Motivisan samo licnom vlascu
Karla del Ponte je rekla da je Milosevica izvela pred Tribunal u ime Ujedinjenih nacija i da se optuzbe podignute protiv njega ne odnose na krivicu celog naroda
Specijalno za Danas
Hag - Bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic optuzen za ratne zlocine i genocid prvog dana sudjenja po prvi put se u sudnici Haskog tribunala pojavio sa torbom u ruci, po prvi put je povremeno nesto zapisivao, i po prvi put se nezvanicno obratio Branislavu Tapuskovicu, jednom od trojice "prijatelja suda" imenovanih u ovom postupku. Prvog dana Slobodan Milosevic nije imao priliku da govori jer je Tuzilastvo u visesatnom govoru Dzefrija Najsa obrazlagao sustinu sve tri optuznice protiv bivseg jugoslovenskog predsednika.
Pocetak sudjenja je glavna tuziteljica Karla del Ponte u svom kratkom govoru nazvala istorijskim: "Ovaj postupak je najznacajnije sudjenje koje je ovaj sud vodio ili ce ikada voditi." Karla del Ponte je rekla da je Milosevica izvela pred Tribunal u ime Ujedinjenih nacija i da se optuzbe podignute protiv njega ne odnose na krivicu celog naroda. "Slobodan Milosevic je ovde doveden da odgovara za sopstvena dela, a ja kao glavni tuzilac zastupam zrtve zlocina. Ovo sudjenje ce uci u istoriju i to treba imati na umu", rekla je Karla del Ponte.
Glavna tuziteljica je, na pocetku sudjenja
bivseg jugoslovenskog predsednika opisala ovim recima: "Milosevic je izvanredan
takticar i strateg, isao je ka svom cilju, a to je bilo ocuvanje licne vlasti.
Njega ne motivisu ni nacionalna ksenofobija pa ni licna uverenja, vec samo
ocuvanje vlasti." Za proces protiv bivseg jugosloveskog predsednika ona je
rekla: "Ovo je krivicno sudjenje, steta je sto je optuzeni dosad iznosio
argumente politicke prirode. Tuzilastvo nece sebi dozvoliti da bude uvuceno u
takve rasprave, a ja sebi necu dozvoliti da iskoristim cinjenicu sto on nema
pravnog zastupnika."
Nakon toga, rec je preuzeo cuveni britanski advokat Dzefri Najs, koji je u celodnevnom govoru obrazlagao stavove Tuzilastva o sve tri optuznice protiv Milosevica. Njegov govor je bio vrlo efektan, ali su mnogi strani izvestaci kao i predstavnici nevladinih organizacija primetili da je Tuzilastvo ucinilo upravo ono sto je Karla del Ponte rekla da nece biti dozvoljeno, a to je politicki govor. Najs je, naime, u prvom delu svog izlaganja, na politicki nacin povezao dogadjaje koji su obelezili proteklu deceniju na prostoru bivse Jugoslavije. On je svoj govor poceo potresnim pricama o sudbinama pojedinaca stradalih u Vukovaru, Visegradu i drugim mestima sa prostora bivse Jugoslavije. Licne sudbine majki, tek rodjene dece i mladih devojaka koje su paljene ili bacene u bunar, ostavile su vrlo snazan utisak na prisutne koji su sedeli na galeriji sudnice.
Zastupnik Tuzilastva je medjutim naglasio da ce se on retko vracati na ovako potresne materijale i da ce postupak voditi bez emocija, bas onako kako je radio optuzeni koji je sve morao znati, a sa visine svog polozaja nikada se nije suocio sa zrtvama.
Tokom
visesatnog izlaganja Dzefri Najs je koristio snimke Milosevicevih govora od
Kosova 1987. kada je prvi put porucio Srbima da niko ne sme da ih bije, preko
filma sa beogradskog mitinga iz 1989. kada je najavio hapsenje Azema Vlasija,
zatim snimaka govora na Gazimestanu, filmove sa vukovarskim rusevinama, kolonama
izbeglica i granatiranjem Dubrovnika. Na sve te snimke Milosevic je reagovao kao
da je potpuno nezainteresovan, cak se u jednom trenutku trgao kao iz sna sa
izrazom neopisive dosade, sto je izazvalo smeh na galeriji sudnice. Kao dokazni
materijal pusteni su i snimci telefonskog razgovora izmedju optuzenog i Radovana
Karadzica. U prvom razgovoru Milosevic Karadzicu obecava oruzje za srpski
bataljon na Kupresu, a u drugom, povodom pristalica Alije Izetbegovica kaze:
"Nema vise popustanja. Ako hoce da se biju, evo nas tu
smo.
Ko hoce s Alijom, neka ide u pizdu lepu materinu, a ko hoce sa nama, bicemo prema njima kao prema svojima."
Licnost Slobodana Milosevica Dzefri Najs je opisao ovako: "Da li je optuzeni bio nacionalista, mozda jeste mozda nije, verovatno uopste nije bio rasista. Radi se o pametnom i inteligentnom coveku koji sebe zeli da zadrzi na vlasti. On je vrlo slozena osoba, covek koji je izbegavao velike sastanke da mu se neko ne bi suprotstavio. Imao je licnu kontrolu nad svima, koristio se raznim sredstvima da bi stimulisao ljude. Govorio je o ocuvanju integriteta drzave, a ljude iz svoje okoline je smatrao budalama. To je covek koji kod onih sa kratkim pamcenjem moze izgledati kao mirotvorac."
Posle ovog opisa, Dzefri Najs se vratio na glavni cilj optuzenog, a to je bilo, kako je ocenio, stvaranje srpske drzave putem etnickog ciscenja. "Mislio je da moze postici sve. Da moze postati novi Tito, a ako ne to, onda da napravi novu Srbiju od delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a da Kosovo drzi pod gvozdenom rukom." U ovom navodu primetno je da je Tuzilastvo izmenilo ranije vrlo osporavanu formulaciju o tome kako je Milosevic zeleo veliku Srbiju "od delova Hrvatske, Bosne i celog Kosova".
Tuzilastvo je u vise navrata koristeci filmove, pismene poruke, telefonske razgovore, fotografije i navode i izjave nekadasnjih Milosevicevih saradnika poput recimo Biljane Plavsic, Radovana Karadzica, Gorana Hadzica, Zeljka Raznatovica, Milorada Lukovica Legije, Jovice Stanisica i Mihalja Kertesa i drugih pokusao da objasni da ne samo da je Slobodan Milosevic morao znati za sve zlocine koji su se dogodili na prostoru bivse Jugoslavije, vec da je bio u svakodnevnom kontaktu sa njihovim izvrsiocima i davao im podrsku od verbalne do oruzane.
Sudjenje Slobodanu Milosevicu nastavlja se danas, kada se posle izlaganja zastupnika Tuzilastva Dirk Rajnevelda, koji ce govoriti o kosovskoj optuznici, ocekuje govor Slobodana Milosevica.
Jasminka Kocijan
Nakon toga, rec je preuzeo cuveni britanski advokat Dzefri Najs, koji je u celodnevnom govoru obrazlagao stavove Tuzilastva o sve tri optuznice protiv Milosevica. Njegov govor je bio vrlo efektan, ali su mnogi strani izvestaci kao i predstavnici nevladinih organizacija primetili da je Tuzilastvo ucinilo upravo ono sto je Karla del Ponte rekla da nece biti dozvoljeno, a to je politicki govor. Najs je, naime, u prvom delu svog izlaganja, na politicki nacin povezao dogadjaje koji su obelezili proteklu deceniju na prostoru bivse Jugoslavije. On je svoj govor poceo potresnim pricama o sudbinama pojedinaca stradalih u Vukovaru, Visegradu i drugim mestima sa prostora bivse Jugoslavije. Licne sudbine majki, tek rodjene dece i mladih devojaka koje su paljene ili bacene u bunar, ostavile su vrlo snazan utisak na prisutne koji su sedeli na galeriji sudnice.
Zastupnik Tuzilastva je medjutim naglasio da ce se on retko vracati na ovako potresne materijale i da ce postupak voditi bez emocija, bas onako kako je radio optuzeni koji je sve morao znati, a sa visine svog polozaja nikada se nije suocio sa zrtvama.
|
Ko hoce s Alijom, neka ide u pizdu lepu materinu, a ko hoce sa nama, bicemo prema njima kao prema svojima."
Licnost Slobodana Milosevica Dzefri Najs je opisao ovako: "Da li je optuzeni bio nacionalista, mozda jeste mozda nije, verovatno uopste nije bio rasista. Radi se o pametnom i inteligentnom coveku koji sebe zeli da zadrzi na vlasti. On je vrlo slozena osoba, covek koji je izbegavao velike sastanke da mu se neko ne bi suprotstavio. Imao je licnu kontrolu nad svima, koristio se raznim sredstvima da bi stimulisao ljude. Govorio je o ocuvanju integriteta drzave, a ljude iz svoje okoline je smatrao budalama. To je covek koji kod onih sa kratkim pamcenjem moze izgledati kao mirotvorac."
Posle ovog opisa, Dzefri Najs se vratio na glavni cilj optuzenog, a to je bilo, kako je ocenio, stvaranje srpske drzave putem etnickog ciscenja. "Mislio je da moze postici sve. Da moze postati novi Tito, a ako ne to, onda da napravi novu Srbiju od delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a da Kosovo drzi pod gvozdenom rukom." U ovom navodu primetno je da je Tuzilastvo izmenilo ranije vrlo osporavanu formulaciju o tome kako je Milosevic zeleo veliku Srbiju "od delova Hrvatske, Bosne i celog Kosova".
Tuzilastvo je u vise navrata koristeci filmove, pismene poruke, telefonske razgovore, fotografije i navode i izjave nekadasnjih Milosevicevih saradnika poput recimo Biljane Plavsic, Radovana Karadzica, Gorana Hadzica, Zeljka Raznatovica, Milorada Lukovica Legije, Jovice Stanisica i Mihalja Kertesa i drugih pokusao da objasni da ne samo da je Slobodan Milosevic morao znati za sve zlocine koji su se dogodili na prostoru bivse Jugoslavije, vec da je bio u svakodnevnom kontaktu sa njihovim izvrsiocima i davao im podrsku od verbalne do oruzane.
Sudjenje Slobodanu Milosevicu nastavlja se danas, kada se posle izlaganja zastupnika Tuzilastva Dirk Rajnevelda, koji ce govoriti o kosovskoj optuznici, ocekuje govor Slobodana Milosevica.
Jasminka Kocijan
J. Kocijan
null.gif
Description: GIF image
