Dr Aleksa Đilas o jeziku mržnje i kako se on proizvodi
Sve počinje ubijanjem istine
Kako biste definisali sintagmu - jezik
mržnje?
- Jezik mržnje je uvek pokazatelj da problem koji postoji nije
sagledan i da nema načina da se reši, jer nema dobre komunikacije.
Može li se
neko, ko govori istinu, okarakterisati kao neko ko govori jezikom mržnje?
- I to se dešava, čak vrlo često, kada se nekome ne dopada iznošenje istine ili način na koji se ona iznosi, etiketiraće glasnogovornika kao nekog ko raspiruje mržnju. Prvi korak ka jeziku mržnje je izvrtanje istine.
Govor mržnje kod nas ima prizvuk etničkog?
- Zavisi kada se koristi
i ko ga koristi, ne mora imati i nema samo prizvuk etničkog. Govor mržnje se
može pojaviti kao netolerancija i prema različitim ideološkim gledištima, kada
zastupnici jedne ideologije jezikom mržnje govore o drugoj strani. Činjenica je
da je svet u vreme najkrvavijih sukoba na ovim prostorima bio izrazito
srbofobičan i da je, koristeći najgore epitete, govorio o Srbima. Čak su neki
srbofobičari poput fašista išli toliko daleko da su sva zla koja se dešavaju na
ovim prostorima pripisivali iskonski lošoj prirodi Srba. Srbi su otkriveni kao
genocidan narod, a Slobodan Milošević kao čovek koji je podsticao nacionalnu
netrpeljivost i rat.
|
Dug put do demokratije |
||||
Da li se oni koji Miloševića nazivaju diktatorom služe jezikom
mržnje?
- Moje mišljenje je da Milošević nije bio diktator i da to nije
bio diktatorski režim, tako da se takve kvalifikacije Miloševića mogu smatrati
jezikom mržnje njegovih neistomišljenika. U vreme vlasti Slobodana Miloševića
mnogi lideri današnje koalicije na vlasti su ga nazivale, s jedne strane,
komunjarom a, s druge, srpskim nacionalistom. Za vreme Miloševića usred Beograda
u ulici Kneza Mihaila su se prodavale knjige koje su govorile protiv Miloševića
i protiv režima. U vreme Miloševića vi imate početak višepartijskog sistema,
imate nekoliko višepartijskih izbora. Na ulicama Beograda su demonstrirali tzv.
četnici. Svega toga zajedno u bilo kom diktatorskom režimu na svetu nema, niti
bi bilo dozvoljeno.
Govorilo se i kod nas, i i u svetu, da je Milošević šovinista i da je za
rat na području bivše Jugoslavije kriv velikosrpski hegemonizam?\
-
Milošević nije bio šovinista, i cela priča oko nacionalnih interesa mu je
poslužila da se što duže održi na vlasti i dugo godina dobro igra protiv svojih
političkih protivnika. Milošević je ipak pobeđivao na izborima, hteli to neki da
priznaju ili ne. Ono za šta mu se sada sudi je konstrukcija koja nije zasnovana
na činjenicama.
Ima li ili ne genocida nad Albancima?
- Nema. Zločina ima i na
jednoj i na drugoj stani, i to je neosporno. Ali, sukob nije počeo zato što je
Milošević, zaboga, hteo da izvrši genocid, već zato što su Šiptari hteli da otmu
Kosovo, i na kraju u tome uspeli, a Srbija je htela da sačuva tu teritoriju i na
kraju je izgubila.
Da li je bombardovanje jednog naroda od strane zapadnih demokratija govor
mržnje?
- Naravno. Moram vam reći, iako možda i znate, da sam ja uvek bio
prozapadno orijentisan intelektualac. I kada ja činjenice koje sada vama iznosim
a tiču se političkih prilika kod nas, iznosim pred svojim kolegama liberalima na
zapadu, onda to oni prihvataju ili ne, ali uvek traže argumente. Kod nas u
Beogradu oni koji sebe smatraju liberalnim demokratama i intelektualcima, nikada
se ne pozivaju na činjenice, oni prihvataju ili ne ono što izložim, u zavisnosti
od toga da li se to slaže sa njihovim političkim angažmanom.
Vaše mišljenje o raznim odborima za ljudska prava i nevladine organizacije
u Beogradu, ko su ti ljudi?
- Neke i privatno poznajem, i tu ima zaista
svega. Neko moje mišljenje o tim aktivistima koji se zalažu za univerzalna
ljudska prava, jeste da su u suštini hladni i po pravilu loši ljudi. Takvi se
nikada ne zalažu za pomoć konkretnom pojedincu. Ali, takvih ima po svetu koliko
hoćete, oni se nekako finansiraju, pišu, protestuju, ali od njih nema neke
naročite ni koristi, a mislim ni štete.
Zorica Vuletić-Zarić
<<AleksaDjilas1.jpg>>
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
