Krupan ulog
U Hagu se sudi jednom slu�aju (Milo�evi�), ali taj slu�aj �e nesporno suditi samom tribunalu, pa na indirektan na�in legalitetu i legitimitetu budu�eg stalnog sudaU metafori�koj pobuni protiv uslova koji mu se name�u u njegovoj "usamljeni�koj borbi protiv svih" Milo�evi� svoj zahtev za pu�tanje na slobodu, uz jemstvo da "iz ove bitke nema nameru da pobegne", argumentuje konstatacijom kako ga, zato�enog u ha�koj �eliji, teraju da tr�i na sto metara "vezanih ruku i nogu".
I njemu samom je, me�utim, jasno da �e ono �to je tek po�elo 12. februara biti pre sudski maraton nego trka na kratke staze. Najmanje dve ili �ak tri godine, ka�e rezolutno Karla del Ponte. Za dobar tim tu�ilaca, i u jedinstvenom procesu (sa tri optu�nice u 66 ta�aka) dovoljna je godina, podse�a sudija Mej.
Samo jedna od nepoznanica i neizvesnosti koje prate krunski proces predodre�en za presedane. Podatak da se ovoga puta na optu�eni�koj klupi prvi put na�ao jedan (biv�i) �ef dr�ave, ne�e, o�igledno, ostati usamljen na toj listi. U ha�koj sudnici bi se mogle pojaviti narednih dana i nedelja i (naj)vi�enije glave svetske politi�ke scene, mo�da i neki biv�i i sada�nji �efovi dr�ava, u svojstvu svedoka, najverovatnije na poziv optu�enog. Opet presedan!
Ha�ki reflektori
S biv�im predsednicima �e, i u ovom slu�aju, po svemu sude�i, i�i lak�e nego sa onima koji su jo� na "tronu". Ponajmanje zbog njihove zauzetosti. Milo�evi� je ve� obelodanio da �e (nije uop�te ostavljao mesta dilemi kako bi to �eleo), na primer, postaviti nekoliko pitanja francuskom predsedniku �aku �iraku. �lagvort mu je, ka�e, dalo �irakovo priznanje prilikom nedavne posete Jugoslaviji da je francuski predsednik li�no spasao beogradske mostove od bombardovanja. Uz konstataciju da su, eto, �efovi dr�ava odre�ivali ciljeve tokom tromese�nog bombardovanja Jugoslavije � relevantna pravna �injenica u njegovom (uzaludnom?) naporu da NATO stavi na optu�eni�ku klupu � pita�e �iraka za�to je dopustio razaranje Aleksinca ili bombardovanje Varvarina.
Te�ko je poverovati da bi francuski predsednik, uz pretpostavku koja je, tako�e, malo izgledna, da sud prihvati (kompletnu) listu Milo�evi�evih svedoka, rado stao pod (neugodne) ha�ke reflektore, i to ba� u vreme predsedni�ke trke za koju se opet prijavio.
Sa Amerikancima bi stvar, iako to mo�e zvu�ati paradoksalno, mogla da bude jednostavnija. Ri�ard Holbruk, glavni pregovara� s Milo�evi�em gotovo do "sudnjeg �asa", po�etka bombardovanja, i general Vesli Klark, zapovednik zastra�uju�e mo�ne NATO armade koja je izvodila tu razaraju�u "kampanju", ve� su najavili spremnost da do�u u Hag.
Dolazi (li) Klinton
Ono �to je, me�utim, posebno interesantno (i simptomati�no) jeste saop�tenje zvani�nog predstavnika Bele ku�e kako nema nikakvih pravnih smetnji da u �eveningen stigne i biv�i predsednik Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava Bil Klinton.
Vest, o�igledno, va�na i vi�ezna�na. Nije, dakako, sporno da Amerikanci vide Milo�evi�evo isporu�ivanje Hagu kao sopstveni uspeh. I njegovu osudu kao, gotovo, nacionalni interes. Njegov dosije je, od po�etka � stavili su ga prvi na listu ratnih zlo�inaca � do kraja pod njihovim pe�atom. Najuticajniji ameri�ki listovi se ovih dana �estoko i otvoreno ljute na D�ord�a Bu�a �to (uop�te) ne eksploati�e tu �injenicu. ("Njujork tajms" je to poku�ao da objasni konstatacijom da u "Bu�ovom leksikonu Jugoslavija ozna�ava pogre�nu vrstu ameri�ke intervencije".)
Ovako frontalna spremnost ameri�kih lidera da se odazovu eventualnom pozivu ha�kog tribunala mogla bi, me�utim, da bude i izvestan nagove�taj promene raspolo�enja zvani�nog Va�ingtona prema "pravom" i stalnom me�unarodnom sudu za ratne zlo�ine, �iji rimski, osniva�ki akt je Klintonova administracija prihvatila samo uslovno, tra�e�i osetna "pobolj�anja". Odbijala se, naime, i pomisao da se njegova nadle�nost jednog dana protegne i na nekog ameri�kog gra�anina, vojnika, generala ili politi�ara. Kisind�er na optu�eni�koj klupi, zbog Vijetnama, general Klark zbog "vazdu�ne kampanje" u Jugoslaviji? Smi�ljena dramatizacija jedne virtuelne stvarnosti samo je poja�avala "front odbijanja".
Stvari bi u "novim okolnostima" mogle da izgledaju, najednom, ne�to druk�ije. I Hag bi, uz bolju medijsko- politi�ku prezentaciju, najednom mogao da dobro poslu�i, sugeri�u analiti�ari, u naporima administracije posle Avganistana (i mo�da pre Iraka) da ubedi svet, posebno onaj islamski, kako se, eto, ameri�ka mo� koristi (isklju�ivo) za "uspostavljanje dobra". Zar ameri�ki (NATO) avioni nisu poleteli najpre za "spas bosanskih muslimana", a potom da bi spre�ili "humanitarnu katastrofu" kosmetskih Albanaca, muslimana. Mala vajda, o�igledno, od Milo�evi�evih napora da odbranu Kosova smesti u aktuelni kontekst borbe protiv terorizma!
Ve� pomenuti "Njujork tajms" konstatuje da je u trenutku kada se "bes prema ameri�koj mo�i" sve vi�e razbuktava, ne samo u arapskom svetu nego i u hotelu "Valdorf Astorija", ako je suditi po pretnjama na nedavno odr�anom svetskom ekonomskom forumu, ovo �ansa za Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave "da malo likuju u svojoj moralnoj superiornosti".
Nova vizura
Iz ove vizure relativizuje se obazrivo i o�trica protivljenja stalnom me�unarodnom krivi�nom sudu. Do njegovog osnivanja, prime�uje se najednom, do�i �e i bez ameri�ke saglasnosti. Akt o njegovom osnivanju potpisale su ve� 52 dr�ave. Potrebno je samo da to u�ini jo� njih osam.
�ta Amerikancima ostaje u tom slu�aju? Nova administracija je ve� na startu stavila do znanja da je Klintonova, makar uslovna, saglasnost kad je re� o osnivanju stalnog me�unarodnog suda uop�te ne interesuje. Koliko do ju�e je, �ak, ozbiljno razmatrana strategija da Va�ington u�e u "aktivnu kampanju" miniranja tog suda!
Sada se sve u�estalije sugeri�e da Amerikanci i nemaju razloga da toliko strahuju od jednog me�unarodnog suda. Treba uraditi ono �to je u�injeno u Hagu: poslati sudije i tu�ioce u novi sud koji �e ga oblikovati po "najvi�im ameri�kim standardima". Po�inje da preovladava i pragmati�no surov rezon: to bi mogao da bude me�unarodni instrument koji �e ja�i koristiti protiv slabijih. I samo u tom delu, i kontekstu, �ak se i Milo�evi�u daje za pravo kad ha�ki tribunal kvalifikuje kao "pravdu pobednika".
Rimsko novoro�en�e
Oni koji mrze Ameriku poku�a�e i sami da iskoriste taj sud. Neka samo poku�aju, poru�uje im se resko i odlu�no, uz obja�njenje da im se, u tom slu�aju, mo�e dogoditi ono �to se dogodilo samom Milo�evi�u kad je "savetovao ha�kog tu�ioca da optu�i SAD zbog njihove kampanje bombardovanja civilnog Beograda".
Na listi novootkrivenih prednosti u prilog institucije koja je u Americi anatemisana i pre ro�enja na�ao se i jedan argument iz teku�eg rata protiv terorizma: ta ku�a bi mogla da bude od koristi i samoj Americi kad joj bude dosadilo da sama izvodi pred sud "lo�e momke" s raznih strana sveta.
Oni koji na sve to oko Haga i "rimskog novoro�en�eta" gledaju s manje nacionalne sebi�nosti i predumi�ljaja, zaklju�uju da je sada�nje su�enje Milo�evi�u vi�e od istorijskog presedana. U ha�kom susretu istorije, politike i prava ne ispisuje se samo istorija krvave balkanske decenije s kraja pro�log veka nego i postavljaju temelji me�unarodne pravde za vek koji je tek po�eo.
Hag sudi jednom slu�aju (Milo�evi�), ali taj slu�aj sudi i samom sudu: od na�ina na koji �e biti vo�en �itav postupak protiv biv�eg predsednika SRJ i uverljivosti presude, kako je priznao i sam predsednik suda �orda, kona�no �e se utvr�ivati i odre�ivati njegov stvarni legalitet i legitimitet. Ali i legitimitet budu�eg stalnog me�unarodnog suda i onog �to se jo� krajnje fluidno pojmom me�unarodne pravde.
vrati.gif
Description: GIF image
