B I L T E N V E S T I
13. FEBRUAR 2002.
POSETA AUSTRIJSKOG PREDSEDNIKA KLESTILA SRJ
MICUNOVIC RAZGOVARAO SA KLESTILOM
BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine
Dragoljub Micunovic razgovarao je danas sa predsednikom Republike
Austrije
Tomasom Klestilom o unapredjenju bilateralne saradnje.
U razgovoru je ocenjeno da su jugoslovensko-austrijski odnosi u stalnom
usponu, kao i da postoji obostran interes za dalje unapredjenje ukupne,
a
posebno privredne saradnje. S tim u vezi, ukazano je na potrebu
donosenja
zakonskih akata o zastiti investicija, o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja i drugih, kako bi se, pored banaka, u nasoj zemlji pojavile
i
austrijske firme i investirale na nasem trzistu.
Predsednik Klestil je istakao da Jugoslavija ima punu podrsku Austrije
na
putu ka evropskim integracijama, kao i da vrlo brzo moze da se ocekuje
nas
prijem u Savet Evrope, s obzirom da su u ovom trenutku na vrlo
odgovornim
funkcijama predsednika i sekretara Parlamentarne skupstine Saveta Evrope
austrijski poslanici.
Predsednik Micunovic je zahvalio austrijskim poslanicima u
Parlamentarnoj
skupstini Saveta Evrope na zalaganju da Jugoslavija sto pre bude
primljena
u Savet Evrope, isticuci da je to vazan preduslov za nase konacno
povezivanje sa Evropom. On je rekao da u odnosima sa drugim drzavama
tezimo
da naglasimo ono sto nas povezuje, a kada je rec o Austriji to su
tradicionalne kulturne veze i privredna saradnja, ali i saradnja na
drugim
poljima.
U razgovoru o odnosima u federaciji, austrijski predsednik ponovio je
stav
svoje zemlje, istovremeno i stav EU, o potrebi ocuvanja zajednicke
drzave
Srbije i Crne Gore.
PREMIJER PESIC RAZGOVARAO SA PREDSEDNIKOM KLESTILOM
BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Predsednik Savezne vlade Dragisa Pesic
i
austrijski predsednik Tomas Klestil su danas tokom razgovora u Beogradu
izrazili interes za dalje unapredjenje bilateralnih odnosa, uz
zakljucak
da obe zemlje treba da pruze pun doprinos razvoju regionalnih i sirih
evropskih integracija.
"Strateski cilj SRJ jeste ukljucivanje u evropske integrativne tokove i
institucije u cemu ocekujemo podrsku medjunarodne zajednice, a posebno
evropskih drzava, kakva je i Austrija. Nadamo se da cemo do kraja
godine
ostvariti sve neophodne pretpostavke i biti primljeni u Savjet Evrope i
evroatlantsku organizaciju Partnerstvo za mir", istakao je tom prilikom
premijer Pesic. "Ocekujemo da kriza u federalnim odnosima, uz aktivnu
ulogu
EU, bude brzo rijesena na nacin koji ce obezbijediti povoljan ambijent
za
razvoj svih neophodnih procesa u zemlji i Crnu Goru i Srbiju, kao
zajednicku drzavu, dovesti do clanstva u EU", rekao je Pesic.
Predsednik Klestil je naglasio da je njegova poseta SRJ "snazan signal
koji
Austrija i EU zele da joj prenesu u znak podrske na putu pune
integracije
u evropske institucije". "Austrija smatra da region Balkana dugorocno
treba posmatrati kao deo EU, bez obzira sto je rec o dugom i slozenom
procesu koji treba ostvariti. Austrija daje punu podrsku stvavovima EU
kada je rec o preuredjenju odnosa u SRJ, kao i podrsku visokom
predstavniku
EU Havijeru Solani u realizaciji tih stavova", izjavio je
austrijski predsednik Klestil u razgovoru sa saveznim premijerom
Pesicem, saopsteno je iz Kabineta predsednika Savezne vlade.
DJINDJIC: PODRSKA AUSTRIJE REFORMAMA U SRBIJI
BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic
izjavio je danas, posle razgovora s austrijskim predsednikom Tomasom
Klestilom u Beogradu, da su ekonomski odnosi Srbije i Austrije na
uzlaznoj
liniji.
Republicki premijer je za petak, 15. februar, najavio dolazak u Beograd
velike austrijske privredne delegacije, koja ce sa njim i nadleznim
ministrima razmotriti vise predloga za investicije u srpsku
privredu. Austrijska banka, koja osigurava investicije, spremna je
da podigne limite za te investicije, rekao je Djindjic i ocenio da su
to
vrlo dobre vesti.
"Dobili smo jednoznacnu podrsku za program reformi koje sprovodimo i to
je
izraz poverenja u politicku i ekonomsku stabilnost i na saveznom, i na
republickom nivou", istakao je Djindjic i potvrdio da Austrija daje
podrsku jugoslovenskom stavu o buducnosti federacije i ulasku u
evropske
integracije, sto je "potpuno u skladu sa stavom EU".
LAJTL: AUSTRIJA CE BITI INVESTITOR BROJ JEDAN U SRJ
BEC, 12. februara 2002.(Beta) - Austrija se nalazi na putu da
postane investitor broj jedan u SRJ, konstatovao je predsednik Privredne
komore Austrije (PKA) Kristof Lajtl danas pred odlazak u Beograd.
Nakon sto je usvojen novi zakon o privatizaciji u Srbiji u julu
prosle godine, privatizacija ce ove godine biti u punom jeku, a
interesovanje austrijskih privrednika je veoma veliko, objasnio je Lajtl
u
saopstenju PKA i dodao da SRJ racuna da ce kroz privatizaciju ostvariti
vise od 500 miliona dolara.
Lajtl je dodao da Austrija ima prednost zato sto je
predstavnistvo
PKA u SRJ sve vreme embarga i sankcija bilo otvoreno.
Samo kontinuirano servisiranje i podrzavanje takvih zemalja
stvorice pogodan ekonomski, a tako i socijalni razvoj pred nasim kucnim
pragom, dodao je on naglasavajuci da izmedju SRJ i Austrije postoje
istorijska povezanost, kao i intenzivni bilateralni odnosi.
Lajtl je podsetio da se Bec cesto naziva trecim najvecim
srpskim
gradom, u kojem zivi vise Srba nego u Novom Sadu.
"Veliki rast austrijskog izvoza u SRJ za vise od 25 odsto u
2000.
i 2001. pokazuje da postoji veliko trziste", kazao je on.
Delegacije PKA posetile su u vise navrata SRJ, a na
jugoslovenskom
trzistu Austrija je pre svega prisutna svojim bankama Rajfajzenbankom,
Bank
Austrijom (HVB) i Sparkasom iz Stajerske.
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Potpredsednik Privredne
komore Jugoslavije (PKJ) Miodrag Nikolic i predsednik Savezne privredne
komore Austrije Kristof Lajtl ocenili su danas da postoje mogucnosti za
dalje povecanje privredne saradnje SRJ i Austrije.
U prosloj godini razmena je povecana za 50 miliona dolara u
odnosu
na 2000. godinu. Ukupna razmena bila je vredna 201,5 miliona dolara, od
cega je jugoslovenski izvoz 73,2 miliona dolara, rekao je Nikolic na
sastanku u PKJ. On je kazao da ce PKJ organizovati dve prezentacije
jugoslovenske privrede u Becu i Salcburgu, kao i da je u planu otvaranje
predstavnistva Komore u Becu.
Kristof Lajtl je ocenio da je u SRJ ucinjen veliki napredak u
protekloj godini. On je pozdravio privatizaciju privrede, ukazujuci na
veliki interes austrijskih firmi, posebno srednje velicine, za ucesce u
tom
procesu.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-NEMACKA: MICUNOVIC RAZOVARAO SA POTPREDSEDNICOM BUNDESTAGA BEOGRAD,
12. februara (Tanjug) - Nema nijednog racionalnog razloga da Crna
Gora izadje iz Jugoslavije, a "kupovanje vremena" od strane crnogorskih
vlasti i produzavanje unutrasnje napetosti svima nanosi stetu, ocenio
je
danas predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic u
razgovoru sa potpredsednicom nemackog Bundestaga Petrom Bles. U
razgovoru Micunovica sa goscom iz SR Nemacke istaknuto je da se stav
medjunarodne zajednice o potrebi ocuvanja jugoslovenske federacije
podudara sa nastojanjima unutrasnjih politickih snaga u SRJ da se
sacuva
zajednicka drzava Srbije i Crne Gore, jer je to laksi i sigurniji put za
nase brze ukljucenje u zajednicu evropskih drzava.
Interesujuci se za politicku situaciju u nasoj zemlji, Petra Bles je
posebno podrzala proces demokratizacije i predstojece ustavne reforme,
koje treba da definisu buduce drzavno uredjenje.
Micunovic je ocenio da nema nijednog racionalnog razloga da Crna Gora
izadje iz Jugoslavije i da kupovanje vremena od strane crnogorskih
vlasti
i produzavanje unutrasnje napetosti nanosi svima stetu. Cepanje SRJ
lancano
bi delovalo i otvorilo nove probleme u celom regionu i zato u
razgovorima
o ustavnim promenama od koristi mogu biti pozitivna iskustva nemackog
federalizma.
U razgovoru je takodje bilo reci o potrebi intenzivnije saradnje i
daljeg
jacanja veza izmedju nemackog Bundestaga i Savezne skupstine, cime se
unapredjuju ukupni odnosi dve zemlje. Znacajan doprinos produbljivanju
veza
dva parlamenta mogu dati cesci susreti parlamentaraca, posebno preko
grupe
prijateljstva sa SR Nemackom. Isto tako, kroz saradnju i razmenu
strucnjaka i zaposlenih u parlamentu mogu se koristiti iskustva iz rada
nemackog Bundestaga za unapredjenje rada u Saveznoj
skupstini. Potpredsednica Bundestaga uputila je poziv predsedniku
Veca gradjana da poseti njihov parlament.
SVILANOVIC ZAVRSIO POSETU UKRAJINI
KIJEV, 12. februara (Tanjug) - MIP SRJ i Ukrajine, Goran Svilanovic i
Anatoli Zlenko, su danas u Kijevu razgovarali o bilateralnoj saradnji
sa
naglaskom na unapredjivanju privrednih odnosa izmedju dve zemlje.
Svilanovica je primio i predsednik Vlade Ukrajine Anatolij Kinah radi
razgovora o unapredjenju odnosa.
Ministri Svilanovic i Zlenko su potpisali Sporazum o saradnji u oblasti
standardizacije izmedju Saveznog zavoda za standardizaciju SRJ i
Drzavnog
komiteta Ukrajine za standardizaciju, metodologiju i sertifikaciju.
Pomocnik SMIP Aleksandra Jokismovic i zamenik drzavnog sekretara MIP
Ukrajine Igor Harcenko potpisali su Program saradnje u oblasti
obrazovanja
i kulture za period of 2002. do 2004. godine.
Sef ukrajinske diplomatije je na zajednickoj konferenciji za novinare
izjavio da su se dogovorili da se ministri odbrane dve zemlje sastanu
kasnije ove godine radi razgovora o obnavaljanju vojne saradnje.
Svilanovic je pozvao medjunarodnu zajednicu da nastavi "finansijsko i
vojno prisustvo" na Kosovu i Metohiji radi pomoci tamosnjem
stanovnistvu.
On je dodao da jugoslovenske vlasti nisu zadovoljne bezbednosnom
situacijom
na Kosovu.
Ministri Svilanovic i Zlenko su ocenili da su odnosi izmedju dve zemlje
dobri i zalozili su se za unapredjenje saradnje i za liberalizaciju
trgovine izmedju dve zemlje. SRJ i Ukrajina su ostvarila trgovinsku
razmenu od 68 miliona dolara izmedju januara i novembra 2001. godine
sto
je 11 odsto vise nego u istom periodu prethodne godine. Svilanovic se
tokom posete sastao i sa Predsednikom Parlamenta Ukrajine
Ivanom Pljuscom sa kojim je razgovarao o saradnji parlamenata dve
zemlje.
KIJEV, 12. feburara 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic koji
boravi u jednodnevnoj poseti Ukrajini, u telefonskoj izjavi, je rekao da
je
jedna od glavnih tema razgovora u Kijevu bila i saradnja u ciscenju
Dunava
kojim je otezana plovidba zbog srusenih mostova tokom NATO
bombardovanja.
On je izrazio nadu da ce "doci do znacajnog poboljsanja" posto postoji
saradnja u okviru Dunavske komisije, a sredstva za ciscenje Dunava su
obezbedjena zajedno sa EU.
Ciscenje Dunava bi trebalo da bude zavrseno u narednih nekoliko
meseci, a nakon toga, najvise u roku od 26 meseci trebalo bi da pocne
izgradnja novih mostova, dodao je Svilanovic.
On je kazao da je SRJ izrazila interes da bude primljena u
Crnomorsku ekonomsku saradnju, kojom trenutno predsedava Ukrajina, i
izrazio nadu da ce biti napretka tokom ove godine u vezi sa clanstvom u
toj
organizaciji.
Takodje, kako je rekao Svilanovic, razgovarano je o stanju u
konzularnoj oblasti, humanitarnoj i naucnoj saradnji, posto Ukrajina
unapredjenjem odnosa sa SRJ zeli da bude prisutnija na podrucju Balkana.
Svilanovic je rekao da se uzvratna poseta MIP Ukrajine moze
ocekivati tokom ove godine.
SRJ-SLOVENIJA: POMOCNIK SMIP A.JOKSIMOVIC
RAZGOVARALA S MINISTARKOM KULTURE SLOVENIJE A.RIHTER
BEOGRAD, 13. februar (Saopstenje) - Sporazum o kulturnoj saradnji
izmedju
Jugoslavije i Slovenije bice obogacen potpisivanjem Programa saradnje u
oblasti obrazovanja i kulture dveju zemalja za period 2002.-2004.
godine,
naglasila je Aleksandra Joksimovic, pomocnik SMIP, posle danasnjih
razgovora sa minstrom kulture Slovenije Andrejom Rihter. Ona je dodala
da
je gostovanje Nacionalnog slovenackog pozorista u Jugoslaviji dobar
potez
koji je odlicno primila ovdasnja publika, ali i kritika. "Slovenacko
pozoriste u Beogradu je najbolji moguci nacin priblizavanja Jugoslavije
i
Slovenije", istakla je Aleksandra Joksimovic.
Ministarka Rihter je potvrdila da ce Slovenija aktivnosti predvidjene
Nacrtom Programa saradnje u oblasti obrazovanja i kulture podrzati i
fininsijski. "Ovo su za Sloveniju znacajni pregovori i najbolji dokaz da
se
potpisani Sporazum o kulturnoj saradnji vec realizuje", istakla je
Rihterova. Ona je dodala da ce joj prva poseta Beogradu ostati u
nezaboravnom secanju jer se poklapa sa danom kulture u Sloveniji, a ovom
utisku doprinosi i gostovanje slovenackog Nacionalnog teatra u
Jugoslaviji.
RUSIJA-SRJ: SUSRET PREDSEDNIKA JUGOSLOVENSKE I RUSKE PRIVREDNE KOMORE
MOSKVA, 12. februara 2002. (Beta) - Predsednik Privredne komore
Jugoslavije Slobodan Korac razgovarao je u Moskvi sa predsednikom ruske
Privredne komore Jevgenijem Primakovim, saopstila je danas ambasada SRJ
u
Moskvi.
Glavna tema razgovora u kome su pored Koraca i Primakova
ucestvovali ambasador SRJ u Moskvi Danilo Vuksanovic i jugoslovenski
privrednici, bila je povecanje robne razmene dve zemlje i smanjenje
trgovinskog deficita.
Izneta je inicijativa da jugoslovenskih gradjevinari povecaju
obim
radova u Rusiji, a izrazeno je i interesovanje za uspostavljanje
direktnih
odnosa sa ruskim "Gazpromom".
Ruska strana je posebno zainteresovana za proces privatizacije
u
SRJ i mogucnost ucesca ruskih firmi, pise u saopstenju.
U razgovoru je ocenjeno da saradnja sa ruskim regionima moze
pomoci unapredjenju ukupnih ekonomskih odnosa.
LJAJIC NAJAVIO NOVI ZAKON O MANJINAMA
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Jugoslovenski ministar za
nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic najavio je danas, tokom
susreta
sa nemackom parlamentarnom delegacijom, skoro donosenje Zakona o pravima
nacionalnih manjina. Ljajic je upoznao clanove nemacke delegacije sa
stanjem u oblasti manjinskih i ljudskih prava u SRJ kao i sa
aktivnostima
tog ministarstva na njihovom daljem unapredjenju.
Delegaciju Nemacke predvodila je potpredsednica parlamenta te
zemlje Petra Blaes koja je pohvalila sadrzaj novog predloga Zakona o
pravima manjinama. Ona je istakla da je model resavanja medjunarodnih
konflikata, koji je primenjen na jugu Srbije, izuzetno uspesan.
Blaes je pozvala Ljajica da poseti Nemacku i ponudila pomoc i
saradnju.
OEBS-SANINO: PREDLOG ZAKONA O MANJINAMA KORAK U DOBROM PRAVCU
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Sef Misije OEBS u SRJ
Stefano
Sanino izrazio je nadu da ce predlog zakona o nacionalnim manjinama biti
brzo usvojen u jugoslovenskom parlamentu. "Ovaj zakon jeste prvi korak u
resavanju pitanja nacionalnih manjina i to dobar korak... Primena zakona
bice pazljivo pracena, ali sam predlog postuje evropske standarde u
zastiti
nacionalnih manjina", rekao je Sanino u intervjuu za sutrasnji broj
"Danasa".
On je ocenio da nove vlasti u Beogradu idu "u pravom pravcu i
pokazuju da Jugoslavija zeli da postane deo evropske porodice".
Govoreci o stanju na Kosovu, Sanino je kazao da se "stvari u
pozitivnom pravcu menjaju i na Kosovu", a tome je, prema njegovim
recima,
posebno doprineo potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic koji je
uspostavio vaznu saradnju sa UNMIK i medjunarodnom upravom na Kosovu.
On
je takodje rekao da OEBS ohrabruje Albance sa juga Srbije da udju u
republicku vladu i izrazio nadu da ce izbori koje je predlozio Covic
omoguciti dalje ukljucivanje Albanaca u drzavne strukture.
On je ponovio da Covicev plan za jug Srbije ima "nedvosmislenu,
jasnu i odlucnu podrsku" OEBS, a jedan od razloga je sto se taj plan
zasniva na principima postovanja ljudskih prava. "Srpska i albanska
zajednica na jugu Srbije moraju da uspostave poljuljano poverenje i
nastave
da zive zajedno u medjusobnom postovanju prava na razlicitost, a to je
ono
sto Covicev plan predvidja", kazao je Sanino.
SRJ RAZGOVORI O FEDERACIJI
SVILANOVIC: PODRZAVAMO NOVI TIP FEDERACIJE
KIJEV, 12. februara 2002. (Beta-AP) SMIP Goran Svilanovic
rekao
je danas da jugoslovenska vlada podrzava novi tip federacije koji ce
uzeti
u obzir crnogorske teznje za autonomijom. Svilanovic je rekao na
konferenciji za novinare u Kijevu da bi takva federacija trebalo da
savlada
crnogorsku teznju za nezavisnoshu.
"Veoma je vazno da svi sporazumi koji postignemo postuju dva
faktora: opsti napredak situacije u regionu i zelju jugoslovenskih,
odnosno
srpskih i crnogorskih gradjana", rekao je Svilanovic. "Podrzavamo
federaciju na novoj osnovi", dodao je.
DJUKANOVIC: NIKADA NISAM REKAO DA CE REFERENDUMA SIGURNO BITI BEOGRAD,
12.februara (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
izjavio je danas, obracajuci se novinarima posle susreta u Palati
federacije s austrijskim predsednikom Tomasom Klestilom, da "nikada
nije
kazao da ce referenduma u Crnoj Gori sigurno biti "vec samo da Crna
Gora
treba da obnovi svoju drzavnost.
Izrazavajuci zadovoljstvo sto je austrijski predsednik tokom
jednodnevne
radne posete Beogradu na poziv predsednika SRJ "nasao vremena za
razgovor
s predsednikom Crne Gore", Djukanovic je rekao da su tom prilikom
potvrdjeni "odlicni bilateralni odnosi koje Austrija i Crna Gora imaju u
kontinuitetu". "Austrijski predsednik je imao interesa da cuje u
kojoj fazi je proces resavanja buducih odnosa Crne Gore i Srbije,
s posebnim akcentom na dometima razgovora koje sam imao u Briselu
sa gospodinom Havijerom Solanom", rekao je Djukanovic. Crnogorski
predsednik je ocenio da se proces pregovora odvija prema
planiranoj dinamici i da je realno ocekivati da bi mogao biti okoncan
do
kraja februara i da ce on doneti demokratsko resenje koje "nece nicim
provocirati stabilnost Crne Gore niti kvalitet odnosa Crne Gore i
Srbije". Prema Djukanovicevim recima, Klestil je potvrdio da je
austrijska politika
deo evropske politike, a sam Djukanovic je izrazio uverenje da evropska
politika nece na primeru Crne Gore praviti presedane, odnosno "da narodu
Crne Gore nece biti uskraceno pravo da se izjasni o svojoj buducnosti".
Odgovarajuci na pitanje novinara Tanjuga da li moze da nasluti neki
ishod
tekucih razgovora o buducnosti federacije, Djukanovic je ocenio da su
ti
razgovori vec u zavrsnoj fazi, da su se culi argumenti i trece strane
(EU),
koja je "u dijalog usla sa ambicijom da pruzi dobre usluge, a koja sada
vec izlazi sa odredjenim idejama", te da on ne vidi razloga da
se razgovori prolongiraju.
DJUKANOVIC: CRNA GORA I EU I DALJE NA RAZLICITIM POZICIJAMA
BEOGRAD, 12. februar 2002. (Beta) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic izjavio je danas da je posle prekjucerasnjeg razgovora sa
visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom "svako ostao na svojim
pozicijama". "Evropa misli da bi za Crnu Goru najbolje bilo da bude
sastavni deo jedne zajednicke drzave sa Srbijom, dok mi smatramo da je
za
Crnu Goru neophodno da bude samostalna drzava", kazao je predsednik Crne
Gore posle sastanka sa austrijskim predsednikom Tomasom Klestilom.
On je naglasio da eventualna nezavisnost Crne Gore "ne
iskljucuje
visok stepen integracije sa Srbijom i sa drugim drzavama u regionu".
VUJANOVIC: RAZGOVOR SOLANE I DJUKANOVICA BIO SRDACAN
PODGORICA, 12. februara (Tanjug) - Crnogorski premijer Filip Vujanovic
izjavio je danas da ni Brisel ni Podgorica nisu na sastanku Djukanovica
i
Solane u nedelju dosli ni do cega sto je definitivno stanoviste -
"radilo
se o konstruktivnoj razmjeni misljenja u funkciji izgradnje dobre
pozicije
Crne Gore i njenih stabilnih odnosa sa Srbijom, a sve u cilju stabilnog
Balkana".
"Predsjednik Djukanovic je bio u prilici da vrlo detaljno objasni
razloge
zbog kojih mi smatramo da je unija dvije nezavisne drzave najbolji model
nasih medjusobnih odnosa, da objasni razloge iz ekonomske sfere, kazao
je
Vujanovic objasnjavajuci da aktuelna vlast "polazi od toga da je taj
model nuzan da bi se obezbijedilo ocuvanje izvrsenih reformi i dalji
razvoj Crne Gore, da objasne razloge iz bezbjednosne i pravno-politicke
sfere", objasnio je Vujanovic.
On je dodao da je to "bila prilika u kojoj je Solana bio u mogucnosti da
saslusa sve te najdetaljnije razloge i da vidi da mi hocemo ono sto je
realna opcija kvalitetnih odnosa sa Srbijom".
Vujanovic je naglasio da "mi zaista dozivljavamo zajednicku drzavu kao
faktor nestabilnosti i ugrozavanja nasih dobrih odnosa, a savez
nezavisnih
drzava kao garanciju stabilnih, zdravih i sadrzajnih odnosa sa
Srbijom". Vjerujem da cemo krenuti putem koji ce obezbijediti
nezavisnost nase
republike, naravno, uz razumijevanje onoga sto cini aktuelni trenutak,
zakljucio je Vujanovic.
SOLANA CRNOJ GORI PONUDIO PETOGODISNJI MORATORIJUM NA REFERENDUM
PODGORICA, 12. februara (Tanjug) - Plan za prevazilazenje
krize u
odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, koji je visoki predstavnik EU
Havijer
Solana predlozio crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu, u nedelju u
Briselu, sadrzi devet tacaka medju kojima je i moratorijum na referendum
u
narednih pet godina, rekao je danas Tanjugu jedan clan eksepertskih
timova
koji razgovaraju o buducnosti SRJ.
"Solana je predlozio novi ustavni okvir za federaciju, sa jednim
medjunarodnim subjektivitetom i promenom imena koje bi moralo da sadrzi
-
Srbija i Crna Gora", kazao je ovaj ekspert, koji je zeleo da ostane
anoniman. Navodeci da je jedan od kljucnih elemenata to sto Solana
insistira na
moratorijumu na referendum, on je objasnio da bi "nakon tog perioda obe
republike (Srbija i Crna Gora) mogle da raspisu referendum na kome bi
preispitale svoj opstanak u federaciji.
Prema istom izvoru, jedan od ustupaka nove federacije Crnoj Gori bila
bi
obaveza da neke savezne institucije imaju sediste u Podgorici. "Radi se
o
zajednickim sudskim institucijama, tuzilastvu i nekim od federalnih
ministarstava", precizirao je ovaj izvor i dodao da je Crnoj Gori
ponudjeno
da samostalno ulazi u sve regionalne saradnje i sklapa dogovore na
ekonomskom planu.
Prema tvrdnjama ovog izvora, Crnoj Gori je ponudjen dvovalutni sistem
(dinar i evro) a odbrambeni, bezbednosni i carinski sistem, kao i porez
na
dodatu vrednost, bili bi regulisani jedinstveno.
Ovaj zvanicnik je objasnio da je Solanin cilj da Djukanovic iz
pregovora
ne izadje porazen, vec da se postigne dogovor prihvatljiv i za Srbiju i
za
Crnu Goru, ciji bi primarni efekat bio smriivanje naraslih tenzija u
Crnoj
Gori i doprinos stabilnosti regiona. On je zakljucio da je Solanin plan
korektna ponuda Djukanovicu, koja samo daje vremensko ogranicenje za
organizovanje referenduma posle pet godina kada bi se "jasno
izdiferencirale snage za i protiv samostalne Crne Gore".
"EU smatra da je referendum sada nepozeljan jer bilo kakav rezultat da
bude ne bi konacno resio status Crne Gore u federaciji i ne bi za
posledicu imao unutrasnju stabilnost Republike", kazao je Tanjugov
sagovornik.
CRNA GORA-FRANCUSKI AMBASADOR: NIKO NE SME BITI PORAZEN
PODGORICA, 12. februara 2002. (Beta) - Francuski ambasador u
SRJ
Gabrijel Keler izjavio je da ima utisak da obe strane, i Srbija i Crna
Gora, zele kompromisno resenje svojih buducih drzavnopravnih odnosa. U
izjavi za list "Glas Crnogoraca", pred sutrasnju posetu Podgorici, Keler
je
rekao da iz sadasnjeg crnogorskosrpskog dijaloga "niko ne sme izaci sa
osecanjem poraza".
Francuski ambasador je ponovio stav Francuske da Crna Gora i
Srbija treba ostanu u zajednickoj drzavi. Crna Gora bi, prema njegovim
recima, platila "jako visoku cenu" ako bi odlucila da bude samostalna
drzava. "To bi znacilo da se ponovo krece od nule u pregovorima o
priblizavanju EU i to u mnogo gorim uslovima'', dodao je Keler.
REPUBLIKA SRBIJA
PAKT ZA STABILNOST: DELEGACIJA SPAI ZADOVOLJNA MERAMA VLADE SRBIJE
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Najvisi predstavnici
Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope
(SPAI)
izrazili su danas u Beogradu zadovoljstvo dosadasnjim rezultatima Vlade
Srbije u borbi protiv korpucije, saopsteno je iz republicke vlade.
Delegacija SPAI, koju predvodi predsednik te organizacije
Djuzepe
di Djenaro, dosla je danas u visednevnu posetu Beogradu.
U razgovoru sa premijerom Srbije Zoranom Djindjicem i drugim
predstavnicima vlade, clanovi delegacije SPAI "visoko su ocenili i
podrzali
antikorpucijske mere" vlade Srbije. Tokom razgovora istaknuto je da ce
Pakt
za stabilnost zatraziti od medjunarodne zajednice da se podrze napori
vlade
Srbije i pravac kojim je krenula u tu borbu.
U razgovoru su ucestvovali ministar finansija Srbije Bozidar
Djelic, zamenik MUP Srbije Nenad Milic, nacionalni koordinator pri SPAI
Aleksandra Drecun, drzavni tuzilac Srbije Sinisa Simic, i direktor
Savezne
uprave carina Vladan Begovic.
EBRD-RASEL: VLADA SRBIJE ZASLUZUJE VISOKU OCENU ZA REFORME
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Direktor beogradskog
predstavnistva Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Henri Rasel
izjavio
da Vlada Srbije zasluzuje visoku ocenu u pogledu sprovodjenja reformi i
tranzicije, dok na saveznom nivou vlada velika konfuzija. Rasel je na
skupu posvecenom strategiji i planovima EBRD u Jugoslaviji, koji je
organizovao Evropski pokret u Srbiji, ocenio da veliki problem u
jugoslovenskoj ekonomiji predstavlja neresen odnos izmedju dve federalne
clanice, Srbije i Crne Gore.
Prema recima Rasela, okvir za privatizaciju koja se sprovodi u
Srbiji je jedan od najboljih do sada koji je primenjen u
istocnoevropskim
zemljama.
Rasel je rekao da u zapadnim investicionim krugovima jos uvek
vlada misljenje prema kojem je Jugoslavija bankrotirala i da nije
atraktivna za investiranje, zbog neresenih odnosa sa Londonskim klubom i
drugih ekonomskih problema.
Srbija ima veliku prednost u odnosu na druge zemlje u regionu s
obzirom na to da zauzima veoma povoljan geografski polozaj, rekao je
Rasel.
On je ocenio da u Srbiji postoji veliki broj banaka kao i da je
likvidacija cetiri velike banke bila hrabar i neizbezan potez.
HASKI TRIBUNAL - SRJ
DJINDJIC: OPTUZENI U GRUPI SA MILOSEVICEM MORAJU BITI IZRUCENI
BEC, 12.februara 2002.(Beta) - Srpski premijer Zoran Djindjic
izjavio je danas da cetvorica visokih funkcionera bivseg rezima, koji su
zajedno sa nekadasnjim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevcihem optuzeni
za
ratne zlocine na Kosovu, moraju biti izruceni Haskom tribunalu. Sef
srpske
vlade je austrijskim novinarima u Beogradu koji su pratili posetu
predsednika Austrije Tomasa Klestila rekao da "to nema alternativu".
"Ja sam za saradnju i protiv svakog rizika za nasu zemlju. Da
su
oni posteni ljudi oni bi se sami predali. Ako nemaju cega da se boje to
ce
se ionako ispostaviti", kazao je Djindjic, prenosi austrijska novinska
agencija APA.
Povodom pocetka sudjenja Slobodanu Milosevicu, Djindjic je
nagovestio da izrucenje srpskog predsednika Milana Milutinovica, te
Nikole
Sainovica i Vlajka Stojilkovica, kao i Dragoljuba Ojdanica "nije nikakav
problem". "Mi imamo nase zakone", kazao je on.
Vece probleme Djindjic vidi u izrucenju bivseg sefa vojske
Republike Srpske generala Ratka Mladica, koji se navodno nalazi u
Srbiji. "On nije drzavljanin Srbije i Srbija ni u kom slucaju nije
zemlja
azila za nekog koji se nalazi na medjunarodnoj poternici".
BEOGRAD, 12. februar 2002. (Beta) - Predesednik Vlade Srbije
Zoran
Djindjic izjavio je danas da nije pratio pocetak sudjenja Slobodanu
Milosevicu u Haskom tribunalu. Djindjic je posle susreta sa predsednikom
Austrije Tomasom Klestilom kazao da je sudjenje Slobodanu Milosevicu
"stvar
samog Milosevica, tuzioca i suda u Hagu", istakavsi da je "najvaznije da
to
vise nije problem koji opterecuje Jugoslaviju".
"Sud u Hag osnovao je SB UN, mi smo clanovi UN, a taj sud je i
iznad nacionalnog zakonodavstva, tako da clanice UN ne treba da ulaze u
to
da li je neka optuznica opravdana ili ne", zakljucio je srpski premijer.
SVILANOVIC: SUDJENJE MILOSEVICU TREBA PRENOSITI UZIVO
KIJEV, 12. februara (Tanjug) - Celo sudjenje bivsem jugoslovenskom
predsedniku Slobodanu Milosevicu treba prenosti uzivo na televiziji,
izjavio je SMIP Goran Svilanovic tokom posete Kijevu, javila je
ukrajinska
novinska agencija Interfaks.
Svilanovic je dodao da sudjenje mora da bude u potpunosti dostupno
gradjanima Jugoslavije da bi se oni sami uverili da je proces
pravedan. On je rekao da je televizijski prenos sa prevodom u
Jugoslaviji
bitan jer je to jedini nacin da se vecina ljudi upozna sa svim
detaljima. "Praticemo proces veoma pazljivo," rekao je Svilanovic i
dodao da je
sudjenje Milosevicu za Jugoslaviju politicko pitanje.
BATIC SUMNJA U SKORO DONOSENJE ZAKONA O SARADNJI SA HAGOM
BEOGRAD, 12. februara 2002. (Beta) - Ministar pravde Srbije
Vladan
Batic izrazio je danas sumnju da bi zakon o saradnji sa Haskim
tribunalom
mogao da bude donet do kraja februara. "Skeptik sam po tome da do kraja
februara moze da bude donet zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, koji
bi
podrazumevao efektivnu saradnju, a koja bi istovremeno podrazumevala
izrucenje", kazao je Batic novinarima u Skupstini Srbije.
On je odbacio mogucnost da Savezna vlada pruzi garancije da se
bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu sudi sa slobode.
Batic je podsetio da je Vlada Srbije 15. novembra prosle godine odlucila
da
se svim jugoslovenskim drzavljanima, koji se dobrovoljno predaju sudu u
Hagu, pruze garancije za odbranu sa slobode, "bez obzira na njihovu
nekadasnju funkciju, stranacku pripadnost ili bilo sta drugo". "Mi cemo
dati te garancije, tu nema niceg spornog, ali u pogledu Slobodana
Milosevica te garancije niti su trazene, niti on priznaje Tribunal, niti
priznaje Vladu, tako da je prica o davanju garancija potpuno
besmislena".
SE-SESIDER: HASKI SUD ODBACUJE IDEJU KOLEKTIVNE KRIVICE
STRAZBUR, 12. februara 2002. (Beta) - Predsednik skupstine
Saveta
Evrope Peter Sider ocenio je danas da je sudjenje bivsem predsedniku
Slobodanu Milosevicu vazno za narod SRJ jer Haski tribunal odbacuje
ideju
kolektivne krivice naroda i sudi pojedincima.
"Haski tribunal sudi pojedincima, a ne narodu. Njegov rad je
zasnovan na odbacivanju ideje o kolektivnoj krivici za pocinjene
zlocine.
Pocinioci imaju imena i lica. Treba da odgovaraju za svoja dela. Drugima
treba dozvoliti sa okrenu novi list posle decenije medjunarodne
izolacije,
ekonomskog propadanja i politickih pritisaka i da nastave da zive u
demokratskoj Evropi", navodi se u Siderovom saopstenju.
Sudjenje Milosevicu je od sustinske vaznosti za "zrtve zlocina
pocinjenih tokom ratova u bivsoj Jugoslaviji", rekao je on i dodao da se
bez pravde ne moze uspostaviti pomirenje i trajni mir na Balkanu. Sider
je ocenio da je sudjenje vazno i za buducnost medjunarodnog prava.
"Ono ce pokazati da medjunarodni sud moze pravicno da sudi bez obzira na
politicki status optuzenog, ili nacionalnost i etnicku propadnost
zrtvi",
zakljucuje se u saopstenju.
