DR BOZIDAR BOJOVIC, PREDSEDNIK SRPSKE NARODNE STRANKE CRNE GORE
Taoci Milove privatne drzave
"Djukanovic je zarobljenik ideje o Crnoj Gori kao privatnoj drzavi, u kojoj ce on, sa uskim krugom ljudi, imati punu kontrolu vlasti i svih tokova sive ekonomije. Toga ne moze biti u demokratskoj zajednici sa Srbijom kao pravnom drzavom. Zato je Milo tvrd u svojim stavovima, a ne sto je ubedjen da je Crnoj Gori bolje ako napusti federaciju"
Razgovarala: Slavica Dragovic
Nakon razgovora u Briselu Milo Djukanovic je najavio konsultacije unutar republike kako bi znao sta mu je dalje ciniti. Citava nedelja koja je Djukanovicu ostavljena za formiranje stava iskoriscena je za razgovor sa koalicionim partnerima DPS, iako se prema nekim izjavama funkcionera ove partije, moglo pretpostaviti da Djukanovic namerava da razgovara i sa opozicijom. Pred sam izlazak nedeljnog "Dnevnika" Djukanovic je Solani rekao - da.
Da li je moguc unutarcrnogorski dijalog, kakva je buducnost federacije i da li ce biti vanrednih izbora u Crnoj Gori? O tome govori predsednik Srpske narodne stranke dr Bozidar Bojovic, cija partija, prema svim istrazivanjima javnog mnjenja, belezi sve vecu popularnost u Crnoj Gori.
- Kada bi podgoricki rezim kao magistralni cilj imao izlazak iz drzavno-politicke krize, ekonomski oporavak i istinsku demokratizaciju, redosled poteza koje bi Djukanovic trebalo da vuce isao bi ovim redosledom: krajem februara prihvatanje predloga EU o demokratskoj federaciji Srbije i Crne Gore, u aprilu popis stanovnistva, koji je izbegnut prosle godine, u maju odrzavanje lokalnih izbora, a na jesen parlamentarni i predsednicki izbori istovremeno. Predlog EU smatram kao koncept funkcionalne federacije, a ne nekakav drzavni surogat koji ne bi mogao da funkcionise. Ubedjen sam da bi se time spustale tenzije u Crnoj Gori, reforme koje treba da nas priblize evropskoj zajednici ostvarivale bi se ubrzanim tokom, uspostavili bi se prirodni odnosi unutar jedinstvenog ekonomskog i kulturnog prostora dveju federalnih jedinica, zaustavili bi se kriminal i korupcija, koji su korozirali crnogorsko drustvo. To je preduslov za ulazak inostranog kapitala, bez kojeg nema oporavka i izlaska iz bede u kojoj se nalazimo. Djukanovic je u procepu usled pogresne politike koju je vodio, posebno poslednje cetiri godine. Prihvatanje predloga EU nosi rizik da LSCG otkaze podrsku manjinskoj vladi, a raspisivanje referenduma je, prema postojecem zakonu jednostran potez, kojem bi se otvoreno suprotstavila medjunarodna zajednica. Ugrozen je i DPS, jer svojom politikom Djukanovic je zasekao i tamo gde se ne sme dirati. Prihvatanje resenja koje predlaze SNS, uz redosled poteza koji sam naveo, pruza mu se mogucnost da amortizuje mnoge elemente svoje pogresne politike. U suprotnom, povlacenje jednostranih poteza, neminovno vodi destabilizaciji Crne Gore i regiona, a svoju politicku sudbinu cini krajnje neizvesnom.
No, Djukanovic je zarobljenik ideje o Crnoj Gori kao privatnoj drzavi, u kojoj ce on, sa uskim krugom ljudi, imati punu kontrolu vlasti i svih tokova sive ekonomije. Svega toga ne moze biti u demokratskoj zajednici sa Srbijom kao pravnom drzavom. Zato je on tvrd u svojim stavovima, a ne sto je ubedjen da je Crnoj Gori bolje ako napusti federaciju. Danas se vode ratovi za trziste, a Crnoj Gori se stavlja na tanjir slobodno, kompatibilno trziste, koje Djukanovic odbija.
Crnogorski blok je najavio da ce uskratiti podrsku manjinskoj vladi ukoliko se promeni politika crnogorske vlasti. Mislite li da su moguci vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori i koliko bi oni razbistrili politicku situaciju?
- SNS je prva ukazala da referendum ne samo da ne resava drzavno-politicku krizu u Crnoj Gori, vec dovodi do novih podela i neizbezno do postreferendumske nestabilnosti. Za takav stav, u pocetku, nismo imali razumevanje, cak ni koalicionih partnera. Nismo mi protiv referenduma kao demokratskog vida izjasnjavanja, ali jesmo protiv njega u ovakvim nedemokratskim uslovima. Sa oko 20.000 policajaca, umesto 2.500 koliko bi trebalo da ih ima po evropskim standardima Crna Gora je policijska drzava. Drzavni i tzv. nezavisni mediji su pod strogom kontrolom i cenzurom rezima. Oni godinama kontaminiraju odnose Crne Gore i Srbije, kidaju fluidne tokove jedinstvenog nacionalnog i kulturnog prostora, falsifikuju istorijske cinjenice...
Rezim je usao u strukture celokupnog aparata, od najviseg nivoa, do upravitelja osnovne skole u najzabacenijem selu, sireci osecaj straha, nesigurnosti i ekonomske zavisnosti kod naroda. Biracki spiskovi, sa desetinama hiljada davno umrlih i nepostojecih ljudi, ne mogu se srediti bez valjanog popisa stanovnistva, sto crnogorski rezim uporno izbegava. Potrebno je vreme da bi se odstranio "korov" koji je posejao rezim po Crnoj Gori. To je nemoguce uciniti bez demokratskih izbora, koje bi pripremila koncentraciona vlada. Crna Gora je jedina drzava u Evropi u kojoj vlast nije promenjena na demokratski nacin, izborima. Tek kada se to desi mozemo govoriti o demokratskim promenama. Do tada Crna Gora ostaje poslednja diktatura u Evropi, poslednji relikt komunistickog nacina vladavine.
SNS je zastupljena u saveznom parlamentu i u saveznoj vladi. Koliko dobro funkcionise savezna drzava iz tog ugla?
- Nemoguce je ocekivati da savezna drzava funkcionise kako bi trebalo kada vlast jedne federalne jedinice ne priznaje SRJ, koju priznaje citav demokratski svet. SRJ je postala clanica UN i brojnih medjunarodnih organizacija i u izgledu je njen prijem u EU, sto govori da je savezna vlada uradila dosta u veoma kratkom vremenu. SNS u saveznoj administraciji ima resor saveznog ministra za privredu i trgovinu i vise pomocnickih mesta u resorima drugih ministarstava, Savezne direkcije robnih rezervi, saveznom zakonodavstvu, saveznim carinama, imamo ambasadora u Etiopiji i konzula u Strazburu itd. To su odgovorni, kvalitetni ljudi i mi smo radom nasih predstavnika u saveznoj administraciji veoma zadovoljni.
Prosvetni radnici u Crnoj Gori vec mesec dana bezuspesno strajkuju. Mnoga crnogorska preduzeca najavljuju obustavu rada. Moglo bi se reci da je citava Crna Gora u strajku.
- Da je u Crnoj Gori vise gradjanske hrabrosti, strajkovi bi, kao legitimni vid iskazivanja nezadovoljstva, bili cesci i brojniji. Nikada radnici nisu bili ponizeni kao danas. Ponizeni su svi, od CANU do poslednje seoske skole, od univerzitetskog profesora do fizickog radnika. I svi cute, kao da teku med i mleko. Takav podanicki mentalni habitus stvaran je visedecenijskim robovanjem ideologiji kolektivne svesti, kada je za svaki slobodan stav sledila sankcija. Poslednjih 12 godina stanje se i pogorsalo. O svemu odlucuje jedan covek.
Strajk prosvetnih radnika budi nadu da se u Crnoj Gori uzdize moralan, slobodan covek gradjanske hrabrosti. SNS nije javno podrzala protest prosvetnih radnika samo stoga sto je podgoricki rezim lansirao pricu da u pozadini strajka stoji parlamentarna opozicija. Nismo hteli da stetimo njihovim opravdanim i demokratski izrazenim zahtevima.
Hag nije srpski Nirnberg
"Kriticko misljenje SNS o politici Milosevica je dobro poznato, kao i da smo osudili nacin na koji je on izrucen Tribunalu. Ali, u ovom momentu zabrinjava pokusaj da se sudjenje Milosevicu predstavi kao najvece sudjenje za zlocine posle Nirnberga. Time se nazire namera da se to sudjenje identifikuje sa sudjenjem srpskom narodu, sto je nedopustivo. Rat u bivsoj Jugoslaviji je bio gradjanski rat sa znacajnim elementima nacionalnog i verskog. U takvom ratu ne moze biti optuzena samo jedna strana. Na sudjenju je trebalo da se nadje u vodje svih zaracenih strana u gradjanskom ratu u bivsoj Jugoslaviji, ali i oni koji su generisali raspad SFRJ i stradanja koja su se tada desila. Takvo sudjenje trebalo bi voditi pred sudom koji ima puni legitimitet UN.
“DNEVNIK”
