|
EKSKLUZIVNO
Intervju dr Radovana Karadzica, "Svedok"
prenosi deo razgovora sa najtrazenijim Srbinom, koji ce u celosti biti objavljen
u novom mesecnom magazinu "Novi identitet"
HAG ME NIKAD NECE UGOSTITI,
HOLBRUK I AMERIKANCI OBAVEZNI
DA ME
ZASTITE OD TRIBUNALA
@ Stevo GRKINIC
Ovaj, do sada neobjavljeni intevju sa Radovanom Karadzicem radjen
je posle svih glavnih desavanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, posle
Dejtonskog sporazuma, i sto je najvaznije, posle Karadzicevog povlacenja u
anonimnost. Intervju je nekad i negde radjen u Bosni i Hercegovini, a za potrebe
dokumentarnog filma o nastanku i nestanku Republike Srpske Krajine, ciji je
autor sada urednik emisija o kosovskoj krizi na jagodinskoj televiziji "Palma
plus" Stevo Grkinic, koji je za potrebe ovog filma razgovarao sa Radovanom
Karadzicem i Milanom Marticem. Stevo Grkinic je i pokretac i glavni i odgovorni
urednik novog mesecnika "Novi identitet", koji ce u celosti objaviti
neobjavljeni intervju sa Radovanom
Karadzicem.
Stevo Grkinic:
Hag?
Radovan Karadzic: Holandska
prestonica nece imati tu privilegiju da me ugosti. Ja ljudima verujem na rec.
Ricard Holbruk mi je ponudio nagodbu, da se potpuno povucem u anonimnost u
zamenu za americku zastitu po pitanju Haskog tribunala. Ja sam svoj deo nagodbe
ispostovao, a do sada to cine i Amerikanci. Kako saznajemo iz izvora bliskih
tadasnjoj americkoj administraciji, Holbruk se na ovaj potez odlucio posto mu je
Alija Izetbegovic rekao: "Skloni Karadzica i Bosna ce biti
resena".
S.G: Posle svega sto se desilo
na Balkanu u poslednjoj deceniji 20. veka, da li bi, iz ove perspektive, vukli
iste poteze ili bi nesto promenili u vodjenju srpske politike zapadno od
Drine?
R.K: Ono sto se nama desilo
osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, su plodovi sedamdesetogodisnje
antisrpske politike, koja nije bila nimalo slucajna i koja je bila strucno
vodjena iz Kominterne i Vatikana. Ono sto je najgore, je to da su u toj politici
ucestvovale sve generacije srpskih politicara. Mi smo svojim ocima gledali kako
je Jugoslavija, tokom tih 70 godina pogubna po srpski narod, i kako se na tlu
Jugoslavije na stetu srpskog naroda ostvaruju strateski interesi malih etnickih
grupa, koje se proglasavaju narodima, i kako se prave njihove nacionalne drzave.
Toga smo bili svesni svi - narod,
intelektualci, akademici, istoricari, i tokom svih tih godina dolazilo je do
pogroma onih koji su ukazivali na taj prolem. Njih su proglasavali
nacionalistima i kaznjavali.
Padom
jednog cvrstog, gvozdenog komunistickog rezima, posle Brozove smrti, a posebno
1990, sve te stvari izlaze na videlo. Izlazi na videlo politika Hamdije Pozderca
i njegovih muslimanskih celnika, koja je bila zamaskirana komunizmom, ali je u
interpretaciji Alije Izetbegovica postala svima jasna. Izetbegovic i Tudjman su
dosli da poberu plodove dugogodisnjeg Bakaricevog rada na stvaranju velike
nacionalne hrvatske drzave, a Izetbegovic je dosao da pobere plodove onoga sto
je dugo radjeno, od Hasana Brkica, pa i pre. Znajuci to, mi smo samo mogli da
izaberemo izmedju dve opcije. Jedna je bila da cutimo i da prihvatimo
neprijateljske rezime, koji nisu nimalo krili da su neprijateljski. Njihova
retorika je bila fasisticka, tu mislim na HDZ i SDA, njihovi amblemi, namere,
zastave, pominjanje Drine kao istocne granice Hrvatske, sve je bilo
fasisticko.
U toj opciji cutanja i
mirnog predavnaja, za dve do tri godine potpuno bi se iselili iz Hrvatske i BiH.
Medjutim, ni takva Srbija ne bi bila spokojna, jer apetiti srpskih neprijatelja
nisu bili samo da se Srbi proteraju iz Hrvatske i BiH, vec da se od Srbije
odvoji Kosovo, Vojvodina i Sandzak, i mi bismo se sabili u uzu Srbiju. Tu
varijantu su zagovarale lijeve snage, koje su zastupale srpski narod u Hrvatskoj
i BiH, ali mi nismo bili za opciju prepustanja sudbine, vec smo izabrali drugu
varijantu i, pre svega, politickim sredstvima se suprotstavili cijepanju
Jugoslavije. Pojavile su se nacionalne snage olicene u SDS-u, koje su radile na
zastiti srpskog naroda u slucaju raspada SFRJ mimo volje
Srba.
Znajuci sve to, nista ne bih
menjao u politici koju smo vodili od stvaranja SDS-a. Mozda bismo bili ostriji u
ukazivanju na to da se Jugoslavija razbija mimo nase volje, i vise bih radio na
srpskom zajednistvu, jer na kraju se pokazalo da je veci deo srpstva prepustio
onaj manji na milost i nemilost, i zato smo doziveli poraze u Hrvatskoj i Bosni
i Hercegovini. Nasa je duznost da radimo ono sta mozemo, ni Bog od nas ne trazi
da radimo ono sto ne mozemo. Ali smo radili ono sto smo mogli. Svi nasi potezi
bili su iznudjeni odbrambeni potezi. Drugacije nije
moglo.
Kljucna stvar tokom svih sukoba u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je cinjenica da je Jugoslavija bila garant
Vensovog plana, a da nije reagovala ni na jednu hrvatsku oruzanu akciju - od
Miljevackog platoa, Medackog dzepa, preko Ravnih kotara, pa do "Oluje". Strane
diplomate su nam potvrdile da znaju da se Jugoslavija ni u kom slucaju nece
vojno mesati. To je tada bila najskuplja informacija na svetu, koju je neko iz
Beograda dao besplatno. To je bilo zeleno svetlo za "Bljesak" i "Oluju".
Podseticu vas, da su Srbi u Bosni dizali mnoge ustanke, a najveci je bio
1875/76, kada su Srbi oslobodili veci deo Bosne i doneli odluku, jednostranu,
naravno, kao i mi, o prisajedinjenju Srbiji. Odgovora iz Sribje nije bilo.
Naprotiv, Srbija je doprinela slamanju srpskog ustanka u BiH i predaji
Austrougarskoj.
Nesto slicno se desilo
1995, kada je pao Knin i delovi zapadne Bosne. Ponovo su srpske teritorije uz
blagoslov Beograda date pod medjunarodni protektorat. Ishod rata odlucio je
slucaj Bihac. Jos postoji u dokumentima moja odluka da se 5. korpus Vojske BiH
unisti, a teritorija Carzinske krajine
pacifizuje.
To se nikada nije desilo
zahvaljujuci politickim intervencijama na relaciji Fikret
Abdic-Sarajevo-Beograd. Oni koji su ucestvovali u tim politickim mahinacijama,
na dusi nose ishod rata ovakav kakav jeste, potpuno poguban po
Srbe.
Mi nismo nista imali protiv
muslimana, za sta je dokaz Velika Kladusa, odnosno zapadna Bosna. U
medjumuslimanskom sukobu izmedju Fikreta Abdica i Alije Izetbegovica,
medjunarodna zajednica je stala na stranu militantnog fundamentalistickog islama
u odnosu na proevropsku varijantu islama Fikreta Abdica. Abdic je dokaz da smo
mi mogli mirno da zivimo sa muslimanima kao dobre komsije. To nije tada
odgovaralo Zapadu, kao sto mu sada ne odgovara militantni islam, koji mu je tada
odgovarao.
Medjunarodna zajednica je
pripremila agresiju na Republiku Srpsku Krajinu - operacije "Bljesak" i "Oluja".
Hrvatska vojska je napala teritorije obelezene bojom Ujedinjenih nacija, a rat u
BiH se produzavao sve dok Hrvatska ne ojaca i postigne svoj cilj. Kada je doslo
do toga i potpunog etnickog ciscenja u Hrvatskoj, medjunarodna zajednica je isla
na redukciju srpske teritorije, i u BiH za to upotrebila hrvatsku vojsku. I
nakon toga, svet je ekspresno isao na medjunarodnu konferenciju u Dejtonu. Ja
sam sa Ricardom Holbrukom i Robertom Ovenom ucestvovao u kreiranju Dejtona, i
uspeli smo da izmenimo mnoge prvobitne namere Amerikanaca. Najtuznije ponasanje
u Dejtonu je bilo ponasanje jugoslovenske delegacije, koja je posluzila kao
instrument kontrole bosanskih Srba. Beograd se u Dejtonu pojavio kao zastitnik
muslimana i Hrvata u BiH, i mi, osim Boga, nismo imali pravog
saveznika.
|
