Pogled iz Va�ingtona
Gvantanamo i sudbina Balkana
Kako god da se zavr�i sukob u Bu�ovoj administraciji oko
zarobljenika na Kubi, o�igledno je da �e posledice ipak biti velike �to se ti�e
ameri�ke spoljne politike, pogotovo prema Balkanu
Pi�e: Obrad Kesi�
Uopste ne postoji dilema da je ameri�ki dr�avni sekretar Kolin
Pauel jedan od najuticajnijih �lanova kabineta predsednika Bu�a. Tako�e, ne
postoji dilema oko toga da ga politi�ka elita, a naro�ito novinari u Va�ingtonu,
veoma cene. No, dilema je u tome �to Pauel sve vi�e ulazi u ozbiljne sukobe sa
drugim �lanovima predsedni�kog kabineta i �to je u zadnje vreme u tim sukobima
usamljen.
Najnoviji sukob u predsedni�kom kabinetu je izme�u Pauela s jedne
strane i Donalda Ramsfelda - sekretara odbrane, potpredsednika �ejnija i D�ona
E�krofta - glavnog tu�ioca i sekretara pravosu�a s druge strane. Njihov sukob
vezan je za zarobljenike Al Kaide i drugih muslimanskih ekstremista koji su
zato�eni u logoru u Zalivu Gvantanamo na Kubi. Zbog �estoke kritike evropskih
saveznika i pretnji da �e zbog kontroverznog tretmana ovih zarobljenika Evropa
povu�i svoju podr�ku za nastavak ameri�kog rata protiv terorizma, dr�avni
sekretar Pauel pritiska predsednika Bu�a da ipak napravi ustupak i da se ovi
zarobljenici formalno priznaju kao ratni zarobljenici. Sa druge strane, njegovi
protivnici, koriste�i bes ameri�ke javnosti posle napada 11. septembra, protive
se priznavanju ovih zarobljenika kao ratnih zarobljenika, jer ka�u da oni kao
�lanovi paravojnih i teroristi�kih formacija to ne zaslu�uju i tvrde da kad bi
dobili formalni status ratnih zarobljenika, to bi uskratilo mogu�nost
Amerikancima da ih potpuno ispitaju i kroz to ispitivanje saznaju ne�to vi�e o
mogu�im pretnjama gra�anima Amerike i Evrope. Za sada predsednik Bu� podr�ava
stav Ramsfelda i drugih "jastrebova". Ovo je prvi ozbiljan poraz za Pauela, ali
borba oko ovog pitanja jo� nije zavr�ena.
U prethodnim sukobima Pauel je uvek izlazio kao pobednik i svakom
pobedom ja�ao svoj uticaj na predsednika i svoj autoritet me�u kolegama. U tim
prethodnim sukobima ve�inom je imao ne�iju zna�ajnu podr�ku. Na primer, u sukobu
oko pro�irenja rata protiv terorizma, Pauel i Kondoliza Rajs, predsednikov
savetnik za nacionalnu bezbednost, protiv su brzih poteza i novih frontova
protiv Iraka, Somalije ili Irana. Potpredsednik �ejni i Ramsfeld su duboko
uvereni da bi, kad se zavr�e poslednje borbe u Avganistanu, trebalo iskoristiti
podr�ku �ire ameri�ke javnosti da se borba protiv terorizma pro�iri na Irak ili
makar na Somaliju. Tako�e, Pauel i Rajsova su se suprotstavili ideji
potpredsednika �ejnija da se Jaser Arafat zaobi�e i potpuno izoluje. U raspravi
u administraciji oko Rusije, Pauel je napravio savez sa Rajsovom i �ejnijem da
bi usporili proces unilateralnog ameri�kog istupanja iz sporazuma START. Klju�
za svaku od pobeda Kolina Pauela u ovim sukobima bio je u tome �to je on brzo
sklapao strate�ko partnerstvo sa drugim �lanovima predsedni�kog kabineta i u
tome �to je uvek nalazio kompromis. Umesto novih napada na Irak ili Somaliju,
predsednik je otvorenu zapretio Iraku, Severnoj Koreji i Iranu, nazivaju�i ih
dr�avama koje podr�avaju terorizam. Umesto potpune izolacije Arafata, Pauel je
ubedio Bu�a da se odnos sa Arafatom spusti na nivo Stejt dipartmenta, tako da
Arafat vi�e ne razgovara sa predsednikom, ve� samo sa Pauelom i ponekad sa
Rajsovom.
Zbog svega ovoga, posmatra�i de�avanja u Bu�ovom kabinetu nazvali
su Pauela majstorom kompromisa. Zato bi njegov poraz u sukobu oko muslimanskih
zarobljenika na Kubi bio zna�ajan indikator promena odnosa snaga u Bu�ovoj
administraciji. Za balkanske zemlje to ima jedan poseban zna�aj. Ako Pauel
izgubi presudni uticaj u ameri�koj spoljnoj politici, mo�e se o�ekivati i nagla
promena u ameri�koj politici na Balkanu. Prva mogu�a promena bila bi u tome da
se ameri�ke trupe mnogo br�e povuku iz Bosne i sa Kosova i da se Amerika mnogo
br�e distancira od ove regije za koju sekretar Ramsfeld od po�etka svog mandata
tvrdi da je od znatno manjeg zna�aja za ameri�ki interes, nego �to je na nju
potro�eno vremena, sredstava i kredibiliteta. Ramsfeld, pa i �ejni, veruju da
evropski saveznici ne rade dovoljno da preuzmu obavezu za za mir u ovom delu
Evrope. Oni i drugi klju�ni �lanovi Bu�ove administracije misle da je vreme da
Evropa poka�e da stvarno postoji partnerstvo i da potpuno preuzmu obavezu za
Balkan sa ekonomskog, vojnog i policijskog stanovi�ta. Pauel, koji je delio
njihovo mi�ljenje pre nego �to je postao dr�avni sekretar, ipak je odmah nai�ao
na ozbiljne zamerke od strane evropskih �lanica NATO-a. One su mu direktno rekle
da bi, ako Amerika naglo i prerano povu�e svoje trupe sa Balkana, to ugrozilo ne
samo mir u regiji nego bi ozbiljno poljuljalo i sam NATO. Pauel je svestan da
trenutno u borbi protiv terorizma Evropa pokazuje sve ve�u skepsu prema
ameri�kim namerama da pro�iri rat, a pogotovo je odba�ena Bu�ova ideja o
napadima na Irak, Iran i Severnu Koreju.
Ako Pauel mora da pravi kompromise sa Ramsfeldom i �ejnijem da bi
ih pridobio za status zarobljenika na Kubi, onda �e mu stav prema Balkanu biti
jedan od aduta. On �e morati ne�to da ponudi Ramsfeldu i �ejniju, a ljudi oko
njega tvrde da je spreman samo na neke ustupke u stavovima prema Balkanu i prema
Arafatu. Pauel �e verovatno nastaviti svoju borbu u administraciji i ta �e borba
potrajati. U me�uvremenu, ve� postoje indikacije da ameri�ki stav prema Balkanu
ipak ide u pravcu stavova Ramsfelda i �ejnija.
Prvo, Amerikanci su najavili jo� br�e povla�enje svojih trupa iz
Bosne. Drugo, javna je tajna u administraciji da su spremni na reviziju
Dejtonskog sporazuma. Tre�e, jedan visoki funkcioner Stejt dipartmenta je
izjavio na zatvorenom sastanku o budu�nosti Balkana, pro�le nedelje, da o�ekuje
da �e u Makedoniji izbiti novi sukobi i da Amerika ne�e imati nikakav odgovor na
to.
