LI�NI STAV
Sudska farsa u Hagu
PI�E: KOSTA �AVO�KI
Ve� prva �etiri dana su�enja u Hagu jo� jednom su nas uverila da je posredi o�igledna sudska farsa. Da bi oja�ao svoju klimavu kosmetsku optu�nicu, ha�ki tu�ilac se odlu�io da Slobodana Milo�evi�a optu�i i za zlo�ine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. I jedina razlika bila je u tome �to je za zlo�ine navodno po�injene na Kosmetu optu�en shodno na�elu komandne odgovornosti, dok je za zlo�ine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini optu�en kao �lan zlo�ina�kog udru�enja, �ija ve�ina pripadnika jo� nije optu�ena.
Svako ko je bolje upu�en u prekodrinske prilike odmah �e se upitati: ako je Milo�evi� odgovoran za zlo�ine po�injene pre deset i vi�e godina, kako su strani dr�avnici, po�ev od Klintona i �iraka, pa do neumornog balkanskog komesara Holbruka, mogli ne samo da �askaju s Milo�evi�em nego i da sklapaju nagodbe i ugovore, pa da ga �ak nazivaju i nezaobilaznim "�iniocem mira i stabilnosti na Balkanu"? I kako su uop�te sve to vreme mogli da mu pru�aju ruku ako su ve� tada znali i videli da su mu ruke, ako je verovati Karli del Ponte, krvave do lakata?
Odgovor na ova pitanja je vrlo jednostavan. Da je Milo�evi� bio spreman da bez borbe preda Kosovo i Metohiju, on bi, uz ameri�ku podr�ku, i dan-danas bio na vlasti. No, kako je prestao da bude "kooperativan", njega je trebalo surovo kazniti da bi se i drugi sli�ni njemu - i kod nas i u drugim zemljama - upozorili kako �e pro�i ako u dovoljnoj meri ne budu spremni da postupaju po "savetima" svojih stranih pokrovitelja. A pre toga valjalo je na�i kakav-takav izgovor za agresiju NATO na na�u zemlju i on je tokom same agresije na�en u navodnim zlo�inima za koje je odmah optu�en Milo�evi�.
Dana 20. aprila 1999, u jeku �estokog bombardovanja na�e zemlje, Luiz Arbur, glavni tu�ilac Ha�kog suda, posetila je Robina Kuka, britanskog ministra spoljnih poslova. Tom prilikom - kakve li ironije? - ovaj uporni branilac agresije na na�u zemlju predao je Luiz Arbur dokumente o srpskim ratnim zlo�inima, da bi potom na zajedni�koj konferenciji za �tampu izjavio: "Nameravamo da se usredsredimo na ratne zlo�ine koji su po�injeni na Kosovu i na�u odlu�nost da one koji su odgovorni privedemo pravdi." To je zaista bio jedinstven primer u novijoj istoriji ratovanja da napada�, koji je prvi izvr�io najstra�niji zlo�in protiv mira, optu�i napadnutog da je i on vr�io zlo�ine posle napada kome je bio izlo�en.
Posle ovakvog fabrikovanja optu�nice protiv Milo�evi�a ostalo je jo� da se ne samo neposredni izvr�ioci nego i najvi�i naredbodavci NATO-a amnestiraju za stra�ne zlo�ine koje su na tlu SRJ po�inili. Toga radi Karla del Ponte sastavila je komisiju na �ijem je �elu bio dotada�nji pravnik Atlantskog pakta Vilijam Fenrik, koji je kao penzionisani kapetan fregate kanadskih oru�anih snaga oti�ao u Ha�ki sud neposredno s polo�aja direktora pravnog odeljenja kanadskog ministarstva odbrane.
Tako je ispalo da je pregled i kvalifikaciju po�injenih dela Atlantskog pakta tokom agresije na na�u zemlju dao njegov doskora�nji pravni slu�benik, koji je �ak izri�ito priznao da se pomenuti izve�taj najve�ma zasniva na javnim dokumentima Atlantskog pakta. Jer, kako je tom prilikom saop�teno, komitet stru�njaka, kome je Del Ponte poverila sastavljanje izve�taja, "bio je sklon da pretpostavi da su izjave za �tampu Atlantskog pakta i njegovih dr�ava �lanica u velikoj ve�ini slu�ajeva pouzdane i da su obja�njenja po�teno davana". A to je kao kad bi policija i javni tu�ilac neke zemlje uzeli zdravo za gotovo izjave i obja�njenja osumnji�enih kriminalaca.
Time je iznova potvr�eno da - kad su posredi zlo�ini vojnika i zvani�nika vode�ih zemalja Zapada - Ha�ki sud nije ni�ta drugo doli "sredstvo kojim se zapadne volje slu�e da bi izbegle odgovornost". Sem nekoliko prodanih du�a, sada se u to mogla uveriti i na�a svekolika javnost.
