-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== MILOSEVIC: ZLOCINI NA KOSOVU SU KAZNJAVANI Hag -- Cetvrtog dana sudjenja pred Haskim tribunalom, Slobodan Milosevic je priznao da su na Kosovu pocinjeni ratni zlocini, ali je pokusao da dokaze da on licno ne snosi odgovornost za njih. U prilog tome, Milosevic je pokazao dokument kojim je, kako tvrdi, kao vrhovni komandant zabranio delovanje paravojnih formacija na Kosovu. "Sve te naredbe postoje. I sta vi uopste mozete onda da ocekujete da vrhovni komandant ili sef drzave vise uradi od toga? Ima ovde toga o pridrzavanju pravila i propisa Medjunarodnog ratnog prava, obilasku i pruzanju strucne pomoci jedinicama u vezi s tim, upozorenje o punom postovanju odredbi Medjunarodnog ratnog prava. A to sto sam cuo da vlast u Jugoslaviji nece da odaje vojne tajne, jer naredbe su vojna tajna, nek' slobodno oda svaku vojnu tajnu koja mene tereti, ja sam spreman da svakog pogledam u lice. I svaku naredbu, svako uputstvo, svaku direktivu koja tereti VJ i policijske snage Jugoslavije. Zato je ovo sramota!", rekao je Milosevic. On je potom govorio i o zlocinima pocinjenim na Kosovu: "Postoje dokazi o tome da su upravo po tim naredbama za vreme ratnih dejstava i agresije NATO, gde je bilo i pljacke i silovanja i ubistava koje su izvrsili po neki vojnik, cak i po neki oficir nizeg ranga, neki policajac ili neki civil, da se to hapsilo i kaznjavalo, i to po sledecem prioritetu koji je bio dat da bi bili azurni organi koji na tome rade: prvo, ratni zlocini protiv civilnog stanovnistva, clan 142. stav 1. Krivicnog zakonika SRJ, posle toga ubistvo vise lica, ubistvo podmuklo i bezobzirno, ubistvo i saucesnistvo u ubistvu, ubistvo u pokusaju, ubistvo na mah, ubistvo iz nehata, silovanje, silovanje u pokusaju", rekao je Milosevic. Bivsi predsednik je i zvanicno saopstio da ce sudu predati spiskove svedoka i koristiti pravo da ih ispituje u svojoj odbrani. Milosevic je potom naveo i neke od bivsih i sadasnjih svetskih lidera koje ce pozvati da svedoce u Hagu. "Medju njima ce biti Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Gerhard Sreder, Vesli Klark i drugi. Oni ce morati da objasne sadrzaj svojih razgovora sa mnom i kako to da su mi 8 godina davali podrsku, a sada tvrde da je to bilo vreme genocida i zlocina", rekao je Milosevic. "Spasio sam zivot Rugovi, bebi policajci kupovali pelene" Slobodan Milosevic rekao je pred Sudskim vecem Haskog tribunala da je u sred rata na Kosovu spasio zivot Ibrahimu Rugovi i njegovoj devetoclanoj porodici da ih ne ubije Hasim Taci. "Spasio sam im zivot, ukljucujuci i jednu bebu kojoj su nasi policajci kupovali pelene, jer sam ih poslao u Italiju da ih ne ubije Hasim Taci. Nasi policajci ubili su na zidu Rugovine kuce atentatora naoruzanog puskom s prigusivacem, koji je nameravao da ga ubije", rekao je Milosevic. On je rekao da je "pozvao Lamberta Dinija i zamolio ga da posalje avion kojim je Rugovina porodica u sred rata prebacena u Italiju". Govoreci o "albanskim ubicama, kriminalcima i narko-mafiji, koji osim Srba ubijaju i Albance", Milosevic je posebno istakao Tacija, kome su, kako je rekao, "njegovi prijatelji dali nadimak Zmija zato sto je trovao svoje neprijatelje". "Ne zna se koliko je do sada ubio Rugovinih saradnika ubica Taci, saradnik NATO i Veslija Klarka", istakao je Milosevic. Milosevic o kredibilitetu Karle del Ponte Milosevic je doveo u pitanje kredibilitet Karle del Ponte rekavsi da se ona svesno u optuznici sluzi falsifikatima. On je pozvao sudiju Ricarda Meja da se izjasni o tome da li glavni tuzilac sme i dalje obavlja tu funkciju, posto je, kako Milosevic tvrdi, u uvodnom izlaganju koristila falsifikovane TV izvestaje o logorima u Bosni i masakru u Racku. Sudjenje Slobodanu Milosevicu bice nastavljeno u ponedeljak. O MILOSEVICEVOJ ODBRANI Beograd -- Advokat Rajko Danilovic u izjavi za Radio B92 kaze da svedocenje stranih politicara koje je Milosevic pomenuo nije sasvim izvesno, jer ce o tome odlucivati prvostepeno sudsko vece. "Oni ce biti pozvani jedino ako su zaista u vezi s njegovom odbranom, on mora te svedoke pominjati u kontekstu svoje odbrane, znaci odbrane od nekih cinjenica koje se pominju u optuznici i od nekih radnji koje mu se stavljaju na teret optuznicom. Pominjanje svedoka, svetskih lidera, politicara koji su dolazili, ne znaci obavezno da ce ih on pozvati osim ako to nije ukomponovao u svoju odbranu. Ti svedoci koje on predlaze se ne uklapaju u ovo. Ja bih rekao da je ova njegova odbrana mesavina patetike, arogancije i ljutnje, izrecena jezikom politickog govora, na primer na politickom aktivu SPS u Zagubici. Odbrana je do te mere seseljizovana da joj je jedina izgleda svrha, koliko ja mogu da razumem, okupljanje politickih istomisljenika u zemlji i pokusaj da se vlastita krivica sakrije iza kolektivne krivice srpskog naroda. Optuzeni svojom odbranom pokusava da nastavi da nas svadja s mnogim drzavama u svetu. Dakle, on se vrlo malo, ili skoro nimalo, ne brani od onoga za sta ga optuzuju, a mnogo vise prica jednu pricu, naivnu, kvaziistorijsku, neuverljivu, o nesrecnom srpskom narodu kome su vekovima cinili zlo i nastavljaju da mu cine", kaze Danilovic. Vladimir Petrovic iz Advokatske kancelarije Fila, koji je u Hagu branilac u slucajevima Dosen i Jokic, smatra da je Milosevic svojim nastupima u Tribunalu u poslednja dva dana formalno priznao Haski sud. Posto je Milosevic najveci deo svog izlaganja posvetio posledicama NATO bombradovanja, a ne onom sto mu se stavlja na teret, Petrovic, zamoljen za komentar taktike optuzenog, kaze: "Milosevic se ocigledno opredelio za politicku odbranu. On je resio da iznosi politicke argumente koji ne korespondiraju sa onim sto je sadrzina njegovog optuzenja. On je u poziciji optuzenog i tako ce to biti do kraja. Ne verujem da ce uspeti da nastavi s tim da javnost stekne utisak da se vode dva paralelna postupka. Postupak ce ostati jedan i postupak ce biti protiv Milosevica", rekao je Petrovic. "POKUSAJ DA SE NA OPTUZENICKU KLUPU IZVEDE NATO" Beograd -- "NATO je zaista tokom kampanje koju je vodio preksio neke od zakona ratovanja time sto je nesmotreno gadjao civile koji su u tim napadima izgubili zivote. To sto se dogodilo je zaista uzasno, uzasne su bile i prikazane fotografije i to je kod mene izazvalo tugu i sok, ali nisam mogao da se otmem utisku da Milosevic sve to upotrebljava zarad ostvarenja svojih cinicnih potreba", rekao je Ricard Diker iz organizacije za zastitu ljudskih prava "Hjuman rajts voc" za Radio BBC. Uz ocenu da Milosevic u Hagu uz pomoc materijala i fotografija zrtava NATO bombardovanja nastoji da na optuzenicku klupu izvede zapadni vojni savez, BBC dodaje da na Miloseviceve osude Tuzilastvo uzvraca da NATO napadi nisu predmet sudjenja, te da se bivsi jugoslovenski predsednik suocava s konkretnim optuzbama na koje treba da odgovori. "Nama zaista nije bitno da li on nastoji da ovo sudjenje preokrene u proces NATO ili Zapadu i to nece imati nikakvog uticaja na stav Tuzilastva. Iznecemo dokaze koje smo pripremili i uveriti sudsko vece da je krivica Slobodana Milosevica utvrdjena", rekao je za BBC zamenik glavnog tuzioca Grejem Bluit. Profesor pravnih nauka s londonskog ekonomskog fakulteta Dzeri Simson kaze: "Na njega se gleda kao na usamljenog branjenika koji istovremeno uziva odredjen vid kvalitetne strucne savetodavne podrske i to mu, moram da priznam, za sada izvrsno uspeva. Bez obzira na to da li se njegovi argumenti mogu smatrati relevantnim za konkretne tacke optuznice, Milosevic ocito misli da je, ako nista drugo, ubrao odredjene politicke poene. Mislim da je on na umu imao dve publike, Srbe kod kuce i svetske medije. Smatram da je i u jednom i u drugom slucaju njegov nastup bio prilicno impresivan", rekao je Simson. KARLA DEL PONTE U BANJALUCI Banjaluka -- Glavni tuzilac Haskog tirbunala Karla del Ponte doputovala je u Banjaluku i pocela razgovore sa zvanicnicima Republike Srpske. Prema navodima agencija, ocekuje se da ce Karla del Ponte preneti upozorenja medunarodne zajednice o mogucim sankcijama srpskom entitetu ukoliko saradnja s Haskim tribunalom ostane na nezadovoljavajucem nivou, javlja dopisnik Radija B92 Zoran Zuza. "U oktobru u Hagu pocinje sudjenje Momcilu Krajisniku i Biljani Plavsic, a u toj optuznici prvooptuzen je Radovan Karadzic. Tuzilastvo zeli da ima jedno sudjenje ovim licima, rekla je Karla del Ponte novinarima nakon sastanka s premijerom RS Mladenom Ivanicem. "Mozemo reci da se Karadzic nalazi u RS i trazili smo od vlasti da utvrde gde se on nalazi", rekla je Karla del Ponte. RS ne sme postati bezbedna zona za begunce koji je optuzio Haski tribunal, upozorila je ona. Karla del Ponte je Ministarstvu pravde RS predala 16 zahteva za hapsenje "begunaca koji se nalaze u RS, a koji su u bekstvu nekoliko godina". Premijer Ivanic ponovio je da njegova vlada nema saznanja da se Karadzic nalazi u RS, ali je odmah potom, rekao: "Rekao sam da smo spremni ako bi bilo ko imao informaciju da se Karadzic nalazi tu, da pokazemo da nas kroz to mogu testirati da li smo spremni ili nismo spremni da uradimo svoj posao u skladu sa zakonom". Odgovarajuci na pitanje sta ce se dogoditi ukoliko se lica sa javne optuznice u roku od 30 dana, koliko im je dala Vlada, ne predaju dobrovoljno, Ivanic je upozorio: "Nakon isteka tog vremena vlast RS ce morati vrlo jasno da pojaca napore za hapsenje onih koji su na toj listi". BORKI PAVICEVIC PRETE LIKVIDACIJOM Beograd -- Dramaturg i direktor beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavicevic dobila je pretnje likvidacijom zbog javnog iznosenja svojih stavova o sudjenju Slobodanu Milosevicu. Centar za kulturnu dekontaminaciju poceo je u "Paviljonu Veljkovic" da organizuje tribine o sudjenju Milosevicu. Borka Pavicevic vise puta je gostovala u medijima iznoseci stavove o ovom procesu. Kako za B92 kaze aktivista ovog centra Milan Lucic, to su najverovatnije i razlozi za anonimne telefonske pretnje. "Valjda nakon Borkinog komentara na RTS i onoga sto je bilo prikazano na TV B92, krenuli su da se javljaju gradjani koji su imali mnogo toga da nam kazu. To ide u prilog cinjenici koja je uzasno vazna, da nasi gradjani jesu sve, ali nikako nezainteresovani za sve sto se ovde desava. Ovaj centar je navikao da prima dosta tih folklornih uvreda, ali mislim da je ovaj put to otislo preko svake mere, direktno je receno da ce Borka biti likvidirana u naredna 24 sata", rekao je Lucic. Policija je odmah obavestena, tako da prostorije Centra u Bircaninovoj sada obezbedjuju pripadnici MUP. Za razliku od tribine organizovane u sredu, koja je privukla veci broj gradjana, na razgovorima o procesu protiv Milosevica u cetvrtak se nije pojavio skoro niko. Na pitanje da li se gradjani boje da dodju u "Paviljon Veljkovic", Borka Pavicevic kaze: "Moguce je, jako lako da je to. Moguce je da je to uticalo, moguce je da to ljude i ne interesuje u onoj meri u kojoj smo mi mislili da ih interesuje, ali u svakom slucaju, sve ovo sto se dogadja danas dokazuje jednu jaku frakturu oko toga, dokazuje jedan stepen napetosti. Mislim da je strasno vazno sto vise javno govoriti o stvarima, ne bi li one bile razresavane. Sve vreme se radi o coveku koji je rekao 'Ja i moj narod'. Ne znam ko se usudjuje tacno da kaze sta misli taj narod, kao sto se on usudjuje da to kaze", kaze Borka Pavicevic. DAN DRZAVNOSTI SRBIJE Beograd -- Srbija u petak slavi Sretenje, Dan drzavnosti. Na taj dan Karadjordje Petrovic je 1804. podigao Prvi srpski ustanak. Istog dana 1835. je proglasen prvi srpski Ustav, a nekada davno, prema Svetom pismu, svestenik Simeun je susreo Isusa Hrista, pa otuda Sretenje kao naziv ovog praznika. Sretenje se jos smatra danom suknara i oraca. Centralne manifestaciea obelezavanja Dana drzavnosti Srbije odrzane su u Orascu, Oplencu i Kragujevcu, u prisustvu clanova Vlada Srbije i Jugoslavije, kao i predstavnika diplomatskog kora. Na centralnoj proslavi u Orascu, premijer Srbije Zoran Djindjic je rekao da se Srbija i danas bori za slobodu i trazi temelje ustavnosti. Djindjic je izjavio da Srbija mora da se vrati na temelje koji su bili postavljeni u prvom srpskom Ustavu, modernoj srpskoj drzavi, evropskoj, gradjanskoj i slobodnoj. Na svecenosti u je govorio i princ Aleksandar Karadjordjevic koji je ocenio da se, posle 50 godina neslobode, Srbija vraca sebi i svetu i da pokazuje da nije zaboravila sta su pravda i sloboda. Za zaposlene u drzavnim i drustvenim preduzecima petak je bio neradan dan. KOSTUNICA CESTITAO DAN DRZAVNOSTI Beograd -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica cestitao je svim gradjanima Srbije Dan drzavnosti. "Na ovaj dan pre skoro 2 veka Srbija je obnovila jednom izgubljenu drzavnost, da bi nekoliko decenija kasnije svoju drzavu u nastajanju, uprkos velikim iskusenjima kojima je bila izlozena, podvrgla nacelu vladavine prava i 1835. donela kratkovecan, ali politicki izuzetno vazan, Sretenjski ustav", navodi se u cestitki Kostunice. On navodi i da Srbija "danas, posle svih ratova i lomova u proslom veku, jos jednom obnavlja svoju drzavu, ponovo se rukovodeci nacelom vladavine prava i nastojeci da izgradi zdravu i demokratsku zajednicu s Crnom Gorom". "Nadam se i svima nam zelim da u tim nastojanjima i u institucionalnom utemeljenju i jacanju drzave sto pre istinski uspemo", navodi se u cestitki. MILUTINOVIC POLOZIO VENAC NA GROB NEZNANOG JUNAKA Beograd -- Predsednik Srbije Milan Milutinovic polozio je, povodom Dana drzavnosti Srbije, venac na grob Neznanog junaka na Avali. Kako se navodi u saopstenju iz Kabineta predsednika Srbije, on je u Spomen knjigu upisao: "Palim junacima Prvog srpskog ustanka, nosiocima pokreta za usvajanje prvog Ustava i pocetka vladavine prava, odajemo duboko postovanje i zahvalnost". "USTAV SRBIJE POSLE RESENJA PROBLEMA FEDERACIJE" Kragujevac -- Premijer Srbije Zoran Djindjic je izrazio ocekivanje da ce rasprava o donosenju novog Ustava Srbije poceti po resenju pitanja savezne drzave, jer ce tada biti poznat "siri okvir u kom ce Srbija imati svoje mesto". "Mislim da Vlada Srbije nece biti predlagac Ustava. Trebalo bi da otvorimo siroku drustvenu raspravu i vecinsko misljenje utvrdimo kao predlog, koji bi mogao da dobije dve trecine glasova ili mozda jacu podrsku", rekao je Djindjic u Kragujevcu, na svecanosti povodom Dana drzavnosti Srbije. Djindjic je izjavio da pretpostavlja da ce najvise diskusija izazvati pitanje regionalizma i najavio da ce ovo leto oznaciti pocetak rasprave na tu temu. "Ta tema mora biti jako dobro prodiskutovana, da bi nasla pravu meru izmedju funkcionisanja drzave i maksimalnog stepena samostalnosti njenih delova", rekao je Djindjic. On je odbacio predlog Demokratske stranke Srbije za odrzavanje Ustavotvorne skupstine i ocenio da Ustav treba doneti u skladu s postojecom procedurom. "To znaci da dvotrecinskom vecinom bude izglasan predlog Ustava, a zatim predlog ide na referendum i imamo nov Ustav. To jeste malo komplikovaniji put, ali obezbedjuje stabilnost, a sve drugo vodi u pravno-politicki vakuum", ocenio je Djindjic. POMOC JUGOSLAVIJI 135 MILIONA DOLARA Vasington -- Pomeranje fokusa americke spoljne politike sa Balkana na podrucje Srednje Azije odrazilo se veoma konkretno i u predlogu budzeta pomoci inostranstvu za fiskalnu 2003. Busova administracija opredelila se za primetan "rez" u buducoj finansijskog podrsci tranzicionim procesima drzava Jugoistocne Evrope sa obrazlozenjem, kako je to izneo drzavni sekretar Kolin Pauel pred nadleznim Kongresnim Komitetom za odobravanje budzeta, da su americki prioriteti u daljem periodu borba protiv terorizma i pomoc zemljama koje se nalaze u "prvoj liniji fronta" protiv tog globalnog zla. Predlogom budzeta finansijskih angazovanja SAD u inostranstvu za sledecu fiskalnu godinu, koja pocinje 1. oktobra, za SRJ je predvidjena pomoc od 135 miliona dolara, a od tog iznosa Srbiji pripada 110, a Crnoj Gori 25 miliona dolara. U odnosu na odobrena sredstva za 2002. godinu to predstavlja smanjenje za 30 miliona dolara, pri cemu je iznos namenjen Srbiji povecan sa ovogogodisnjih 105 na 110 miliona dolara, dok su sredstva namenjena Crnoj Gori smanjena sa 60 na 25 miliona dolara. Pauel je u istupanju pred Komitetom za budzet objasnio da najavljeno smanjenje pomoci Crnoj Gori predstavlja samo uskladjivanje s dosadasnjim izdvajanjima za SRJ. "Mi smo dosad podrzavali Crnu Goru na izuzetno visokom nivou finansiranja u poredjenju sa ostatkom Jugoslavije. Crna Gora je veoma dobro iskoristila podrsku koju smo joj pruzili. Mi zato nismo promenili tu nasu politiku i oko toga smo u stalnom kontaktu s Crnom Gorom i Jugoslavijom, kao i s nasim evropskim prijateljima, posebno sa onima iz Evropske unije", rekao je Pauel. Pauelu je bilo postavljeno i pitanje koliko Busova administracija podrzava ocuvanje jugoslovenske federacije. "Kao sto znate, o tome ima razlicitih gledanja. Mi i dalje smatramo da nam je potrebno jos vremena da vidimo moze li Crna Gora da pronadje nacin da ostane u jugoslovenskoj federaciji. Kad se posmatra odrzivost Crne Gore kao drzave i niz drugih aspekata, to nam sugerise da bi bilo mudro ici polako i ne reci odmah da je vreme za crnogorsku nezavisnost. I zato nismo jos izasli sa stavom da je nezavisnost put za Crnu Goru. Potrebno nam je jos vremena da to proucimo, da razmislimo i da vidimo kakve ce biti posledice promene te politike i da vidimo mogu li ili ne oni pronaci nacin da krenu napred i nastave aranzman koji sad imaju", rekao je Pauel. NESRAZMERNOST JUGOSLOVENSKO-HRVATSKE ROBNE RAZMENE Zagreb -- U Zagrebu je u petak odrzan sastanak delegacija hrvatske i jugoslovenske privredne komore, javlja dopisnik Radija B92 Nada Starijas. Za povecanje robne razmene dve zemlje jedan od glavnih uslova je potpuna liberalizacija viznog rezima. Jugoslavija je to vec ucinila tako sto privrednicima iz Hrvatske izdaje visekratne vize na najmanje 6 meseci, dok Hrvatska to jos nije ucinila, pa se hrvatske vize cekaju najmanje 10 dana, naglasio je potpredsednik Privredne komore Jugoslavije Miodrag Nikolic. U 2000, kako je Nikolic rekao, robna razmena Hrvatske i Jugoslavije iznosila je 138 miliona dolara i to visestruko u korist Hrvatske. Hrvatska je u SRJ izvezla proizvoda u vrednosti 110 miliona dolara, a SRJ u Hrvatsku samo 28 miliona dolara. Privrednici obe zemlje su se zauzeli da sto pre bude potpisan Ugovor o trgovini kako bi ta nesrazmernost bila smanjena. SUS: POJEDINI CLANOVI ZAKONA O EKSTRAPROFITU PROTIVUSTAVNI Beograd -- Savezni ustavni sud ocenio je da pojedini clanovi Zakona o porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu nisu saglasni sa Ustavom SRJ. Sud je odbio predlog da bude utvrdjeno da je Zakon retroaktivan u celini i da ne postoji zakonski osnov za njegovo donosenje. Vlada Srbije je saopstila da ce nastaviti da primenjuje Zakon o porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu i izrazila zadovoljstvo zbog ocene Saveznog ustavnog suda da je taj zakon u svojim najbitnijim delovima u skladu sa Ustavom. RADNICI "STOTEKSA" I DALJE STRAJKUJU GLADJU Kraljevo -- Grupa od 26 radnika kraljevacke trgovinske kuce "Stoteks", u petak, devetog dana strajka gladju, otezano se krece, a velik broj je protekle noci osecao mucninu i povracao. Ekipa Sluzbe hitne pomoci svakodnevno obilazi strajkace, a lekari su preporucili nekolicini radnika da zbog rdjavog zdravstvenog stanja, ponajvise zbog povisenog krvnog pritiska, odustanu od strajka. Od cetvrtka je na prodavnici decje opreme "Princ" u Kraljevu, koja pripada preduzecu "Stoteks", istaknut napis "strajk". Nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac izjavio je za TV Kraljevo da kao potpisnik uvodjenja privremenih mera u "Stoteksu" ne zeli da se mesa u odluke radnika, ali je ocenio da bi direktor te firme Miroslav Gudzulic trebalo da podnese ostavku. RADNICI U MAJDANPEKU OBUSTAVILI BLOKADU GRADA Majdanpek -- Radnici Rudnika bakra "Majdanpek" u petak ujutro su obustavili ulicne proteste i dopustili delegaciji Vlade Srbije da napusti upravnu zgradu rudnika i vrati se u Beograd. Nezadovoljni programom Vlade za restrukturiranje Rudnika bakra, oko 2.000 radnika blokiralo je u cetvrtak popodne teskom mehanizacijom saobracajnice u Majdanpeku, a predstavnici Vlade su tokom noci drzani u svojevrsnom pritvoru u upravnoj zgradi preduzeca. Sef Vladinog tima Dragan Zlatanovic je za Radio B92 izjavio da je veliku ulogu u smirivanju tenzija u Majdanpeku odigrao sef Vladinog ekspertskog tima Nikica Kolundzija. "Dok smo kolega Ivan Grbin iz Vlade i ja bili u jednoj sobi odvojeno, daleko od ociju i ruku radnika, Kolundzija je sve vreme bio s radnicima i polako ih je ubedjivao da to sto rade nije u redu, da nas zadrzavaju tamo bez nase volje i da za to mogu da snose odgovarajuce konsekvence. To je trajalo skoro 7 sati, da bi na kraju, oko 5:00, ta njihova zelja da nas drze kao mamce dok ne dodje premijer Djindjic nekako popustila, i oni su odlucili da nas puste", rekao je Zlatanovic. Prema njegovim recima, Vlada i pored protesta rudara ostaje pri planu o Rudniku bakra "Majdanpek". To znaci da rudnik nece biti ugasen, da ce u naredne 3 godine, dok ne nadje strateskog partnera, imati kreditnu podrsku Vlade, ali da ce od 2.700 radnika 1.500 ostati bez posla. Kako javlja dopisnik Radija B92, sva teska mehanizacija, ukljucujuci i 2 kamiona nosivosti od po 200 tona, povucena je s gradskih ulica. Odluku da blokada bude prekinuta i predstavnici Vlade pusteni iz zgrade direkcije doneo je sindikat Rudnika bakra "Majdanpek" nakon najave srpskog premijera da ce tokom iduce nedelje posetiti ovaj grad, a posto se u ranim jutarnjim satima najveci deo gradjana razisao i pred direkcijom ostalo samo dvadesetak demonstranata. Citava drama pocela je kada je predsednik Samostalnog sindikata u jednom trenutku pozvao svoje sugradjane da blokiraju grad, iako je pre toga goste iz Vlade uveravao da nema razloga da se brinu za svoju bezbednost. DPS: NAPREDAK U TRETMANU CRNE GORE Podgorica -- Portparol Demokratske partije socijalista Igor Luksic izjavio je u petak da "Crna Gora u ovom trenutku nije ni dalje, ni blize od referenduma" o drzavno-pravnom statusu. Prenoseci stavove sa sednice Predsednistva DPS odrzane u cetvrtak, Luksic je rekao da ce crnogorski predsednik Milo Djukanovic na poslednju ponudu predstavnika EU Havijera Solane za resavanje odnosa Crne Gore i Srbije odgovoriti prema njihovom dogovoru od 10. februara. Luksic nije precizirao kada ce Djukanovic odgovoriti na Solanine predloge i rekao da ponuda EU ima karakter "generalnog okvira". Na insistiranje novinara da objasni kakav ce biti odgovor Djukanovica, Luksic je rekao da su na sednici Predsednistva DPS formulisana 2 kljucna stava. Prvo, da Crna Gora treba da ide onim putem koji obezbedjuje njeno medjunarodno priznanje, i drugo, da treba da ide onim putem koji ce osigurati reforme i njenu dalju demokratizaciju. U pisanoj izjavi koju je Luksic procitao pred novinarima, navodi se da je Djukanovic u cetvrtak uvece informisao Predsednistvo svoje partije o toku i sadrzini razgovora sa Solanom, kao i o aktivnostima koje je imao posle njihovog sastanka u Briselu. Luksic je dodao da je sastanak Djukanovica sa Solanom bio jos jedna prilika da bude "obrazlozena crnogorska argumentacija u prilog saveza nezavisnih drzava". Prema Luksicevim recima, na sednici Predsednistva je dogovoreno da bude nastavljen dijalog s predstavnikom EU "kako bi do kraja februara bio poznat nacin na koji ce biti resen drzavni status Crne Gore. "To podrazumeva da ce se do resenja doci sporazumom ili referendumom", rekao je Luksic. On je preneo ocenu Predsednistva DPS da je postignut "sustinski napredak" u tretmanu zvanicne Srbije i medjunarodne zajednice prema Crnoj Gori. On je rekao da o "ubedljivosti i utemeljenosti" ponude Crne Gore "dovoljno govori cinjenica da vise ni EU, a cak ni u Beogradu, ne pominje Federacija, vec zajednica Crne Gore i Srbije". Luksic je dodao da je i Crna Gora to ponudila predlogom o savezu nezavisnih drzava. "Ime Jugoslavija je konacno arhivirano, jer se govori o Crnoj Gori i Srbiji", dodao je Luksic. On je jos ocenio da je EU odustala od formula "demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji" i da se sada govori o "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Evropi". "PRITISAK NIJE PAMETNA POLITIKA" Brisel -- Ocena grupe uticajnih licnosti "da sadasnjim pritiscima na samo jednu stranu Evropska unija realno polarizuje odnose i podstice opasnu napetost" do sada je najostrija javna kritika dosadasnje politike zvanicnog Brisela i njegove polivalentne fraze o "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji". Ozbiljnost te kritike je tim veca sto su parlamentarci, analiticari, bivsi ministri spoljnih poslova i predsedavajuci uticajnih komiteta za medjunarodne odnose nekih nacionalnih parlamenata u EU ovog puta izrazili uverenje da su dosadasnji pokusaji zvanicnog Brisela da "Podgoricu buldozerom ugura u Jugoslaviju" pogresna politika, ne samo u politickom, vec i u ekonomskom pogledu. Kriticari strategije koju prezentuje Havijer Solana kao argumente navode, uz ostalo, da Crna Gora vec danas juri mnogo brze prema evropskom otvorenom trzistu nego Srbija. Drugi argument jeste nekonzistentnost dva monetarna sistema. Vlada u Podgorici je pre 2 godine izvrsila konverziju dinara u marku, a 1. januara je bez strane pomoci pristupila zameni maraka u evro. Ono sto su zapadni turisti davno videli u Crnoj Gori, analiticari sada takodje uocavaju kao glavnu komparativnu prednost i razvojnu perspektivu Crne Gore. Turizam bi, po svim zapadnim procenama, mogao biti glavna izvozna grana crnogorske privrede, pri cemu velicina zemlje ili broj stanovnika nisu odlucujuci faktori. Evropski analiticari zagovaraju labaviji pristup zvanicnog Brisela pitanju buducih odnosa Crne Gore i Srbije i zbog cinjenice da se EU strateski vec opredelila za "reintegraciju regiona Balkana u EU". Takav proces zagovaraju i evropski eksperti koji smatraju da je za evropske integracione perpektive vaznije da se drzave medjusobno postuju i da saradjuju na ravnopravnoj osnovi, nego da budu u bezvoljnom ustavno-administrativnom savezu. Jedino u cemu se za sada slazu svi akteri medjunarodne politike, pa i Solana, jeste da se ne sme dirati u "demokratsko pravo gradjana Crne Gore da odluce o buducnosti svoje republike". KOORDINACIONI CENTAR PODRZAVA ZAHTEVE SRBA IZ MITROVICE Beograd -- "Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju podrzava opravdane zahteve gradjana severnog dela Kosovske Mitrovice da imaju opstinu u okviru UNMIK administracije", izjavio je sef tog tela Nebojsa Covic, prenosi Radio B92. Ovakav stav Koordinacinog centra Covic je obrazlozio recima da po Rezoluciji za lokalnu samoupravu postoje dve mogucnosti. Jedna je lokalna kancelarija, a druga je opstina. "Smatramo da je resenje problema u Kosovskoj Mitrovici upravo zasnovano na tome da Kosovska Mitrovica bude grad s nekoliko opstina i uredba 2000/45 UNMIK predvidja mogucnost da se gradjani mogu organizovati u opstinu kao vid lokalne samouprave. Mi mislimo da to pravo ne bi smelo da bude uskraceno ni Srbima", rekao je Covic. On je izneo misljenje da uprkos protestima Albanaca u Pristini, povodom hapsenja tri pripadnika rasformirane OVK, medjunarodna zajednica nece popustiti. "To je proces koji mora da se dogodi i samo je pitanje vremena i taktike kojim ce se intenzitetom raditi citava ta aktivnost. To je neminovna aktivnost i ne bih zeleo da zbog toga pravimo kompenzacije prema sprskoj nacionalnoj zajednici u smislu nekog balansa i uravnotezenja", zakljucio je Covic. ZA SAMOUPRAVU SRBA U VECINSKI SRPSKIM SREDINAMA NA KOSOVU Beograd -- Srpski pokret otpora podrzao je u petak pismo koje je predsednik SRJ Vojislav Kostunica uputio saveznom i republickom premijeru i predsedniku Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i zatrazio od njih da hitno s predstavnicima medjunarodne zajednice pronadju resenje za probleme Srba na Kosovu. "Nedopustiv je dosadasnji inferioran odnos najvisih organa vlasti prema problemima", pise u saopstenju SPOT. Pokret je ocenio da je takav odnos bio uocljiv i prilikom usvajanja zakona o lokalnoj samoupravi u Skupstini Srbije, jer tada nije pomenuto Kosovo i Metohija. SPOT zahteva od DOS i Savezne i Vlade Srbije da podrze predlog osnivanja srpske lokalne samouprave u sredinama s pretezno srpskim stanovnistvom, pise u saopstenju. STAJNER: KRAJNJE JE VREME ZA DOGOVOR O PREDSEDNIKU KOSOVA Pristina -- Nov sef UNMIK Mihael Stajner izjavio je u petak da je "krajnje vreme" da politicki lideri Kosova postignu dogovor o izboru predsednika i Vlade Kosova, postujuci volju biraca. Stajner je na konferenciji za novinare u Pristini rekao da je sporazum o formiranju kosovskih institucija njihova odgovornost i da on nece intervenisati, ali da ce pomoci liderima Kosova da postignu kompromis. On je rekao da su mu prioriteti uspostavljanje vladavine zakona, izgradnja civilnog drustva, pokretanje privrede, resavanje pitanja nezaposlenih i privatizacija, kao i povratak raseljenih. Stajner je rekao da ce raditi na tome da se svi ljudi na Kosovu osecaju slobodno u svojim domovima i naglasio da proklamovana multietnicnost kosovskog drustva mora biti sprovedena u delo. Komentarisuci proteste zbog hapsenja tri pripadnika bivse OVK, Stajner je osudio nasilje i istakao da "niko nece biti iznad zakona" i da se "krivica ili nevinost pojedinaca dokazuje na sudu, a ne na ulici". UBIJEN SRBIN-POVRATNIK Benkovac -- Povratnik u Hrvatsku, Srbin Jovan Bota, podlegao je u sredu povredama posto je pretucen 4 dana ranije u hrvatskom selu Perusic, kod Benkovca, rekao je direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Strbac. "Bota je isao iz rodnog sela Kolarin do svojih vinograda, kada ga je za sada neidentifikovana grupa hrvatskih mladica iz Perusica oborila motorom, a potom kamenovala", izjavio je Strbac. Strbac je naveo Bota bio prebacen u bolnicu u Biogradu, ali tamo nije bio zadrzan, pa je 13. februara podlegao povredama. Strbac je dodao da je Bota, od povratka iz izbeglistva, vise puta imao problema, presretali su ga mestani Hrvati i stalno mu pretili i malterirali ga, sto je on uredno prijavljivao hrvatskoj policiji u Benkovcu i predstavnicima medjunarodnih organizacija. "Benkovacka policija mu je govorila da ce to srediti i da se ne boji nicega", rekao je Strbac. O SISTEMU ZASTITE ZIVOTNE SREDINE Beograd -- Tribina posvecena Zakonu o sistemu zastite zivotne sredine odrzana je u petak u beogradskom hotelu "Jugoslavija". Tribinu su organizovali Uprava za zastitu zivotne sredine Vlade Srbije i OEBS. U izjavi za B92 direktor Republicke uprave za zastitu zivotne sredine Andjelka Mihajlov kaze da se dosadasnji zakon odnosio samo na problem vazduha, dok je Predlog zakona sveobuhvatan i time predstavlja "ulaznicu za nase priblizavanje Evropi". Na pitanje sta ce ovaj predlog zakona, ukoliko bude usvojen. konkretno znaciti, Andjelka Mihalov istice: "Bolja kontrola, odgovornost za zagadjivanje, spustanje nadleznosti na lokalni nivo i ucesce javnosti u odlucivanju. Bez ovakvog sistemskog zakona mozemo ocekivati da bismo se najranije za 40 do 50 godina priblizili Evropskoj uniji. Ovim zakonom stvaramo uslove da to bude 10 do 15 godina u domenu standarda zastite zivotne sredine". Jedna od najvecih ekoloskih "crnih tacaka" u nasoj zemlji je region Bora. Andjelka Mihajlov kaze da je u tom podrucju rudarstvo napravilo najvecu stetu zbog nepostojanja programa zastite. "Mi smo zatekli u Boru situaciju da gradjani traze da im se nadoknadi steta na njivama od 1936. jer su im unistene njive izlivima zagadjujucih materija. Veliki Krivelj je jedna od najvecih ekoloski rizicnih tacaka u Evropi, jer ako probije Jalovina, koja je brana od otpada, veliki je rizik ne samo za Bor, nego za ceo region. Svi projekti u Boru i Majdanpeku moraju imati vrlo ozbiljna resavanja sanacije zatecene zivotne sredine i programe razvoja zivotne sredine", naglasava Andjelka Mihajlov. TEMA: GRADJANI SRBIJE I SUDJENJE MILOSEVICU Kakav je odnos gradjana Srbije prema sudjenju Slobodanu Milosevicu, istrazuje Tema B92. PREGLED STAMPE U Pregledu stampe prenosimo intervju sa urednicom Informativnog programa Radija B92 Sandom Savic iz nedeljnika "NIN", tekst o tuziocu Haskog tribunala Dzefriju Najsu iz istog nedeljnika, kolumnu Petra Lukovica "I posle Tita, Ceda" iz "Reportera" i istrazivanje lista "Vreme" o vili "Mir", njenom trezoru, trenutnim stanarima i njenoj buducnosti. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPG2OQkMYhVuIcyHKEQJOzgCeKPkyZWjssFNWlYCsUeR6CPbPkroAn3Bv YJNd/mdJbR2XUcC28ftjFN4G =xUZQ -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
