"LE FIGARO" o po�etku procesa Slobodanu Milo�evi�u pred Me�unarodnim sudom u HaguParodija pravosu�aPI�E: FRANSOA TEREKakva god dela genocida da je po�inio Slobodan Milo�evi� - zlo�ine protiv �ove�anstva ili ratne zlo�ine - proces njemu je protivan me�unarodnom krivi�nom pravu i predstavlja opasan presedan. Umesto da mu se sudi na teritoriji biv�e Jugoslavije, �to bi bio uobi�ajeni postupak, on je, uz intervenciju sa strane, preba�en u Hag i izveden pred neprihvatljiv "poseban" sud. Protivnici izuzetnih sudova, to jest onih koji su stvoreni na poseban na�in - takozvanih ad hok sudova - morali bi i trebalo bi da ospore samo postojanje Me�unarodnog suda za ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji. Stvoren na potpuno neregularan na�in od strane Saveta bezbednosti UN, protivno povelji UN, osporavan od predstavnika pojedinih zemalja (Brazila, na primer), taj me�unarodni sud, osnovan 1993, dobio je zadatak da sudi licima za koje se pretpostavlja da su odgovorni za ozbiljna kr�enja humanitarnog prava na teritoriji SFRJ od...1991. godine. Pravila prema kojima funkcioni�e sud protive se principima neretroaktivnosti kaznenog zakona i legalnosti krivi�nih dela i kazni. Zanimljivo je da je Savet bezbednosti tom me�unarodnom sudu dao tako�e veliki manevarski prostor za usvajanje "statuta na osnovu kojeg �e se voditi postupak koji prethodi saslu�anju, odrediti za�tita i prihvatljivost dokaza kao i za�tita �rtava i svedoka". Tu spornu mo� Tribunal, koji sam propisuje svoj na�in rada, toliko je koristio i zloupotrebio da je od februara 1994. do jula 1997. menjao statut �ak 12 puta. Tekst statuta otkriva povrede najelementarnijih principa krivi�nog postupka. Tako je, pod izgovorom za�tite svedoka sa muslimanske strane (za�to ne i drugih?), omogu�eno da oni svedo�e maskirani, sa elektronski promenjenim glasom... Brojna preterivanja karakteri�u navedenu proceduru (�lanovi pravilnika: 50, 53, 60, 66, 69, 70, 75 i 79...). Tako recimo, "u slu�aju kada bi objavljivanje dokumenata u posedu tu�ioca moglo da na�kodi novim ili istragama u toku, tu�ilac ima pravo da od prvostepenog sudskog ve�a koje tajno zaseda, zatra�i da ono bude oslobo�eno obaveze da u javnost iznosi dokumente odbrane"! S druge strane, ma koliko to bilo �udno, "prvostepeno sudsko ve�e ne zahteva dokaz za ono �to je op�te poznato" (�lan 89). Godine 1999. me�utim, prilikom predavanja du�nosti, kanadski glavni tu�ilac u Tribunalu je izjavila: "Me�unarodna pravda je tokom poslednjih pet godina u�inila ve�i napredak nego tokom prethodnih pedeset. Kultura neka�njivosti mo�nika vi�e ne�e biti "deo pejza�a" za slede�i milenijum." A njena naslednica Karla del Ponte je izjavila: "Izvesti Milo�evi�a, Karad�i�a ili Mladi�a jedan je od mojih prioriteta, moj glavni zadatak. A, ako treba "uturiti neki sve�anj", u�ini�emo to!" Da li je to izjava dostojna jednog tu�ioca? Utoliko vi�e �to je "sve�anj" dat! Slo�enost situacije u biv�oj Jugoslaviji spre�ila je, ako ne i izazvala, te�ko�e oko hap�enja odgovornih ili osumnji�enih za ratne zlo�ine. Zbog toga se �esto pribegavalo nedostojnim postupcima: prikrivanju dokumenata, prevarama i sitnim lukavstvima kako bi se pridobile osobe spremne da sara�uju u tzv. izvr�enju pravde (primer Slavka Dokmanovi�a). Jo� je gore cenkanje s vladom tako �to je, na neki na�in obe�ana "nagrada" za izru�enje Milo�evi�a. Ma koliko da je on bio na lo�em glasu, jedna dr�ava ne isporu�uje i ne prodaje svoje dr�avljane; u takvom slu�aju sama dr�ava im sudi. �injenica da je pitanju bio �ef dr�ave jo� vi�e nagla�ava tu potrebu. "Da SRJ nije bila pred ekonomskim krahom, vlada verovatno ne bi popustila pred nalozima iz Va�ingtona, od koga je ina�e zavisilo pru�anje pomo�i u zamenu za Milo�evi�a". Ovom izru�enju uzalud se suprotstavio Vrhovni sud Srbije. PREVOD J. J. |
||
spacer.gif
Description: GIF image
red.gif
Description: GIF image
