlagali su profesora Svetozara Stojanovica, nekadasnjeg savetnika Dobrice Cosica, drugi, Stojana Cerovica, novinara "Vremena". Kad je Cerovic dobio prolaz, usprotivila se dijaspora i stopirala njegovu promociju. Tako kaze nezvanicna prica.Ugledni americki biznismen srpskog porekla Miroslav Majkl Djordjevic najpre tvrdi da je neodgovorno i nedopustivo sto smo tako dugo bez ambasadora u najvaznijoj prestonici na planeti, a potom iznosi nevericu "da nacija od deset miliona stanovnika ne uspeva da pronadje pravu licnost".
Zbog cega, doista, Jugoslavija vec sest meseci nema ambasadora u Vasingtonu?!
- Kazite vi to meni - odgovara kontrapitanjem Zivorad Kovacevic, nekadasnji ambasador u Americi. Otkud znam zbog cega. U svakom slucaju, to je nedopustivo. Kad u Vasingtonu, realno prestonici sveta, nemamo ambasadora, onda ne treba da se cudimo sto je Vilijam Montgomeri, ambasador u Jugoslaviji, glavni kanal medjusobne komunikacije. Mi, jednostavno, moramo imati coveka tamo.
Milan St. Protic, prvi neuspesni dosovski ambasador u SAD, u razgovoru za "Nezavisnu Svetlost" kaze da u vladajucoj koaliciji, ocito, ne postoji saglasnost oko izbora novog ambasadora. Mozda je vaznije od svega to sto sto predsednik Kostunica nema zelju da uspostavi dobre odnose sa SAD, pa mu, tvrdi Protic, ne smeta i ne nedostaje ambasador u Vasingtonu.
- Ocigledno su u pitanju razmimoilazenja u DOS-u, kaze sociolog Aleksa Djilas. Cinjenica je da mi, u stvari, nemamo jednu jedinstvenu vladu, nego u njoj postoji nekoliko razlicitih vlada, koje onda medjusobno pregovaraju, sto, naravno, nije dobro za drzavu - posebno za drzavu kojoj su potrebne reforme. Oni, jednostavno, nisu mogli da se dogovore. Inace, to je samo jedan od pojavnih oblika krize sadasnje vlade.
Drugaciji koncept
Iz dijaspore su se nedavno culi glasovi u stilu: da je otisao u Vasington kao ambasador, Stojan Cerovic bi se savrseno uklapao u vec uveliko formirani spoljnopoliticki establisment SRJ kojim dominira Svilanoviceva ekipa iz Foruma za medjunarodne odnose GSS - Vojin Dimitrijevic, Zivorad Kovacevic, Milivoje Maksic, Ilija Djukic... Kako to komentarisati?- Mislim da dijaspora ne moze da se mesa u to ko ce doci za ambasadora u Vasington ili, uopste, u nase unutrasnje stvari - bez obzira da li su u pravu ili ne, kategorican je Milan St. Protic. Ambasador u Vasingtonu predstavlja ovu drzavu i ovaj narod koji zivi u Srbiji, odnosno u SRJ. Taj covek bi trebalo da ima dobre odnose s nasom dijasporom, ali, opet, tu ne sme da se preteruje, pa da dijaspora diktira kadrovsku politiku u Ministarstvu spoljnih poslova.
Inace, Protic ne pripada pomenutom krugu ljudi, jer je, kako rece, nekomunista. Iako je oduvek to bio, u dijaspori je ipak bilo onih koji nisu bili zadovoljni onim sto je tamo radio. Ocito je, smatra Protic, da u nasoj dijaspori jos postoji promilosevicevska struja, pa ce biti prilican problem sto tamo ima ljudi koji su u raskoraku s politickim teznjama vecine gradjana u Srbiji.
- Kod nas ne postoji spoljnopoliticki establisment kao sto, na primer, postoji u SAD, gde ima pedesetak ili, mozda, cak i sto institucija koje stalno i trajno uticu na spoljnu politiku, kaze Aleksa Djilas. Cini mi se da se ovde radi o kritici ljudi koji su imali liberalni pristup nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, od strane onih koji su imali - radikalno desni. To je sustina. Ja se zalazem za drugaciji koncept diplomatije. Naime, diplomatije koja bi bila potpuno profesionalna i depolitizovana - kao sto je, na primer, britanski Forin ofis. Uveo bih zakon da se kod nas u Ministarstvo spoljnih poslova ne moze da udje posle dvadeset i pete godine, da se pravi karijera od prvih stepenika - i da se, onda, ide na gore.
Djilas, takodje, smatra da je pogresno sto se diplomatska mesta dele prema politicko-partijskoj pripadnosti, a ne prema strucnosti. Od ovoga sto je napravljeno mozda cemo, po njegovim recima, dobiti jednog ili dva dobra ambasadora - ostali nece biti uspesni.
- Pitali su me u jednom intervjuu, pa su hteli cak da stave naslov: Zivorad Kovacevic - siva eminencija jugoslovenske spoljne politike, sto je apsolutno smesno, veli Kovacevic. Nemam nikakav kontakt s tim i drago mi je sto je jedan broj ljudi iz Foruma, koji su bili veoma kompetentni, otisao u diplomatiju. I tu se prica zavrsava. Medjutim, ona ima, ocigledno, politicku pozadinu. Kad se kaze dijaspora, pitanje je ko je sada tamo uzeo pravo na sebe da predstavlja celu dijasporu. Sa srpskom dijasporom imao sam odlicne kontakte. Ali, to su sada neki drugi ljudi, politicki sasvim opredeljeni, i smeta im svako ko drugacije misli.
Srpski lobi
Imaju li prava ljudi iz dijaspore da uticu na izbor ambasadora? Koliko njihovu rec treba uvazavati, odnosno da li ona mora da bude presudna? - Njihova rec ne da ne mora da bude presudna, nego ne sme da bude presudna, jer bi to bilo krsenje demokratskih prava gradjana Srbije i Jugoslavije, koji su izabrali svoju vladu i koji, samim tim, odlucuju i o spoljnoj politici, kategorican je Aleksa Djilas. Mislim, ljudi u dijaspori su gradjani druge drzave. Opet, s druge strane, njihov glas treba cuti. Ali, ne moze, naravno, dijaspora da vodi politiku. U vezi s njom postoje dva krupna problema. Prvo, dijaspora je ideoloski sasvim desno obojena i cesto se sastoji od veoma starih ljudi koji jos uvek vode bitke iz Drugog svetskog rata. Drugo, oni imaju veliki uticaj, sto je pogresno - i stetno.Trebalo bi, ako vec postoji dijaspora, da njeni predvodnici budu mladi ljudi koji su relativno skoro dosli iz zemlje i koji su, smatra Djilas, prevashodno zainteresovani za ekonomske i kulturne veze - da pomognu Jugoslaviji kakva je sada. Nama je, po Djilasovim recima, potrebnija dijaspora mladjih ljudi, okrenutih ka buducnosti, a ne onih koji bi cak hteli da vode i nasu unutrasnju politiku - da odredjuju kakav ce biti nas stav prema Kosovu, prema crkvi, monarhiji, Republici Srpskoj...
- Naravno da glas dijaspore treba uvaziti, ali on ne sme da bude presudan, tvrdi Milan St. Protic. Cudi me sto tim najglasnijima iz dijaspore odgovara, recimo, Sveta Stojanovic, a ne Stojan Cerovic. Kao da je Sveta Stojanovic nesto bolji nego sto je Stojan Cerovic. Rec je o notornom komunisti, marksistickom teoreticaru, savetniku Dobrice Cosica... E, sad, on im je veliki branilac srpskih interesa u Americi, a Stojan Cerovic nije. Prema tome, ocito je da u dijaspori, bar u njenom najglasnijem delu, neki osnovni pojmovi nisu rascisceni - i to je osnovni problem. Isto onako kao sto nisu bili rascisceni i ovih deset godina. Jer, bilo je njih, onih najglasnijih, koji su stajali na stranu Milosevica - cak i protiv onoga sto smo mi radili ovde u Srbiji. I vrlo cesto smo dolazili u situaciju, tokom tih deset godina, da bivamo napadani kao izdajnici, kao antinacionalisti, spijuni stranih sila... Zivorad Kovacevic, u odgovoru na ovo pitanje, podseca da drzava ne moze da se okrene samo jednom delu dijaspore. Neko ko bi tamo bio primljen "na noz" - imao bi velike teskoce. O tome treba da se vodi racuna. Ali, ljudi iz rasejanja, po njegovim recima, nikako ne mogu da imaju presudnu ulogu pri izboru novog ambasadora.
Ugledniji Srbi iz Amerike tvrde da imenovanje ambasadora u Vasingtonu bez konsultacija sa dijasporom ne bi sebi dopustila nijedna zemlja. Koliko su oni u pravu?
- Uopste nisu u pravu, kaze Aleksa Djilas. To je potpuno netacno. Nasa dijaspora nema narociti uticaj u Americi. Postoje dijaspore u SAD, takozvani etnicki lobiji, koji su izuzetno uticajni na americku politiku. Na primer, svi znaju za proizraelski lobi, mocan je i kineski, zatim kubanski... Jedan od razloga sto su Poljskoj, jedinoj zemlji Istocne Evrope, oprosteni dugovi bio je taj sto su Poljaci veoma brojni i veoma uticajni u Americi. Znacajan je i irski lobi u Bostonu i Njujorku. S druge strane, mnogi Amerikanci su protiv takvih lobija. Kazu: zasto ste dosli u Ameriku ako vam se vise svidja vasa Kina, vasa Kuba, vas Izrael... Ja se, u principu, slazem s tim stavom.
Srpski lobi, po Djilasovim recima, gotovo da i nema nikakvog uticaja u Americi, sto se, uostalom, videlo u poslednjih deset godina. Nema nijedne znacajnije politicke odluke u SAD na koju je nas lobi uticao. I to je jedan od razloga sto treba saslusati misljenje dijaspore, treba joj pomoci, ali je ne i shvatiti kao neki znacajan faktor.
- Mislim da je to konsultovanje potrebno, jer je dijaspora jedna od onih sredina o kojima treba voditi racuna, veli Zivorad Kovacevic. Valja reci da se dijaspora, jedan njen deo, na ovakav nacin direktno mesa u unutrasnju politiku jedne druge zemlje. Oni su, ipak, americki drzavljani, a ne Srbi u Americi. Oni su Amerikanci srpskog porekla. I tu se prica, otprilike, i zavrsava. Ne moze se ici dalje od toga. Pogotovu bi bile apsurdne ideje da neko iz dijaspore, dakle americki drzavljanin, predstavlja Jugoslaviju u SAD.
Bez diktata
Tvrdnju uglednijih Srba iz Amerike da imenovanje ambasadora u Vasingtonu bez konsultacija sa dijasporom ne bi sebi dopustila nijedna zemlja, Milan St. Protic je najpre lakonski prokomentarisao recju: kojesta. Potom je primetio da je kod drugih naroda, koji imaju veliku dijasporu u Americi, rasejanje na strani demokratskih i emancipatorskih tokova u tim zemljama - pa se onda takvi problemi ne postavljaju. Ni kod Grka, ni kod Italijana, ni kod Juznoamerikanaca se takva pitanja ne postavljaju zato sto dijaspora samo gleda kako ce svom narodu u matici da pomogne, a ne da mu diktira i namece kakvu ce politiku da vodi.- Nije to samo pitanje ambasadora, objasnjava Milan St. Protic. Iza toga se krije njihova zelja da vode politiku ove zemlje, a da zive u drugoj. Da budem konkretniji, medju nekima od njih ima tog milosevicevskog sindroma. Ali, na zalost, i ovde ima politicara koji to zloupotrebljavaju da bi ostvarili neke svoje ovdasnje interese. Nisam u sustini siguran da su te reakcije iz dijaspore sasvim spontane, da nisu izazvane namerno iz Beograda - na slican nacin kao sto je to svojevremeno radio Milosevic.
Jedan prekaljeni diplomata britanskog Forin ofisa nedavno je rekao: "U diplomatiji je sve moguce. Jedino nije moguce praviti diplomatiju bez Vasingtona. To vam je kao da mesite hleb bez brasna, soli i vode".
Nasa diplomatija upravo mesi takav hleb. Vec sest meseci Jugoslavija nema ambasadora u Vasingtonu, gde se direktno kroji i kratkorocna i dugorocna sudbina Balkana i nase zemlje. Na opasku kada ce ovo vruce pitanje biti reseno, merodavni odgovaraju: u toku su procedure, dosovska usaglasavanja...
Content: ©
1996-2002 Nezavisna Svetlost • Design: © 1996-2002 dragan design.
All rights
reserved
http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2002/333/333-1.htm
c.gif
Description: GIF image
