B I L T E N V E S T I
14. FEBRUAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
MONTGOMERI: MOGUC RAZVOJ VOJNE SARADNJE SAD I SRJ
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Ambasador SAD u SRJ Vilijam
Montgomeri izjavio je danas, u razgovoru sa jugoslovenskim ministrom za
odbranu Velimirom Radojevicem, da postoje perspektive za razvoj vojne
saradnje izmedju dve zemlje.
U saopstenju Saveznog ministarstva za odbranu navodi se da je
susretu, iniciranom na zahtev Montgomerija, prisustvovao i izaslanik
americkog ministarstva odbrane Dzon Sadler.
Tema razgovora bila je borba protiv terorizma i novi
bezbednosni
izazovi na globalnom planu.
Radojevic je naveo da je terorizam u SRJ, kao i u SAD,
zajednicki
problem i izrazio spremnost za saradnju u resavanju regionalnih
problema.
On je, takodje, naveo da je Jugoslavija spremna za ukljucenje u
regionalne i evropske inicijative i sisteme kolektivne bezbednosti.
Radojevic je istakao potrebu osposobljavanja jugoslovenskih
oruzanih snaga za mirovne operacije u okviru UN i drugih medjunarodnih
organizacija.
SVIMER ZA USVAJANJE ZAKONA O ZASTITI MANJINA
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Generalni sekretar Saveta
Evrope Valter Svimer izrazio je danas nadu da ce Savezna skupstina SR
Jugoslavije glasati za predlog zakona o zastiti prava i sloboda
nacionalnih
manjina, koji je "proizvod intenzivne saradnje Saveta Evrope i
jugoslovenske vlade".
"Usvajanje tog zakona koji je u skladu sa Konvencijom o zastiti
nacionalnih manjina Saveta Evrope, omogucice pocetak znacajnog procesa
promena i reformi koje su od sustinske vaznosti za priblizavanje SRJ
evropskim demokratskim standardima", ocenio je Svimer u izjavi koju
prenosi
SE u saopstenju.
Generalni sekretar SE je naglasio i da ce "primena tog zakona
biti
odlucujuca za ukljucenje zemlje u evropske strukture i integracije".
Zakon o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjina je jedan od
zakona koje SRJ mora da donese pre prijema u punopravno clanstvo, koji
jugoslovenske vlasti ocekuju ove godine.
O'DONEL POZDRAVIO PREDLOG ZAKONA O ZASTITI MANJINA
BEOGRAD, 14. februara 2002. (Beta) Predlog zakona o zastiti
prava
i sloboda nacionalnih manjina, koji je na dnevnom redu zasedanja Savezne
skupstine koje je u toku, "pruza solidan pravni okvir u skladu sa
medjunarodnim i evropskim standardima", ocenio je koordinator agencija
Ujedinjenih nacija u SR Jugoslaviji Fransis O'Donel.
"Novi zakon treba posmatrati kao solidan osnov za dalji
napredak u
postovanju ljudskih prava i siguran sam da ce on zasluziti punu podrsku
agencija Ujedinjenih nacija u Jugoslaviji za njegovu primenu posto bude
usvojen", prenosi u saopstenju O'Donelova kancelarija ocenu koju je
koordinator izneo u razgovoru sa jugoslovenskim ministrom za nacionalne
i
etnicke zajednice Rasimom Ljajicem.
O'Donel je pozvao vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da osiguraju
punu i
efektivnu primenu novog zakona.
"Manjine poput Roma cesto su medju najmanje privilegovanim
grupama
u drustvu, a njihovi pripadnici su cesto predmet diskriminacije i
nepravde,
ili iskljuceni iz znacajnijeg ucesca u javnom i politickom zivotu", pise
u
saopstenju kancelarije koordinatora UN za SRJ.
O'Donel, koji je takodje predstavnik UNDPa za SRJ, ponudio je
Ljajicu da Fond za izgradnju kapaciteta pomogne Saveznom ministarstvu
nacionalnih i etnickih zajednica u primeni novog zakona kroz osnivanje
novog multikulturnog centra i druge inicijative.
BOZOVIC PRIMIO AMBASADORE KUBE, BIH I CESKE
BEOGRAD, 13. februara (Tanjug) - Predsednik Veca
republika Savezne skupstine Srdja Bozovic primio je danas u odvojene
posete ambasadore Kube, Bosne i Hercegovine i Ceske Republike u
SR Jugoslaviji. U razgovoru sa kubanskim ambasadorom Huanom Sancezom
Monroem istaknuto je da postoji zajednicki interes obe zemlje da se
dalje unapredjuju ukupni odnosi i saradnja, pre svega u ekonomiji,
kulturi i naucno-tehnickoj oblasti. Ocenjeno je da znacajnu ulogu
u razvoju medjudrzavnih odnosa treba da ima intenziviranje
saradnje izmedju parlamenata Kube i SR Jugoslavije, posebno preko
grupa prijateljstva koje su formirane u oba parlamenta. Ambasador
Monroe
je istakao da njegova zemlja podrzava opstanak SR Jugoslavije, jer je
to
u interesu ne samo medjunarodne zajednice nego i jugoslovenskih
gradjana. Ambasador Bosne i Hercegovine u SR Jugosliavji Zeljko Komsic
i predsednik
Bozovic su u razgovoru ocenili da je obostrana zelja da se sto pre
unaprede odnosi dve drzave, iskoristi komplementarnost privreda i
ekonomski odnosi podignu na visi nivo. Takodje su istakli da
parlamentarne
veze mogu znacajno unaprediti ukupnu saradnju i da ce one u narednom
periodu biti intenzivirane.
U razgovoru sa ambasadorkom Ceske Republike Juditom Stouracovom bilo je
reci o predstojecoj poseti delegacije Veca republika ovoj zemlji i
susretima koje ce tom prilikom jugoslovenski parlamentarci imati sa
najvisim ceskim zvanicnicima, saopstila je Sluzba Savezne skupstine za
informisanje.
AMBASADOR PALESTINE PREDAO AKREDITIVE
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Novoimenovani ambasador
Palestine u SR Jugoslaviji Sulejman Akel predao je danas akreditivna
pisma
sefu protokola jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova Zoranu
Pavlovicu.
Iz SMIPa je saopsteno da je obostrano istaknut interes za dalje
unapredjenje prijateljskih odnosa i bilateralne saradnje, uz izrazenu
podrsku nastavku mirnovnog procesa na Bliskom Istoku.
MMF- POZITIVNE OCENE, MOGUC TROGODISNJI ARANZMAN ZA FINANSIJE
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Misija Medjunarodnog
monetarnog
fonda (MMF) ocenila je veceras da se u Jugoslaviji napredovalo na planu
srednjorocnog okvira stabilizacione politike i ekonomskih reformi koji
bi
mogao da, kroz trogodisnji aranzman sa MMFom, dobije finansijsku
podrsku.
U saopstenju iz kancelarije stalnog predstavnika MMFa u
Jugoslaviji, pozitivno su ocenjeni "kontinuirano dobri ekonomski
rezultati
u SRJ, ostvarivanje kljucnih ciljeva makroekonomske politike i napretka
u
strukturnim reformama, narocito u oblasti prestruktuiranja bankarskog
sektora i privatizacije".
Misija MMFa posetice ponovo Jugoslaviju drugom polovinom marta,
a
u okviru analize ekonomske politike clanica tog tela, navodi se u
zajednickom saopstenju jugoslovenskih vlasti i misije MMFa, a povodom
visednevnih razgovora koji su danas okoncani.
Ukoliko se razgovori i dalje budu dobro odvijali, Odbor
izvrsnih
direktora MMFa mogao bi da krajem aprila razmatra analizu rezultata u
sprovodjenju ekonomskog programa prema stend baj aranzmanu i novi
trogodisnji finansijski aranzman, dodaje se u saopstenju.
Jugoslovenska delegacija na celu sa potpredsednikom Savezne
vlade
Miroljubom Labusom razgovarala je sa Misijom MMFa u Beogradu i Podgorici
od
4. do 13 februara.
REPUBLIKA SRBIJA
FURER: DAN PRIJEMA SRJ U SAVET EVROPE SE PRIBLIZAVA
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Visoki predstavnik Saveta
Evrope ponovo je danas u Beogradu porucio vlastima u Srbiji da je
osnovni
preduslov za ulazak u tu organizaciju uskladjivanje srpskog
zakonodavstva
sa propisima evropske zajednice.
Dan prijema SRJ u Savet Evrope se priblizava, rekao je
specijalni
izaslanik generalnog sekretara SE HansPeter Furer u razgovoru sa
ministrom
pravde Srbije Vladanom Baticem.
Kako je saopsteno iz Ministarstva, Furer je preneo zadovoljstvo
i
pozitivnu ocenu izvestilaca SE o izvestaju Ministarstva pravde.
Predsednica Odbora za spoljne poslove Skupstine Srbije Nada
Kolundzija i specijalni izaslanik generalnog sekretara SE HansPeter
Furer
konstatovali su u razgovoru da ce se saradnja intenzivirati u
predstojecem
periodu na nacin kako je to ucinjeno u slucaju pripreme zakonske
regulative
u oblasti medijia i radiodifuzije.
S druge strane, potrebno je otkloniti nejasnoce koje se odnose
na
nadleznosti federacije i republike, gde svako treba da preuzme svoje
odgovornosti, saopsteno je posle razgovora Kolundzije i HansaPetera
Furera.
POBOLJSANJE STANDRADA - PRIORITET
BEOGRAD, 13. februara (Tanjug) - Srpski ministar za finansije i
ekonomiju
Bozidar Djelic izjavio da je ove godine zivotni standard nasih
gradjana,
uz borbu protiv organizovanog kriminala, "kljucna stvar na koju cemo se
fokusirati". "Ocekujem da ce plate i penzije realno porasti
najmanje cetiri odsto, dok bi neki procenat vise vec bio pomak. Iako je
to manje nego prosle godine, kada je standard realno porastao za nekih
10
do 15 odsto, ne treba zaboraviti da je ovaj rast vec sa viseg nivoa.
Ambiciozni smo, ali realni, ne prodajemo laznu nadu i ne obecavamo
iznad
onog sto je moguce", istakao je Djelic u intervjuu sutrasnjoj
"Politici". "Pratim cene i znam vrednost prosecne plate, ali
raste procenat ljudi, kako pokazuje i najnovije istrazivanje
'Stratedzik marketinga', kojima je licni standard u januaru ove
godine poboljsan u odnosu na novembar ili, jos vise, april prosle",
rekao
je Djelic.
Govoreci o januarskom prilivu u budzetu koji je slabiji nego inace,
Djelic
je istakao da je krenulo dosta traljavo i u budzetu i u socijalnim
fondovima. Djelic je za to naveo tri objasnjenja, uz opasku da ga
nijedno
ne zadovoljava. "Nekoliko dana smo manje radili - svi su se odmah
slozili
s preporukom da, zbog hladnoce, nista ne rade. Time su i proizvodnja i
promet manji. Nekoliko dana je bilo potrebno i da se ponovo uspostavi
likvidnost u sistemu posle zatvaranja banaka", rekao je Djelic. On je
dodao da je puno indicija i da je siva ekonomija ponovo porasla, da je
vise gotovine u opticaju, sto nije samo efekat demonetacije. "Zato
nameravamo da dovrsimo posao oko zatvorenih banaka, da nijedno
preduzece
nema problema s likvidnoscu, ali da ne odu u 'sivu zonu', da obezbedimo
dobru snabdevenost strujom i ostalim potrebnim za privrednu aktivnost.
I,
trece - ove godine ce biti veoma zustra borba protiv sive ekonomije.
Bice
veliki stap, ali i velika sargarepa u vise vidova", naglasio je Djelic.
On je rekao da je vreme da se ulaze u administraciju da bi mogla
profesionalno da se vodi ekonomska politika. "Oni koji su se ogresili o
zakone treba da idu u zatvor, da vrate stanove. Oni koji su sebi
dodeljivali 30 stanova, koji su imali ekstra privilegije treba da plate
ekstra porez", rekao je Djelic.
KOSOVO METOHIJA
SAVET BEZBEDNOSTI PODRZAO STAJNERA
UJEDINJENE NACIJE, 13. februara 2002. (Beta) Savet bezbednosti
UN
dao je punu podrsku novom specijalnom predstavniku generalnog sekretara
UN
na Kosovu Mihaelu Stajneru koji sutra stupa na duznost. U
predsednickoj
izjavi, Savet bezbednosti je konstatovao da je ucinjen napredak na
Kosovu
primenom Rezolucije 1244 i ustavnim okvirom za prelaznu samoupravu,
ukljucujuci i konstituisanje kosovske skupstine, nakon izbora odrzanih
17.
novembra 2001.
Navodeci da Kosovo pripada SRJ, Savet poziva izabrane clanove
skupstine da rese blokadu oko formiranja izvrsnih tela prelaznih
samoupravnih institucija i da se tim organima omoguci da deluju u skladu
s
ustavnim okvirom i ishodom izbora koji odrazavaju volju biraca.
Savet bezbednosti podrzava saradnju UNMIKa, izabranih
predstavnika
na Kosovu i vlasti SR Jugoslavije i istice da je takva saradnja
"vitalna"
za implementaciju Rezolucije 1244.
U izjavi se jos jednom potvrdjuje "znacaj" vladavine prava u
politickom razvoju Kosova i osudjuje svaki pokusaj da se to podriva.
Savet bezbednosti je takodje podrzao preduzete mere da se osobe
odgovorne za zlocine izvedu pred lice pravde, bez obzira na njihovu
etnicku
pripadnost.
MIHAEL STAJNER: NECEMO ODSTUPITI OD PRAVNE DRZAVE
BERLIN, 14. februara 2002. (Beta) Medjunarodna zajednica na
Kosovu
nece ni za dlaku odstupiti od postovanja principa pravne drzave, izjavio
je
novi sef civilne misije Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) Mihael
Stajner
u razgovoru sa dopisnikom Bete iz Berlina.
Stajner, koji je do novembra bio spoljnopoliticki savetnik
kancelara Gerharda Sredera, na duznost u Pristini stupa danas. Njegov
prethodnik Danac
Na pitanje koji ce biti prioriteti u njegovom radu, Stajner je
istakao da ce "najpre nastojati da pomogne formiranje vlade, potom
raditi
na popravljanju ekonomske situacije i na stvaranju takve sigurnosne
situacije koja ce omoguciti da ljudi mogu da se vrate na Kosovo i tamo
dugorocno bezbedno zive".
Zapitan da li ga vec unapred obeshrabruju dogadjaji poput
nereda
8. fabruara do kojih je doslo nakon hapsenja trojice Albanaca
osumnjicenih
za zlocine i koji su bili upereni protiv UNMIKa i imali elemente mrznje
prema strancima, Stajner istice da je "UNMIK postupao po jasnim,
jednoznacnim zakonskim i pravnim osnovama".
"Ko zeli u klub evropskih demokratija, mora da prihvati
principe
pravne drzave. Kad su pravne pretpostavke za hapsenje date, onda UNMIK
mora
u skladu sa tim i da postupi. U tom smislu zelim sasvim jasno da kazem
da
mi necemo ni za dlaku odstupiti od principa pravne drzave", rekao je
novi
sef UNMIKa.
Nemacki mediji nedavno su citirali stav neimenovanih
Stajnerovih
saradnika prema kojem se sa resenjem pitanja Kosova racuna tek za 15 do
20
godina. Medjutim, u razgovoru za Betu novi sef UNMIKa nije zeleo da
pominje
nikakav vremenski okvir za resavanje statusnog pitanja Kosova.
"To nije vremensko, vec kvalitativno pitanje. Ono ce moci da se
resi tek kada budu stvorene potpune pretpostavke politicki predstavnici
koji deluju odgovorno, bezbednost gradjana i ekonomski razvoj", istakao
je
Stajner.
Dodao je da je za resavanje statusa Kosova nuzno da se povede
"ozbiljan dijalog" uz napomenu da se "geografija nikako ne moze
zanemariti".
"Geografija je data. Pozitivna, dugorocna resenja za status
Kosova
moguca su samo ako se traze, naravno, u sopstvenom interesu, ali i u
interesu celokupnog regiona", ocenio je Stajner.
Na pitanje da li je moguce resenje za Kosovo, ukoliko su i
dalje
nestabilne upravo susedne zemlje, Stajner je nagovestio da "UNMIK sada
ulazi u fazu u kojoj ne sme da se prati samo kakva je situacija na
Kosovu,
vec se mora baviti i time sta se dogadja u susedstvu".
Stajner je, od kada je imenovan za sefa UNMIKa, vise puta
govorio
o tome da je resenje statusa ove pokrajine pod protektoratom UN moguce
samo
ako se "otvori evropska perspektiva za Kosovo". Da li je to iluzorno s
obzirom na tamosnje siromastvo, losu privrednu situaciju, kriminal,
nedostatak demokratske tradicije. Pored toga, u Briselu niko ozbiljno ne
govori o skorom prijemu ovog dela Balkana u Evropsku uniju (EU).
"O skorom prijemu balkanskih zemalja u EU ne govorim ni ja, to
bi
bilo zamazivanje ociju. Ali, za taj prijem treba biti spreman i to ne
vazi
samo za Kosovo. Samo otvaranjem evropske perspektive mogu se prevazici
uzroci traumaticnih iskustava iz proslosti. Ako ljudi na Kosovu,
nezavisno
od toga kojoj etnickoj grupi pripadaju, dobiju osecaj da medjunarodna
zajednica i njeni predstavnici imaju ozbiljne namere i hoce da im
pomognu
da predju taj trnovit put, bice energije da se i u teskim situacijama
pronadju resenja", rekao je Stajner.
Nemacki diplomata, koji je bio i zamenik visokog predstavnika
za
BiH, je ponovio da ce "vrhunsko merilo njegovog rada biti interesi
gradjana
Kosova", podsecajuci da i "izabrani predstavnici na Kosovu imaju obavezu
da
rade samo u skladu sa tim interesima".
Na pitanje da li ce UNMIK, zajedno sa KFORom, biti u stanju da
obezbedi podnosljivije zivotne uslove za srpsku manjinu u enklavama na
Kosovu, Stajner je rekao da "iskustvo iz Bosne govori da je to moguce,
ukoliko se ne radi ishitreno".
"Njihova bezbednost zahteva tesnu saradnju KFORa i UNMIKa. Ali
i
promenu u svesti unutar razlicitih etnickih grupama. Ako se u tom smislu
zaista i radi uprkos problemima, uveren sam da je moguce da se obezbedi
normalan zivot i u enklavama", ocenio je Stajner.
U vezi sa tim nemacki diplomata istice da je "prema rezoluciji
1244 UN na Kosovu UNMIK" i da "niko ne zeli duple strukture", ali dodaje
da
"je dobra saradnja sa Beogradom neizbezna, jer dijalog nema
alternativu".
OTKRIVENA VELIKA KOLICINA ORUZJA, UHAPSENA DVA ALBANCA
GNJILANE, 13. februara (Tanjug) - Predstavnik Kfora u Gnjilanu
Vil Levit saopstio je danas da su velike kolicine oruzja i municije
otkriveni juce i pre pet dana u selima naseljenim Albancima, Koprivnici
na
severu i Mucibabi na jugoistoku Kosova, i da su tom prilikom uhapsena
dva
muskarca koji su predati policiji UNMIK-a. Zaplenjeno je 430 komada
stapina teskog 4,6 kilograma, 82 komada municije i dva sarzera, dva
minobacaca i jedan "kalasnjikov", rekao je on na konferenciji za
novinare Valeri Bur iz kancelarije Evropske unije u Gnjilanu potvrdila
je da je na
snazi uredba UNMIK-a o jugoslovenskom dinaru kao zvanicnom sredstvu
placanja na Kosovu i Metohiji, uporedo sa novom evropskom novcanom
jedinicom evro. Ona je zamerila sto se nemacka marka jos uvek mnogo
koristi u prometu na Kosmetu. Regionalni savetnik UNMIK-a u Gnjilanu
Bendzamin Segara je istakao spremnost srpskih vlasti za saradnju sa
UNMIK-om i to potvrdio nedavnim poitpisivanjem tri protokola dve strane
o pronalazenju nestalih i kidnapovanih osoba. On je dodao da se i
dalje
radi na povratku preostala 162 Albanca, koji se nalaze u srpskim
zatvorima. Regionalni predstavnik za stampu lokalne policije u
Gnjilanu Naser Ibrahimi je potvrdio ispravnost koriscenja tablica
sa oznakama GL, koje se izdaju u dislociranom gnjilanskom SUP-u u
Vranju.
SRJ RAZGOVORI O FEDERACIJI
KOSTUNICA SE SASTAO SA DJUKANOVICEM
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica sastao se sinoc u Beogradu sa crnogorskim
predsednikom
Milom Djukanovicem, potvrdio je danas agenciji Beta potpredsednik
Demokratske stranke Srbije (DS) Zoran Sami.
"Jedino znam da su se sastali, ali ne znam ni temu ni rezultat
tih
razgovora jer sam ceo dan bio u jugoslovenskom parlamentu", rekao je
Sami.
Izvori iz Crne Gore, rekli su danas Beti da je Djukanovic dosao
u
Beograd na zahtev Kostunice i da su razgovori u Palati federacije
trajali
oko pola sata.
ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE TREBA DA SE OCUVA
BEOGRAD, 13. februara 2002. (Beta) Ambasadori zemalja EU i SAD
u
SR Jugoslaviji ponovili su veceras stav da zajednica Srbije i Crne Gore
treba da bude sacuvana i da resenje zategnutih odnosa mora da bude takvo
da
ne izaziva napetosti u zemlji i regionu.
U emisiji RTS, francuski ambasador u SRJ Gabrijel Keler izjavio
je
da se trenutno sakupljaju predlozi Beograda i Podgorice i da sada nema
konkrektnog resenja.
"Mislim da se ne spominje nikakav moratorijum, vec da ce se
periodicno razmatrati pozicije. To razmatranje moze da rezultira odlukom
da
se stvari zadrze kakve su sada i da ne bude referenduma, da se nesto
reformise, a moze da bude doneta i odluka da se ide na referendum",
rekao
je Keler.
Keler je danas u Podgorici razgovarao sa crnogorskim
predsednikom
Milo Djukanovicem. Francuski ambasador je rekao da nema "konkretan
odgovor
sta sad misli Djukanovic".
U Crnoj Gori je javno mnjenje podeljeno izmedju onih koji su za
nezavisnost i onih koji su za zajednicku drzavu. U takvim situacijama
treba
biti maksimalno obazriv. Evropska unija je vrlo angazovana u regionu i
mi
ne zelimo da nasi napori budu ugrozeni, rekao je Keler.
On je dodao da bi u slucaju referenduma u Crnoj Gori i neke
druge
zemlje u regionu mogle da traze isto resenje za resenje svojih problema,
a
to bi moglo da ugrozi napore EU.
"Ono sto je vazno jeste spreciti podizanje tenzija. Vrlo je
vazno
pronaci izlaz iz ove krize i vazno je da to resneje bude bez pobednika i
gubitnika. Svaka strana mora da pronadje neke zadovoljavajuce rezultate
i
da se vrati svojim biracima i kaze biracima imamo nesto konkretno u
rukama
i mozemo da zivimo s tim barem jedno izvesno vreme", rekao je Keler.
Predsednik kanceralije Evropske komisije u Beogradu Dzefri
Beret
rekao je u istoj emisiji RTSa da u razgovorima visokog predstavnika EU
Havijera Solane i Djukanovica u Briselu "nije bilo nikakvih konkretnih
predloga", vec da su date sugestije.
"EU veruje da federacija treba da prezivi. EU ima sta da dobije
time sto pruza podrsku i sto ce obezbediti da se prevazidje kriza u
federaciji. To je najozbilniji unutrasnji problem s kojim se zemlja
suocava
i on ce imati implikacije u odnosima ove zemlje i medjunarodnih
instutcija,
na strane investicije, biznis..", rekao je Beret.
Ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri ponovio je vise puta
istican stav da je njegova zemlja za demokratsku Crnu Goru unutar
demokratske Jugoslavije.
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: NE VJERUJEM DA CE EU NAPRAVITI PRESEDAN
PODGORICA, 13. februara (Tanjug) - Crnogorski predsednik
Milo Djukanovic izjavio je danas u Podgorici da "vjeruje da se na
Crnoj Gori nece praviti presedan u odnosu na temeljne principe na
kojima pociva Evropska unija i medjunaradna zajednica, medju kojima je
i pravo svakog naroda da samostalno odlucuje o svojoj sudbini
i buducnosti".
Djukanovic je u razgovoru s francuskim ambasadorom u Saveznoj Republici
Jugoslaviji (SRJ) Gabrielom Kelerom istakao da ce Crna Gora "odgovorno
razmotriti najnovije ideje pokrenute tokom briselskog susreta i
blagovremeno saopstiti svoj stav", saopsteno je iz Kabineta crnogorskog
predsjednika. Dodaje se da je ambasador Keler "ponovio poznate
stavove Francuske o uredjenju odnosa Crne Gore I Srbije". Crnogorski
predsednik primio je danas u Podgorici i visokog predstavnika
Ministarstva
inostranih poslova Savezne Republike Nemacke (SRN) Mihaila Sefera u
pratnji ambasadora SRN u Beogradu Joakima Smita.
KELER POZVAO MAROVICA DA POSETI PARIZ
PODGORICA, 13. februara 2002. (Beta) Francuski ambasador u
Beogradu Gabrijel Keler pozvao je danas predsednika Obora za
medjunarodnu
saradnju Skupstine Crne Gore Svetozara Marovica da do kraja februara
poseti
Pariz.
Marovic je primio u Podgorici francuskog ambasadora i zadrzao
se
sa njim u duzem razgovoru, saopstila je Sluzba informisanja crnogorskog
parlamenta.
U saopstenju se ne navodi li je Marovic prihvatio poziv da
poseti
Pariz.
SRJ HASKI TRIBUNAL
EU NE USLOVLJAVA SRJ SARADNJOM SA HAGOM, ALI JE OCEKUJE
BEOGRAD 13. februara 2002. (Beta) Sef delegacije Evropske
komisije
u Beogradu Dzefri Beret kazao je veceras da EU nikad nije uslovljavala
pomoc Jugoslaviji saradnjom sa Haskim tribunalom, ali da ocekuje vecu
saradnju i izrucenje svih koji su optuzeni za ratne zlocine.
Jugoslavija "mora da preuzme svoje obaveze prema medjunarodnoj
zajednici, ukljucujuci i saradnju sa Hagom", ako zeli da se integrise u
Evropu, ocenio je Beret u emisiji Radiotelevizije Srbije.
Ambasador
Britanije u Beogradu Carls Kraford ocenio je da su pred Jugoslaviju
postavljeni "evropski standardi" i da brzina ekonomskog oporavka zemlje
zavisi od brzine saradnje sa evropskim partnerima.
Americki ambasador u Jugoslaviji Vilijem Montgomeri istakao je
da
ta zemlja zeli da pomogne Jugoslaviji u procesu tranzicije, ali da
ocekuje
"napredak" u odredjenim oblastima saradnji na osnovu Dejtonskog
sporazuma,
podrsci Haskom tribunalu i zastiti ljudskih prava.
Montgomeri je izrazio uverenje da ce ti uslovi biti ispunjeni i
podsetio da je Jugoslavija prosle godine ostvarila odredjene olaksice,
na
osnovu pokazane volje da se pridruzi medjunarodnoj zajednici. Francuski
ambasador u Beogradu Gabrijel Keler, kao i ostali ucesnici
emisije, slozili su se ce sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku
Slobodanu Milosevicu pomoci da se stanovnistvo suoci sa prosloscu i da
se
obelodani ono sto se zaista dogadjalo za vreme bivseg rezima.
Gosti RTSa istakli su veceras da je Haski tribunal za ratne
zlocine podigao optuznice na osnovu individualne odgovornosti i da nema
ni
govora o kolektivnoj odgovornosti jednog naroda.
Kroford je rekao da je ocekivao bolji rad drzavne komisije za
istinu i pomirenje u rasvetljavanju proslosti i naveo da ce tokom
sudjenja
Milosevic biti potrebno sagledati lanac komandne odgovornosti kako bi se
"shvatilo kako je to sve funkcionisalo".
Komentarisuci mogucnost da za eventualne zlocine odgovaraju i
drugi lideri bivsih jugoslovenskih republika, Keler je ocenio da bi
sudski
proces postao politicki ukoliko bi se prosirio i na druge samo zbog
sudjenja nekadasnjem lideru jedne strane u sukobu.
Ambasador Bosne i Hercegovine u Beogradu Zeljko Komsic rekao je
da
je ta drzava bila zrtva agresije i "na udaru dva velikodrzavnog
projekta".
On je, u izjavi za RTS, kazao da svi optuzeni treba da se
pojave
pred Haskim tribunalom i da odgovaraju za pocinjene zlocine i istakao da
BiH podrzava i ima poverenje u sve organe tog suda.
Ocenjujuci znacaj sudjenja Milosevicu, Komsic je naveo da je
tim
procesom "zavrsena krvava era u ovom regionu".
Otpravnik poslova Hrvatske ambasade u Beogradu Davor Bozinovic
je
podsetio da je vlada te zemlje "izrazila zadovoljstvo" zbog sudjenje
Milosevicu, kao i da je doprinela tom procesu sa 1.060 dokumenata, video
i
tonskim zapisima, analizama, omogucavanja razgovora sa potencijalnim
svedocima i slicno.
On je ocenio da je "suocavanje sa cinjenicama o teskim
vremenima
vazan proces u gradjenju poverenja", kao i da se sve vise rasterecuje
razvoj bilateralnih odnosa medju zemljama.
DEL PONTE: SARADNJA SA SRBIJOM MANJE VISE DOBRA
PARIZ, 13. februara 2002. (Beta) Saradnja Haskog Tribunala sa
Srbijom je "manje vise dobra" dok sa SR Jugoslavijom "ostaju mnoge
teskoce", izjavila je glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte
(Carla) za ugledni francuski dnevnik "Mond".
U intervjuu koji list danas objavljuje povodom sudjenja bivsem
jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, Karla del Ponte je
rekla
da od vlasti Republike Srbije, medjutim, ocekuje jos novih hapsenja.
"Sa SR Jugoslavijom ostaju mnoge teskoce. Nemam pristup vojnim
arhivima, i znam da mnoge optuzene, kao (Ratka) Mladica, stiti vojska",
rekla je ona.
"SRJ priprema zakon o saradnji sa sudom. Teorijski. Proucavala
sam
nacrt i konstatujem da ce on saradnju uciniti tezom, jer ce svi nasi
zahtevi morati da imaju saglasnost federalnih vlasti. To konkretno znaci
kraj direktne saradnje sa Srbijom. Eto zasto smo, nezvanicno, upoznali
federalne vlasti sa nasim nezadovoljstvom", rekla je Karla Del Ponte.
Na pitanje ima li istine u tvrdnjama da neki bliski
Milosevicevi
saradnici koji su optuzeni ili pretpostavljaju da su optuzeni
pregovaraju
sa tuzilastvom da svedoce u zamenu za bolji tretman pred sudom, sto
statut
suda dozvoljava, Karla del Ponte je rekla da "ima jedan broj ljudi koji
zele da nas vide" ali da "u ovom trenutku nema dogovora u pravom smislu
te
reci".
Ona je ocenila da postoji mogucnost, u zavisnosti od
objasnjenja
koje Milosevic da, da kao svedoci budu pozvani bivsi predsednik SAD Bil
Klinton ili francuski predsednik Zak Sirak.
"Ako je to deo njegove odbrane, zasto da ne, ali odluka pripada
sudijama", dodala je ona.
Karla del Ponte je odacila svaku mogucnost da sudjenje moze da
se
odvija lose po tuzilastvo i rekla da ce tuzilastvo "uciniti sve da
Milosevic bude proglasen krivim, da bi cak i u slucaju da proces
propadne
vec samo njegovo odrzavanje bilo napredak za medjunarodnu krivicnu
pravdu".
"Moj dosije je solidan, nemam zbog cega da strahujem", dodala
je
Karla del Ponte.
