POČELO "SUĐENJE STOLEĆA"
A sad svi na svoje odbrambene zadatke
Suđenje Slobodanu Miloševiću počinje na dan kada je ovaj broj "Srpske
reči" već na putu za štampariju. Ovo je pogled "sa lica mesta", iz Haga,
na startne pozicije učesnika u ovom procesu koji će, kako je najavljeno,
godinama zamajavati i domaću i svetsku javnost.
"Ovo je zaista istorijski proces jer se sudi jednom bivšem
predsedniku države i ja se nadam da će suđenje biti fer", izjavio je za
naš list Ričard Diker, direktor programa Hjuman Rajts Voča za
međunarodno pravo. Gospodin Diker prisustvuje suđenju Slobodanu
Miloševiću sa galerije sudnice, a tu je bio i pri svakom ranijem
pojavljivanju bivšeg jugoslovenskog predsednika pred Haškim tribunalom.
Nekoliko dana uoči procesa stoleća, kako već sada mnogi nazivaju
suđenje Slobodanu Miloševiću, imajući ili nemajući u vidu ono
nirnberško, prestonica Holandije bila ja puna novinara, advokata i
predstavnika raznih nevladinih organizacija zainteresovanih za tok
suđenja. Carinici na aerodromu Šipol u Amsterdamu umesto uobičajenih
pitanja uglavnom su samo konstatovali: "I vi sigurno idete na suđenje".
Većina većih haških hotela unapred je bukirana, a predstavnici svetskih
medija su od agencija iznajmili privatne kuće i stanove kako bi, na duži
period, smestili svoje ekipe. Od medijskih kuća prisutni su svi veći
jugoslovenski i strani mediji, zatim albanski novinari, a nije izostala
ni već legendarna katarska televizija Al Džazira, proslavljena po
ekskluzivnom pristupu Bin Ladenu.
Zvezda Si-En-Ena Kristijan Amanpur, akreditovana za suđenje,
danima je najavljivala ovaj proces, a njena emisija o usponu i padu
Slobodana Miloševića emitovana je i reprizirana više puta uz posebnu
najavu da će Si-En-En u udarnim vestima svakodnevno izveštavati o
"najvećem procesu posle Nirnberškog". U svojoj opširnoj i efektnoj
emisiji za sagovornike je imala Ričarda Holbruka, Zorana Đinđića,
Mlađana Dinkića (!?) i Vojina Dimitrijevića, a emisija je bila puna
potresnih kadrova sa leševima i raskomadanim telima. Uz mnogo tačnih
podataka, izvođeni su i vrlo površni zaključci iz nekih potpuno netačnih
informacija. Primera radi, čuvena novinarka je zaključila da su
devetomartovske demonstracije iz 1991. godine usledile zbog pogibije
srpskih mladića u ratu, što naravno, ne može biti tačno jer rat tada još
nije bio ni počeo. Podršku koju je Milošević imao u narodu nazvala je
"hitlerovskom", što je, valjda, više trebalo da govori o narodu nego o
vođi.
KO BRINE ZA SLOBU
Poslednjih meseci je, naime, potpuno evidentno da je interesovanje
svetskih medija za suđenje Miloševiću znatno veće od onog koje vlada u
Srbiji. Čak ni supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika nije podnela
zahtev da prisustvuje suđenju i iz Haga se za Beograd vratila upravo
onda kada su u taj grad nagrnuli novinari iz svih krajeva sveta.
Povodom "procesa veka" oglasio se i član međunarodnog Komiteta za
odbranu Slobodana Miloševića Kristofer Blek koji je izjavio: "To će biti
propagandno, političko i šou suđenje jer i Haški tribunal zna da
Milošević nije kriv. Oni ne mogu dokazati njegovu komandnu odgovornost".
Blekov kolega iz istog Komiteta, holandski advokat Nikol Stajnen,
najavio je da će i Tribunal i država Holandija izgubiti pred Evropskim
sudom za ljudska prava, jer je najčuveniji haški pritvorenik u pritvor
doveden nezakonito.
Dan uoči suđenja aktivistkinje Komiteta za odbranu Miloševića pred
Tribunalom novinarima su delile saopštenje u kome se haški Sud naziva
"takozvanim", a optužbe protiv Miloševića "lažnim".
No, najveće interesovanje novinara okupljenih u Hagu je za svedoke
koje će tužilaštvo izvesti pred Sud, naročito kada je reč o "zaštićenim
svedocima". I holandski list "Roterdam dagblad" pisao je o bivšem
načelniku javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću, koji bi,
prema nekim izvorima, mogao u Hagu svedočiti protiv Miloševića, a da mu
Tužilaštvo za uzvrat obeća da neće biti optužen, iako je na listi
osumnjičenih.
"Zabrinutost" novinara za to da li će glavna tužiteljica Karla del
Ponte imati dovoljno svedoka, kad već nema pisanih tragova i dokumenata
o Miloševićevim naredbama, pokušala je da odagna sama tužiteljica. Ona
je izjavila: "Imam svedoke, značajne ličnosti iz bivšeg Miloševićevog
okruženja". Del Ponte je ipak priznala da će biti najteže dokazati
optužbu za genocid. Glavna tužiteljica ostaje pri tezi da je "etničko
čišćenje bila crvena nit koja povezuje sve tri optužnice protiv
Miloševića. "Naši dokazi su svedočenja i dokumenti, iskazi eksperata i
analitičara", rekla je Del Ponte.
ISPISANA SUDBINA
Bez obzira na to da li je reč o pristalicama ili protivnicima
bivšeg jugoslovenskog predsednika, većina ipak veruje da je njegova
sudbina unapred ispisana i da on nikada više neće biti pušten na
slobodu. Na pitanje šta bi bilo pravedno suđenje Miloševiću portparol
sudskog dela Haškog tribunala Džim Lendejl kaže:
"Milošević je nevin čovek sve dok se na sudu ne dokaže njegova
krivica i on ne treba da dokazuje svoju nevinost na sudu. Ako oni ne
uspeju da to dokažu, a on bude oslobođen po jednoj ili svim tačkama
optužnice, tada će pravda, takođe, biti zadovoljena, kao i ako
Tužilaštvo uspe da dokaže njegovu krivicu van svake razumne sumnje".
Lendejl je ocenio da je početak suđenja bivšem predsedniku SR
Jugoslavije "ključni trenutak u istoriji ovog suda i prekretnica u
međunarodnoj krivičnoj pravdi". On je rekao da će to biti i izuzetno
značajan dan za ljude koji sebe smatraju žrtvama politike gospodina
Miloševića.
"Milošević je prvi bivši šef države u istoriji kome će se suditi
pred međunarodnim sudom i taj proces označava temeljni i nepovratni
korak napred u razvoju međunarodnog prava. Mislim da je to upravo ona
vrsta suđenja koju su imali na umu tvorci ove institucije".
Lendejl je podsetio na to da je Haški tribunal osnovan radi
krivičnog gonjenja pojedinaca na višim i najvišim položajima u lancu
komandovanja, u zavisnosti od dokaza. "To znači izvođenje pred sud onih
za koje se pretpostavlja da su tvorci i arhitekte politika koje su
donele toliko patnji, odnele tako mnogo života i uništile tolike
egzistencije u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Zbog toga je
ovaj tribunal osnovan", napomenuo je Lendejl.
KO SU SVEDOCI
Čudno je što, iako suđenje počinje, u Beogradu i po Srbiji traje
"drugi krug" ubeđivanja potencijalnih svedoka od strane tužilaštva da se
pojave pred Haškim tribunalom. Kako će se to završiti ponešto ćemo znati
uskoro, a za neke druge informacije ćemo se načekati. Nije, naime,
naivno spekulisati sa imenima zaštićenih svedoka, jer nisu samo oni i
njihove sudbine u pitanju već i sudbine njihovih porodica. I kako bi to,
uostalom, bili zaštićeni ti svedoci, ako bi svaka novinarska šuša mogla
da ih provali.
U Hagu se, međutim, ovih dana naveliko spekulisalo o odlaganju
procesa baš zato što je javna tajna da glavna tužiteljica Karla del
Ponte nije još dobila sve svedoke koje je očekivala i da sudsko veće ne
gleda baš blagonaklono na to da se startuje sa svedocima Albancima. Da
li je "taj" ključni svedok Vlastimir Đorđević, ili Mahmut Bakali, ili
Zoran Lilić? Sa nagađanjima se išlo toliko daleko da je u opticaju bio i
Milan Milutinović, iako on kao optuženi ne može biti svedok. A ako ipak
bude, onda bi to bila prava bruka za Sud jer bi to ujedno bio i
nepobitan dokaz da je reč o političkoj trgovini i da je sud politička, a
ne pravna institucija.
Ali, ne treba se baš kleti u Haški tribunal i njegova pravila jer
je takođe "haška javna tajna" da je Biljana Plavšić puštena na
privremenu slobodu ne samo zbog toga što se sama predala već i zbog toga
što se, navodno, sa Karlom del Ponte dogovorila da će biti
"kooperativna" povodom suđenja Miloševiću.
Ono što se dan pre početka suđenja zna je da je sudsko veće
odobrilo tužilaštvu izvođenje 90 svedoka. Od tog broja za 29 svedoka su
odobrene zašititne mere.
Glavni tužilac Karla Del Ponte na pretresu 29. oktobra prošle
godine navela je da će podneti oko 500 materijalnih dokaza, 176 video
materijala, 775 fotografija i veliki broj mapa i tabela.
KO TO SUDI
Bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću pred
Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu sudiće tročlano veće
sudija kojim predsedava Britanac Ričard Mej. Članovi sudskog veća su
sudija Patrik Lipton Robinson sa Jamajke i sudija O-Gon Kvon iz Koreje.
Meju i Robinsonu je ovo drugi mandat u Tribunalu. Sudija Kvon je izabran
prošlog novembra. Sudije Mej i Robinson sudili su, između ostalog,
političkom prvaku bosanskih Hrvata Dariju Kordiću i komandantu brigade
Hrvatskog vijeća obrane (HVO) u Vitezu Mariju Čerkezu.
Advokati - "prijatelji suda" (amici curiae) su holandski advokat
Miša Vladimirof, britanski advokat Stiven Kej i beogradski advokat
Branislav Tapušković. Njihov zadatak je da pomognu sudu u valjanom
presuđenju. Oni nisu Miloševićevi advokati, pošto je on izabrao da se
sam brani pred Tribunalom koji naziva lažnim i nezakonitim.
Bivši predsednik Srbije i SRJ šest puta je bio pred sudijama i
svaki put je izjavio da je Tribunal nezakonit, da su optužbe apsurdne,
da su njegova zemlja, narod i on lično žrtve NATO, da je on bio čovek
mira a ne rata i da mu odgovara istina koja je na njegovoj strani.
Milošević će na suđenju imati više prilika da kaže šta ima,
ukoliko bude želeo. Moraće, međutim, da se drži pravila postupka, jer
suđenje i sudnica nisu govornica, iako se Milošević opredelio za
takozvanu političku odbranu.
Suština Miloševićeve odbrane, po svemu sudeći, sadržana je u
izjavi na pretresu 29. oktobra prošle godine: "Ja dobro znam za šta sam
ja optužen. Optužen sam zato što sam na legalan način i legitimnim
sredstvima, na osnovu prava na samoodbranu koje pripada svakoj naciji,
branio svoj narod".
PARE ILI BEDA
U Hagu se ovih dana u kuloarima nagađa šta treba da znači to što
posle višegodišnjeg izdašnog finansiranja Tribunala, sada odjednom kao
da nema novca za ovaj Sud. Da li to glavni finansijer, SAD, daju neki
signal tužiteljici, kao što otvoreno daju signal Srbiji, postavljajući
ultimatum: "Izručenja pa pare". U suprotnom, ako krupne zverke poput
Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića, Milana Milutinovića i Vlajka
Stojiljkovića ili "vukovarska trojka" ne stignu do 31. marta u Hag,
Američki kongres neće odobriti pomoć SRJ.
Ukoliko bi se, pak, Haški tribunal dokopao generala VRS Ratka
Mladića, tužiteljici bi laknulo, a za neko vreme, možda i zauvek, bio bi
miran i sam predsednik Srbije Milan Milutinović. Što se Radovana
Karadžića tiče, još je izgleda na snazi navodni dogovor koji je Karadžić
svojevremeno sklopio sa Madlen Olbrajt da "ga neće dirati" ako se povuče
iz političkog života.
U svakom slučaju evidentno je da neko od velikih "zverki" mora
uskoro stići u Hag. Dobrovoljno ili putem izručenja. Inače, nova beda
svaliće se na postojeću. Stranim izveštačima potpuno je svejedno ko će
to biti ali bi svako voleo da zna prvi i da tu vest što bolje naplati.
Zato se, kao jedan od dominantnih utisaka iz Haga ovih dana nameće
zapravo pitanje: "Koliki su se obogatili i proslavili na našoj
nesreći!". (K.I.J)
OPTUŽNICE
Protiv Slobodana Miloševića podignute su tri optužnice za koje mu
se sudi na jedinstvenom suđenju. Bivši predsednik Srbije i SRJ okrivljen
je za zločine protiv čovečnosti, genocid i ratne zločine u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine i na Kosovu od januara do
juna 1999. godine.
On je optužen za učešće u zločinačkom poduhvatu od avgusta 1991.
godine do juna 1992. godine koji se sastojao u nasilnom uklanjanju
većine Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika sa područja Hrvatske koje su
srpske vlasti od decembra 1991. godine nazivale "Republika Srska
Krajina" i "Dubrovačka Republika".
Druga optužnica protiv Miloševića, za genocid i druge zločine u
Bosni i Hercegovini, potvrđena je pred Tribunalom 22. novembra 2001. Ta
optužnica ga tereti za zločine u BiH od avgusta 1991. do kraja decembra
1995. godine, uključujući i za ubistvo hiljada muslimanskih muškaraca i
dečaka u julu 1995. godine u Srebrenici.
Milošević je u pritvoru UN u Hagu od 29. juna 2001. pošto su ga
vlasti Srbije predale Tribunalu. On je 39. optuženi u pritvorskoj
jedinici u Ševeningenu.
BROJ OSUĐENIH
Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu, osudio je do sada 26
pojedinaca za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u
ratovima na tlu bivše Jugoslavije od 1991. godine.
Od maja 1996. godine, kada su suđenja počela, petorica optuženih
su oslobođena - dvojica u prvom stepenu, trojica nakon žalbe.
Tribunal u Hagu osnovan je Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 25.
maja 1993. godine da bi sudio pojedincima odgovornim za teške povrede
međunarodnog humanitarnog prava u sukobima u bivšoj Jugoslaviji od
1991.godine.
Pred Tribunalom je u toku pet suđenja desetorici optuženih.
Suđenje Miloševiću biće šesto. Jedan optuženi čeka na izricanje presude.
Još 11 suđenja sa 20 optuženih treba da počne. Među njima su po
rangu najviši bivši politički vođi bosanskih Srba Momčilo Krajišnik i
Biljana Plavšić. Njihovo suđenje očekuje se najesen.
U pritvorskoj jedinici se trenutno nalaze 43 optužena. šestoro je
privremeno na slobodi. Dvojica očekuju odluke o zahtevima za privremeno
puštanje iz pritvora. Uslovi u pritvoru su u skladu sa najvišim
savremenim zahtevima. Neki optuženi su se u pritvoru oženili, a neki su
dobili prinove.
Nije uhapšeno 30 optuženih za kojima su izdati nalozi za hapšenje,
za nekima i međunarodni nalozi za hapšenje.
Tribunal može izricati samo vremenske kazne do doživotnog zatvora.
Najteža do sada izrečena kazna je 46 godina zatvora.
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/289/dajstranu.php?a=4
