MILOSEVIC NA "PROCESU STOLECA"
NEOBICNO OBICNO SUDJENJE
Iako je Delponteova obecala de ce tuzilastvo izbegavati politicke ocene
na sudjenju Milosevicu, njen pomocnik Najs je uvodno izlaganje upravo
pretvorio u pregled politicke istorije raspada Jugoslavije
Pise: Ljubisa OBRADOVIC
ULAZECI polako, u pratnji cetiri policajca, u sudnicu broj jedan Haskog
tribunala, sa desnom rukom u dzepu i povecom crnom tasnom u levoj ruci,
Slobodan Milosevic ninulog utorka (12. februar) nije, bar ne primetno,
pokazivao da ga od najnovijeg statusa "najpoznatijeg haskog
pritvorenika" i nekadasnje pozicije neprikosnovenog lidera, kome se
klicalo "Slobo- slobodo", dele citave "svetlosne godine"!
A bas to poredjenje odgovara onoj kruznici koju je opisao i na
medjunanarodnoj sceni gde je poceo kao "balkanski kasapin", potom postao
"faktor mira i stabilnosti" da bi, vrativsi se na startnu poziciju,
docekao da kao prvi predsednik drzave u istoriji bude optuzen za najteze
povrede medjunarodnog humanitarnog prava, ukljucujuci i genocid.
Ipak, Milosevic se po prvi put od kada je prebacen u Hag (29. jun. 2000.
godine) i nakon sest prethodnih pojavljivanja, na kojima je bilo ostrih
duela, uglavnom sa sudijom Ricardom Mejom, i ljutitih reci na racun
tuzilastva ("optuznica je pisana na nivou sedmogodisnjeg retardiranog
deteta") - nekoliko puta ironicno nasmejao na delove iz uvodne reci
tuzioca Dzefri Najsa. Njegovo lice tada je poprimalo izraz u stilu
"cujete-li-ovog-sta-prica"? Milosevic je na prvoj pauzi "procesa
stoleca" napravio i presedan obracajuci se, privatno(?) jednom od
trojice prijatelja suda (amikus kurie) beogradskom advokatu Vasiliju
Tapuskovicu, koga je ranije ignorisao, trazeci da reaguje na Najsove
neistine.
Cudan pocetak
I zaista, haski pogled na Milosevica sa pet metar razdaljine, doduse
kroz dvostruko blindirano staklo koje odvaja sudnicu od novinarske
galerije, i sa 1.600 kilometara geografske distance (Beograd - Hag),
mora se priznati, razlikuje se od onog domaceg.
Milosevica u Srbiju nije tesko izjednaciti sa politickom rigidnoscu i
manipulacijama, progonima neistomisljenika, prisilenim mobilizacijama,
ratnim razaranjima, redovima za ulje i secer, pljackama preko raznih
"jezda i dafina", kradjama izbornih rezultata, izbeglickim kolonama,
unistavanjem citavih socijalnih slojeva koji su pokusali da zive od svog
rada, nepostenim bogacenjem njegovih "insajdera"...
Zato, verovatno, i jedan broj gradjana Srbije smatra da je Milosevic
"dobio ono sto je zasluzio" ili je potpuno indiferentan prema njegovoj
sudbini, jer se bavi precim problemima koje im je on ostavio u nasledje.
U Hagu, pak, gde se Milosevicu obecava posteno sudjenje, a Si-en-en
danima brifuje svetsko javno mnenje na nacin kao da je njegova krivica
vec dokazana i gde se ljudi iz Tuzilastva prave politicke ekskurzije, za
koje ocigledno nisu pripremljeni, na citav slucaj se moze posmatrati i
drugom dioptrijom.
Americki advokat Carls Lister, partner u anglo-americkoj kancelari
"Kovington i Berling", koji prati sudjenje sa sasvim solidne distance u
pogledu licne zaineresovanosti, kaze u razgovoru za "Nezavisnu Svetlost"
da je samo pocetni deo uvodnog izlaganja tuzioca Najsa bio u tradiciji
anglosaksonskog prava, a da je ostatak blago receno - cudan.
Najs je u pocetku, kaze Lister, "imao pricu", govoreci o konkretnim
zlocinima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, a potom je otplivao u
politicke i istorijske vode, iako je samo par minuta pre toga Karla del
Ponte rekla da Tuzilastvo nema nameru da se bavi takvim temama.
Delponteova je jos naglasila da se u Hagu nece suditi ni organizacijama
ni srpskom narodu, sto ce dobrodoci nekim krugovima u Srbiji koji
smatraju da je proces u Hagu gotovo Miloseviceva privatna stvar, ali
neki od navoda iz istupanja tuzilaca tesko se mogu tako shvatiti.
Uostalo, i na Nirnberskom procesu, sa kojim mnogi porede sudjenje
Milosevicu, nije se sudilo nemackom narodu! Niti krivicno pravo - a MKSJ
je po definiciji krivicni sud - uopste poznaje kategoriju kolektivne
krivice - da bi bilo ko od nje bio "velikodusno" amnestiran.
Jedinstven proces
Cemu onda sva Najsova prica, od Kulina bana pa do srede ujutru (kada je
ovaj tekst usao u stampu) ako je vec njegova sefica rekla da nema
ambicije da daje ni istorijske ni politicke ocene o onome sto se u
protekloj deceniji zbivalo na prostorima bivse Jugoslavije?
Pojednostavljeno receno, haski tuzioci izabrali su za sebe laksi(!) put.
Umesto da u svakom pojedinacnom delu dokazuju Milosevicevu (ne)posrednu
umesanost u zlocine opredelili su se za kvalifikaciju "udruzeni
zlocinacki poduhvat" (opet nesto iz Nirnberga). Slicno delo postoji u
domacem zakonodavstvu (zlocinacko udruzenje, clan 26. KZ SRJ), a njegova
poenta glasi da je izvrsilac odgovoran za sva krivicna dela koja su
proizisla iz zlocinackog plana, bez obzira da li je licno u njima
ucestvovao. U Milosevicevom slucaju, posto je u Hag stigao sa jednom
optuznicom za Kosovo (podignuta 22. maja 1999. godine i dva puta
dopunjavana, 29 juna i 29. oktobra 2001. godine), a "na licu mesta" je
dobio jos dve za Hrvatsku (8. oktobar) i Bosnu (22. novembar),
Tuzilastvo je zatrazilo spajanje optuznica, ali je u prvom stepenu
pocetkom decembra odbijeno. Jedno od najspornijih pitanja je bila
tvrdnja da je cilj zlocinackog poduhvata stvaranje Velike Srbije, s
obzirom da je Kosovo vec bilo u sastavu Srbije.
Medjutim, apelaciono vece je, 30. januara, prihvatilo argumente Karle
del Ponte i ove nedelje je zapocet jednistven proces. Jedinstven i u
drugom smislu znacenja te reci, jer sudjenje pocinje tako sto se tuziocu
daje prilika da drzi uvodnu rec i za dve optuznice (Hrvatska i Bosna)
koje tek treba da budu finalizovane do 1. jula ove godine, a dokazi se
izvode samo za jednu, kosovsku, optuznicu. Otuda one silne digresije u
Najsovom izlaganju. No, to bi sve moglo ostati tema uske strucne
rasprave da, kako smo vec rekli, povratnik u Tribunal britanski advokat
Najs (bio je pomocnik tuzioca Luis Arbur 1998. godine, a onda je
napustio Tribunal, pa je ponovo "aktiviran" za Milosevica) nije nasiroko
poceo da izlaze jednu publicisticki pojednostavljenu istoriju raspada
bivse Jugoslavije sa nekim par-ekselans politickim ocenama koje ce
verovatgno naici i na razlicite reakcije u srpskom javnom mnenju. Najs
je, istina, relativizovao upotrebu termina Velika Srbija, ali u
optuznicama za Bosnu i Hratsku i dalje stoji formulacija da je svrha
zajdnickog zlocinackog poduhvata bila prisilno uklanjanje nesrpskog
stanovnistva sa odredjenih teritorija koje je Milosevic planirao da
postanu "deo nove drzave pod srpskom dominacijom".
Politicke poruke, ipak
No, da sve bude komplikovanije i u ovoj konstrukciji potrudio se sam
Najs kada je Milosevica opisivao kao coveka koga vlast mnogo vise
interesuje od ideologije i nacionalne strategije. Kako je, dakle, onda
moguce da neko takav bude optuzen za kovanje zavere koja se istrajno
sprovodi citavu deceniju, uz visegodisnje pauze, ako je vec rec o
politicki prevrtljivoj osobi. (Videti na dnu strana o tome kako Florans
Artman skicira Milosevicev politicki profil i njegov odnos prema Velikoj
Srbiji.)
Najsovo izlaganje inace imalo je i nesto "konkretnije" delove i onda kad
je iznosio dokaze o tome da je Milosevic imao saznanja o zlocinima koje
su pocinile jedinice na koje je on mogao da utice. Po licima
Milosevicevih pravnih savetnika (bila su smrknuta i zabrinuta) videlo se
da je pogadjao metu. Obrnuto, kad god se pomocnik tuzioca upustao u
politicke ekskurzije komentari advokata su bili u stili "nije lose, nije
lose, sada radi za nas".
Ostaje, dakle, i dalje enigma zasto se kancelarija Tuzilastva opredelila
za rizicniji put, ako vec nije htela da salje i politicke poruke! Kako
ce sam Milosevic odgovoriti Tuzilastu u vreme kada je ovaj tekst ulazio
u stampu, rekli smo, moglo se samo pretpostavljati. (Milosevic je u
poduzem govoru postavio pitanje legalnosti vlastitog hapsenja, generalno
je osporio sud i izneo kontraoptuzbe na racun NATO, suocivsi po prvi put
javnost Zapada sa drasticnim slikama posledica bombardovanja.)
Ove sedmice usledice jos interesantniji deo - svedocenja. Ocekuje se da
medju prvima bude neko od vodecih politickih lidera kosovskih Albanca
(Mahmut Bakali, na primer), ali nije nemoguce da se vec narednih dana u
Hagu (ne)voljno pojavi i neko od optuzenih sa "kosovske liste". Na njoj
su jos Nikola Sainovic, Vlajko Stojiljkovic, Dragoljub Ojdanic i Milan
Milutinovic i svi, kako saznajemo, vec "rade" sa advokatima. Naravno,
moze se ocekivati i da nekog "insajdera" put nanese u Hag. Ekipe
Tuzilastva su u proteklih mesec dana dva puta boravile u Beogradu i
verovatno se otuda nisu vratile praznih ruku. Dakle, na odgonetanje
nekih pitanja koja intrigiraju javnost nece morati dugo da se ceka, a za
ona najdelikatnija (pitanja) cekace se i do izricanja presude, ili jos
preciznije do njenog obrazlozenja. Sto se, pak, tice jugoslovenske
drzave i ona se "probudila" kada je Hag u pitanju. Na dan pocetka
sudjenja Milosevicu Tribunalu je urucena nota u kojoj SRJ trazi status
posmatraca (pravo na uvid u sva dokumenta). Jedan od profesionalnih
diplomata je na taj gest samo uzdahuo: opet smo zakasnili, steta sto
nasi politicari nisu procitali optuznice ranije.
Da jesu, verovatno bi sa mnogo manje entuzijazma objasnjavali kako je
Srbija izrucenjem Milosevica prebrinula sve brige oko Haga.
http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2002/334/334-1.htm
